Овај светитељ назван је богоносцем јер је стално на срцу и на уснама носио име бога живога, а и зато што га је, као младог Исус Христос држао на рукама. По предању, господ је учећи своје ученике смерности, узео једно дете, ставио међу своје ученике и рекао: Ко се понизи као дијете ово онај је највећи у цвјету небеском (Мат. 18.4). То дете бијо је Игњатије. Кад је одрасто био је ученик светог Јована Богослова, а касније епископ Антиохију, у ратном походу против Персије, чуо за свети Игњатија и покушао да га, саветима и претњама, чак и понудом сенаторске титуле, окрене од вере. кад није успео, наредио је да га окованог пошаљу у Рим и баце у арену пред звери. Лавови су га растргли у римској арени 106. године.

Свети првомученик и архиђакон Стефан, био је Јеврејин и сродник апостола Павла. Први је од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. зато је и прозван архиђаконом. Својом вером чинио је многа чудеса међу људима. Отужен је да је хулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ лажних сведока и осуђен. Светитељ се, озарен својом вером обратио народу и говорио о многим доброчинствима која је Бог учинио народи Израиља и назвао их издајницима и крвницима Хришћанства. Убрзо после тога извели су га из града и каменовали. Свети првомученик и архиђакон Стефан, био је Јеврејин и сродник апостола Павла. Први је од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. зато је и прозван архиђаконом. Својом вером чинио је многа чудеса међу људима. Отужен је да је хулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ лажних сведока и осуђен. Светитељ се, озарен својом вером обратио народу и говорио о многим доброчинствима која је Бог учинио народи Израиља и назвао их издајницима и крвницима Хришћанства. Убрзо после тога извели су га из града и каменовали.

10. јануар

Прославља се неколико пута у години, али највише свечара овог дана 20. јануара. Међу личностима јеванђелским које окружују спаситеља, личност Јована Крститеља заузима посебно место, као по свом чудесном доласку на свет и начину живота, тако и по улози у крштењу људи и крштењу Месије, а и по свом трагичном изласку из овога живота. Посечен је од стране цара Ирода а по наговору цареве распусне и незаконите жене Иродијаде ( празник Усековање 11. септембра). Он је био такве моралне чистоте да се пре могао назвати анђелом него смртним човеком. Јованова главна улога у животу била је на дан Богојављења, па је црква од давнина, дан по Богојављењу посветила његовом спомену.

27. јануар

Растко Немањић, Свети Сава, син Стефана Немање, великог жупање српског, рођен је 1169. године. Док је био још сасвим млад тежио је духовном животу због чега је одбего у Свету Гору и замонашио се. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност српске цркве и постао први Архиепископ српски. Заједно са својим оцем подиго је манастир Хиландар, а потом и друге манастире, цркве и школе по целој Србији. Свети Сава умро је у Трнову на Богојављење 1236. године. Краљ Владислав пренео је његово тело у манастир Милешеву. После 359 година, силни Синан-паша спалио је светитељеве кости на Врачару.

12. фебруар

Свети три јараха, заправо су светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован златоусти, а сваки од нјих има свој дан празновања у месецу јануару. Овај заједнички празник сва три светитеља установљен је у XI веку и време цара Алексија Комнена због чудне расправе у народу око тога који је од  тројице светих највећи. Промислом Божијим овај спор је решен на корист Цркве и славу светитеља, јер се они, јавише епископу евхантском Јовану речима да су они једно у Бога и да међу њима нема ништа противречено. тако је међу народом спор срећно решен и одређен 12. фебруар, као заједнички празник ових светителја. Прослављају га сви православни, а у Грчкој је то национални и школски празник.

14. фебруар

Рођен је у селу Кампсади у Фригији, у сиромашној сељачкој кући. У детињству је чувао гуске, али је увек носио у себи велику благодат Божију, јер је могао исцељивати болести на људима и стоци. У то време завладао је  Римским царством цар Гордијан чија је ћерка Гордијана тешко разболеа пореметвши умом. Многи лекари покушали су да јој помогну, али нису успели. Зли дух једном из ње проговори и рече да га само Трифун може истерати. Успео је да излечи девојку, а срећни цар га је обасуо многим даровима. Када је на римски престо дошао христоборни цар Декије, свети Трифун је много пострадао и много мучен за Христа. Мучитељи су га осудили да буде посечен мачем 250. године.

6. мај

Овај славни светителј родио се у кући богатих и честитих родитеља у Кападокији. Када му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестинугде је дечак одрастао и већ у двадесетој години доспео до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон хришћана, али је млади Ђорђе ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру. тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења  нису поколебала младића. Посечен је 303. године. Многа чудеса дешавала су се од тада на његовом гробу. Господ га је због његове искрене и непоколебљиве вере, учинио моћним да помаже свима који су у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.

8. мај

Био је сапутник и помоћник апостола Петра који је у својој посланици Марка назвао својим духовним сином. Кад је Марко био са Петром у Риму, замолише га верници да им напише  спасоносну науку Господа Исуса и његов живот и чудеса. Марко је написао свето Јеванђеље које је и апостол Петар посведочио као истинито и тада Марка поставио за епископа и проповедника у Мисиру. Своје проповеди подкрепљивао је многим чудесима и добрим делима. бежао је од прогона у Пентапољ, а потом поново у Александрију. Незнабошшци су тада ухватили Марка и уз силне погрдбе вукли су га улицама Александрије. Сутрадан су поново почели да га муче, али је он издахнуо и отишо у бољи свет.

12. јул

Свети апостол, Петар, рођен је у Витсаиди, био је рибар и звао се прво Симон. Господ му је дао име Киф или Петар (јов. 1,42). Био је силни и неустрашиви проповедник Јеванђеља. Проповедао је у Палестини, малој Азији, Илирику и Италији. Помогао је и вером исцељивао људе. По заповести цара Нерона Петар је р4азапет на крст.Свети апостол Павле рођен је у Тарску у племену Венијаминову. Најпре се звао Савле, учио код Гамалила и био фарисеј и прогонитељ хришћана. Када се чудесно обратио у веру постао је апостол и ватрени поборник и проповедник Јеванђеља, од граница Арабије до Шпаније. Посечен је у Риму у време цара Нерона као и апостол Петар.

2. август

Боговидац и чудотворац, родом из племена Аронова из града Тесвита, због чега се још зове и Тесвићанин.У то време јеврејско царство било је подељено на два дела: једно са престоницом у Јерусалиму, а друго у Самарији. Свети пророк Илија ту се сукобио са израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Они су се клањали идолима и одвраћали народ од праве вере.  Великим чудесима Илија је доказао власт и силу Божију. Цару Ахаву и његовој жени Језавељи прореко је ружну смрт. Пред смрт је узо за наследника у пророчком звању јелисијаи, најзад, отишо на небо у огњеним колима, са огњеним коњима.

9. август

Рођен је Никомидији од мајке хришћанке и оца незнабошца. Већ сасвим млад постао лекар, а свештеик Ермолај крстио га је и научио вери Христовој. Пантелејмон – што значи свемилостиви, слепца кога су други лекари узалуд покушавали да излече, и тада га они, из зависти, пријаве као хришћанина. Светитељ је изашао пред суд ћара Максимијана где је такође излечио јрдног човека од дуготрајне болести сто је многе незнабошце привукло хришцанству. Осуђен је на посечење мачем заједно са свештеником Ермолајем. Пострадао је врло млад, 9. августа 304. године.

12.октобар

Свети Кирик је рођен у Коринту од родитеља Јована и Евдокије. Јован је био презвитер, а месни епископ Петар његов рођак. Овај епископ поставио је младог Кириака за чтеца Саборне цркве. Жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим где је ступио у манастир и од божијег човека Евстогорија добијо почетна упуства о монашком животу. Боравио је у више манастира, ревновао је много за православну цркву. Био је крупан и снажан човек иако је често јео само сирово зеље. Кирика је био понос међу монашима, моћни исцељитељ болних и благи учитељ невољних. Поживео је сто девет година и упокоио се у Господу 557. године.

19. октобар

Један је од дванајест великих апостола. Кроз његову сумњу и васкрсење Господа Христа, добила се нова потврда тог чудесног догађаја. Васкрсли Господ поново се јавио ученицима да би уверио Тому. После силаска Духа светог, апостоли су коцком одлучивали куда ће ићи на проповед и свети Тома доби Индију. Иако тужан што одлази тако далеко, охрабрен Господом, много је народа тамо обратио хришћанској вери. Пре смрти и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Пошто је стигао касно замолио је да отворе гроб Пречисте, али њено тело небеше тамо. Господ је већ узо своју мајку у насеље небеско.

20. октобар

Ова два светитеља били су прваци и великаши на двору цара Максимијана кои их је поштовао и уважавао због његове храбрости, верности и мудрости. Када је цар сазнао да су они хришћани сва његова љубав претворила се у гнев. Наредио је да им се одузму војничка одела и сви знаци части, достојанства и чина. Потом их је послао у изгнанство у Азију свом намеснику Антиоху.Свети Вакхо издахнуо је под батинама намесникових војника, а свети Сергије одмах потом био је мучен и посечен у граду расафу у Сирији. Оба ова мученика и витеза вере Христове страдали су око 303. године.

27. октобар

Ова славна светитељка српског порекла рођена је у Епивату, имеђу Силваније и Цариграда. Родитељи Свете Петке, били су имућни и побожни хришћани. По смрти родитеља, девица Петка напустила је родитељски дом и започела, Христа ради, подвижнички живот какав је од увек желела. Отишла је прво у Цариград, а потом до своје старости живела  у Јорданској пустињи у посту и молитви прошавши небројна искушења и патње. Упокојила се у XI веку, две године по повратку у родни Епиват. Њене чудотворне мошти, током времена преношене су у Цариград, Трново, опет у Цариград, а одатле у Београд. Сада почива у Румунији у граду Јашу.

31. октобар

Свети апстол и еванђелистЛука, рођен је у Антиохији и био врло оразован. Умладости је изучио грчку филозофију, медицину и живопис. Увреме делатности Господа Исусана земљи, свети Лука је, у Јерусалиму, видео Спаситеља лицем у њу. Убрзо је ухаћен међу седамдесет апостола и послан на пропвед, а на путу за Емаус видео васкрслог Господара (Лк. 24). На молбу хришћана написао је Јеванђеље око 60. године.  Написао је и Дела апостоласка и то посветио Теофилију, кнезу Ахаје. Имао је 84 година када су га незнабожци ставили на муке, а потом обесили на једну маслину у граду Теби.

8. новембар

Рођен је у Солуну. Овај славни чудотворни светитељ био је једино дете добрих и благородних, али бездетних родитеља. Измољен од Бога, као једини и дуго очекивани, с великом пажњом је однегован и васпитан. Отац му је био војвода, а када је он умро, христоборни  Максимијан поставио је Димитрија, уместо оца, за солунског војводу. Посебно царево наређење односило се на прогон хришћана, али Димитрије је супротно наредби, чак јавно исповедао своју веру у Господа Христа. Када је цар то сазнао, Димитрије је, знајући шта га чека, разделио сав свој иметак и мирно ступио у тамницу. После неколико дана војници су изболи копљима светитеља, иако су га нашли на молитви. Ту у Солуну, хришћани су крадом сахранили његово тело и на том гробу су многи исцељивали.

11. новембар

Присиљен од родитеља он се венча, но на сам дан венчања остави и невесту и родитеље и дом и све и удаљи се у самоћу на велики подвиг. Подвизивао са 50 година. Само два пута изашао из своје келије за све то време. Први пут изашао по заповести дотичног  спископа, да преведе у веру Христову неко село незнабожачко. Други пут  изашао, Други пут изашо, да спасе своју заблуделу синовицу марију. Упокојио се мирно 360. године у 70. години живота на жемљи.

14. новембар

Бесребреници и чудотворци, рођени су негде у Азији од оца незнабошца и мајке хришћанке. По очевој смрти мајка Теодотија посветила је све своје време и труд да синове васпита и подигне као истините хришћане. Младићи су стасали и изучавали лекарске вештине, па су колико своим знањем и вештином, толико и именом Господа помагали многим болесницима. Прозвани су безмедним лекарима који су примили Христову заповест: бадава примисте, бадава дајите (Мт. 10, 8), а никад нису наплаћивали своје услуге. Сахрањени су заједно у место Фереману. Народ је наставио да их призива у болести и невољи и до данас.

Овога дана празнује се пренос моштију светог ђорђа из Никомидије у Лиду палестинску. Свети Ђорђе пострадао је за време цара Диклецијана, а пре своје смрти замолио је једног слугу да му тело пренесе у палестину одакле му је била и мајка и где је имао велико богаство које је по његовој жењи, раздељено сиротињи. Суга је учинио све како му је било наређено и ту га сахранио. У време цара Константина, побожни хришћани сазидали су красан храм светог Ђорђа у Лиди палестинској и приликом освећења тог храма, пренели су и сахранили у том храму чудотворне мошти овог светитеља и великомученика Христовог.

Од давнина су људи празновали анђеле Божије, али се то често изметало у њихово обожавање. У време римског папе Силвестра и александријског патријарха Александра установљен је празник  аристратига Михаила и прочих сила небеских у новембру. зашто баш у новембру? Новембар је, заправо, девети месец од месеца марта кои се сматра тренутком стварања света. Међу анђелима влада савршена једнодушност и строга хијарархија у послушности нижих чинова вишим, а свих укупно светој Божијој вољи. Многи хришћани славе светог архистратига Михаила кога сматрају живим светцем, али се припрема жито за славу.

Син је краља Милутина и оца цара Душана. По наређењу необавештеног оца био је ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости удављен. при ослепљењу јавио му свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао ми да ће му вратити вид. Пет година је свети Стефан провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћи и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење монаха и целог Цариграда. Кад је прошло пет година Свети Никола чудотворно је вратио вид ослепелом краљу Стефану, кои је одмах потом, из захвалности саградио храм Високи Дечани. Скончао је 1336. године.

Рођен је на Кипру у кнежевској породици и од детињства васпитан је као хришћанин.Чувен је због милосрђа и благочешћа. Јован је изабран за патријарха александријског у време цара Иларија И управљао је црквом десет година. Био је узор кротости, милосрђа и човекољубља.  Његово милосрђе и доброта били су главна одлика његове дичности. Када су Персијанци кренули на Мисир патријарх је отпловио на Кипар, али се уз пут разболео и усвом родном месту на Кипру преминуо 620. године.Његове мошти пренете су најпре у Цариград, потом у Будимпешту и најзад у Пресбург.

Рођен је у Антиохији 354. године као син војводе. Учио је грчку филозофију и схвативши грчко безнабоштво, усвоио је хришћанску веру. По смрти родитеља, Јован се замонашио, написао књигу "О свештенству", а убрзо потом патријархар га је рукоположио за свештеника. Прославио се својим подвигом, блиставим умом и снажним речима, а по жељи цара Аркадија Јован је изабран за патријарха цариградског. Написао је нарочити чин свете Лигургије. У месту Коману у Јерменији, на уснама, душа златоустог патријарха преселила се у рај. Његове мошти почивају у Ватикану сем главе која се налази у успенском храму у Москви.

Рођен је у Андријанопуљу и од малена предан на службу Богу. као ђакон служио је у цркви у Андријанопуљу код епископа Теодора. Свети Алимпије желео је да се повуче и да живи у молитви и усамљеништву па се повукао на једно јелинско гробље од којег су људи бежали због демонских привиђења. Ту је поставио крст и саградио храм свете Ефимије која му се јавила у сну. Покрај храма поставио је стуб, попео се на њега и ту, у посту и молитви, провео 53 године. Свети Алимпије поживео је сто година и упокојио се 640. године у време цара Ираклија. Од његових моштију  сачувана је глава у Котломушком манастира у Светој Гори.

Рођен је у Витсаиди, био је рибар као и његов брат апостол Петар. Најпре је био ученик Јована Крститеља, али када је видео Господа Исуса пошао је за њим као први апостол и привео вери  и свога брата Петра. У граду Патрасу придобио је многе за веру Христову, а међу њима су били брат и жена царског намесника Егеата. Намесник је због тога наредио да се свети Андреј разапне на крст. Докле год је био жив, са крста је говорио окупљеним хришћанима многе корисне поруке и усрдно се молио богу. Предао је своју душу Господу 62. године, а његове мошти пренете су у Цариград. Светитељева глава сада се налази у Риму, а једна рука у Москви.

Овај славни светитељ рођен је у граду Патари у Ликији јединац син богатих и угледних родитеља, који су га као дар од Бога посветили Богу. Свој духовни живот започео је у манастиру "Нови Сион" код свог стрица, светог Николаја епископа патарског. Убрзо после тога постао је архиепископ мирлијкиски те је у време прогона хришћана, под царевима Диоклецијаном и Максимијаном, доспео у тамницу, али је и тамо настављао своје проповеди. Још за живота људи су га сматрали светитељем. У старости кратко је боловао и упокојио се 343. године.

Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане (Мала Госпоина 21. септембар). Отац јој беше из племена Давидова, а матер из рода Аранова. Рођена је у назарету, а после три године одведена у храм јерусалимски, одакле се вратила у Назарет, да ускоро чује благовест о рођењу Сина Божијег - Господа Исуса Христа (Благовест 7. априла). Не зна се тачно колико стара беше Богородица у време успења (Велика Госпоина 28. август), али преовлађује мишљење , да је била прешла 60 година своха земног века. Од увек је црква прослављала Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанског. празник покрова Пресвете Богородице (14. октобар) најсликовитије приказује бригу мајке Божије над људским родом, када се Она 911. године на тај дан појавила у цркви Влахерни у цариграду покривајући својим омофором народ у цркви.

Povratak na predhodnu stranu  >>