| Чудније од фантазије - Јевреји у светским збивањима | ||||||||||||||||||||||||
|
Чудније од Фантазије Јевреји у светским збивањима
И поглавље
УВОД
Свака информација на коју ћете наићи у овом научном раду може се веома лако верифицирати. Овај документ представља 12 мјесеци пажљивог и мукотрпног истраживања, детаљних анализа, верификације извора и логичке дедукције. Сваки догађај и навод представљен овдје, стопостотно је тачан. Ту је наведено И преко 250 фуснота и ја бих желио да вас охрабрим да их сами истражите и верификујете.
Ова Интернет верзија документа омогучити ће вам да брзо провјерите сваку од референци које су наведене на крају документа, тако сто ћете једноставно кликнути на линк. Остале референце можете једноставно потражити преко Гоогле.цом. или Yахоо вебсајта. Због веома добро организованих напора да се заташкају ови подаци, неки од линкова мистериозно ишчезавају чак и овог момента кад причам о томе. На срећу, многи вебсајтови су већ покупили добар дио тих информација и тако их заштитили од цензуре. Ако неки линкови не буду функционисали, јос увијек ће те моћи да надјете оргиналне текстове користећи Гоогле. Ови линкови ће вас одвести до вијести које су објавиле познате информативне агенције из цијелог свијета а отвориће и врата свијета знања и информација које су до сада биле сакривене од вас.
Кад сам комплетирао овај рад, намјерно сам користио што је могуће више вијести од официјалних националних и интернационалних агенција (ЦБС, АБЦ, НБЦ, ЦНН, ФОX Неwс, Wасхингтон Пост, Неw Yорк Тимес, Тиме, Неwсwеек, Јерусалем Пост, Ха'Аретз (Исраел), ПБС, ББЦ, Лондон Телеграпх, етц., као и неких од локалних америцких новина и телевизијских станица.) Нисам хтио да допустим онима који прате званичне медије да ме оптуже како сам користио “дубиозне” изворе информисања.
Начин на који се ове необичне вијести појављују увијек је скоро исти. Прво неки радознали репортер, неке од већих медијских агенција, објави експлозивну вијест. Онда након што се прича појавила на медијској сцени, они који се налазе на врху ће је брзо запазити и одмах одстранити, како не би добила већи публицитет. У неким случајевима то се чини помоћу најобичније цензуре, док у другим, прича се пусти да “одумре” тиме што се више ништа на ту тему не помиње. Непрестано понављање је база успјешног рекламирања и маркетинга, стога прича која је објављена само једанпут или двапут, без обзира колико сензационална, брзо ће ишчезнути из меморије публике, прије него што буде у стању да остави јак и дуготрајан утисак.
Само помоћу свакодневног прекопавања и анализирања гомиле вијести и података, успио сам да пронађем и извадим ове “бисере” из “прашине” и организујем их у један кохерентан узорак и логичан доказни материјал. Са само мало здраве логике и уз неколико кликова помоћу миша Гоогле и Yахоо ће омогуцити свакоме ко је имало радознао да постане Шерлок Холмс. Овај материјал није израз мојих личних ставова, него скуп заташканих непобитних чињеница, догађаја и навода, које саме, кад се скупе на једном мјесту, доводе до својих властитих закључака. Склапајући овај мој истраживачки рад у једну секвенцијалну и логичну форму, непрестано сам се трудио да сваки дјелић информације потврдим не само једном, него два, три па и више пута. Све дубиозне податке које нисам сам могао да верифицирам, ја сам одбацио. Пажљив читалац ће схватити да овај материјал задовољава све стандарде најозбиљнијег научног рада. Ако сваку од ових прича, навода или догађаја узмемо у обзир само индивидуално, И у том случају оне ће да заинтригирају читаоца и испровоцирају га на размишљање. На колективној бази, ово брдо чињеница ће да нам одслика једну истину, која ће бити у стању да потресе и најскептичнијег читаоца.
Постоје наравно и они који су попустили под утицајем телевизијских и других експерата и пали у хипнотички транс, јер сматрају ове за ауторитете којима треба вјеровати. Ненавикнутим на то да сами размишљају својом главом, не постоји истина која може да наруши њихова предубјеђења и кондициониране реакције. Такви ће чак негирати и оно што виде својим властитим очима. Индивидуе које су тако кондициониране могу само да као папагаји понављају мишљења која су им сугестијама споља, имплантирана у њихову свијест. Посљедица тога је да су милиони мозгова Американаца данас редуцирани на интелектуални ниво једног ЦД плејера који врти један имплантирани диск, дизајниран од вањских сила којих овај уопште није ни свјестан. Они онда постају жртве психолошког стања познатог као “Леминг Синдром”. Леминзи су мали глодари познати по томе што прате један другог кад се строваљују са планинских литица у амбис. Лемингарство је један подмукли психички феномен који је присутан код већине сисара, а може се примјетити како код обичних људи тако и код најобразованије интелектуалне елите.
Лемингарство није интелектуални феномен – него психолошки, и због тога ни једна социо-економска класа није успјела да остане имуна његовом задављујучем ефекту. Универзитетски професор може да буде леминг исто толико колико и модом опсједнута тинејђерка. Први слијепо прати посљедњу теорију која је “у тренду”, док ова друга само прати посљедњи модни стил. Да ли има неке разлике? Ниједно од њих двоје не може да се одбрани од силе природе. Сила стапања појединца са својом социјалном средином може да буде несавладива. За човјека – леминга, логика која стоји иза неке мисли није битна толико колико је битан ауторитет или популарност онога ко ју износи. Човјек се као и леминг социјално понаша, а другачије ни не може. Природно, свака индивидуа мора да има ту особину, јер у супротном не би се могао подузети ни најмањи корак према људској цивилизацији. Лемингарство је једна потребна социолошка особина за очување друштва, један урођени инстикт код већине људи. Међутим, као код свих природних феномена и тај се може користити у штетне сврхе. Исти леминг ефекат који омогућава масама у једном праведном друштвеном систему да направе један заједнички напредак, може истовремено у у једном неправедно вођеном друштву, да учини масе неспособним за објективно расуђивање.
Овај материјал сигурно неће бити леминзима ни од какве користи, зато што је за леминге негирање и ниподаштавање, фундаментални одбрамбени механизам којег они користе не само ради своје заштите од неугодне стварности, него и да потврде своју лојалност својим претпостављенима. Њихова вјеровања и ставови морају по сваку цијену да буду на “правој” страни. Леминзи једноставно не могу да поднесу терет одговорности, или нелагодност у друштву, која иде заједно са тим кад човјек почне да размишља неовисно од осталих. Они су једино способни да понављају оно што чују на телевизији или прочитају у новинама. Леминзи не само да ће користити сву своју енергију да се заштите од утицаја који могу да промјене њихове догме, него се неће либити ни да нападну оне који доводе у питање њихова вјеровања. Леминзи се ужасавају од помисли да их неко назове екстремистима или теоретичарима конспирација. Оно сто је иронично, исти ти леминзи који исмијавају све конспиративне теорије су први који прогутају најбесмисленије теорије које се могу замислити, кад су ове пресентиране од стране владе и режимских медија!
Ми ћемо покушати да отворимо свијест леминзима и ослободимо их сљепила којег су сами себи наметнули, мада се није нимало лако борити против сила које су посљедица кондиционирања, Пављовљевог рефлекса и људске природе. Ланци идеолошког конформизма којима је човјек спутан, врло су јаки и веома их је тешко раскинути. Са ограниченим средствима која су нам тренутно на располагању скоро је немогуће натјецати се са званичним медијима, мајсторима леминизирања народних маса. Леминзи су већ одавно програмирани да се клањају медијским ауторитетима и владајућој елити. Због тога се увијек више вјеровало лажима императора, него истини сељака. Без обзира на то, неки од нас морају да учине напор да се успостави макар један темељ на коме ће можда некада у будућности моћи да никне истина.
Бити неинформисан не значи истовремено бити леминг. Свако може бити преварен. Човјек не треба да се стиди уколико је погрешно информисан. Али перзистирање на погрешном начину размишљања и доношењу закључака, чак и у случају кад смо изложени непобитним доказима и логици, онда је то крајњи степен лемингарства. Има пуно оних међу нама, којима њихов интелектуални капацитет једноставно не дозвољава да се ослободе овог феномена, међутим племенитост карактера је кад се самом себи може признати да смо до сад били преварени, а унутрашња снага је суочавање са чињеницом да смо затвореници једног глобалног азила намјењеног за лудаке. Оне индивидуе које могу да се морално и ментално ухвате у коштац са овом чињеницом биће спремне да прихвате истину кад се она пресентира у чистом и логичном стању. Онима отвореног ума и способним да независно размишљају, могу да кажем сљедеће: У овом тексту ја имам намјеру да изнесем довољан број неприкосновених доказа који ће заувијек да униште бесмислену теорију да је један саудијски пећински човјек, са групом арапских полу-утренираних ученика пилотирања, организовао најсофистициранију терористичку операцију у свјетској историји. Сама та идеја је смјешна, али уз помоћ бараже глупости којој нас је изложио комплекс владе и медија, милиони зомби патриота су стварно прихватили ову фантастичну бајку као истину, на начин који се гранићи са масовним лудилом. Као један мали грађански допринос мојим суграђанима, који су већ сада можда безнадежно застранили, ја ипак објављујем овај материјал у нади да ће помоћи макар некима да се ослободе ефеката испирања мозга и државно спонзорисаних лажи. Међутим, морам да признам на мој мотив није чисто алтруистички, јер публицирајући овај мој рад желим и самог себе да ослободим било какве одговорности да нисам ништа подузео да спријечим катастрофу која це ускоро да задеси Америку, а и свијет уопште. Кад будете у толиким говнима кад више нећете моћи ни да дишете, немојте мене да кривите. Ја сам покушао да вас упозорим! Имате ли ви жељу и снагу да се ослободите и престанете да будете леминг? Ако имате, онда наставите са читањем!
ИИ поглавље ИЗРАЕЛЦИ ИГРАЈУ
Као и већина Американаца, доживио сам велики шок, страх, тугу, гађење и бијес кад сам посматрао на телевизији ужасни терористички акт, 11 Септембра 2001-ве г. Посматрање масовног убиства хиљада недужних грађана био је један од најгорих доживљаја у моме животу. Је ли уопште могуће да се ико нормалан не разбјесни кад види такво нешто? Па и кад читамо о неком давном и далеком геноциду у новинама или некој књизи, довољно је да се човјек непријатно осјећа. Међутим, бити сједок убиства хиљада недужних људи, то је таква траума да ти срце стане. Ја неколико ноћи након тога, једва да сам успио да спавам и имао сам сталне ноћне море. Покушао сам да замислим како би то изгледало да сам ја морао да се јавим својој фамилији телефоном прије него што скочим са неколико стотина метара високог небодера; остати разбијен као јаје на њујоршком плочнику. Какав ужас! Према резултатима једне анкете 65% америчких грађана је плакало 11-тог септембра. (1) Међутим, нису баш сви свједоци овог септембарског догађаја били тужни и потиштени. Једанаестог септембра, ФБИ је ухапсио петорицу бивших припадника израелске армије након што их је неколико свједока видјело како играју, тапшају један другог и славе, док су истовремено фотографисали рушење Свјетског Трговинског Центра из Неw Јерсеy-а, који је одмах с друге стране ријеке. Стевен Гордон је адвокат који је као волонтер бранио ову групу Израелаца. Ево шта је он рекао кад су га новинари јеврејског листа Yедиот Америца упитали зашто су ови израелски грађани ухапшени:
"На дан несреће, тројица од ових пет момака попела су се на кров зграде у којој је била канцеларија њихове компаније. Нисам сигуран да ли су видјели само рушење небодера али у сваком случају фотографисали су рушевину одмах након тога. Један од комшија позвао је полицију тврдећи да их је видио како позирају, играју и смију се, док су горили торњеви у њиховој позадини”.
"Онда су њих тројица узели један комби и отишли њиме до једног паркиралишта, које је лоцирано на неких 5 минута од њихове фирме. Паркирали су комби, попели са на његов кров да би имали бољи видик порушених небодера и онда су направили неколико фотографија. Једна жена која је била у згради изнад паркиралишта посвједочила је да их је видјела како плешу и грле један другог. Онда су она и још један сусјед позвали полицију и рекли им како неколико људи игра на крову комбија и да имају средњо-источњаћки изглед. Забиљежили су такође и број таблица њиховог возила.” (2) Израелска новинска агенција Ха’аретз је онда објавила:
Агенција Ха’аретз је онда описала како су ФБИ агенти подвргли ову петорицу бруталним испитивањима у току од неколико дана, тортури као и да су их држали у самицама. Када су њихове фотографије биле развијене, на њима се видјело како се они смију, док је у њиховој позадини горио Свјетски Трговински Центар. (4) Према АБЦ-у, не само што су се ова петорица сумњиво понашала, него је код њих још пронађено пар скалпела, европски пасоши и 4700 $ у кешу. (5)
Зашто су ови Израелци били толико одушевљени овим ужасним масакром, који се управо био одвијао пред њиховим очима? Какав то толико зао дух може да опсједне људе који би требало да буду амерички савезници, и који примају милионе долара сваке године кроз финансијску и војну помоћ, да јавно славе док недужни људи страдају у пожару или скачући са 110-тоспратних небодера (укључујући међу њима и америчке јевреје) Да ли је могуће да су ови раздрагани бивши припадници израелске армије на неки начин - у вези са овим терористицким актом? Управо је то оно што су званични службеници који су учествовали у истрази и рекли репортерима листа Тхе Берген Рецорд, из Неw Јерсеy-а.
Лист, Тхе Рецорд, је објавио 12 Септембра 2001-ве године да су Израелци први пут виђени у парку Либерy Стате Парк, у Неw Јерсеy-у, у вријеме првог удара авиона у зграду СТЦ-а. За оне којима није познат НY-Њ регион, Либертy Стате Парк је лоциран директно са друге стране ријеке, и одатле се пружа најбољи могући директан поглед на СТЦ. То је најбоље мјесто где би се они који су унапред знали шта ће се догодити, могли да поставе, да би несметано видјели цијели догађај. У тексту: “Петорица ухапшена као осумњићени организатори”, Тхе Берген Рецорд је објавио сљедеће: "Извори кажу да је знак појачаног опреза за ФБИ агенте познат као: БОЛО или "Бе Он Лоокоут," (“буди на опрезу прим. прев.) послан у 3:31 ујутро, и да је гласио:
"Возило у могућој вези са терористичким нападом на Неw Yорк. Бјели, Цхевролет 2000 са натписом одозада “Урбан Мовинг Сyстемс” виђено у Либертy Стате парку у вријеме удара првог авиона у зграду СТЦ-а. "Три лица виђена како славе поред комбија након првог удара и експлозије. ФБИ Неwарк Фиелд Оффице захтјева да се ово возило лоцира и све особе из њега приведу, да им се узму отисци прстију и да се задрже у сврху истраге."(6)
ИИИ поглавље
ЦИОНИЗАМ И ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ
У другој половини 19-тог вијека у Европи је настао покрет познат као Ционизам. Ционизам је првобитно имао за свој циљ оснивање јеврејске државе на подручју Палестине. Данас се овај појам односи на оне Јевреје који желе да прошире садашњу државу и на околне просторе који су тренутно власништво Палестинаца. У свом ширем значењу, појам “Ционист” се односи и на одређене елементе из јеврејске заједнице који вјерују у тзв. јеврејску супериорност над осталим народима, тако стављајући своје властите интересе испред интереса народа државе у којој бораве. Велика је грешка вјеровати да су сви Јевреји поборници “Ционистичке мафије” или заговорници јеврејске супериорности. У ствари, неке од најачих осуда Ционизма управо долазе од стране појединих Јевреја.
Постоји много анти-ционистичких књига и рукописа писаних од стране значајних јеврејских писаца, историчара и новинара као што су Јохн Сацк,(1) Алфред Лилиентхал (2) Ноам Цхомскy,(3) Исраел Схахак,(4), Бењамин Фреедман,(5) , Јацк Бернстеин, (6), Хенрy Макоw (7), и Вицтор Остовскy (8) , само пар њих овдје наводимо. Постоји такође јеврејска вјерска група која се назива “Нетуреи Карта, Јеwс Унитед Агаинст Зионисм” (Уједињени Јевреји Против Ционизма). (9) Због својих храбрих иступа, ови људи су морали да поднесу многе жестоке ударце ционистичких клеветничких група као што су тхе Анти Дефаматион Леагуе (АДЛ) – организација која се специјализовала у блаћењу, клеветању и шпијунирању. Писац Јацк Бернстеин најбоље је описао прљаву природу АДЛ-а овако:
“Мени је веома позната ваша тактика, драга моја ционистичка браћо, којом се служите да ушуткате оне који покушавају да објелодане ваше субверзивне радње. Ако та особа није јеврејске националности, ви ју одмах прогласите “анти-семитом” што је само једна димна завјеса која вам служи за сакривање ваших прљавих работа. Међутим, ако је особа која вас разоткрива Јевреј, онда се служите другом тактиком: * Прво, игноришете оптужбе надајући се да се информација о томе неће далеко проширити * Ако се информација прошири, онда ју ви покушате да исмијете као и особу која ју промовише. *Ако ни ово не ради, онда је вас идући корак – атентат на личност. Ако човјек није имао скандала иза себе, онда ћете се ви потрудити да већ измислите неки. *Ако ништа од овога не донесе жељени ефекат, ви се онда нећете либити ни физичког напада на ту особу.
Ви никада нисте покушали да докажете да је сама информација нетачна. Тако, прије него што започнете своје напоре да ме ушуткате, ја вам нудим један изазов: Ви као ционисти скупите одређен број јевреја Циониста и свједока који ће заступати ваше ставове; а ја ћу скупити исти број особа који су анти-ционисти, про-амерички настројени јевреји и свједоци. Онда ће Ционисти и Анти-Ционисти објаснити и образложити своје ставове, а онда могу да расправљају о овој књизи и свом материјалу у вези са њом – а ова дебата ће се одржати у телевизијском студију. Хајде да презентирамо све информације обеју страна и да пустимо америчку публику да сама одлучи ста је истина а шта не. Зар ово није поштен приједлог? Ви ћете свакако радо прихватити овај приједлог, ако оно што сам ја написао није истина. Али ако се поново вратите на старо запомагање “Лажи, све су ово лажи!”, ви ћете онда тиме само да потврдите америчкој публици да је у ствари све ово што сам написао- истина. (10)
Не морамо ни да кажемо, да Бернстеин-ов изазов никада није био прихваћен. Међутим, ционистима скраја 19 – вијека једна од препрека у шеми преузимања Палестине била је та што је Палестина у то вријеме била под Турском Отоманском Империјом, и у то вријеме Турцима није ни на памет падало да се одрекну тог комада територије, коју су сматрали својим власништвом, у корист европских циониста. Веома мало јевреја је у то доба живјело на подручју Палестине, и Јевреји иначе нису ни имали контролу над тим просторима све од времена Римске Империје. То уједно и потире мит како се “Арапи и Јевреји вијековима боре око ове територије”. Шачица арапских Јевреја која је у то вријеме живјела у Палестини врло се лијепо слагала са Муслиманима и није изражавала никакву жељу да збаци с власти отоманске владаре и оснива израелску државу. Иницијатива одвајања Палестине од Отоманске Империје дошла је директно од стране европских циониста, који су постали веома утицајни у многим европским земљама
Неким “случајем” ционистичкој мафији се ускоро указала и једна велика прилика. Дошла је 1914-та година и почео је велики рат измеду Њемачке, Аустро-Угарске и Турске, са једне стране, против Енглеске, Француске и Русије, са друге стране. Да би се задржали на теми септембарског догађаја и “Рата Против Тероризма”, нећемо улазити у анализу разлога и подлоге за Први Светски Рат. Оно што морамо да разумијемо је да су ционисти одиграли веома вазну улогу у увлачењу УСА у овај крвави европски сукоб - рат у коме УСА нису имале апсолутно никаквог виталног интереса да учествују.
Ситуација је била оваква. До 1916-те године Њемци, Аустријанци и Турци су скоро добили тај рат. Русија је била у хаосу и скоро да буде комплетно прогутана комунистичком револуцијом. Француска је имале страшне губитке а Британија је била опкољена њемачким подморницама. Њемачка је понудила Британији прекид рата уз услове који су тада одговарали Британији. Али су Британци као и интернационални ционисти имали још једну играчу карту.
Британска влада и ционистички лидери направили су један прљав договор. Ционисте је водио Цхаим Wеизманн, човјек који ће касније постати првим предсједником Израела. Ционисти су обечали да це увући у рат моћну УСА на страни Британије, користећи своје утицајне везе, тако да ће онда ови моћи да сломе Њемачку и Турску, а заузврат Британија ће њих наградити преузимањем Палестине од поражених Турака, кад се рат заврши. Британци су претходно хтјели да дају ционистима нека подручја у Африци, за формирање јеврејске државе, али Ционисти су били устрајни у свом захтјеву за Палестином. Тако, кад се Палестина нађе под британском контролом, европским јеврејима ће бити дозвољено да је населе у великом броју, и тако оснују своју државу.
Ционистички моћници као Бернард Баруцх, Лоуис Брандеис, Паул Wарбург (оснивач Америчке Банке Федералних Резерви), Јацоб Сцхифф, и други одмах су почели са обрадом америчког пресједника Wоодроw Wилсон-а. Преко ноћи је америчка стампа, већином контролисана од стране циониста, претворила њемачког кајзера и његов народ у “крвожедне Хуне”, одлучне да по сваку цијену униште западну цивилизацију. Тако су УСА 1916-те године, уз помоћ режираног инцидента са америчким бродом “Луситаниа” (потопљен од стране Британије, а оптужили Њемачку) ушли у рат на страни Британије, са паролом “осигуравања демократије у цијелом свијету”.
“Потпрашимо Хуне!” гласио је познати пропагандни постер Фреда Стротхман-а, - тај слоган је постао и ратни поклич свих америчких патриота. Wоодроw Wилсон је био затечен јаком и чудном силом која је била изван његове контроле – силом коју је он сам већ покушао да опише у својој књизи “Нова Слобода” интригирајућим ријечима:
"Откако сам ушао у политичке воде, многи људи су ми приватно повјеравали своје тајне и ставове. Неке од највећих личности УСА на пољима трговине и индустрије се плаше нечега. Они вјерују да постоји једна тако моћна, тако организована, препредена, свеобухватна и убједљива сила, да само са шапатом могу о њој да говоре”(11)
У међувремену у Њемачкој, - гдје су ционистичке снаге такође имале страховито велики утицај на штампу и индустрију – ратни ентузијазам је одједном спласнуо, разводњен помоћу медија, чији су власници махом били Јевреји. Такође, марксистичке и јеврејске вође радничких синдиката почели су организовати радничке штрајкове у њемачким фабрикама оружја. Тако са њемачким одјељењем интернационалне ционистичке мафије које је подривало Њемачку изнутра, и енглеским и америчким одјељењима која су успјела да увуку Америку у рат, није прошло дуго док Њемачка, Аустрија и Турска нису поражене и њихове мапе прекројене од стране побједничких сила, Версајским Пактом (Треатy оф Версаиллес), 1918-те године. Уз многе ционистичке банкаре који су присуствовали и утицали на Версајски Споразум, Ционисти су имали и своју властиту делегацију тамо, коју је предводио Цхаим Wеизманн.
Велика Британија је издала Балфоур-ову Декларацију у Новемберу 1917-те године, годину дана прије њемачке капитулације, мада је она била припремљена јос 20 мјесеци прије, уз Wеизманн-ову иницијативу. (12) Декларацијом се дозвољавала масовна имиграција Јевреја у Палестину, уз обећање заштите права Арапа. Арапи који су живјели у Палестини, нису повјеровали у ова обећања. Мада су жестоко протестовали, нису могли ништа да учине како би зауставили талас јевреских имиграната. То је био први корак креирања онога што ће постати израелска држава, 20 година касније.
Неколико година након рата, један амерички циониста, милионер, по имену Бењамин Фреедман прекинуо је све своје везе са овом организацијом, и окренуо се против ње. Фреедман је био власник компаније тхе Wоодбурy Соап Цомпанy и један од моногих циониста који су присуствовали Версајском Споразуму. Имао је врло добре везе укључујући и неколико америчких предсједника. Фреедман-у се смучило криминално понашање ционистичке мафије И тако је посветио већи дио свог богатства, и живота, разоткривању истина у вези оба свјетска рата, као и ционистичких манипулација у Америци. Према Фреедман-у, Wилсон-а су Ционисти уцијенили јавном објавом једне његове ванбрачне везе за вријеме док је био предсједник Принцетон Университета. (13) Фреедман-ова опсежни (И сакривени) рукописи, говори, и књиге на ову тему, представљају обавезну литературу (уколико их успијете пронаћи!). Један од лидера Анти Дефаматион Леагуе - Арнолд Форстер - окарактерисао је Фреедман-а као “Јевреја који мрзи самог себе” (14) Овдје је један кратак извод из говора којег је Фреедман одржао 1961-ве године у Wиллард Хотел-у, у Wасхингтон ДЦ, у коме је описао ове силе и позадину уласка Америке у Први свјетски Рат :
“Њемачки ционисти, који су представљали ционисте источне Европе, отишли су у Британски Ратни Кабинет и – бићу кратак пошто је ово дугачка прича, али имам документе којима могу да докажем све што тврдим – и рекли су: “Слушајте. Још увијек можете да добијете овај рат. Не морате да се предате. Не морате да прихватите мировне услове који су вам понуђени од стране Њемачке. Ви ћете добити овај рат уколико Сједињене Америчке Државе уђу у њега, као ваш савезник. УСА нису биле у рату у то вријеме. Ми смо тада били свјежи, млади, богати и моћни. Рекли су Енглезима: "Ми вам гарантујемо да ћемо увући УСА у рат као вашег савезника, ако нам ви обећате Палестину након што побједите у рату”. Другим рјечима, договорили су се.
Енглеска је имала толико права да обећава Палестину било коме, исто колико би имале права УСА да обећају нпр. Јапан – Ирској, из било ког разлога. Апсолутно је апсурдно да велика Британија, која никад није имала интересе нити било каква права на подручју палестинске територије, да нуди Палестину као залог којим ће платити Ционистима увлачење Америке у рат. Међутим, они су дали то обећање, у октобру 1916.-те године. Врло кратко након тога, не знам колико вас се тога сјећа, УСА која је била тотално про-њемачки настројена у то вријеме, улази у рат као британски савезник. (15)
Ми можемо само расправљати у којој мјери је овај прљави договор између Британаца и Циониста доприњео увлачењу и погибији америчке дјеце у овом крвавом европском сукобу. Многи, као и Фреедман, вјерују да је то био и једини разлог за улазак Америке у тај рат. Други, као и ја, писац овог текста, мисле да је то био само главни додатни фактор. Међутим, оно око чега се можемо сложити је чињеница да – Ционистима није ни мало сметало да Американци гину због њихових себицних интереса. Чак и у Енциклопедији Британици, као и у МС Енцарта ( тражи под: "Балфоур Децларатион) потврђује се ова чињеница. Овдје је један извод:
БАЛФОРОВА ДЕКЛАРАЦИЈА. "Балфорова декларација је докуменат сачињен у марту 1916 – те године, а објављен у новембру 1917.-те године, за вријеме Првог Свјетског Рата, од стране Артхур-а Јамес-а Балфоур-а, тадашњег министра иностраних послова Британије…докуманат је специфично изразио подршку британске владе ционистима за оснивање националне државе Јевреја на подручју Палестине.” Докуменат је обавезао британску владу да учини све напоре у остварењу овог задатка” уз додатак да се мора јасно да разумије да се не смије ништа учинити што би нарушило права постојеће не-јеврејске заједнице у Палестини.”
"Сврха овог документа је била да се задобије подршка Јевреја како из зараћених држава, тако и Америке. Као резултат ове декларације, 1948.-ме године дошло је до оснивања Израела као независне државе, на назнаћеној територији”. (16) Такође је вриједно помена да је Британија након 1-ог Свјетског Рата расцјепкала Отоманску Империју у много мањих држава. Кувајт, марионетска краљевина богата нафтом, формиран је одсјецањем јужног обалног дијела од државе која је данас позната као Ирак. Као резултат тог акта прекрајања мапе овог региона, креиран је стални конфликт измеду Ирака И Кувајта. Ирак је одувијек сматрао Кувајт својом јужном покрајином. То је на крају довело и до ирачке инвазије на Кувајт 1991-ве године, и Голфског Рата.
ЦИОНИЗАМ И ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ
Њемци су били огорчени не само ционистичком улогом у њиховом поразу у Првом Свјетском Рату, него и бруталним новчаним репарацијама које су им биле наметнуте од стране појединих ционистичких банкара који су доприњели у креирању Версајског Уговора, послије Првог Свјетског Рата. Њемци, који су остали у међувремену без већег дијела својих територија, и са тешком привредном ситуацијом, бирају Хитлера за канцелара 1932-ге године. Хитлер и Нацистичка Партија ускоро преузимају контролу над њемачким медијима, банкама, и универзитетима, који су до тада били под контролом веома утицајних Циониста.
Скоро истовремено, Ционисти су почели своју агитацију против Њемачке, по цијелом свијету. Бојкот њемачке робе је ступио на снагу и позиви Британији и Америци да одмах подузму мјере против Њемачке, почели су да стижу из ционистичких кругова. Двадесет четвртог марта 1933. г. (6 година прије почетка 2-гог Свјетског Рата), британски лист Даилy Еxпресс носио је на својој насловној страници проглас: “ Јудеја Објављује Рат Њемачкој. Јевреји Свих Земаља Уједините се у Заједничкој Акцији”. (1)
Прича са насловне стране је гласила да су ционисти покренули напоре широм свијета да изолују Њемачку, и окрену друге нације против ње. Сљедеће године, ционистички политички лидер Владимир Јаботинксy је писао: "Све Јеврејске заједница широм свијета већ мјесецима воде борбу против Њемачке…Ми морамо покренути духовни и физички рат против Њемачке. Наши јеврејски интереси нам налажу потпуно уништење Њемачке. (2) Неколико година касније, Лорд Беаверброок, британски новински магнат објављује и упозорење у вези ционистичког утицаја на британску штампу. Беаверброок упозорава:
"Око 20,000 њемачких Јевреја дошло је у Енглеску. Они сада подузимају све да не дође ни до каквог договора са Њемачком. Јевреји су заузели највише позиције у штампи овдје. Они сада користе свој политички утицај да нас гурну у рат." (3)
У септембру 1939, Њемачка и Пољска улазе у рат око територије која је одузета Њемачкој, Версајским Уговором из 1918. Под изговором заштите Пољске, Велика Британија и Француска одмах објављују рат Њемачкој. (игноришући чињеницу да је и Совјетски Савез такође напао Пољску). Њемачка је апеловала на Британију и Француску да повуку своју одлуку о објави рата, али без одговора. Савезници су почели са масовним нагомилавањем снага дуж њемачке западне границе. У прољеће 1940, рат у Западној Европи је почео нападом Њемачке на Норвешку, Холандију и Белгију, одбацујући британске и француске снаге до белгијске обале. Беаверброок-ово предвиђање се остварило.
У УСА, ционистичка мафија је почела да обрађује америчког предсједника. Мада су се имена главних играча промјенила, главна игра је остала иста. Баруцх је јос увијек тада вукао предсједничке конце, заједно са другим ционистичким “савјетницима” као сто су Хенрy Моргентхау, Еугене Мyер, и Харолд Ицкес. Мyер, пословни партнер са Баруцх-ом, купује лист Wасхингтон Пост, у то вријеме. (данас Мyер-ов унук, Доналд Грахам држи овај лист ) Ицкес, тадашњи Сецретар за унутрашње послове ФДР-а, забрањује извоз хелијума у Њемачку, у 1934 г. То је натјерало Њемце да користе лако запаљиви водоник за погон њихових чувених цепелина. Ускоро цепелин Хинденбург доживљава катастрофу, 1937-ме што је била једним дјелом и “заслуга” Харолд-а Ицкес-а. Сад је био ред на Франклин-а Делано Роосевелт-а да испоручи Американце у још један Европски рат. Амерички патриоти, као нпр. познати пилот Цхарлес Линдбергх, примјетили су то и покушали да упозоре америчке грађане да Ционисти покушавају да их увуку у рат користећи свој медијски утицај. Линдбергх је рекао:
“Ја не нападам јеврејски народ.Оно сто хоћу да кажем је да лидери британског и јеврејског народа, са разлозима који су колико разумљиви са њихове тачке гледишта, толико неприхватљиви са наше, и из разлога који нису амерички, покушавају да нас увуку у рат. “ (4)
Због веома јаког анти-ратног расположења, ФДР је заједно са својим ционистичким манипулаторима имао доста проблема да увуче УСА у овај европски рат. Онда је дошло до чувеног “инцидента” у Пеарл Харбор-у, 1941г. Јапан и Њемачка су били везани заједничким одбрамбеним уговором, што је значило, рат са Јапаном био је и уједно рат са Њемачком. ФДР је била успоставила ембарго на јапанске нафтне залихе, у нади да ће то испровоцирати Јапан да нападне Пеарл Харбор. У владиним документима има много неприкосновених доказа да је ФДР унапријед знао о јапанском нападу и дозволио да се то догоди, тако да би имао разлог за увлачење УСА у рат. (5)
Као сто је био случај у Првом Свјетском Рату, улазак УСА у рат довео је до јос једног пораза Њемачке. Неколико сати прије него сто је починио самоубиство, 30 априла 1945г. Хитлер је издиктирао свој тестамент и у њему оптужио ционистичку мафију да је била одговорна што је до тог рата и дошло. Није велико изненађење да Хитлер тврди тако нешто. Међутим, његово бацање кривице на Јевреје, паралелно је и са тврдњама личности као што су Јаботинскy, Линдбергх, Беаверброок, Први Министар Невилле Цхамберлаин, амбасадор Јое Кеннедy, и многи други. У својој посљедњој јавној поруци, Хитлер је написао:
"Није тачно да сам ја или било ко други у Њемачкој желио рат, 1939-те године. Њега су жељели и испровоцирали интернационални државници јеврејског поријекла или они који су радили за јеврејске интересе. Нити сам икада желио да након ужасног 1-ог Свјетског Рата, икада дође до рата са Енглеском или Америком" (6) Без обзира на ваше погледе у вези Другог Свјетског Рата, и да ли су или не УСА требале да учествују, оно што је суштинско овдје и што се не може одбацити је да ционисти годинама прије него је тај рат почео нису нимало оклијевали у манипулацији Американаца, да ови гину за њихове властите интересе. ФДР Савјетник ИЦКЕС. Његов анти-њемачки фанатизам је доприњео катастрофи цепелина ХИНДЕНБУРГ Десно: ФДР Савјетник МОРГЕНТХАУ се вози са Предсједником (који је био његова марионета)
1917 1942 2001 “Долазе Хуни!” “Долазе Нацисти!” “Долазе Муслимани!”
ИСТОРИЈА СЕ
ПОНАВЉА! ЗЛЕ ОЧИ СТРАНОГ БАУКА ПРАТЕ НАС С ДРУГЕ СТРАНЕ СВИЈЕТА...
ДОШАО РЕД И НА ВЕЛИКУ БРИТАНИЈУ ДА БУДЕ ПРЕВАРЕНА
Неколико година након Другог Свјетског рата ционистички план оснивања израелске државе на подручју Палестине, коначно се остварио. Претходно су британски заститници Палестинаца истјерани терористичким актима незахвалних ционистичких терориста. Британци су били ти који у преузели Палестину из арапских руку и дозволили европским Јеврејима да се тамо населе. Али пошто је Британија била доста ослабљена од рата а и веома задужена, незахвални ционисти су искористили шансу, те су сталним терористичким актима успјели да истјерају Британце из Палестине. Најноторнија ционистичка терористичка група била је - Иргун, под водством Менацхем-а Бегин-а, који ће једног дана постати и предсједник Израела! (Такође добитник Нобелове Награде за Мир)
У зору 22 јула, 1946, 15-20 терориста из групе Иргун, упали су, обучени у арапске ношње, у хотел Кинг Давид у Јерусалему. Истоварили су 225 килограма експлозива који је био сакривен у контејнерима за млијеко. (1) У Кинг Давид хотелу је било сједиште Секретаријата Палестинске Владе као и Главни Штаб Британских Снага у Палестини. Кад је један британски официр посумњао шта се догађа, дошло је до пуцњаве, терористи су активирали детонаторе и побјегли. Експлозија је разорила дио хотела и усмртила 91-ог човјека. Већина жртава били су Британци, а и 15 недужних Јевреја је такође страдало, што говори да радикални ционисти не презају ни од убијања своје браће Јевреја, кад је у питању остварење њихових циљева.
Терористичка банда Иргун је такође стално нападала и на арапске цивиле, да би их застрашили и протјерали са њихове земље. Најчувенији од ових многобројних масакара догодио се у мјесту Деир Yассин, у јутро 9-тог априла, 1948 г. више од 100 Арапа, укључујући жене и дјецу, брутално је измасакрирано од стране Менацхем-а Бегин-а и његове банде. (2) Израелци су онда преузимали села након што су их Арапи напуштали, бјежећи од терора.
Деир Yассин још увијек у сјећању. Помен жртвама Бегин-овог масакра, април 2002. црква Светог Јована
До 1948, Британцима је било доста Палестине. Под интензивним ционистичким притиском, Уједињене Нације, Британија и УСА су признале израелску државу 1948г. Израелска влада је одмах донијела “Закон о Повратку” који даје сваком Јевреју у свијету право да се досели у Израел и постане држављанин. Наравно, Арапи се нису нимало овим одушевили. Неколико ратова је услиједило. Израелци су уз помоћ њиховог арсенала најбољег америчког оружја спријечили Арапе да поврате своју територију. Арапи нису никада могли да парирају израелској ратној машини. Највећа иронија “Закона о Повратку” је што већина данашњих Јевреја нема никаквих предачких веза са Јеврејима Старог Тестамента. Већина јеврејског народа потиће од Казара, народа чији су владари прешли на јудаизам негдје око 800-те године нове ере. (3) Казари никада нису ногом крочили у Палестину. Бруталне и криминалне околности под којима је Израл основан, сада су дио прошлости. Вечини Арапа је одавно јасно да Израелци немају намјеру да напусте те просторе. Али сагледавањем реалних историјских догађаја, можемо много лакше да разумијемо сву подмуклу, опасну и бруталну природу интернационалног ционизма данас. ВИ поглавље
АМЕРИКА ПОСТАЈЕ ГЛАВНА ЦИОНИСТИЧКА ПРОСТИТУТКА
Управо смо сагледали начин како су Ционист искористили а онда одбацили Њемачку. Видјели смо како су искористили и одбацили Велику Британију. Послије Другог Свјетског Рата, било је јасно да су УСА највећа свјетска сила. Сједињене Америчке Државе нису имале тада ништа са арапским народом, нити разлога да се завађају с њима. За ционисте да би одржали и проширили подршку коју су имали од УСА, сада је било битно да Арапи и Американци постану непријатељи. Да ли се стварно ционисти могу толико ниско да срозају? Зашто да не? Видјели смо шта су већ до тада урадили. Морамо запамтити да је званични мото Мосада (израелске обавјештајне агенције) “путевима преваре ти требаш ратовати” ("бy wаy оф децептион тхоу схалт до wар.") (1)
1955-те године, једна од тих њихових подмуклих операција, била је и јавно објелодањена. Група израелских агената који су се претварали као Арапи, ухваћена је док је изводила серију бомбашких напада на америчка постројења у Египту.(2) Кад се ова завјера открила, то је довело до тога да је израелска влада морала да поднесе оставку. Овај давно заборављени скандал био је познат као “Афера Лавон”.
Онда опет, за вријеме рата са Арапима 1967 године, израелски патролни чамци и борбени авиони намјерно су напали амерички брод УСС Либертy, који није био наоружан. (3) Тридесет пет америчких морнара је било убијено, а170 рањено у дуготрајном нападу који се одвијао у по бијела дана, и са УСА заставом веома јасно видљивом, на овом броду. Намјера им је била да потуку све Американце, а онда да за то оптуже Египћане. Израелци су на крају зауставили напад кад су помислили да амерички борбени долазе у помоћ. Израел је негирао да је овај напад био намјеран иако свједочење преживјелих америчких морнара побија ову тврдњу. До данашњег дана амерички конгрес никада није подузео истрагу овога масакра.
У 1980-тој години, Израелци су још једном успјели да свале кривицу на Арапе да би разљутили Американце. Бившем агенту Мосада, Вицтор-у Островск-ом, се толико смучило криминално понашање своје властите владе да је напустио Мосад. Островскy је покушао да упозори Американце на ову убитачно опасну организацију. Он је такоде и открио како су Израелци исценирали либијску кривицу у вези са експлозијом у њемачком ноћном клубу, од које је погинуло неколико америчких војника (4) То је био и узрок америчког бомбардовања Либије, у коме је погинула четворогодисња кћерка либијског предсједника Муамер-а Гадафија.
Француска је одбила да дозволи УСА бомбардерима да прелете преко њеног зрачног простора на свом путу за Либију. Одмах се талас анти-француског расположења проширио по цијелој Америци. Још увијек се сјећам демонстрација љутих америчких “патриота” како бацају на сметљиште француска вина као и радио коментатора који наговарају слушаоце да бојкотују француску робу. Америцки “игнорамуси” (стид ме је да признам, да сам и ја тада био међу њима) вриштали су: “Спашавали смо те Французе два пута, из два рата и ево како нам сада захваљују!”. А разлог зашто Француска није хтјела да има везе са овим смртоносним америчким бомбардовањем, био је - да је француска обавјештајна агенција знала да су Израелци били у позадини овог терористичког акта.
Островскy, који је 1990 године рекао све ово у својој |
Без
обзира што вам се у овом моменту идеја о израелском учешћу у
организацији овог терористичког акта може чинити невјероватном,
бесмисленом, смјешном или параноидном, чињеница је да одређени
елементи у израелској влади као и Интернационални ционистички покрет
већ веома дуго организују разне терористичке нападе, а онда за њих
оптужују Арапе, како би добили подршку од стране Америке и
међународне јавности. Прије него што почнемо да комплетирамо цијелу
слику онога што се стварно догодило 11-09-ог, неопходно је да
сагледамо историјске аспекте израелске и ционистичке, врло подмукле,
манипулације Америке (као и других нација), у сврху остваривања
својих властитих, себичних циљева. Без основног разумјевања историје
ове манипулације, немогуће је разумјети истину. Зато, ставите сада
на страну сва своја предубјеђења, и закорачите са мном мало у
прошлост.
