Страна - 9

Бр. 04509

Савезно министарство за иностране послове Савезне Републике Југославије изражава своје поштовање Амбасади Републике Албаније у Београду и улаже најоштрији протест због више озбиљних граничних инцидената, који су се догодили 22. и 23. априла 1998. године, као и више покушаја убацивања терористичких група, обучаваних у Републици Албанији, на територију СР Југославије и отварања ватре на југословенске граничне органе том приликом.

У рејону карауле Торожуп" - Општина Ђаковица, код граничног камена Д-5/1, око 20,00 часова 22. априла 1998. године са простора Републике Албаније на југословенске органе обезбеђења државне границе отворена је јака ватра из аутоматског оружја.

У граничном инциденту 23. априла 1998. године око 05,00 масова на простору Јуничких планина у подручју карауле "Кошаре", Општина Ђаковица, гранични органи Војске Југославије открили су и спречили убацивање групе од око 200 наоружаних терориста из Албаније на територију СР Југославије.

На простору Караула "Маја Чобан" и "Митар Војиновић" 23. априла 1998. године у 08,45 часова откривена је и спречена у покушају убацивања на територију СР Југославије група наоружаних терориста из Албаније.

Поступајући по правилима граничне службе, југословенски граничари одговорили су на отварање ватре од стране терориста, разбили их на мање групе и натерали у бекство.

Савезно министарство за иностране послове Савезне Републике Југославије са највећом забринутошћу констатује, да је до ових инцидената дошло после низа упозорења и протеста због грубог нарушавања граничног режима и угрожавања безбед-ности и територијалног интегритета СР Југославије, којима Влада Албаније очигледно није поклонила дужну пажњу.

Ови инциденти, по свом обиму, броју учесника и могућим последицама, представљају најфлагрантније кршење Споразума о мерама за спречавање и решавање инцидената на југословенско-албанској граници од 28. јуна 1978. г. Ови инциденти, као и понашање терориста, указују да се ради о организованим акцијама које нису могле бити изведене без знања и подршке албанских званичних органа, који и сносе сву одговорност за инциденте и све изазване последице.

Југословенска страна сматра да је албанска Влада одговорна за: систематске оружане провокације којима се угрожава 6ез беденост граница Савезне Републике Југославије; обуку, наоружавање и убацивање терориста и оружја на југословенску територију са циљем угрожавања територијалног интегритета, и суверенитета СР Југославије; планирано и организовано стварање атмосфере напетости са циљем изазивања нестабилности, мешања у унутрашње послове СР Југославије и помоћи ванрегионалним факторима за притиске према СРЈ, посебно уочи предстојећих међународних састанака; што све представља флагрантно кршење основних принципа међународних односа, Повеље ОУН, Завршног документа и Париске Повеље ОЕБС-а.

Савезно министарство за иностране послове СР Југославије очекује да надлежни органи Републике Албаније без одлагања и најозбиљније размотре ситуацију створену овим терористичким актима и предузму најенергичније мере за спречавање таквих неприхватљивих аката који су уперени против суверенитета и територијалног интегритета СР Југославије.

Савезно министарство за иностране послове СР Југославије користи и ови прилику да Амбасади Републике Албаније у Београду понови изразе свог уважавања.

Београд, 23. април 1998. године

Бр. 6032

АМБАСАДИ РЕПУБЛИКЕ АЛБАНИЈЕ

БЕОГРАД

Савезно министарство за иностране послове Савезне Републике Југославије изражава своје поштовање Амбасади Републике Албаније и, поводом најновијих граничних инцидената, са великом забринутошћу улаже најоштрији протест.

Дана 18. маја 1998, у 15.30 часова у подручју карауле Тора", код граничног камена Д 19/4, два држављанина Републике Албаније, незаконито су прешла југословенско-албанску државну границу са територије Републике Албаније не обазирући се на наређења југословенских пограничних органа да се зауставе.

Након интервенције југословенских пограничних органа, једно од лица која су незаконито прешла границу је рањено, док је друго ухваћено 200м у дубини југословенске државне територије. Рањеном лицу је указана прва помоћ и затим је пребачено у дом здравља у Призрену. У складу са југословенским закоиом, ухваћено лице је предато југословенским органима за спровођење реда.

Истог дана, у 19.50 часова, Локална мешовита комисија за 5. сектор је изашла на лице места, то јест, само југословеиски чланови Комисије (чланови албанског дела Локалне мешовите комисије нису се одазвали на правовремено упућен позив). Током увиђаја на лицу места, на чланове Комисије се пуцало из ручног оружја са територије Републике Албаније.

Таквим поступцима, посебно иеодазивањем на позив за сарадњу у оквиру Локалне мешовите комисије и пуцањем на чланове југословенске стране и угрожавањем њихових живота, албанска страна је у потпуности занемарила своје обавезе које проистичу из Споразума између две владе о мерама за спречавање и решавање инцидената иа југословенско-албанској државној граници, показујући тиме да не жели нормализацију ситуације на југословенско-албанској граници.

Наглашавајући изузетну озбиљност најновијих инцидената, Савезно министарство за иностране послове жели да истакне да албанска страна сноси пуну одговорност за њихове лоследице и још једном је позива да предузме све мере у циљу строгог поштовања граничног режима.

Савезно министарство за иностране послове Савезне Републике Југославије користи и ову прилику да Амбасади Републике Албаније понови изразе свог високог поштовања.

Београд, 25. мај 1998.-

Број: К-450/5-98

АМБАСАДИ РЕПУБЛИКЕ АЛБАНИЈЕ

БЕОГРАД

Савезно министарство за иностране послове Савезне Републике Југославије изражава поштовање Амбасади Републике Албаније у Београду и има част да саопшти следеће:

1.         Дана 05. јуна 1998. године у 15.45 часова, код граничног камена Д-5/Ш, на подручју карауле Торожуп" (гранична јединица Призреи), ухваћен ]е незаконити  прелазник Хаки  Сељима Ђибеђија, рођен 09.09.1959. године село Фшат, округ Крума, држављанин Републике Албаније, код кога су пронађене две ручне бомбе и два оквира муниције, док су двојица незаконитих прелазника   побегла   на   територију   Републике   Албаније.
Приликом заустављања од стране органа обезбеђења државне границе, наведени незаконити прелазници су отворили ватру из аутоматског пешадијског наоружања на коју је узвраћено.

О инциденту је обавештена Локална мешовита југословен-ско-албанска комисија, али албански део Комисије се није одаз-вао за извршење увиђаја.

2.         Дана 08. јуна 1998. године у 10.39 сати, на рејону карауле "Кошаре" (гранична јединица Ђаковица) три наоружана лица са једним   коњем,   су   прешла   из   Републике   Албаније   у   СР Југославију и на око 1500 т у дубини југословенске територије отворила ватру на граничне органе Војске Југославије. На ватру је узвраћено, а затим се та група повукла према Републици Албанији.

3.         Дана 08. јуна 1998. године у 14.20 часова, у рејону карауле Трнчар" (граничне јединице Плав), код граничног камена Б-15/11, са територије Републике Албаније, два хеликоптера су
ушла у ваздушни  простор СР  Југославије,  а изашли  су из ваздушног простора СР Југославије код граничиог камена Б-15/1 у рејону Коњски Крш, чиме су повредили ваздушни простор СР Југославије у дужини од 4 кт и у дубини 2 кт. Хеликоптери су летели на висини од 300 т, и на истима због слабе видљивости нису уочене ознаке.

Дана 08. јуна 1998. године у 23.00 часова, код граничног камена   Д-2/3,   на   подручју   карауле   "Дејан   Радовановић" (гранична   јединица   Ђаковица),   са   територије   Републике
Албаније, убачена је већа диверзантско-терористичка група која је отворила  ватру  на  наше  граничне органе. На  ватру је узвраћено и том приликом је погинуо један терориста и заплењена већа количина  наоружања и опреме. Остатак групе се разбежао према граници Републике Албаније.

Дана 09. јуна 1998. године у 16.40 часова, код граничног камена Д-5/1, на подручју карауле "Горожуп" (гранична јединица Призрен), са територије Републике Албаније, ушла је наоружана група лица која је отварала ватру на наше граничне органе. На ватру је узвраћено, после чега се убачена група разбежала према граници Републике Албаније.

Оваквим поступцима албанска страна је починила граничне инциденте из члана 2. став 1. под "а", "б" и "д" Споразума између влада двеју земаља о мерама за спречавање и решавање граничних инцидената на југословенско-албанској граници, закљученог 28. јуна 1978. године у Тирани.Они указују на конти-нуитет са раније почињеним и доказ су да Република Албанија не предузима ефикасне мере за отклањање свих узрока који доводе до граничних инцидената, што може имати тешке и несагледиве последице на укупну обострану безбедност.

Посебну тежину у наведеним граничним инцидентима пред-ставља отварање ватре на југословенске граничне органе.

Учесталост инцидената на југословенско-албанској државној граници указује на сложеност ситуације и озбиљност стања у граничном појасу са Републиком Албанијом, што је резултат неадекватне контроле држаене границе од стране надлежних органа Републике Албаније, за што искључиву одговорност сноси албанска страна.

Југословенска страна је до сада, у више наврата, указивала албанској страни на сличне провокације учињене са територије Репубике Албаније, како против територијалног интегритета Савезне Републике Југославије, тако и имовине и живота грађана Савезне Републике Југославије.

Настављање сталног кршења и повреде режима на југословенско-албанској државној граници и изостанак предузимања одговарајућих мера за њихово спречавање од стране албанских надлежних органа чини Републику Албанију једином одговорном за тешке последице које могу проистећи ако се овакви инциденти не спрече.

У вези са напред изнетим, Савезно министарство за инос-тране послове поново улаже најоштрији протест и захтева пре-дузимање енергичних и ефикасних мера од стране надлежних органа Републике Албаније како би се овакви и слични инциден-ти спречили у будућности.

Савезно министарство за иностране послове Оавезне Републике Југославије користи и ову прилику да Амбасади Републике Албаније понови изразе свог посебног поштовања.

Београд, 18. јун 1998. године

Бр: 8468

Савезно министарство за иностране послове Савезне Републике Југославије изражава поштовање амбасади Републике Албаније у Београду и улаже најоштрији и најенергичнији протест поводом најновијих инцидената на југословенско-албанској државној граници:

Дана 16.07.1998. у 20,00 сати код граничног камена Ц-2, на рејону Карауле "Кошаре" (гранична јединица Ђаковица), већа група људи са терористичком пратњом, извршила је повреду граничног режима.  Приликом заустављања од стране наших органа обезбеђења државне границе отворили  су ватру на органе обезбеђења. Органи обезбеђења државне границе су узвратили на ватру којом приликом су погинула четворица терориста. Четири особе из ове групе, међу којима је била и новинарка ЦНН Сали Бекер, су се предале.

Дана 17.07.1998. године, у 11,30 сати код граничног камена Д-23/7,  на рејону летње карауле "Шара"  (гранична јединица Призрен) двојица терориста су прешла државну границу СР Југославије и на 500 т у дубини наше територије отворила ватру на наше органе обезбеђења државне границе.  Наши органи обезбеђења државне границе су узвратили ватром, приликом чега је рањен један терориста, који је побегао на територију Р. Албаније, а други, Гаља Фанк, албански држављанин је ухваћен.

Дана 17.07.1998. године, у 23,00 сати, код граничног камена Д-16/4,   на  рејону  карауле "Орћуша"   (гранична јединица Призрен), група терориста ушла је на територију Југославије, при чему је отворила ватру на наше органе обезбеђења државне границе. Наши органи обезбеђења државне границе су узвратили ватром и спречили упад терористичке групе, при чему је иста побегла на територију Р. Албаније.

Дана 17.07.1998. године, у 20,00 сати, код граничног камена Ц-4/6, на рејону карауле "Морина" (граничнајединица Ђаковица), отварана је ватра са територије Р. Албаније на наше органе обезбеђења државне границе.

Дана 18.07.1998. године, у 02,00 сати, између граничног камена Ц-1  и Ц-2, на рејону караула "Ђеравица" и "Кошаре" (гранична јединица Ђаковица), велика група наоружаних терориста састава 700 до 800 лица, са натовареним коњима, ушла је на нашу територију у више  колона и  напала наше органе обезбеђења државне границе. У одбрани наше границе на ширем простору, од 5-6 километара, наши органи обезбеђења државне границе разбили су терористичке снаге у више мањих група, лик-видирали већи број (преко 30) терориста и запленили већу количину наоружања и војне опреме. У току је чишћење терена од преосталих диверзантско-терористичких снага. У одбрани државне границе тешко је рањен војиик Зоран Стојановић.

Оваквим поступцима од албанске стране почињени су тешки гранични инциденти из члана 2. став 1. под "а" и "д" Споразума између Влада двеју земаља о мерама за спречавање и решавање инцидената на југословенско-албанској граници, закљученог 28. јуна 1978. године у Тирани.

Наведени гранични инциденти указују на континуитет са раније почињеним и по начину, снагама и примењеним средстви-ма представљају грубу повреду границе и суверенитета СР Југославије, Посебну тежину наведеним инцидентима даје чињеница да су напади на наше органе обезбеђења државне границе извршени са великим бројем наоружаних терориста, да терористи поседују и преносе наоружање и муницију, те да је у овим инцидентима тешко рањен и припадник Војске Југославије.

Наведени инциденти, такође указују да албанска страна, и поред наших бројних упозорења и протеста не предузима мере за уклањање узрока који доводе до граничних инцидената, што има несагледиве последице на укупну безбедност југословенско-ал-банске границе. Влада Републике Албаније без чијег благо-наклоног става не 6и долазило до оваквих граничних инцидена-та, непредузимањем адекватних мера, грубо нарушава принципе и правила Организације за европску безбедност и сарадњу и сноси пуну одговорност за све тешке последице серије граничних инцидената.

Савезно министарство за иностране послове Савезие Републике Југославије користи и ову прилику да упути изразе поштовања Амбасади Републике Албаније у Београду. 18. јула 1998.

САОПШТЕЊЕ

Савезно министарство за иностране послове најенергичније одбацује у целини као неистинито саопштење Министарства иностраних послова Албаније од 10. августа о.г, у којем је изнет низ грубих неистина и неутемељених оптужби против Савезне Републике Југославије.

Тврдње албанског Министарства иностраних послова да су југословенски војни хеликоптер и авион повредили ваздушни простор Републике Албаније су измишљотине срачунате на скретање пажње светске јавности са сопствене одговорности због помагања и подстицања тероризма на територији СР Југославије.

Савезно министарство за иностране послове са жаљењем констатује да ово није први пут да се званични органи Републике Албаније - рачунајући на благонаклоност моћних покровитеља -користе грубим неистинама са циљем прикривања своје јасне одговорности за подстицање тензија, подржавање сепаратизма и тероризма и подгревање илузија о некаквој "Великој Албанији", која представља велику обману и опасност по регион.

О томе говоре чињенице. Од почетка 1998. године, са албанске стране је изазвано близу 100 тешких граничних инци дената. Поводом југословенских протеста, Албанија до сада не само да није ништа предузела да спречи масовно убацивање терориста и наоружања на територију СРЈ, већ се оглушује о позиве да учествује у раду локалних мешовитих комисија, пред-виђених Споразумом о мерама за спречавање граничних инциде ната, што представља избегавање и кршење међународних обавеза.

Међународној јавности је добро познато даје регион северне Албаније подручје где се врши организовани прихват, регруто-вање, наоружавање, војна и диверзаитско-терористичка обука и масовно убацивање на територију СР Југославије терориста и терористичких банди, међу којима су и плаћеници из трећих земаља и држављани Албаније. 0 томе сведочи и извештај специјалне комисије Уједињених нација, која је боравила у Албанији 11-14. јула о.г.

Савезно министарство за иностране послове још једном подсећа на међународне обавезе и одговорности Албаније и позива је да прекине са убацивањем терориста и наоружања,

антијугословенском пропагандом, јер досадашњом праксом и политиком неће ни смањити ни покрити дубину унутрашњих суко-ба и нестабилности, која је права опасност по безбедност у

региону.

СР Југославија је привржена политици добросуседства и равноправне, узајамно корисне сарадње са суседним земљама. Са југословенске територије никада никоме није претила нити прети било каква опасност. Међутим, надлежни југословенски органи ће и убудуће, у складу са својим Уставом и законима, а на основу међународног права, најодлучније реаговати на сваки покушај угрожавања територијалног интегритета и суверенитета Савезне Републике Југославије.

Београд, 12. август 1998 

Наоружање заплењено у реону карауле "Ђеравица",

17/18. јула 1998. године, приликом упада око 1.000

терориста из Албаније на југословенску тероторију

Мапа Велике Албаније, коју је ОВК објавила јуна 1998. год. у Шведској

6. АЛБАНИЈА И ТЕРОРИЗАМ

НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

- још неке чињенице (*) -

У саставу тзв. Ослободилачке војске Косова, налази се око 1000 страних плаћеника из Албаније, Саудијске Арабије, Јемена,  Авганистана,   Босне  и  Херцеговине  (Муслимани)   и Хрватске.   Међу плаћеницима има и  инструктора  из  Велике Британије и Немачке. Највећи број плаћеника чине држављани Албаније, а лосебно бивши официри албанске армије, припадници полиције и снага безбедности, Страним плаћеницима, обичним борцима,  месечна накнада износи од 1000 до 5000 немачких марака, а инструкторима и до 30 000 немачких марака.

Страним плаћеницима, који су се прикључили терористима, тзв. Ослободилачка војска Косова обезбеђује лажне легитимације са албанским именима, како 6и се у случају њиховог заробљавања или погибије прикрио прави идентитет.

У последња два месеца, тајиим каналима преко Албаније, терористима на Косову и Метохији прикључило се и око 300 бивших припадника диверзантско-терористичких група муслиманске војске Босне и Херцеговине ("Џамијски голубови", "Црни лабудови'1 и "Жуте осе"), који су пре упућивања на Косово и Метохију прошли војно-терористичку обуку на Мајевици. У сукобима са органима МУП-а на Косову и Метохији погинуло је више припадника "Црних лабудова", међу којима и Јукић Рагиба Нермин из села Горња Брка код Брчког.

Код терористе Алије Рабица, из села Црнољево, СО Прешево, који је убијен 18. јула 1998. године, приликом напада (*)терориста на граничаре ВЈ код карауле "Ђеравица", пронађен је документ из кога се види да је припадао групи од око 50 теро-риста који су из Немачке, преко Барија, Драча и Тропоје покушали да незаконито уђу у СРЈ. Из пронађеног документа види се да је међу терористима било 16 страних плаћеника из Саудијске Арабије (од којих су шесторица имали пасоше са именима Албанаца из Македоније) и један држављанин Јемена.

*Информације преузете из штампе, радија и телевизије у Београду, мај - август 1998.

У Албанији делује више арапских фирми које, под видом обављања привредних делатности, врше организовано пребацивање муџахедина из арапских земаља, Закавказја и Босне и Херцеговине у Албанију. Доласком у Албанију, страни плаћеници се обучавају у логорима који се налазе у близини југословенске границе (Тропоја, Бајрам Цури и Хас), одакле се пребацују на КиМ и прикључују шиптарским терористима.

Предводници албанског  сепаратистичког  покрета на Косову и Метохији јавно проглашавају за свој циљ отцепљење Косова и Метохије од Србије и Југославије, у склопу национапно-политичких тежњи за стварањем "Велике Албаније". У државу "свих Албанаца на Балкану" биле би укључене и територије Црне Горе и држава Републике Македоније и Грчке, које гравитирају према "матици" Албанији и већински су насељене албанским становништвом.

Стратегија албанских сепаратиста формулисана је још шездесетих година и подразумева остварење овог циља кроз три фазе: формирање сепаратистичких организација, омасовљење "покрета" и предузимање оружаних акција. Због процене да су исцрпљена политичка средства борбе за отцепљење активирана је тзв. трећа фаза борбе, што је довело до појаве и убрзаног повећања деловања "Ослободилачке војске Косова".

До оснивања организације дошло је 1993. године од стране "Народног покрета Косова" (Левизија Популлоре е Косовес), приликом преображаја организације чији корени досежу до раних шездесетих година.

Припадници ОВК први пут су се огласили јуна 1996. године преузимајући одговорност за низ диверзантских напада на објекте и припаднике полиције на Косову и Метохији.

10.       Регрутовање припадника ОВК у почетку је било тајно и вршено је углавном у албанским  клубовима у  Швајцарској,Немачкој, Белгији, Шведској и другим западноевропским земљама. Организована диверзантско-терористичка обука вршена је иу напуштеним НАТО базама (Хекинген код Тупингена, касарна "Калтаји" код Нирнберга, касарне у Хановеру, Бону, Франкфурту), појединим азилантским логорима {Синген у Немачкој, Траискирхен у Аустрији), као и приватним паравојним логорима, стрељанама и клубовима борилачких вештина (нарочито у Швајцарској).        

Обука је обуватала 3 дела: изучавање стратегије и тактике  герилског  ратовања,  руковање  и   гађање  из  полуаутоматског и аутоматског оружја, кондиционе и посебне војне тренинге и обуку у борилачким вештинама.

Инструктори за обуку долазе из редова војних стручњака немачке, америчке, британске, француске и итапијанске војске у склопу НАТО-снага,  бивши  официри Југословенске народне армије   и   бивши   професионални   југословенски   полицајци албанске народности, те угледни спортисти.

Специјалистичка војна обука командног кадра вршена је у Турској, где су у касарни у месту Чекмезе обучавани и пилоти пројектоване "војске Косова". Ту су обучавани и каидидати из редова албанског становништва из Македоније.          

Диверзантско-терористичка обука Албанаца са Косова и Метохије организовано је вршена и у Републици Албанији, у касарнама албанске војске у местима Драч, Дајти, Љабнот и другим, где су долазиле групе од по 500 азиланата из западне Европе, као и мање групе Албанаца из Југославије. Обука је вршена у склопу "званичне" сарадње Министарства одбране Албаније и  незаконитог  "Министарства одбране  Републике Косово", а њени елементи су утаначени кроз непосредне личне контакте албанског  министра  Сафета Жуљолија  и Хајзера Хајзераја из Приштине, кога је Ибрахим Ругова тајно именовао за "министра одбране Косова".

15.       Инструктори у овим  центрима су официри  албанске војске. Доказано је да су неки од њих непосредно учествовали у извођењу терористичких акција на Косову и Метохији током 1996. и 1997. године.

Финансирање обуке и набавка оружја и опреме врше се средствима "Фонда владе Републике Косово". За располагање средствима тог фонда овлашћени су "премијер" Бујар Букоши и "министар финансија" Иса Мустава.

ОВК је установио посебни фонд - "Домовииа зове" – који има испоставе широм Европе и у САД. Њихове контакт-адресе и телефоне редовно објављује гласило екстремистичке организације "Народни покрет Косова" под називом "Зери е Косовес" (Глас Косова), које се штампа у месту Арау у Швајцарској.

"Ослободилачка војска Косова" има централно руководство у иностранству, састављено од екстремиста у највишим телима "Народног покрета Косова" у Швајцарској и Немачкој. На територији Косова и Метохије делује акционо руководство организације које усклађује рад централног руководства и оперативних зона,  чија су средишна места Дечани,  Пећ,  Србица, Јабланица, Малишево и Призрен.

У организационој структури ОВК посебну оперативну зону чини подручје Републике Македоније, где су албански терористи децембра 1997. године и јануара 1998. године, у Гостивару, Прилепу и Куманову, подметнули више експлозивних направа у циљу застрашивања  неалбанског становништва,  подстицања њиховог исељавања и стварања етнички чисте албанске територије.

20.       На територији  КиМ  врши  се  принудна мобилизација становништва за "јединице" ОВК по обрасцу - из сваке породице по један представник. Лица која не поседују лично наоружање задужују се новим аутоматским или полуаутоматским пушкама и пиштољима, незаконито донетим из Албаније.

У тзв. "саветнички тим" за преговоре са српском страном (назван још и  "група  15")  именоване су Руговине проверене присталице (Фехми Агани, Едита Тахири), унутарпартијска "опозиција" - (Хидајет Хисени, Бујар Букоши), као и представници других значајнијих странака Албанаца (Адем Демаћи, Марк Краснићи), бивши политичари из раздобља социјализма (Махмут Бакали, Пајазит  Нуши), тзв.  независни  интелектуалци  (Ветон  Сурои, Шкељзен Малићи),  те представник студената (Бујар Дуголи). Радикалну струју у сепаратистичком покрету на КиМ предводи председиик Парламентарне партије Косова, Адем Демаћи, познати и истакнути активиста у "Народном покрету Косова", због чега је осуђиван на вишегодишње затворске казне.

На унутарпартијским изборимау ЛДК радикалних струја је однела  релативну  превласт у руководећим телима,   што је довело до притисака на Ибрахима Ругову да по сваку цену закаже и одржи оснивачку седницу незаконите "Скупштине Републике   Косова",   спроведе   једнонационалне   албанске скупштинске и  председничке  изборе,  па чак и да покрене устанак Албанаца на Косову и Метохији против Србије.

23. Ругова је попуштао пред радикалним притисцима у мери неопходној да одржи ауторитет међу сународницима, Уступак у том правцу је заказивање незаконитих албанских избора на Косову и Метохији, одржаних уз политичку подршку САД и неких европских земаља 23. марта 1998. године, ауз одсуство највећих Руговиних супарника - Парламентарне,  Социјалдемократске и других странака и тзв, независних вођа.

Према   извештају   незаконите   "Републичке   изборне комисије Косово", на албанским пара-изборима је учествовало 10 партија, 3 удружења и 3 иезависна кандидата. Одазвало им се 85,4% бирачког тела, а Ибрахим Ругова је, као једини "председнички" кандидат, добио, наводно, око 98% гласова. Противници ЛДК сматрају ове изборе нерегуларним и недемократским, због низа тзв. процедуралних пропуста и очигледно "фризираних" резултата.

Уз учешће неких обавештајних кругова Албаније,  од седамдесетих година су из албанских емиграната са Косова и Метохије бирани, обучавани и ангажовани учесници више терористичких напада на југословенска дипломатско-конзуларна и привредна представништва. У више таквих напада било је и жртава међу званичним југословенским представницима. Тако су августа 1981. године и јула 1990. године албански екстремисти
извршили упаде у просторије југословенске амбасаде у Бриселу. Убијен је један, а рањена два службеника амбасаде. После ових напада белгијске власти нису предузеле одговарајуће мере против албанских терориста.

Влада "Републике Косово" у изгнанству, коју предводи др Бујар Букоши, азилант у Бону, издашно је финансирала предизборну кампању Салија Берише. За узврат, Бериша је, осим широке дипломатске подршке сецесионистима, објавио званично признавање "Републике Косово" као самосталног територијалног ентитета. Бериша је одобрио да се у Тирани отвори канцеларија "Републике Косово" као њено парадипломатско представништво, са надлежностима према Албанцима са КиМ какве званично имају конзулати.

У Тирану је премештено седиште приштинског листа "Рилиндија".

ТВ Тирана емитује сателитски програм за "Републику Косово", који финансира Бујар Букоши.

У Тирани је отворена "Дарданија банка" која улаже средства "Фонда владе Републике Косово" чије је седиште у Ахену, СР Немачка. Она треба да прерасте у "Народну банку Републике Косово".

Убрзо после објављивања резултата превремених избора у Албанији, средином 1998. године, сви релевантни представници Албанаца са КиМ, од Ибрахима Ругове, Бујара Букошија и Адема Демаћија до радикалиих студентских вођа и екстремиста из "Народног покрета Косова", остварили су непосредне контакте са садашњим председником Албаније, Реџепом Мејданијем, премијером Фатосом Наном и појединим члановима владе.

Потврђени су подаци да се групе терориста убацују на подручје    Косова    под    контролом припадника Албанске обавештајне службе, штавише, да се у свакој убаченој групи налази по један  припадник ове службе или албанске војнебезбедности.

Становништво у Албанији нема много симпатија према сународницима у Југославији, пре свега због великих економских разлика, што је често разлог бахатог, агресивног и надменог понашања Албанаца са КиМ у Албанији.

Постоји претпоставка да би, с обзиром на очигледну економску надмоћ, после осамостаљења "Република Косово" без већих тешкоћа "анектирала" Албанију, што се наслућује и у изјавама неких сепаратистичких вођа (Азем Власи у изјави телевизији Сарајево говорио је о "држави свих Албанаца на Балкану са престоницом у Приштини").

Преко активиста Одбора за финансије, који делује у склопу  албанских парадржавних  структура,  од запослених Албанаца на Косову и Метохији и у иностранству стално се прикупља тзв. "порез" од 3% на укупна примања. Повремено, у оквиру конкретизованих хуманитарних акција (нпр. за "пале борце", за породице терориста који издржавају казну затвора и слично, узимају се и "добровољни" прилози за помоћ становништву на КиМ, али се и изричито тражи новац за куповину оружја за извођење терористичких акција.

35.       Осим "Фонда владе Републике Косово", чије је седиште у Ахену, те Фонда "Домовина зове"- смештеног у Швајцарској, регистровано је  и  више хуманитарних фондова,  углавном  под именом "Мајка Тереза", који су такође у фуикцији стварања чврсте финансијске осиове албанског тероризма. Има наговештаја да се кроз поменуте фондове врши и "прање новца" од незаконите трговине дрогом у коју је укгвучен  велики број Албанаца са КиМ, као и од других високо профитабилних неза конитих послова.

Према неким проценама, тзв. албанска дијаспора располаже капиталом од око 10 милијарди америчких долара, које не жели да усмери у улагање у развојне пројекте, али је половину тога спремна да уложи  у  куповину  оружја  и  подстицање оружаних сукоба за одцепљење Косова и Метохије од Србије.

Оружје, које су припадници полиције Републике Србије запленили од албанских терориста, указује да је припадало Војсци Републике Албаније, из чијих је складишта вероватно украдено  приликом прошлогодишњих  немира.  Позив  власти, упућен стаиовништву Албаније да врати узето оружје, имао је слаб одјек. Процењује се да је 80% опљачканог оружја већ у поседу терориста са КиМ.

Према процени, око 95% Албанаца на Косову и Метохији припада исламској вероисповести; што је битан кохезиони чинилац овог становништва. Стога се Исламска верска заједница, коју предводи Реџеп Бојај, везала за Руговину странку ЛДК и отворено подржава одцепљење Косова и Метохије.

Значајну подршку Исламска верска заједница је имала од "Странке демократске акције" и Муслиманско-хрватске федерације у Босии и Херцеговини, Алије Изетбеговића. Ова странка је уопоставила свој огранак за Косово и Метохију и подстакла издвајање  Исламске верске заједнице за ово  подручје из југословенске федерације исламских верских заједница, чиме је наметнуто уклапање ове верске заједнице у парадржавну структуру тзв. Републике Косово.

Током верских обреда, по налогу Реџепа Бојаја, албанске хоџе саветују вернике како да сачувају постигнут висок степен националне хомогености  и усмеравају  њихово  понашање у конкретним ситуацијама, као што је бојкот званичних избора, а учествовање на незаконитим албанским изборима, учешће у противсрпским   демонстрацијама, плаћање "пореза" које су становништву наметнули албански сепаратисти и друго.

Својевољно осамостаљена Исламска верска заједница Косова делује  под снажним утицајем  руководстава Турске,Саудијске Арабије, Ирана и других исламских земаља.

Отворен је "Информативни центар Косова" у Истанбулу. Овим    псеудодипломатским    представништвом "Републике Косово" руководи Енвер Тољај. Његовим посредством се на КиМ, али и у Албанију, непрестано упућују лица из исламске хијерархије.

43. У пограничним местима Републике Албаније, посебно у градовима Тропоја и Бајрам Цури, смештене су велике количине оружја и војне опреме за потребе тзв. ОВК, одакле се незакони-то убацују на територију СР Југославије.

Једно од значајних места за прихват терориста и оружја налази се на породичном имању бившег председника Републике Албаније, Саљија Берише, у селу Вучидол код Тропоје. Породичне куће су претворене у складишта за оружје и успостављена су вежбалишта за обуку терориста.

У току 1998. године, само у овом месту је боравило преко пет хиљада терориста, који се као "добровољци" из западиоевропских земаља, преко Албаније, противправно убацују на Косово и Метохију.

Породично имање С. Берише је практично претворено у војни логор, под сталном стражом униформисаних припадника тзв. ОВК. Прихват терориста и оружја се организује уз активно учешће чланова његове породице, брата Суљејмана Берише и блиског рођака Гзима Берише. У ове активности је укључен и Скендер Меза, председник Демократске партије Албаније за подручје Тропоја.
 

  стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9
 

  Штампа