Страна - 2

Тероризам је глобална претња

            Сузбијање тероризма је предмет дугогодишње међународне сарадње, као и интересовања многих владиних и невладиних организација, како национални тако и међународних. Тероризам је дефинисан махом на националном нивоу и то најчешће тако што је предвиђен као кривично дело у кривичним законима, али постоји и више дефиниција које су одредила различита међународна тела.

            У пракси се тероризам лако препознаје. Сматрамо да је дефиниција тероризма ФБИ коју презентира Тхе Америцан Террорисм Ресеарцх Центре сасвим погодна за потребе ове студије:

            "Террорисм ис тхе унлаwфул усе оф форце ор виоленце агаинст персонс ор пропертз то интимидате ор цоерце а говернмент, тхе цивилиан популатион, ор анy сегмент тхереоф, ин футхеранце оф политицал оф социал објецтивес".

(хттп/www.террорисм.цом)

            На питање: "Wхат аре тхе елементс цоммон то террорисм?" Интерпол одговара на сличан начин:

            "Ит ис генералy агреед тхат террорисм ис а цриме цхарацтерисед бy виоленце ор интимидатион, усуаллy агаинст инноцент вицтимс ин ордер то обтаин а политицал ор социал објецтивес". (хттп:/www.интерпол.цом)

            Свака држава, велика и мала, може да постане жртва терористичке активности. Тероризам је глобална претња и зато што успех терористичке групе у било ком делу света, у било којој земљи, представља подстицај за све актуелне и потенцијалне терористе широм света. Зато је борба против тероризма предмет како глобалних, тако и регионалних и националних акција.

            Шефови држава и влада Групе 7 и Русије су, на самиту у Лиону 27. јуна 1996. године, изразили своју решеност да дају апсолутни приоритет борби против тероризма. Они су одлучили да испитају и примене, у сарадњи са свим државама, све мере потребне за јачање способности међународне заједнице да победи тероризам.

            У правцу хитне реализације ове одлучности, министри спо-љних послова и министри одговорни за безбедност Групе 7 и Русије састали су се у Паризу 30. јула 1996. године и позвали су све државе да предузму одговорајуће интерне и међународне мере против тероризма, укључујући и

"то превент анд таке степс то цоунтерацт, тхоугх аппроприате доместиц меасурес, тхе финанцинг оф террористс анд террорист органисатионс, wхицх алсо хаве, ор цлаим то хаве цхаритабле, социал ор цултурал гоалс, ор wхицх аре алсо енгагед ин унаwфул ацтивитиессуцх ас иллицит армс траффицкинг, друг деалинг анд рацкетееринг..." (А/51/261)

            Генерална скупштина Уједињених нација је 9. децембра 1994. године усвојила Декларацију о мерама за елиминисање међуна-родног тероризма. Овом Декларацијом државе чланице УН су по-тврдиле своју једногласну осуду свих аката, метода и праксе тероризма као криминалних и неоправданих, било где и било од кога почињених, укључујући и оне који угрожавају пријатељске од-носе међу државама и народима и чине претњу територијалном интегритету и безбедности држава. Сагласно овој Декларацији, државе су дужне да се уздрже од организовања, подстицања, финансирања, охрабривања или толерисања терористичких ак-тивности. Оне су дужне, такође, да предузму одговарајуће пра-ктичне мере да обезбеде да њихове територије не буду коришће-не за организовање логора за обуку терориста или за припрему и организовање терористичких аката који се изводе на територи-ји других држава (А/49/60). Генерална скупштина је 1996. године усвојила Децларатион то Супплемент тхе 1994 Децларатион он Меасурес то Елиминате Интернатионал Террорисм(А/51/210).

            У Декларацији Уједињених нација о начелима међународног права о пријатељским односима и сарадњи држава у складу са Повељом Уједињених нација из 1970. године, којим су разрађена начела Повеље УН, наглашено је да је свака држава дужна да се уздржи од организовања и подстицања аката грађанског рата или терористичких аката на територији друге државе, да их пот-помаже или да учествује у њима, или да толерише активности организовања на њеној сопственој територији у циљу вршења таквих аката, увек када такви акти повлаче за собом претњу или упетребу силе.

            У Резолуцији Генералне скупштине УН бр. 3314 од 14. децембра 1974. године утврђени су акти агресије (укупно седам), према којој агресија постоји и када једна држава или неко у њено име упути оружане банде, групе нерегуларних војника или најамника, који против друге државе чине акте оружане силе.

            Декларацијом број 2131 од 21. децембра 1965. године Генерална скупштина УН је изричито наложила државама да се не смеју мешати у унутрашње послове других држава. С тим у вези се каже:

            "Ни једна држава неће организовати, помагати, подстицати, финансирати, подстрекивати или толерисати субверзивне теро-ростичке или оружане активности усмерене на иасилно свргавање режима друге државе или мешање у грађански сукоб у другој држави".

            У периоду после Другог светског рата закључен је већи број међународних конвенција са циљем да се оствари међународна сарадња у сузбијању појединих врста терористичких активности.

            У Тхе Децларатион оф Принциплес оф тхе Суммит оф тхе Америцанс" (Мајами, децембар 1994), шефови држава и влада су изјавили:

            "Wе цондемн террорисм ин алл итс формс, анд wе wилл, усинг алл легал меанс, цомбат террорист ацтс анywхере ин тхе Америцас wитх тхе унитy анд вигоур..."

            Затим је Организација америчких држава одржала "Тхе Интерамерицан Специализед Цонференце он Террорисм у Лими између 23. и 26. априла 1996. године на којој је усвојена "Децларатион оф Лима то Превент, Цомбат анд Елиминате Террорисм", као и "План оф Ацтион он Хемиспхериц Цооператион то Превент, Цомбат анд Елиминате Террорисм".

У Декларацији су државе учеснице изјавиле, између осталог:

"тхат террорист виоленце еродес пеацефул анд цивилизед цоеxистенце, аффецтс тхе руле оф лаw анд тхе еxистенце оф демоцрацy, анд ендагерес тхе стабилитy оф натионал институтионс анд социо-ецономиц девелопмент оф оур цоуритриес".

            Оне су поновиле:

"тхеир мост емпхатиц цондемнатион оф алл террорист ацтс, wхеревер анд бy wхом  перпетратед, анд алл метходс усед то цоммит тхем, регардлесс оф тхе мотиватион инвокед то јустифy ацтс". (А/51/336)

            Савет безбедности УН је 13. августа 1998. године, поводом бомбашких напада извршених на дипломатско-конзуларна представништва САД у Кенији и Танзанији, једногласно усвојио резолуцију којом поставља јасне критеријуме о томе шта је тероризам и шта су обавезе држава у области међународне сарадње у овом домену. Савет безбедности је изразио убеђење да је спречавање аката међународног тероризма од есенцијалне важности за одржавање међународног мира и безбедности, реафирмишући при том одлучност међународне заједнице за елиминацију међународног тероризма у свим његовим формама и манифестацијама.

            У резолуцији се, између осталог, каже:

            "Савет безбедности подвлачи да је свака држава-чланица УН обавезна да се уздржи од организовања, подстрекавања, по-магања или учествовања у терористичким актима у другим државама или приступања организованим активностима на сопственој територији, које су директно усмерена на чињење таквих акта"; и

            "Савет безбедности такође подвлачи потребу да се ојача међународна сарадња ради усвајања практичних и ефикасних мера за превенцију, борбу и елиминацију свих облика тероризма који се односе на међународну заједницу у целини". (З/РЕЗ/1189(1998))

* * *

            На основу свега напред изнетог, намећу се следећи закључци:

            (1)        Државе предузимају мере на националном нивоу ради унапређивања својих способности да се супротставе терористи чким акцијама или ради сузбијања терористичких акција. Ове мере обухватају иновирање кривичног законодавства, усвајање одговарајућих међународних конвенција, као и практично оспособљавање државног апарата за супротстављање тероризму.

            (2)        Јасна је тенденција међународног повезивања на различитим нивоима у циљу сарадње у борби против тероризма. Због великог броја докумената који позивају на овакву сарадњу, ова сарадња међу државама је постала обавезна, тј. не зависи од добре воље једне државе да ли ће у борби против тероризма сарађивати са другим државама или не.

            Када се прочитају изложене дефиниције тероризма и када се погледају чињенице из јужне српске покрајине Косова и Метохије, постаје очигледно да су тамо власти Републике Србије суоче-не са бројним актима тероризма. Заиста, тзв. "Ослободилачка војска Косова" представља више или мање повезане групе теро-риста. Није први пут да терористи себе називају војском, односно армијом. Сетимо се "Црвених бригада" у Италији, "Ирске републиканске армије" у Северној Ирској, као и "Исламских светих ратника" ("Муџахедина").

            Терористичке групе на Косову користе насиље, свакако неза-конито, против цивилног становништва - како српског, тако и албанског, против припадника других етничких група који живе у тој Покрајини, као и против припадника полиције и Војске Југославије. Они прибегавају терору ради постизања сасвим нелегитимних политичких циљева: насилне сецесије Косова и Метохије и стварања "Велике Албаније". Терористи врше насилно регрутовање међу албанским становиштвом. Они се повезују са исламским терористичким групама које делују глобално. Финансирају се на начин на који се финансирају терористичке групе широм света, дакле присилним одузимањем новчаних средстава и делимично од трговине дрогом.

            Наведени документи јасно указују да је међународна обавеза држава да сарађују у борби против тероризма. Ова Књига говори, међутим, о жалосној чињеници да поједине државе показују колебање и недоследност, као и политично шпекулисање када је у питању тероризам на Косову и Метохији. Документи који следе сведоче о грубим пропустима Републике Албаније у извршавању њених обавеза у борби против тероризма на Косову и Метохији.

            Уз очекивање да ће република Албанија променити своје понашање и ускладити га са међународним обавезама, СР Југославија има легитимне разлоге да очекује подршку међународне заједнице у борби против тероризма у јужној српској покрајини Косову и Метохији као и конкретне акције држава из региона и других у правцу сузбијања ових терористичких активности. СР Југославија очекује да ће сви извршити своје правне и политичке обавезе у овом случају и тако допринети глобалној борби против тероризма.

ПРЕГЛЕД

ИЗВРШЕНИХ ТЕРОРИСТИЧКИХ АКЦИЈА НА ПОДРУЧЈУ АП КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У ПЕРИОДУ 1991 - 27.7.1998. ГОДИНЕ

ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАДИ НА ГРАЂАНЕ АЛБАНСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ - ЛОЈАЛНИХ РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ