| Бела књига |
|
Страна - 5 Прилог 1 САВЕЗНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА САВЕЗНО МИНИСТАРСТВО ЗА ИНОСТРАНЕ ПОСЛОВЕ 30. јули 1994. године САОПШТЕЊЕ ЗА ШТАМПУ Савезно министарство за иностране послове изражава за-бринутост због настављања албанске политике територијалних претензија, мешања у унутрашње послове, подстицања сепаратизма и изазивања граничних инцидената на југословенско-ал-банској граници. Најновији пример такве политикеје порука коју је председник Републике Албаније Сали Бериша недавно адресирао самозваном председнику "републике Косово" поводом заседања Демократског савеза Косова. Председник Бериша је тако нашао још једну прилику да отворено промовише непостојећу "републику Косово" и да позове албанске сепаратисте да наставе да служе великоалбанским циљевима - на "албанским територијама". Тиме је још једном испољио територијалне претензије и атаковао на уставни поредак и територијални интегритет СР Југославије. Ао пирације о великој Албанији потврђене су и у недавној изјави председника Берише у Тирани, када је за Албанце изван Албаније рекао да "седам милиона Албанаца чине етнички и географски континуитет и компактну популацију на сопственом тлу". Све то говори да руководство Албаније очигледно игнорише опште-прихваћене ставове међународне заједнице да је Аутономна Покрајина Косово и Метохија интегрални део Републике Србије и СР Југославије. Овакви ставови Републике Албаније представљају грубо кршење начела Повеље УН, принципа Финалног акта КЕБС и Париске повеље. Да би маскирао такву политику, која изазива све већу забринутост на Балкану и у Европи, председник Бериша непрекидно фабрикује оптужбе на рачун Србије и Југославије и других суседа Албаније. Овакве поруке и сличне изјаве највиших личности Албаније су основа политике систематског изазивања инцидената на југословенско-албанској граници у којима су све чешћи покушаји илегалног убацивања наоружаних лица и терористичких група из Албаније у Југославију. Албанске власти сносе искључиву одговорност и за последњи трагични гранични инцидент од 27. јула о.г. у реону карауле Ликен. Тада су два наоружана лица илегално ушла из Албаније у СР Југославију и у дубини југословенске територије од 300 метара отворила ватру на југословенску граничну патролу. Југословенска гранична патрола је у самоодбра-ни, а поступајући по правилима граничне службе, одговорила на ватру и том приликом су двојица терориста изгубила живот. Овај, као и други многобројни гранични инциденти, показује да се Албанија не придржава међународних норми о поштовању међудржавних граница, као и обавеза које је прихватила на последњем заседању Главне мешовите комисије за граничне инциденте одржаном јуна ове године у Београду. Посебну забринутост изазива то што председник Републике Албаније Бериша обећава трајну помоћ косметским сецесионистима и њиховој политици дестабилизације Косова и Метохије и њиховог отцепљења од Србије и Југославије. За последице та-кве неприхватљиве и по мир опасне политике, пуну одговорност сноси албанска влада. Савезно министарство за иностране послове и овом прили-ком позива албанску страну да одустане од подстицања албанског сепаратизма на Косову и Метохији. Таква политика представља извор опасности по мир и безбедност на Балкану и не може донети никакво добро ни албанском народу. Југословенска страна понавља своју спремност за отварање политичког дијалога са Албанијом, ради превладавања напетости у међусобним односима и утирања пута за њихову нормализацију. Прилог 2 САВЕЗНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА САВЕЗНА ВЛАДА 23. септембар 1994. САОПШТЕЊЕ САВЕЗНЕ ВЛАДЕ Савезна влада СРЈ са забринутошћу скреће пажњу светској јавности на опасно настављање непријатељске кампање Албаније против СРЈ. То је дошло до изражаја и у писму председника Републике Албаније Сали Берише шефовима држава или влада земаља сталних чланица Савета безбедности УН и ЕУ у вези са заоштравањем грчко-албанских односа. Албански председник је у свом говору у Ђирокастру 18. септембра о.г. поновио неосно-ваие, исконструисане нападе против Србије и српског народа, односно СР Југослааије. Тиме се председник Бериша и лично укључио у кампању чланова своје владе који фабрикују оптужбе о наводној координираној стратегији Грчке и СР Југославије за повећање тензија и дестабилизацију југа Балкана. У очигледном покушају да прикрије и умањи одговорност Ал-баније за обесправљеност националних мањина и кршење људ-ских права у Албанији, председник Бериша настоји да за билатерални спор Албаније са Грчком оптужи СРЈ и на тај начин скрене пажњу са правих узрока проблема. Реч је, такође, о покушајима Албаније да неаргументованим оптужбама дискредитује СР Југославију у тренутку када међународна јавност све више уважава конструктивне напоре и допринос СР Југославије за мирољубиво решење кризе на простору бивше СФРЈ, а пре свега грађанског рата у бившој БиХ. Дискриминаторски однос Албаније према националним мањинама део је њене шире недемократске праксе кршења основних људских и грађанских права. То потврђује недавно суђење припадницима грчке националне мањине, покушаји насилног расе-љавања више десетина српских и црногорских породица у околини Враке, као и инсценирани судски процеси политичким неисто-мишљеницима. Албанија својом политиком мешања у унутрашње послове СРЈ и конфронтацијом са готово свим суседима поја-чава тензије у региону и угрожава мир и стабилност на Балкану. Албанија константно подстиче сецесионизам албанске на-ционалне мањине на Косову и Метохији у циљу његовог отцепље-ња од Републике Србије, односно СРЈ. О томе говори званична и отворена подршка непостојећој "републици Косово", њеним самозваним представницима, отварање сталног представништва сепаратистичког руководства у Тирани и изазивање граничних инцидената. Стратегија великоалбанског национализма и охра-бривања сепаратизма на Космету, што је нарочито дошло до из-ражаја у говору председника Берише у Ђирокастру, у директној је супротности са принципима Повеље УН и КЕБС и као таква представља изузетно озбиљну претњу миру и безбедности на Балкану. Влада СРЈ је више пута давала конкретне иницијативе за са-радњу са Албанијом на бази немештања, поштовања суверенитета и територијалног интегритета, сматрајући да је то у интересу народа двеју земаља и Балкана. Мада албанска влада није до сада одговорила на те иницијативе, СР Југославија остаје опре-дељена да непосредним дијалогом доприноси лревазилажењу садашњег стања у међусобним односима. При том ће СР Југославија и даље одлучно штитити свој суверенитет и територијални интегритет, одбијајући сваки покушај мешања у своје унутрашње послове. СР Југославија је животно заинтересована за мир на просто-ру Балкана, за добросуседске односе и мултилатералну балканску сарадњу и јачање међусобног поверења балканских земаља. То треба да буде стварно опредељење свих балканских земаља, укључујући и Албанију. СРЈ сматра да су то уједно претпоставке и за укључивање Балкаиа у европске демократске процесе и сарадњу. Прилог З САВЕЗНО МИНИСТАРСТВО ЗА ИНОСТРАНЕ ПОСЛОВЕ 19. април 1995, године САОПШТЕЊЕ Савезно министарство за иностране послове примило је са огорчењем информацију да су албанске власти 10. и 11. априла о.г. наставиле са насилним одузимањем земље у власништву припадника српске и црногорске мањине - Врачана и Подго-ричана - из села Стари и Млади Борић, на којој они вековима живе. Посебно забрињава чињеница да је албанска полиција веома грубо применила силу, ухапсила 15 припадника српске и црногорске мањине и привела их у полицијску станицу Скадар, где су били изложени тешком физичком и психичком злоставља-њу и мучењу. Међу претученима било је и жена, али је болница у Скадру одбила да их прегледа и изда потврде о повредама. Све то представља драстичаи пример масовног кршења основних људских, грађанских и права припадника националних мањина. Земљу насилно одузету од њихових законитих власника Срба и Црногораца, албанске власти додељују Албанцима-Мали-сорима из села Стара Стоја, који су се ту деселили недавно на-пустивши своја стара насеља у планинским пределима. Сасвим је неприхватљиво и крајње цинично званично објашњење албан-ских власти да се ово чини због административне реорганизаци-је, а да ће се Србима и Црногорцима доделити друга имања. Овакав поступак албанских власти је у функцији добро познате политике насилне промене националног састава и разбијања хо-могених етничких насеља српскоцрногорског становништва у Враки, односно у појасу југословенско-албанске границе. СМИП са забринутошћу подсећа да су албанске власти прошле године 6. и 8. јуна покушале да насилно одузму око 60 хектара најплодније земље и иселе са ње припаднике српске и црно-горске мањине из истих села. Њихове писмене жалбе председнику републике, премијеру и председнику Парламента Албаније пре више месеци, остале су без икаквог одговора, што је још једна илустрација самовоље и незаконитости. Најновији догађаји потврђују да се ради о континуираној по-литици националне дискриминације званичних албанских власти, политици систематског притиска, претњи и застрашивања припадникајугословенских мањина у циљу њиховог насилног ра сељавања и асимилације. Савезно министарство за иностране послове изражава вели-ку забринутост и осуђује овакву политику Албаније. Таквим понашањем Албанија грубо крши основне принципе Повеље УН и ОЕБС и основна људска права - право на слободу и избор места становања и на приватну својину - што је у флагрантној супротности са њеним декларативним залагањем за поштовање људ ских права и развој демократије. Политика Албаније према националним мањинама, у овом случају према Србима, Црногорцима и Горанцима, је политика потпуног негирања њихових национал них, људских и грађанских права. Очигледан ]е раскорак између подстицања сепаратизма припадника албанске националне мањине на Косову и Метохији од стране Албаније и ускраћивања свих права југословенским мањинама у Албанији. Савезно министарство за иностране послове са жаљењем мора да констатује да међународне организације и институције које се старају о поштовању људских и мањинских права, као што су Комисија УН за људска права, ОЕБС, Савет Европе и дру-ги форуми и невладине организације, имају толерантан однос према оваквој политици Албаније. СР Југославија очекује од свих међународних фактора да се најозбиљније позабаве питањем положаја припадника југословенских мањина у Албанији и да утичу на Албанију да поштује принципе за које се вербално залаже и на које је обавезује чланство у међународним органи-зацијама. СМИП позива албанске власти да омогуће нормалан живот припадницима српске, црногорске и других словенских мањина и да повуку одлуку о насилном одузимању земље и пресељавању Врачана и Подгоричана. СР Југославија, која албанској и другим националним мањинама обезбеђује сва права по највишим међународним стандардима, ће се и даље одлучно залагати за поштовање људских и националних права лрипадника српске и црногорске националне мањине и Горанаца у Албанији. Прилог 4 Бр. 274 АМБАСАДА РЕПУБЛИКЕ АЛБАНИЈЕ БЕОГРАД Савезно министарство за иностране послове Савезне Републике Југославије изражава поштовање Амбасади Републике Албаније у Београду и има част да саопшти следеће: Председник Републике Албаније г. Сали Бериша, на конференцији за штампу поводом Новогодишњих празника, још једном је изнео низ грубих оптужби на рачун Савезне Републике Југославије и уставних институција Републике Србије. Крајње недопустив и увредљив речник који је и том приликом употребљен, противречан је базичним принципима међународних односа и у директној је супротности са изјавама албанског пре-дседника о миру, толеранцији, дијалогу, демократији и залагањима за добросуседске односе. Посебно забрињава што је председник Албаније и овог лута, у прикривеној али врло препознатљивој форми, уз патерналистички однос и изношење грубих неистина о наводном "насиљу, репресији и апартхејду" над припадницима албанске мањине на Косову и Метохији, лоновио подршку сепаратистичким тежњама на Космету и изразио отворене територијалне претензије према СР Југославији. Изјаве лредседника Албаније истим поводом пред дилломат-ским кором Тиране не само да потврђују изнете оцене, већ представљају ескалацију грубог и опасног мешања Албаније у унутрашње послове СР Југословије. Улозорење на наводну опасност од сукоба ширих размера у СРЈ, провидан је покушај "лова у мутном" и тражење алибија за истицање и промоцију сопствених и добро познатих велико-албанских циљева. Позиви лредседника Албаније припадницима албанске мањине у СР Југославији, на демонстрације и побуну, представља директан подстицај на грађански рат, што 6и могло да има трагичне последице управо за припаднике те мањине и доведе до ширих сукоба и дестабилизације у региону. Учестали терористички акти према угледним грађанима и припадницима власти, али све више и према припадницима албанске националне мањине који нису по вољи сепаратистима, указују на опасну кратковидост такве политике и одговорност званичне Албаније. Полазећи од изнетог, Савезно министарство за иностране по-слове Савезне Републике Југославије изражава дубоко незадовољство и улаже оштар протест и одлучно одбацује сваки покушај мешања Албаније у унутрашње ствари назависне и су-верене СР Југославије, која је увек била и остаје фактор мира, стабилности и добросуседства на Балкану, Управо садашња ек-спанзионистичка политика Албаније, уз инструментализацију на-ционалне мањине у суседним земљама, представља извор опа-сности за укупне односе и мир у региону. Албанија нема никакво морално право да другима дели лекције из демократије, јер јој ни њена досадашња пракса, нити ниво садашњег демократског развоја не дају легитимацију за то. Оспоравањем регуларности изборног процеса и декларативном подршком студентским захтевима у СРЈ, она настоји да пажњу соп ствене јавности и међународиих чинилаца одврати од озбиљних унутрашњих проблема са којима се сама суочава. Наводна забринутост за људска права албанске мањине и подршка самозваним лидерима сепаратистичког покрета на Косову и Метохији, само потврђују директно мешање званичне Албаније у унутрашње ствари СРЈ, али и њену одговорност за последице такве политике за читав регион. Залагање за "мирно раздвајање, уз заједнички споразум", као и за "право на самоопредељење националне мањине", само је друга форма захтева за ревизијом граница и представља директну опасност за мир и безбедност у нашем непосредном окружењу. Албанска ТВ је недавно омогућила Адему Демаћију, самозваном лидеру албанских сепаратиста, да отворено пропагира мржњу и тероризам, све у функцији остварења сецесионистичке политике Тиране, разбијањем СР Југославије. И овим најновијим изјавама, Албанија је потврдила да игнори ше суверенитет и надлежност Републике Србије и СРЈ на интегралном делу њене територије, када је проглашава "окупатором" на сопственој земљи и при том позива велике силе да на делу територије СРЈ отворе своја паралелна представништва. Предсе днику Бериши 6и напокон морало бити јасно да је обавеза албанске мањине на лојалну сарадњу с надлежним органима земље у којој живе и да само на тај демократски начин може да оствари своја права и решава евентуалне проблеме. Таква политика Албаније према СР Југославији, а нарочито њен непријатељски однос према српском народу и Србији, основ на је препрека за нормализацију односа и стварање атмосфере узајамног разумевања и поверења, за шта се СР Југославија оду век залаже, у интересу обе земље, мира и стабилности у региону. Савезно министарство за иностране послове Савезне Републике Југославије користи прилику да Амбасади Републике Албаније у Београду понови изразе свог уважавања. Београд, 20. јануар 1997. г. Прилог 5 ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА ШЕФОВА ДРЖАВА И ВЛАДА ЗЕМАЉА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ Хераклион, Крит 4. новембар 1997. г. Ми, шефови држава или влада земаља југоисточне Европе, председник Киро Глигоров, председник Слободан Милошевић, премијер Виктор Чорбеа, премијер Иван Костов, премијер Фатос Нано, премијер Костас Симитис и премијер Месут Јилмаз и министри иностраних послова господин Исмаил Чем, господин Благој Ханџински, госпођа Надежда Михајлова, господин Паскал Мило, господин Милан Милутиновић, господин Теодорос Пангалос, господин Адријан Северин и помоћник министра иностраних посло ва господин Миховил Малбашић у улози посматрача, као представници слободно изабраних влада народа југоисточне Европе, састали смо се први пут у нашој историји на Криту и сагласили смо се о следећем: Радићемо заједно на стварању услова у нашем региону за просперитет наших народа у оквирима мира, безбедности, до-бросуседства и стабилности. Решени смо да следимо сарадњу у југоисточној Европи на заједничким и равноправним основама, чврсто уверени да можемо много да научимо једни од других. Унапређиваћемо правну државу, заштиту људских права, ук-ључујући права припадника националних мањина, као и међунационални дијалог, личне слободе и тржишну економију која ће омогућити процват приватних предузећа, повећати запосленост и створити веће могућности за све, посебно за младе. Потврђујемо своју приврженост Повељи Уједињених нација, Париској повељи за нову Европу, као и Завршном акту из Хелсинкија, укључујући свих десет садржаних принципа, тј. суверену једнакост, поштовање права која проистичу из суверености, уздржавање од претње силом или њене примене, неповредивост граница, територијални интегритет држава, мирно решавање спорова, немешање у унутрашња питања, поштовање људских права и основних слобода, укључујући слободу мишљења, савести, вероисповести или веровања, једнака права и самоопредељење народа, сарадњу међу државама и испуњавање обавеза које проистичу из међуна-родног права. Сматрамо да европска оријентација наших земаља предста-вља интегрални део њиховог политичког, економског и друштвеног развоја. Тежимо да претворимо наш регион у подручје сарадње и еко-номског просперитета и одлучили смо да у том циљу унапређујемо добросуседске односе и поштовање међународног права. Верујемо да Европа не може бити целовита без наших држава и наших народа који представљају цивилизације и историјске традиције које су суштинске за стварање савременог европског идентитета. Европске и евро-атлантске интеграције су битне за унапре ђивање горе поменутих циљева. Охрабриваћемо сарадњу са истинским представницима наших народа у нашим националним парламентима, као и њихову заједничку намеру да створе форум разумевања и пријатељских односа. Поново смо потврдили своју подршку већ постојећим регио-налним иницијативама које деле наше идеале, као што су Роајо-мон, СЕЦИ, БСЕЦ, ЦЕИ. Унапређиваћемо односе у науци, образовању, култури и спорту, као средство за јачање међусобног разумевања и пријатељства. Сарађиваћемо једни са другима у области правосуђа, у борби против организованог криминала, у спречавању кријумчарења дроге и оружја, као и елиминисању свих облика тероризма, и заједно ћемо радити против нелегалне и непланске миграције. Наша културна и верска разноврсност не може да се сматра претњом нашој сарадњи и безбедности. Напротив, ми верујемо да је она снажан извор инспирације, креативности и динамике. Појачаћемо напоре да унапредимо нашу економску сарадњу, побољшамо инфраструктуру у саобраћају, телекомуникацијама и енергетици, као и напоре за успостављање погодних услова за улагање. Позивамо надлежне министре да се састају најмање једном годишње да би оценили постигнути напредак. Унапређиваћемо пограничну сарадњу и у том циљу позивамо званичнике да се редовно састају, а министре привреде или финансија, или друге надлежне министре, да се састају најмање једном годишње да размотре оно што је постигнуто. Узели смо у обзир разне драгоцене предлоге за успоста-вљање института и центара за унапређење мултилатералне са радње у разним областима. Позивамо министре иностраних послова да се састају најмање једном годишње ради политичких консултација и ради унапређења сарадње по питањима регионалне стабилности и без-бедности. Политички директори ће се састајати свака три месе-ца ради консултација и реферисати министрима. Да 6и обезбедили континуитет међу државама које ће организовати самит или министарске састанке, као и састанке разних техничких група, министри иностраних послова ће размотрити идеју о успостављању заједничког секретаријата. Шефови држава или влада земаља југоисточне Европе топло захваљују Грчкој на гостопримству које је пружила као домаћин самита на Криту. Они су одлучили да одрже свој следећи самит у Турској 1998. године. Прилог 6 ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ЕВРОПСКУ БЕЗБЕДНОСТ И САРАДЊУ СЕКРЕТАРИЈАТ ПЦ.ДЕ1 /53/98 3. март 1998. верзија само на енглеском Одељење за конференцијске услуге На захтев делегације Албаније при ОЕБС приложено саоп-штење је циркулисано делегацијама свих земаља чланица ОЕБС, * * * Република Косово Републичка влада тел. +49 228 955850 факс. +49 228 354536 1. март 1998. САОПШТЕЊЕ Влада Републике Косово жели да обавести међународну за-једницу, владе великих сила и светско јавно мњење о најновијим масовним комбинованим нападима србијанске полиције, војске и паравојних формација на албанско становништво на подручју Скендераја, Глоговца и Клине. Погинуло је преко 15 лица док су многи рањени, укључујући жене и децу. Неселективни војни иапад на недужио и ненаоружано цивил-но становништво Косова показује да је србијански злочиначки и терористички режим добио одрешене руке да покуша да понови оно што је урадио у Босни и Херцеговини. То такође показује да нису извучене никакве поуке из претходних југословенских сукоба, као и да су србијанске лажи и измишљотине у циљу оправ-давања свих њихових злочиначких потеза наводним антитеро-ризмом, изгледа наишле на прихватање. Влада Републике Косово изражава своје најдубље огорчење и осуду ових варварских неселективних напада на незаштићено албанско становништво Косова. У таквим условима Влада позива све политичке партије да се удруже и заједнички преузму контролу над ситуацијом на Косову хитним стварањем једне широке радне групе која би имала јасне дужности и обавезе, укључујући хитне контакте са свим страним амбасадама у Београду, са це-локупном штампом акредитованом у Београду и Приштини, као и хитно упућивање заједничких тимова за оцењивање ситуације на лицу места и давање одговарајуће подршке. Влада Републике Косово позива све становнике оних подру-чја која су под ударом србијанских злочинаца да се заштите свим расположивим средствима и позива све људе Косова да на све могуће начине покажу своју солидарност и подршку угроженом становништву, породицама свих страдалих и рањених, којима Влада изражава своје дубоко саучешће. Влада је спремна да од мах изврши све обавезе које су у оквиру њених могућности и ман дата како 6и се угроженом становништву указала најбоља могућа помоћ. Ова најновија војна агресија још једном потврђује да је дуго толерисана геноцидна политика Београда према албанском народу на Косову очигледно ескалирала од необјављеног рата ка отвореном сукобу. Влада Косова позива међународну заједницу, посебно САД, Европску унију и Контакт групу да осуде ову отво рену трагичну агресију над Албанцима на Косову и да изврше својеврстан притисак на Србију неопходан да се заустави ова геноцидна војна политика против Албанаца као и да одмах дође до повлачења њихове полиције, паравојске и војних снага са Косова. Влада Косова у легитимном својству апелује на међуна-родну заједницу да предузме наведене конкретне кораке у циљу спашавања онога што иначе може да буде катастрофа са далеко ширим импликацијама. Уколико се одмах не предузме хитна акција, сва одговорност за последице лежи на онима који чине такву агресију као и на онима који могу да предузму акцију да се она заустави али остају скрштених руку и посматрају. Међутим, народ Косова ће у свим условима знати како да одбрани себе и своју земљу и да коначно, без обзира на цену, оствари своје тежње и циљ о слободном, независном и демократском Косову. На крају, Влада Косова такође позива слободне и независне медије са запада да буду на висини свог задатка и да хитно и тачно извештавају о дневним збивањима на Косову од стране срби јанске злочиначке и терористичке полиције, паравојске и армије. Медијска блокада може само да послужи политичким циљевима агресора на цео један народ. Прилог 7 "РИЛИНДЈА ДЕМОКРАТИКЕ" Осамнаест Албанских партија и удружења траже од међународне заједнице да обезбеди присуство цивилних војних снага на Косову и да организује "Дејтон" за решавање албанског питања. Албанци! Спремни за одбрану Косова. Водеће албанске политичке партије и главна удружења која делују у Албанији, позвали су ЕЗ-у и САД да се ангажују у циљу решавања проблема Косова и да организују међународну конференцију за Косово. Другог дана политичког округлог стола, на коме су изостале партије владине коалиције, учесници су једногласно усвојили декларацију којом се оштро осуђује српски покољ у Дреници и насиље против мирних демонстрација у Приштини и другим градовима Косова. Осамнаест партија и удружења упу-тило је позив Албанцима где год се налазили да одлучно и хладнокрвношћу буду спремни да реагују против српске агресије у Републици Косово. Декларација од Албанаца у Албанији, Косову, Македонији и Црној Гори тражи да устану "као један народ у од-брани нашег опстанка, наше деце, домова и наших огњишта". Декларација гласи: Ми, албанске партије, удружења и организације, дана 3. и 4. марта 1998. године у Тирани: 1. Оштро осуђујемо покољ српских војних и полицијских снага извршен 28. фебруара и 1. марта у косовској области Дрени-ци, када је убијено преко 30 Албанаца и рањено на десетине других, сви ненаоружани цивили. Такође, осуђујемо и поли-цијско насиље против мирних демонстраната у Приштини 2. марта, чији број достиже 300.000 људи.... 3. Позивамо Албанце у Албанији, Косову, Македонији и Црној Гори, у дијаспори и где год се налазили, позивамо наше чла-нове и симпатизере да одлучно и са хладнокрвношћу буду спремни да реагују на српску агресију на Косову као један народ у циљу одбране нашег опстанка, наше деце, домова и наших огњишта. 4. Наглашавамо, да сваки пропуст или фаворизовање које може уследити у односу према Милошевићу, а без праведног решења проблема Косова, служи подршци његовој политици етничког чишћења и геноцида над Албанцима.
Позивамо међународну
заједницу, у првом реду САД и ЕЗ, да хитно и енергично интервенишу против
Београда, одбацујући сваку могућност ублажавања санкција и њихово обнављање, Позивамо председника Клинтона да силом повуче црвену линију на Косову, као што је изјавио 1993. године.... Ценимо хитну осуду српског полицијског насиља од стране САД, влада земаља чланица ЕЗ-а, НАТО-а, и ОЕБС-а, јасну изјаву комесара за спољну политику, Ван Дер Брука, као и интересовање председавајућег ЕЗ-а, посредством посете британског министра иностраних послова Кука Београду. Позивамо САД и ЕЗ да: а) да омогуће нормално одвијање избора 22. марта 1998. наКосову; б) да ускладе своје напоре за решење проблема Косова и у том смислу да се што хитније организује међународна конференција. Одлучили смо да овај округли сто буде инситуционализован и да буде отворен за све политичке снаге. Одлучили смо да у петак, у 12 часова, сви заједно у главном граду и осталим градовима у земљи, организујемо велики скуп посвећен овом проблему, под називом: "Један народ, један став", и позивамо све Албанце да учествују. Партије: ДП, Партија покрета легалитета, Демохришћанска партија, Уједињена социјалдемократска партија, Републиканска партија, Партија бали комбетар, Партија демократског покрета, Конзервативна партија, Партија демократског прогреса, Партија за одбрану националних права, Партија народног савеза, Партија сељачког савеза, Универзална партија, Партија зелених, Десни-чарска албанска партија, Демократска десничарска партија, Партија националне обнове, Партија националног поверења. Удружења: "Косово", "Дарданија", "Отаџбина", Тенерални савет националног албанског покрета", "Сатепа", "Прогоњени Антикомунисти", "Организација ратних ветерана", Албанско удружење "Атлантика", "Независна унија студената". 06.3. 1998. Прилог 8 "ДА БЕОГРАД ПРЕСТАНЕ СА НАСИЉЕМ И ТЕРОРОМ" Поштовани министри, Не избегавајући владине приоритете и природно, извршавање законских и административних обавеза у области привреде, мис-лим да уопште током политичких и социјалних активности ових дана, ми као Влада не можемо а да се не усмеримо ка приоритету од националног значаја. Албанија је вековима боловала од недостатка могућности изношења идеја и ангажовања за решавање националног питања, и како се чини, то је један од не само разлога већ и несрећа које ми Албанци као народ данас болујемо. Са овог гледишта, уједињавање свих националних снага у правцу мирног решења националног питања представља потребу која се треба вратити у стварност. Данашњи скуп у Тирани, током кога су поли тичке групе оставиле по страни становништво у борби за власт, представља чињеницу која више него изборне изјаве иду у при-лог националног помирења... ... У овим условима, албанска влада, дипломатија и остали њени државни сегменти, ставили су се потпуно у функцију информисања и изиалажења праведних и иајхитнијих путева за стабилизовање ситуације. Лично сам се обратио два пута Контакт групи, која, узимајући у обзир не само хитност већ и захтев албанске владе за преду-зимање акције, састаће се у понедељак у Лондону. Информишу-ћи је о ситуацији и позицији Албаније у овој етничкој кризи, од шест чланица Контакт групе сам затражио да се што хитније приступи изради стратегијског плана мера и акција, које ће зајед-но формирати дугорочни пакет праведног и хитног решења про-блема Косова. Престанак са насиљем и повлачење војног присуства са Косова, представља наш ултимативни захтев не само Београду, већ и самој Контакт групи. Такође, данас сам писмом затражио и од Генералног Секретара НАТО-а, Хавијера Солане, хитну консултативну седницу између Атланске алиансе и Албаиије у форми 16 плус 1, одмах након седнице Контакт групе. Оао право је у складу са чланом 8 Партнерства за мир потписаног са НАТО-м. Упоредо, током читаве ове недеље имао сам телфонске контакте са европским руководствима и њиховим представницима у Тирани. Албански представници у Евроатлантској заједници имали су контакте са одговарајућим канцеларијама при којима аташирају, преносећи им не само свеже информације о косовској реалности већ и појашњавајући им ставове и предлоге албанске владе. Желим да уверим не само кабинет већ и све Албанце где год да живе, да ће албанска влада без прекида наставити са дипломатским напорима и политиком према демократским владама запада, које су више него икада схватили да су недо-реченост и стављање албанског питања на периферију панбалканских решавања, довели данас до тешке стварности, која ће захтевати без сумње много енергије и времена за њено решавање... Поштоване колеге, С обзиром да је међународна заједница одлучна у погледу ста билизације и гарантовања коначног статуса албанског народа на Косову, то не значи да само Албанци треба да седе скрштених руку и чекају сервирана решења која се често претворе у бирократско убиство. Албанија ће наставити да подржава све оне кораке албанских политичких група, које помажу миру и гарантовању људских права иста како за Албанце тако и за Србе, природно спречавајући терор и оружје којим се терор храни. Ово није подршка сепартизму већ одлучан став у одбрани легитимних права Албанаца где год да живе на основама стандардних обавеза које и Београд има према међународном праву и Универзалној повељи о људским правима. Са тог аспекта, наш став је истоветан ставовима евроатлантских организација и западних влада да се проблем Косова не може третирати само као унутрашњи проблем Србије... Прилог 9 Поштовани чланови Савета Министара, Осећам обевезу да ову седницу отворим као председавајући кабинета владе, и информишем вас о приоритетном питању за нас, питању Косова. Током две недеље, колико се интензивно и систематично бавимо кризом на Косову, са задовољством могу да кажем да Влада, сви њени чланови, без обзира на различита политичка убеђења која могу представљати, реаговали су једин ствено. Нестала су непотребна испољавања национализма и мислим да је национално питање третирано и сагледавано реал-но и конструктивно... Само у току јучерашњег дана, у Тирани су боравила три висо-ка европска изасланика, који, практично, представљају три највеће савезничке осовине за Албаније. Гелбард, изасланик Клинтона, Ван Ден Брук, Комесар спољних послова ЕЗ, и Геремек, председавајући ОЕБС-а. На крају протекле недеље, овде је био и Генерални секретар НАТО-а, Хавиер Солана. Јасно је да ће, не само будућност Косова, већ Албанаца укуп-но, морати да прође ова четири филтера, која су данас више него икада усредсређена на такозвано "албанско питање". Став трију страна је до сада потпуио јединствен: максимално вредновање модераторске улоге албанске владе, вредновање изнетих предлога, признавање Албаније као преференцијалне стране у пре-говорима о Косову, осуда консензусом насиља Београда, напори за отпочињање српско-албанског дијалога. Налазимо се дакле, на једној тачки наше историје, када се тражи да начинимо корак напред и са задовољством могу да изјавим да је на овој тачки, помоћ сигурна. Остаје нам да одлучимо само, шта ћемо урадити, како ћемо ту помоћ употребити и како ћемо је искористити. У среду сам позван у Бон од стране министра Кинкела ради консултација, у вези са предвиђеном седницом Контакт групе. И неке од влада региона, као грчке и македонске, биће присутне... ... Тако су ограничене шансе за војном интервенцијом. Дакле, остају само економске санкције. Мислим да ће се на том нивоу разговарати и у Бону током наредне недеље, где ћемо ми бити присутни и где ће нам бити дозвољено да изнесемо наше предлоге. Што се мене као Премијера тиче, остао сам на ономе што сам већ изјавио: оштра осуда државног српског терора, позив на озбиљне разговоре, изјава о немењању граница и третирање проблема Косова као осталих југословенских република са допунских аспеката европских модела. У међувремену, Међународна заједница је највећим делом јединствена у анализи албанског питања. Али и не само толико. Постоји јединственост мишљења како на Западу тако и на Истоку у вези са будућим статусом Косова. Он се не посматра ван граница бивше Југославије. То је евентуално и граница која одговара тежњама и захтевима Албанаца, у Приштини или у Тирани. Сви слушамо да се говори о проширеној аутономији за Косово... ... Дакле, поштовање воље албанског становништва тамо, изражене у виду скупштинских, председничких и локалних избора која треба да послужи као основа за међународно озакоњење, признавање и успостављање будућих институција. У сваком случају, позивам све чланове владе, све док смо на прагу озбиљних преговора за будућност половине албанског народа, да се пона шају одговорно и као патриоте. Желим да нагласим да максимални захтеви које је Ибрахим Ругова принуђен да поставља, и за које ја имам разумевања, могу отезати постизање једног трајног и мирног решења за Косово. Као закључак, желим да нагласим да је Албанија у овој ситуацији у фокусу Запада. Поједностављајући проблем, желим да вас подсетим да наши покушаји и методе за јачање институција и усмеравање не само ресора безбедности, већ укупно наше те-шко реактивираних институција, под сталним су надгледањем. Током сусрета са представницима земаља савезница, трудио сам се да докажем идеју, да на крају крајева, нема мира у региону без политичке и економске равнотеже снага, земаља и народа. У међувремену, ми Албанци нисмо успели да изградимо јаку државу која 6и се успротивила и променама политичких система и власти, Колико год уморни и осиромашени Босном и санкцијама, Срби још увек имају подмазану, ратну машинерију... Прилог 10 ЗНАЧАЈАН ЧИНИЛАЦ НА ОСНОВУ КОГА СЕ МОЖЕ ГРАДИТИ ДЕМОКРАТСКА БУДУЋНОСТ КОСОВА ТИРАНА - Албанска Влада, као и свеалбанска јавност, са великом пажњом је пратила изборни процес на Косову. Она са задовољством констатује да су избори одржани на коректан начин без обзира на тешку ситуацију и владавину државног терора на читавом Косову, каже се у саопштењу Секретаријата за инфор мације и медије Савета Министара. Влада Републике Албаније честита свим политичким снагама на Косову због ове чињенице, које су успеле да организују и спроведу демократски изборни процес и кампању. Ови су избори потврдили још једном одлучност албанског народа на Косову да иде путем легитимности, мира, дијалога, у правцу остварења неотуђивих права. Веома завидан разултат у корист опције коју представља др Ибрахим Ругова, јасно показује европски демократски дух народног по-крета на Косову, широку подршку коју овај покрет ужива. Резултати избора су такође један значајан фактор на основу кога се може градити демократска и европска будућност Косова. Ус-пешан развој и окончање ове значајне политичке акције јасно показује да је албанско руководство на Косову у стању да влада ситуацијом, Оно зна не само да организује снажне протесте, већ и да организује изборе за пример. Они су такође показали, да албанске политичке снаге на Косову имају одлучну подршку целокупног народа, који показује самоконтролу за пример. Потврђивање политичког руководства блиског Ибрахиму Ругови, представља без сумње јако позитивно достигнуће која још више храбри политичку опцију коју оно представља. Прилог 11 Премијер Фатос Нано информисао Скупштину о деловању албанске владе о проблему Косова ПАТРИОТИЗАМ, НАША АНГАЖОВАНОСТ НА ИЗГРАДЊИ СНАЖНЕ ДРЖАВЕ Већ на почетку желим да подвучем, поштовани делегати, да сам, као премијер и председник највеће партије у земљи, лично пратио и третирао проблем Косова и да смо као Коалициона влада заузели став у складу са програмом и мандатом владе којој је изгласано поверење од стране ове скупштине 29. јула протекле године. Уопште говорећи, спољна политика ове владе је вођена искључиво из националних интереса. Ова је влада радила и ради у интересу свих Албанаца, где год да се налазе... ... Нова политика коју спроводимо, тежи да Европу учини реално и институционално присутну међу нама. Ова је политика сада започела једну нову развојну фазу у нашој земљи, са новим приоритетима, који ће нам, свима заједно, створити могућности за затварање извора генератора албанских криза, обезбеђива-ње сталности и јасноће у остварењу националних перспектива у миленијуму који почиње. На основу ове логике, на основу програма кога смо заједно усвојили, владаје деловала и у правцу Балкана уопште, а посебно у погледу Косова. Ми смо се придржавали програма Владе у вези са односима са СР Југославијом, руководећи се принципом да са северним суседом можемо разговарати о питањима од обостраног интереса, како бисмо разбили изолацију и на северу земље а да у међувремену, разумевање, поштовање и практично остварење законитих права Албанаца на Косову, буду услов развоја ових односа. У том смислу, албанска влада је проблем Косова посматрала као питање међународног приоритета и ра-дила на постизању једне кохерентне свенационалне политике. Примењена средства су била свакако демократска, мирна, усмерена ка дијалогу и поштовању познатих међународних ака-та. Ове одредбе програма, за кабинет којим ја руководим, биле су део посла у циљу остварења и конкретног разлучивања ситуације на Балкану, стања на Косову, ставова великих албанских партнера у вези са проблемима у региону и на Косову посебно. Са пажњом смо пратили политичко напредовање на Косову, нова догађања тамо, захтеве народа и партија, нове појаве отпора и тако редом. Ми смо предузели све неопходне кораке како бисмо били кохерентни, у консултацијама са свеалбанским и албанским вођама на Косову, не правећи политичке разлике, у циљу поштовања националне припадности и политичке, демократске и мирне платформе њиховог политичког деловања. На овај начин, ми јасно можемо појаснити политику која је започела да се води у Тирани, осигурали смо пуну међународну подршку, разумевање и стално храбрење наше непоколебљиве воље да у Албанију уведемо западну етику и да један за другим оборимо концепте и менталитете застареле и дивље албанске и балканске политике. Омогућили смо почетак новог духа у поли-тици и односима на Балкану, који је можда изазвао расправе, али је у стварности преобразио и продрмао традиционалну крутост албанске дипломатије која је карактерисала раздобље комунистичке изолованости... ... У склопу ових активности, ми смо остварили и први сусрет на високом нивоу након 55 година са Србијом и Југославијом. По кушали смо да истопимо лед историје. Размишљали смо, консул-товали се и констатовали да, уколико другачије делујемо, са параметрима старе политике, нећемо учинити ништа друго, осим што ћемо конзервирати и изоловати земљу. Тај сусрет, који је био у низу сусрета на високом нивоу земаља југоисточне Европе, раме уз раме са великим актерима светске политике, тежио је деблокирању односа, остварењем духа дијалога на Балкану и Европи. На тај начин, албанска влада није и нема намеру да ду-блира, мења или неутралише ставове изабраних званичника од стране албанског народа на Косову. Она је само остварила ангажовање Владе Републике Албаније, како 6и и непосредно, ка-да је то могуће, садашњем режиму у Београду рекла да је време да престане са ратом... ... Ми смо пристали да седнемо за исти сто са нашим историј-ским непријатељима зато што је албанска Влада била и јесте убеђена, данас још и више, да ствари међу нама треба да се кре-ћу, јер формуле које су постојале током ових година, донеле су само крв, Руководећи се примерима демократске Европе, нео-пходно је да начинимо потребне кораке како бисмо изградили једну другачију будућност, једну будућност ослоњену на садашње европске вредности. Ова ситуација не може потрајати у не доглед. Ово је логика ствари данас... ,.. Сто за разговоре је опште средство где се Србима може рећи оштро и јасно да албанска Влада потпуно подржава праведне захтеве Албанаца које су изнели, јер Албанци нису терористи, јер проблем Косова није унутрашњи проблем Србије, већ проблем Југославије и међународне заједнице, јер Косово није колевка Србије, већ део нове балканске и европске породице... Госпође и господо делегати, Да не бих дужио са активностима владе о Косову, желим да нагласим и учешће као преференцијалног партнера у консултацијама албанске владе током сусрета Контакт групе са представницима влада земаља југоисточне Европе, 25. марта у Бону, одмах након завршетка њиховог другог сусрета у вези са Косовом. Овај сусрет, за разлику од првог, изазвао је много веће интересовање, расправе и, наравно, обухватио је више поли-тичких расправа у нашој земљи, Понеке су ишле дотле да су тражиле да Албанија не учествује у Контакт групи са својим пре-мијером, већ на нижем нивоу, као остале земље региона, као да је Косово насељено Словенима, или Румунима, а не Албанцима. За учешће и допринос на нивоу премијера Албаније на састанку у Бону, уверавам вас, да ми је захвалио не само Кинкел, већ и сви остали. Свакако да други сусрет Контакт групе у Бону представља нову развојну фазу у вези са Косовом и за Косово. Сусрет је показао висок степен озбиљности са којим међународна заједница прати ескалацију кризе на Косову... Ми ие можемо рећи да Лондон 1998. није дао нити један резултат на терену. Напротив. Изнад свега, одстрањена је могућност да се читаво Косово претвори у Дреницу. Верујем да ће Бон и наредна седница постепено уклонити оно што бих ја назвао висећим статусом Косова. За сад, овај висећи статус Косова је неприхватљив и потенцијално у стању да потхрањује оружане сукобе. И, поштујући овлашћење ове скупштине, и плебисцитарни мандат албанских бирача, ја и влада ћемо наставити да у овим оквирима и функцији обављамо контакте Албаније са Контакт групом. Дакле, верујем да је у интересу свих Албанаца, а не само оних који су нас изабрали, да учинимо максимум у циљу спречавања сукоба који би сигурно и нас захватио. Знам да стара опозиција може имати другачије мишљење, обзиром да је упутила позив против страних инвести-ција и против враћања оружја, али се ја придржавам идеје да сукоб претпоставља младиће обучене у униформе, напуштене и искасапљене жене и децу, упропашћавање и сиромашење при-вреде, приватне и јавне и потпун бојкот страних инвеститора... Уколико изведемо закључке у вези са овим активностима, најпре треба да подвучемо да ставови западних сила, стварних савезника за проблем Косова, до данас су потпуно јединствени. Ово најпре у смислу оцењивања максималне улоге албанске владе. Према високим америчким дипломатама, ово се изражава кроз јако позитивну и модерну улогу албанске владе у правцу проблема Косова, одговарајућој одговорности коју пока зује Албанија као чинилац у решавању овог проблема, заправо, она помаже у афирмацији савремених снага, насупрот екстремизму, и обезбеђује регионално и глобално партнерство у циљу превазилажења кризе мирним средствима. У име председника Клинтона и Државног секретара Олбрајт, подсекретар Талбот је рекао да се Албанија цени због свестране подршке коју даје на-порима, заједно са међународном заједницом у целини и Контакт грулом посебно, да се криминална политика која се спроводи према албанском народу на Косову, осуди и сама разобличи на међународној сцени, спречавајући провокације и обнављајући ал-банске институције управљања и националне безбедности и из врсном сарадњом са САД, ЕЗ, НАТО-ом и ОЕБС-ом... Госпође и господо делегати, Нагласио сам ово зато што сматрам неопходним да албанска јавност, онако као што се ујединила да осуди српску агресију и варваризам, тако треба да се уједини у циљу напредовања проблема Косова. Албанија је вековима патила од недостатка идеја и ангажовања за решавање националних проблема и, како изгле-да, то је не само један од разлога, већ и једна од несрећа коју ми Албанци данас трпимо. Са тог становишта, уједињавање свих на-циоиалних енергија у правцу мирног решења националног питања, сада је неопходност коју треба вратити у стварност. Ово сам нагласио и због разлога што, ако је улога међунаро-дне заједнице у решавању коначног статуса албанског становни-штва на Косову - најзначајнија, то не значи да сами Албанци треба да седе скрштених руку и чекају да им се сервирају решења која често воде у политичку бирократију. И у разговорима вођеним у Бону са високим представницима Контакт групе, нагласио сам да ће Албанија подржати сваки онај корак албанских и међународних политичких чинилаца, који помажу миру, остварењу националних права Албанаца, природно, ангажујући се у правцу спречавања трговине оружјем која потхрањује тај терор. Ово није подршка сепаратизму, нити патернализму, већ један одлучан став у одбрани неотуђивих права Албанаца-где год да живе. Опције понуђене од стране међународне дипломатије, од стране наших пријатељских земаља и подршка за проблем Косова, биле су један врло значајан елемент за успех албанске владе и дипломатије у правцу проблема Косова. Оне су анализиране, упоређиване са онима пристиглим са Косова, увек у функцији кретања напред националног питања. Ово је подразумевало веома опрезан рад, са националном одговорношћу и прагматичном тежњом, како Албанија не би постала одговорна за блокирање или враћање уназад међународне дипломатије у вези са Ко-совом. У међувремену, треба да подвучемо неке од реалности које су одређене. На једној страни је познат српски став, који тежи да задржи постојећи статус qуо док на другој страни је одлучан албански став, да Косово види другачије... Како ће се у будућности одвијати проблем Косова, ми не треба да претпостављамо, већ да радимо да он иде у правцу којим жели народ Косова, сви Албанци. Прилог 12 Поштоване даме и господо, Као лредставник Албаније у овом форуму који се бави уни-верзалним људским правима и слободама, желео бих да подсетим да је нарушеи дух Међународне повеље о људским правима на један неприхватљив начин управо у срцу Европе, у региону који је претворен у полриште старих и нових трагедија. Пошто можда погађате, реч је о ономе што се догађа на Косову. Не кажем само ја да је у оквиру простора СРЈ успостављен етнички апартхејд. Два милиона Албанаца који представљају 90% становништва тог региона угњетавају и дискриминишу Срби који чине мањину испод 10%. Од 1981, када је укинута аутономија Косова, оно се пре свега наводи као место где се сурово не поштују, крше основна људска права и слободе, односно оне које санкционишу међународни документи и конвенције, као што је Повеља УН из 1945. Албанцима са Косова ускраћена је слобода мишљења, слобода говора и организовања, ускраћена су им политичка, економска, социјална и културиа права, право на рад, право на образовање итд. Најновији догађаји у Дреници где је око 100 Албанаца изгубило живот, углавном жене и деца, на шта је реаговала Високи комесар за људска права, гђа Робинсон, јасно показују да је "угрожено право на живот и безбедност појединаца". На прагу XXИ века Албанци са Косова немају своје инсти туције и посао, школе и болнице. Не дозвољава им се да имају властите радио и телевизијске станице. Српске власти у Београду усрдно раде на стварању неповратних услова који ће их приморати да напусте земљу и иселе се у Европу. У ствари, на стотине хиљада косовских Албанаца тренутно живи и ради у Немачкој, Швајцарској, Белгији, Шведској, САД и у другим земљама. Процес евакуације албанских елемената са Косова је процес који већ дуго траје. То је одговор на јасну лолитичку платформу коју су до детаља разрадили српски академици и генерали пре и после и светског рата. То је платформа етничког чишћења коју нам ових дана преносе слике масовних убистава цивила и колона албанских избеглица који панично напуштају косовска села која су бомбардовале српска војска и специјалне полицијске снаге (напомена: саопштење Међународне хелсин шке федерације за људска права од 6. марта 1998. истиче да операције српске полиције на Косову представљају доказ о спровођењу политике "систематског убијања и етничког чишћења".) Даме и господо, Као што вам је познато поново јављање босанског синдрома на Косову присилило је међународну заједницу да се покрене ради спречавања нове трагедије у региоиу оптерећеног бројним лроблемима. Најзначајније међународне институције, као што су УН, ЕУ, ОЕБС, Парламентарна скупштина Савета Европе осуди-ле су дискриминацију и употребу насиља. Оне пре свега захтевају повлачење специјалних полицијских снага са Косова, а потом отпочињање безусловног и лојалног дијалога ради решавања косовског питања. Наравно, желим да поздравим иницијативу ове комисије да се разматра кршење људских права на Косову и изађе са одговарајућим документима УН. Користим се овом приликом да Вам, г. председавајући, честитам на Вашој изјави о Косову.
Сви смо упознати с тим
како је Београд, а посебно Милошевић, реаговао на то оправдано непријатно
саопштење. С једне стране, и даље држе у окружењу косовска села и насилно
гуше мирне манифестације Албанаца, а, са друге стране, настоје да отворе
лажне преговоре и именују у Владу Србије типове попут Шешеља, човека који је
узбуђеној гомили свечано обећао избацивање Албанаца са Косова.... |
|
|
