| Бела књига |
|
Страна - 3 22. фебруар 1998. Према агенцији БЕТА Приштина: Специјални амерички изасланик за бившу Југославију Роберт Гелбард изјавио је да осуђује тероризам Осло-бодилачке војске Косова (ОВК). После разговора са И. Руговом, Гелбард је изјавио да сматра да је "врло важно да се успостави чвршћи и позитивни дијалог између руковод-ства косовских Албанаца и Владе СРЈ, у циљу смањивања тензија и успостављања међусобног поверења".
23. фебруар 1998. Према агенцији БЕТА Приштина: Р. Гелбард је синоћ, на конференцији за штампу у Америчком информативном центру, на крају боравка у Приштини, изјавио да САД осуђују и нападе на полицију "групе која себе назива Ослободилачком војском Косова". Додао је да "САД оцењују да је реч о терористичкој орга-низацији и да су њене акције терористичке". Истог дана у Београду Р. Гелбард је рекао да "одговорни и демократски лидери косовских Албанаца треба да осуде тероризам и покажу на којој су страни". 23. фебруар 1998. Београд На брифингу за штамлу, одржаном у хотелу Хаутт Регенцy у Београду, специјални представник Роберт Гелбард је рекао да "смо ми дубоко узнемирени и веома снажно осуђујемо неприхватљиво насиље изазвано од стране терористичких активности терористичких група на Косову, а посебно ОВК -Ослободилачке војске Косова. То је, ван сваке сумње, терористичка група. Не прихватам никаква оправдања. Радећи годинама на проблему терористичких активности, знам веома добро како да препознам терористичку групу, да је дефинишем одбацујући реторику и остајући само на чињеницама. А деловање тих група говори само за себе". 29. јун 1998. Са конференције за штампу у Пентагону, из изјаве портпарола Макленија, у вези са сусретима представника САД са припадницима ОВК: "... Наше је мишљење да је ОВК починилатерористичке акте, и ми смо то оценили пар пута на овом месту. Бавили смо се овим питањем више пута и отоврено говорећи не видим корисност да се око овог бесконачно натежемо..." "Државни секретар утврђује, кроз посебну законску процедуру, када је једна организација "терористичка организација". Такво одређење није било урађено у случају ОВК, и то је све.." 7. јул 1998. Са конференције за штампу у Државном секретаријату: "Питање: - Раније је амбасадор Роберт Гелбард оценио ОВК као терористичку организацију. Да ли САД сматрају да је то била грешка? И какво је мишљење у вези са ОВК данас? Џ. Рубин (портпарол СД): - ....Није спорно даје било аката почињених од људи који су на неки начин били повезани са ОВК, које смо осудили због тога што су они користили војну или другу силу против недужних, што је за осуду и што би, на одређен начин могло бити сматрано терористичким актима због коришћења насиља против недужних ради постизања политичких циљева. То није исто што и прогласити једну организацију или групу појединаца, повезаних на неки начин, као терористичку организацију. То није наше мишљење о ОВК. И никада није било." 3. АЛБАНСКИ ЗВАНИЧНИЦИ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ Југословенско-албански односи традиционално су оптерећени активним мешањем Републике Албаније у унутрашње ствари Савезне Републике Југославије, њеним територијалним претензијама према Косову и Метохији и другим деловима територије Републике Србије и Републике Црне Горе, безрезервном подршком шиптарским сепаратистима и терористима, као и патерналистичким односом према албанској националној мањи-ни у СР Југославији. Такву политику Република Албанија непрекидно спроводи кроз интензивну агресивну антијугословенску дипломатску и про-пагандну активност, посебно у својим иступањима у УН, ОЕБС и другим међународним организацијама и форумима. Са избијањем кризе на југословенским просторима, односи између СР Југославије и Р. Албаније су доведени на најнижи ниво, јер је Албанија, подржавајући дезинтеграционе процесе у СФРЈ, порицала постојање СР Југославије као субјекта међународног права, инсистирајући на тези да Косово и Метохија нису саставни део Републике Србије, него да имају право на самоопредељење. Антијугословенска и антисрпска политика, коју је пратила ди-ригована медијска кампања, повремено је имала карактеристике хистеричне пропаганде, посебно након једностраног снижавања дипломатског представљања на ранг отправника послова, јуна 1992. г., и признавања тзв. Републике Косово "као суверене и независне државе". Активности албанске Владе у раздобљу 1991-1994. 30.9.1991. Влада Републике Албаније, у Саопштењу у вези са "ре-ферендумом на Косову" и "Резолуцијом Скупштине Косова" од 22.9.1991, "поздравља и подржава Резолуцију Скупштине Косова која дефинише Републику Косово као суверену и независну државу са конститутивним правом у Савезу суверених држава-република у Југославији као логичну консеквенцу одлуке Качаничке скупштине од 7. септембра 1990. г. о проглашењу Републике Косово". 8.10.1991. Председник Републике Албаније, Рамиз Аљија упутио је честитку "председнику Скупштине Косова" у којој је садржано: "Република Албанија признаје за легитимну ову одлуку узимајући у обзир да начело самоопредељења произилази из докумената КЕБС и ОУН. Истовремено вам гарантујемо да ће Република Албанија дати сву своју подршку Републици Косово да се шире призна и прихвати од међународне јавности". 23.10.1991. Народна скупштина Албаније је признала "Републику Косово" као суверену и независну државу на основу слободе и потпуне једнакости са свим другим народима и привремену Владу Косова на челу са Бујаром Букошијем". Феб. 1992. Албанија је организовала припремни састанак "Скупштине националног помирења и јединства свих Албанаца", на челу са академиком Р. Ћосјом, у циљу припреме предлога "праведног решења албанског питања - уједињења Албанаца", пошто им је "начињена историјска неправда, чиме је албански народ у периоду 1878. и 1912-1913, подељен у више држава". 26.3.1992. Сали Бериша, председник Демократске партије Албаније, у интервјуу шпанском листу "Ел Паис", изјавио је да ће "нова власт дати албанско држављанство свим Албанцима где год да се налазе и да ће Албанија деловати са свом нужном одлучношћу да буде домовина свих Албанаца". 29/30.3.1992. Представници свих политичких друштвених, верских и интелектуалних субјеката из албанских крајева, организо-вали су припремну седницу "Скупштине општенационалног помирења", са које су упутили "Позив албанском народу", у којем се позивају сви Албанци да се "уједине око националног идеала и да неуморно раде на остваривању основног циља - националног уједињења под геслом: Отаџбина Албанија изнад свега". 18.4.1992. Влада премијера А. Мексија је, у извештају пред Народном Скупштином Албаније, потврдила признање "Републике Косово" и признала "привремену Владу" Б. Букошија. 27.4.7992. Приликом посете Тирани, Б. Букоши је примљен као "пре-мијер пријатељске земље", уз све државне и војне почасти. Април 1992. Стална Мисија Албаније при УН разделила је антију-гословенски памфлет "Информативног центра Демо-кратске лиге Косова" из Приштине и саопштење за штампу о посети Б. Букошија. 22.5.1992. Стална Мисија Албаније при УН је циркулисала, као званичан документ СБ (С/23994), писмо председника С. Берише УН у којем се траже посматрачи УН на Косову "да не 6и дошло до војног напада на Косово и Албанце". 23.5.7992. Председник Народне скупштине Албаније, Петер Арбнори, писмом обавештава председника Европског парламента, Егона Клепша, о одржавању "првих вишепартијских избора на Косову", 24 маја, и у име албанске Скупштине позива европске институције да омогуће "нормално одвијање слободних избора у Републици Косово". 25.5.7992. Народна скупштина Албаније, својом изјавом је по-здравила одржавање "избора" 24. маја 1992. у "Републици Косово" и позвала међународну јавност, земље чланице КЕБС и ЕЗ да подрже одржавање "слободних избора на Косову". 27.5.1992. Председник Републике Албаније Сали Бериша и премијер Александар Мекси примили су "премијера" Б. Букошија. Председник С. Бериша је изјавио да су "избори од 24. маја постали историјски датум албанске нације и да су на њима изабрани Парламент и председник Косова добили мандат народа да владају". 1.6.1992. Народна скупштина Републике Албаније упутила је честитке "Скупштини Републике Косово" поводом избора од 24. маја 1992, у којој "још једном потврђује признање Републике Косово за независну и суверену државу". Истовремено, Народна скупштина и Председник Републике Албаније упутили су честитке Ибрахиму Ругови на избору за "председника Републике Косово". Јул 1992. Председник Републике Албаније, С. Бериша, затражио је да "руководство Косова буде позвано да учествује у пре-говорима о решавању југословенске кризе" на Хелсиншкој конференцији. 26.7.1992 У листу "Зери и популит", званичном; органу Соција-листичке партије Албаније, СПА је изнела став да "на Косову, максимална аутономија под патронатом Србије и у складу са Уставом Србије, не би била прихватљива за косовске Албанце, јер су они били незадовољни тим стату-сом и изишли су на улице да демонстрирају и лију крв за Републику Косово 1981. г." 1.6.1992. Албански премијер, А. Мекси, примио је "председника Р. Косово" И. Ругову и "премијера" Б. Букошија ради "интензи-фикације политичких активности на међународном плану, проширивању економских односа Албанија - Косово, као што је стварање заједничког енергетског система, отварање путева за моторна возила, успостављање ваздушног саобраћаја, сарадња у области телекому-никације, здравства и образовања". 1.9.1992. У Изјави Владе Републике Албаније, поводом Лондонске конференције о Југославији, истиче се да "Косово треба сматрати једним од главних питања Конференције и не треба га третирати у контексту националних мањина, већ у складу са принципом самоопредељења треба створити посебну радну групу". Албанска Влада "констатује да Конференција није прихватила да се Косово третира као проб-лем народа са свим правима предвиђеним међународним актима, укључујући право на самоопредељење, нити је прихватила његов третман у посебној радној групи; при чему није прихватила став Лондонске конференције да проблем Косова буде третиран у оквиру РГ за етничке заједнице и националне мањине КОЈ (подгрупа за Косово) и најавила је да ће се и даље залагати да МЗ прихвати њен став. 28.9.1992 Премијер Републике Албаније, А. Мекси, је на 47. заседању ГС УН, изјавио да је на "Косову сукоб који произилази из немогућности коегзистенције са окупатором и да је то сукоб између начела самоопредељења на миран начин и хегемонистичког одбијања његовог остварења". 4.10.1992. Народна скупштина Албаније је усвојила "Резолуцију о стању у региону Балкана и мерама за спречавање ширења сукоба на Косову" у којој је предложила хитну седницу КЕБС на високом нивоу ц СБ, у циљу да се на Косово и Метохију "што пре упуте посматрачи и мировне снаге", као и да се "Косово прогласи демилитаризованом зоном под међународним надзором". 10.10.1992. Председник Републике Албаиије, С. Бериша, за време посете Словенији, позвао је Албанце на Косову да не изађу на опште изборе у СР Југославији, децембра 1992. 18.10.1992. Председник Републике Албаније, С Бериша, након разго-вора са ГС НАТО М. Вернером, изјавио је да "Албанија инсистира да НАТО и УН пошаљу трупе на Косово и да се Косово стави под њихову контролу јер Албанци на Косову не могу да прихвате никакво решење које би било мање од права која су имали по Уставу СФРЈ од 1974. г.". 19.11.1992. Председник Републике Албаније, С. Бериша, у интервјуу аустријском листу "Курир", отворено је запретио да ће се Албанија "непосредно умешати у ратне сукобе на Косову уколико се ратни пожар буде проширио на југ". 15.2.7993. Председник Републике Албаније, С. Бериша, приликом разговора са лредседником Бугарске у Софији, изјавио је да "Тирана неће моћи да заустави Албанце да притекну у помоћ својој браћи на Косову уколико рат и тамо избије". Март 1993. Министар иностраних послова Републике Албаније, Алфред Серећи, на Форуму КЕБС у Бечу, заложио се за слање трупа УН на Косово и његово стављање под протекторат УН. Април 1993. Председник Републике Албаније, С. Бериша, у свом програмском говору о решавању питања Косова, у Корчи, заложио се за стављање Косова под пуну контролу УН као неутралне зоне и размештај НАТО трупа на Косову, као и за решавање статуса Косова на основу начела самоопредељења за албанско становништво на Косову. 20.6,1993. Председник Републике Албаније, С. Бериша, учествујући на форуму Кран Монтана, изјавио је да су "косовски Албанци подвргнути пуној окупацији и режиму апартхејда". 8.8.1993. Министар иностраних послова Републике Албаније, А. Серећи, у свом Писму, упућеном председавајућем СБ УН, захтевао је да СБ УН "пошаље посматрачку мисију на границу са Србијом и на Косово". Септембар 1993. Министар иностраних послова Републике Албаније, А. Серећи, у свом говору на 48. заседању ГС УН, заложио се да УН и СБ гарантују поштовање начела Повеље УН тиме што 6и се "Албанцима на Косову обезбедило право на самоопредељење у погледу њиховог политичког статуса", при чему је поновио залагање Албаније да се "Косово стави под контролу и протекторат УН". Јул 1994 Албанска средства информисања објавила су да је на дужност "шефа Представништва Републике Косово" у Тирани "декретом председника Републике Косово именован" Иљаз Рамајли. 25.7.1994. Министар иностраних послоаа Републике Албаније, А. Серећи, примио је "Шефа Представништва Републике Косово" у Тирани И. Рамајлија, након чега је Рамајли, у изјави за штампу, рекао да је предао "акредитиве". Активност "представништва" започела је одашиљањем "нота" које су снабдевене меморандумом "Република Косово - Канцеларија у Тирани" и печатом "Канцеларија Републике Косово у Албанији" Прилог 1: Саопштење за штампу СМИП-а од 30.7.1994.
Прилог 2:
Саопштење Савезне Владе СРЈ од 23.9.1994. Прилог 4: Нота СМИП-а бр. 274 од 20.1.1997. Прилог 5: Заједничка изјава шефова држава и влада Ју-гоисточне Европе, Хераклион, Крит 4. 11. 1997. Изјаве и активности албанских државника и установа у раздобљу јачања тероризма на Косову и Метохији 31.12.1997. У новогодишњој поруци, председник Републике Албаније, др Реџеп Меидани, је "изразио очекивање да ће албански глас изазвати снажнији одјек у међународним механизми-ма у циљу конкретније помоћи у решавању албанског питања и напорима браће на Косову". 5.1.1998 Министар иностраних послова Републике Албаније, П. Миљо, је, на конференцији за штампу, коју је пренео лист "Шекули" 6.1.1998., на питање о ситуацији на Космету, "потврдио да је тамо било спорадичног насиља и да је створена једна група герилаца, која делује из сенке, под именом Ослободилачка војска Косова... " и додао: "Ми немамо никакве везе са ОВК и одбацујемо све инсинуације да су се њени припадници обучавали у Албанији". 13.1.1998. Представник Министарства иностраних послова Републике Албаније, Сокољ Ђока, у изјави за штампу, коју је пренео лист "Република", 14.1.1998., рекао је да "званичници Београда треба да отпочну дијалог са Приштином, али и са Тираном". Предуслов за отпочињање контакта између Албаније и "Српско-црногорске федерације" јесте "промена стања на Косову и односи Београда и Приштине". У вези са решењем за Косово, рекао је да се "сагледава могућност међународног карактера". 14.1.1998. Министар иностраних послова Републике Албаније, П. Миљо, у изјави о односима са СР Југославијом, коју је пренео лист "Зери и Популит", 13.1.1998., рекао је да "будућност албанско-југословенских разговора зависи од стања на Косову". 17.1.1998. У Тирани потписан "Протокол о сарадњи у области образо вања, културе и спорта" између Републике Албаније и "Републике Косово". "Протокол" је, са албанске стране потписала министар у Влади, Арта Даде, а са "косовске", "министар" Мухамет Бицај. 28.1.1998 Министар иностраних послова Републике Албаније, П. Миљо, на конференцији за штампу, непосредно након повратка из Брисела, према дневном листу "Коха Јоне" од 29.1.1998., рекао је да "питање Косова треба третирати као питање од националног интереса и да се не посматра само као питање људских права или као унутрашње питање Србије", подвлачећи да "наш концепт решавања проблема Косова јесте максималистички концепт. Ми треба да искористимо међународне коњунктуре. Феб. 1998. Министар иностраних послова Албаније, П. Миљо, при-ликом посете Словенији, у интервјуу листу "Дело", изнео је званични став албанске Владе да "два милиона Албанаца на својој земљи нису национална мањина и не треба да буду тако третирани, већ чине већину која тражи статус подељене нације по међународном праву". Рекао је да ће "Албанија, у случају рата, пружити хуманитарну помоћ косовским Албанцима и прихватити избеглице" и додао: "Мада не верујемо да ће до рата доћи, ми смо спремни да косовским Албанцима помогнемо и на друге начине". 12.2.1998. Делегација Републике Албаније, у свом иступању на Сталном савету ОЕБС, изнела је да "проблем Косова није унутрашње питање Србије", као и да је "врло вероватно да је Ослободилачка војска Косова више српски изговор за ескалацију насиља и гажење људских права на Косову". 3.3.1998. На захтев Делегације Републике Албаније, делегацијама при ОЕБС раздељена је "Изјава Владе Републике Косово" од 1.3.1998., поводом "најновијих догађаја на Косову", са меморандумом "републиц оф Косова - Говернмент оф тхе Републиц". |
|
|
