| Бела књига |
|
Тероризам Албанских сепаратиста на Косову и Метохији Међународни форуми и многобројни политички чиниоци, а нарочито светски медији, већ дуже време баве се ситуацијом на Косову и Метохији, претежно на једностран и необјективан на-чин. У јавности многих земаља преовлађују информације о вишегодишњим напетостима у односима између власти и албанске на-ционалне мањине и тешкоћама у деловању државних органа и установа у јужној аутономној покрајини југословенске Републике Србије. Неке политичке странке албанске националне мањине систематски износе тезу да су Албанцима на Косову и Метохији угрожена основна људска и мањинска права, те да је за њих даљи опстанак у Србији и Југославији немогућ. Тиме покушавају да оправдају свој крајњи циљ - стварање "независног Косова" и његово отцепљење од матичне државе прекрајањем међународних граница. Албански сепаратисти определили су се за тероризам, који се у међународним односима сматра за опште зло. Успостављен је спој тероризма и крупног криминала европских размера. Република Албанија постала је у међувремену не само логистичка база, него и политички и војни покровитељ албанских терориста - са свим далекосежним последицама које то укључује. Овако радикалан сепаратистички, у суштини великоалбански програм, који његови заступници настоје да остваре по сваку цену, с разлогом је изазвао забринутост регионалних и међународних чинилаца због угрожавања општег мира и стабилности, као највиших вредности савременог света. СР Југославија разуме забринутост међународних форума и организација због садашњих прилика на Косову и Метохији и полази од принципијелног става да је њихов интерес за брзо и трајно решење садашње ситуације мирним путем добронамеран. Спремна је на дијалог и сарадњу са свим међународним политичким чиниоцима, под условом да то искључује притиске и наметање решења. Државни органи Републике Србије и СР Југославије опреде-љени су за политичко решавање постојећих проблема на Косову и Метохији кроз демократске механизме, непосредним безусловним дијалогом о суштинским питањима - мерама поверења и кон-кретним начинима остваривања локалне самоуправе, укључујући облике аутономије, уз поштовање територијалног интегритета и суверенитета Србије и СРЈ, равноправности свих грађана, припадника националних мањина и етничких група и поштовање највиших стандарда о људским правима. Највећу препреку за излазак из садашње ситуације представља одбијање албанских политичких структура на Косову и Метохији да се одазову лонудама за наставак дијалога, који је и прекинут њиховом одлуком. То је довело до јачања тероризма албанских сепаратиста, укључујући и најтеже провокације против државних органа, разне облике застрашивања и напада на цивиле, киднаповања, протеривања житеља читавих насеља, уништавања инфраструктуре, јавне и приватне имовине. У последња два месеца терористи су јавно погубили око 40 својих сународника и отели на стотине српских цивила. Од терористичких снајпера и мина, као и других убојних средстава, свакодневно гину припадници органа безбедности и Војске Југославије. Истовремено, у порасту је број озбиљних инцидената на југословенско-албанској граници због бројних покушаја упада терористичких група са територије Републике Албаније, која не предузима ништа да то заустави. Осим тога, из Албаније, према из-вештају Специјалне мисије УН, од 650.000 комада ватреног оружја, 20.000 тона експлозива и 1,5 милијарде метака опљачканих током немира 1997. године из албанских војних складишта, 25-30% је пребачено на Косово и Метохију. Албанија је у међународној јавности и светским политичким форумима, укључујући УН, ОЕБС, Савет Европе и друге, преузела улогу гласноговорника и заштитника терориста, понашајући се потпуно супротно међународним нормама, обавезама и одговорности суверених држава за мир и стабилност. Такво постављање Републике Албаније по свему представља мешање у унутрашње послове СР Југославије. Одговорност Републике Албаније за повећање терористичких деловања албанских сепаратиста на Косову и Метохији исцрпно је документована у овој публикацији. Ту одговорност не могу умањити оцене да се ради о земљи недовољно учвршћене унутрашње структуре, која није у стању да контролише своје границе, јер се још није опоравила од унутрашњих потреса из 1997.године. Овакви псеудоаргументи само покушавају да замагле темељно начело да су суверене државе субјекти међународног права и одговорне за поступке својих органа или противправна деловања са своје територије против суверености и територијалног интегритета других држава. Зато СР Југославија захтева да Република Албанија доследно и без одлагања испуњава своје обавезе како у погледу поштовања неповредивости југословенских државних граница, тако и у сузбијању тероризма албанских сепаратиста на Косову и Метохији. Према њима се албанско државно и политичко руководство поставља заштитнички и обезбеђује им материјалну, логистичку и оружану помоћ Албанија је, једина у свету, признала тзв. "Републику Косово" и у Тирани одржава њено "представништво". Истовремено, овде се наводе и неке друге чињенице, које се у делу међународне јавности, нарочито у условима прегрејаних медијских кампања, превиђају или злонамерно тумаче. На пример, злочини албанских терориста на Косову и Метохији не означавају се као тероризам, него се у њима траже елементи "герилске борбе", "покрета отпора" и сл. Коришћење оваквих еуфеми-зама представља опасан уступак сепаратистима и у многоме је допринело да злочини терориста добију садашње размере. Ова публикација, у виду претходног разјашњења, садржи и стручно виђење појма тероризма и међународних конвенција које се на њега односе. Досадашње искуство показује да је свако повлађивање тероризму крајње опасно по читаву међународну заједницу, а да је сузбијање овог зла заједнички интерес и задатак свих држава. У искорењивању овог општег зла СР Југославија је отворена за сарадњу са свим државама и међународним организацијама, а на сопственој територији ће се, у складу са обавезама сваке суверене државе, ефикасно супротстављати сваком виду тероризма против своје суверености, територијалне целовитости и равноправности и добробити својих грађана. Терористичке акције нису и не могу бити облик борбе за људска права и национални идентитет. Тежње албанских сепаратиста представљају политички анахронизам са тоталитарним и фашисоидним обележјима: национално хомогена "Велика Албанија", затвореност према суседним културама и народима, националистичка индоктринација и провлачење тезе о сукобу између читавих народа. Део њиховог политичког пројекта је систематско бојкотовање и порицање државе чији су грађани и њених законских установа. И поред свог главног приговора да се "у Србији и Југославији систематски крше људска права Албанаца", они никад нису прихватили да то питање решавају у скупштини или коришћењем других погодности обезбеђених уставима Републике Србије и СРЈ (постојање аутономне покрајине, гарантована људска и мањинска права и др.). Јасно је да албански сепаратисти грубо манипулишу осетљивим и значајним питањем људских права, али и својим сународницима. СР Југославија доследно заступа највише вредности демократског и плуралистичког друштва, мултиетничке толеранције и заштите националних мањина по највишим стандардима, отворености за сарадњу и зближавање народа и држава у нашем региону и отвореност и јавност политичке праксе. Супротстављајући се тероризму средствима правне државе, СР Југославија истовремено помаже и албанској националној мањини да се одупре сепаратистима и терористима и да се њени припадници масовно и равноправно укључе у политички живот државе чији су грађани. На тај начин она нуди демократски излаз из садашњих тешкоћа, уз пуно поштовање националног и личног достојанства свих припадника албанске националне мањине, као и грађана свих осталих националности у СР Југославији. Савезна Република Југославија чини све за нормализацију ситуације на Косову и Метохији, полазећи од сопствених интереса и интереса свих земаља региона. Због тога с правом очекује да међународни чиниоци и све земље енергично спрече све што би онемогућавало такав развој, а пре свега да одговарајуће оцене и осуде тероризам и сепаратизам, све који их јавно проглашавају за свој програм и циљ, као и оне који им у томе пружају помоћ. Посебно захтева да Република Албанија усклади своје понашање са међународним нормама и обавезама у односима међу државама. Документација која следи аргументовано илуструје изложене ставове. |
|
|
