| |
Ниједан народ
није тако смишљено и нежно украсио хришћанске празнике као српски народ.
Све је
окићено нарочито дирљивим и красним обичајима као лепо изаткани ћилим. Па
још како су Срби научили да воле и поштују свеце Бижије, нарочито своје
крсне славе? То је један искључиво српски обичај. Сваки дом има свога свеца
заштитника. Хришћански свеци нису некакви измишљени богови него стварне
личности, који су као људи на земљи живели богоугодним животом,
посветили се
и у рај ушли.
Они се моле Богу за нас на
земљи и Бог из љубави према њима -
зато што су они показали своју љубав према Богу - испуњава им молитве за
људе. На дан славе српски дом блиста у светлости и радости. На сто се
постављају у част светитеља четири ствари: запаљена свећа од воска, колач од
пшенице, освећено жито и вино. Свећа представља светлост истине којом је
Христос обасјао свет. Хлеб, жито и вино представлјају духовну радост и
храну, све од Христа и кроз Христа. Сва чељад су обучена тога дана у свечано
рухо и сви се труде
око дочекивања гостију. Благодарећи славама у Србији се
никад није умирало од глади. Јер су славе врло честе, а милостиња чини
половину славе. Но не само да сви домови српски славе славу него и све
установе и друштва: и села и градови и цркве и школе и војска и еснафи и
болесници и разна добротворна удружења.
|
