Федерација Босне и Херцеговине
против
Републике Српске
Арбитража за област Брчко
КОНАЧНА ОДЛУКА
5. марта 1999.
Заступници у
поступку:
за
Федерацију Босне и Херцеговине:г.
Френк МекКлоски г. Едвард О. Делејни г. Марк Ј. Динсмор адвокатска фирма "Бариз
и Торнберг" г. Џеј Зајлер адвокатска фирма "Екин, Гамп, Страус, Хауер и Фелд"
за
Републику Српску:г. Никола Костић адвокатска фирма "Стајлер, Костић, ЛеБел,
Доброски и МекГвајер др Радомир Лукић
САДРЖАЈ
И ПРЕДМЕТ
СПОРА ПРЕД ТРИБУНАЛОМ
ИИ РЕЗИМЕ ЗАКЉУЧАКА
ИИИ ПОТРЕБА ЗА ПРОМЕНОМ УПРАВЕ
А. Реални и политички фактори који спречавају двосмерни повратак
Б. Отежавање одлазака Срба из Брчког
В. Отежавање повратка Бошњака и Хрвата у Брчко
Г. Одсуство подршке функционисања локалне мулти-етничке владе
ИВ ОСНОВНА СТРУКТУРА НОВОГ ДИСТРИКТА
В ПРЕПОРУКЕ ВИСОКОМ ПРЕДСТАВНИКУ И МЕЂУНАРОДНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ
ВИ ЗАШТИТА РАЗНИХ РЕЛЕВАНТНИХ ИНТЕРЕСА
А. Интереси Републике Српске
Б. Интереси Федерације
В. Интереси међународне заједнице
ВИИ ЗАКОНИТОСТ ПЛАНА О ДИСТРИКТУ
ВИИИ БУДУЋЕ ПРОМЕНЕ У ОДРЕДБАМА АНЕКСА
ИX КАЗНЕ ЗА НЕПРИДРЖАВАЊЕ ОДРЕДБИ
X АУТЕНТИЧНОСТИ
АНЕКС
КОНАЧНА ОДЛУКА
И ПРЕДМЕТ СПОРА ПРЕД ТРИБУНАЛОМ
1. Као што
је наведено у ранијим одлукама Трибунала
1
, на Дејтонској конференцији 1995. године представници два под-државна
ентитета Босне и Херцеговине (БиХ), Федерација БиХ и Република Српска (РС)
нису могли да се договоре ком ентитету би требало да припадне област Брчко у
северо-источној Босни. Пошто није дошло до споразума, област Брчко је на
Дејтонској мапи привремено стављена под контролу РС, мада су се стране
договориле да се одлуке о будућем управљању области Брчко препусти овом
међународном арбитражном Трибуналу.
2. Одлуком
Трибунала од 15. фебруара 1997. године је детаљно објашњен широки обим
овлашћења која је Трибунал морао имати да би решио овај изузетно тежак спор.
Види Одлуку, параграф 38. И саме стране су се бориле са овим питањем током
двадесет- једнодневне Дејтонске конференције, да би преговори о Брчком
коначно крахирали пред сам крај Конференције. Стога је на неки начин финална
фаза арбитражног поступка заправо и финална фаза процеса мировних преговора
у Дејтону. Да би се овај процес привео крају, стране (укључујући Босну и
Херцеговину и оба ентитета) су се експлицитно сложиле да ће арбитражна
одлука председавајућег арбитра бити "коначна и обавезујућа" и да ће је
стране "применити без одлагања." Види Анекс 2 Дејтонског споразума и Одлуку,
параграф 5.
3. Опште
је гледиште да постоје три основне могућности.
Једна је
да се Брчко додели Федерацији, која тврди да полаже право на основу следећих
кључних разлога: (а) да је историјски гледано, општина Брчко била углавном
насељена Бошњацима и Хрватима, као и да је била виталан северни пролаз из
централне Босне ка Европи; (б) да би било безскрупулозно да РС задржи
искључиву контролу над градом који су Срби заузели и "етнички очистили"
током рата и (в) да би једини праведни резултат био доделити Брчко
Федерацији.
Друга
могућност је да се прихвати тврдња РС да полаже право на трајно управљање
услед тога што, без обзира на историјски аспекат, коридор у области Брчког
дуж реке Саве представља виталну стратешку везу између два дела РС.
Република Српска тврди да би било која промена у односу на њено искључиво
право поседовања довела до кршења наводног принципа о територијалном
континуитету, као и дејтонског циља да се РС додели контрола над 49%
територије БиХ.
Треће,
претходне одлуке Трибунала су наговестиле могућност да би духу Дејтонског
споразума највише одговарала варијанта према којој се Брчко изузима из
искључиве контроле иједног ентитета и ставља под управу независне Владе
Дистрикта под есклузивним суверенитетом БиХ. Види Одлуку, параграф 103-104 и
Коначну одлуку, параграф 27.
4. У циљу
изналажења праведног решења овог спора које би било у духу Дејтонског
споразума, претходне две одлуке Трибунала су (а) створиле међународни режим
надзора у области Брчко са циљем да се стране усмере ка поштовању Дејтонског
споразума и (б) сузиле предмет спора и концентрисале га на једно суштинско
питање. Тачније, на основу арбитражних расправа вођених 1997. и 1998. године
Трибунал је установио да је РС након Дејтона, а током периода своје контроле
над области Брчко, "систематски одбијала да спроведе (заправо, кршила)
Дејтонски споразум у области Брчко." Допунска одлука, параграф 21. Одлуком
из 1998. године је РС изричито упозорена да ће у коначној рунди арбитражних
расправа крајем године морати "активним деловањем јасно да докаже да је
заиста променула своју оријентацију и определила се за трајни програм пуног
спровођења Дејтонског споразума," укључујући конкретне доказе за "значајне
нове резултате у погледу повратка бивших становника Брчког" и "чврсту
подршку мулти-етничким владиним установама" које су то време биле формиране
под међународним надзором. Трибунал је изричито нагласио да ће приликом
арбитражних расправа 1999. године "очекивати да од РС добије доказе везане
за активан и доследан програм промене оријентације и поштовања прописа," те
да ће Трибунал, уколико до тога не дође, бити присиљен да "ослаби позиције
РС у области Брчко". Стога, основно питање пред Трибуналом сада представља
да ли је на расправама у Бечу од 8. до 17. фебруара 1999. године РС у
довољној мери испунила свој терет доказивања.
5.
Сматрамо да је сазрео тренутак за коначну одлуку о будућем управљању области
Брчко. Оба ентитета су тражила да Трибунал донесе коначну одлуку сада.
Штавише, на недавној расправи је речено да, упркос дејтонском циљу да се
расељена лица врате својим старим домовима, српска расељена лица у Брчком се
временом све више везују за то место, док Бошњаци и Хрвати из Брчког губе
наду на повратак у Брчко и селе се у друга подручја. Стога, било какво
одлагање у арбитражном поступку ће и даље смањивати шансе за етничку
реинтеграцију у области Брчко. Супервизор је такође нагласио да ће до
доношења Коначне одлуке, бити такорећи немогуће убедити како државе донаторе,
тако и приватне инвеститоре да уложе средства у преко потребно економско
оживљавање ове стагнантне области. Коначно, вероватно је да ће даље одлагање
финалне одлуке по овом питању - једином преосталом нерешеном питању након
Дејтона -представљати препреку за развој целе БиХ.
ИИ РЕЗИМЕ ЗАКЉУЧАКА
6. Током
расправа у Бечу 1999. године РС није испунила захтеве Допунске одлуке од 15.
марта 1998. године у погледу тражених доказа. Уместо да представљени докази
демонстрирају "активан и доследан програм промене оријентације и поштовања (Дејтонског
споразума и претходних арбитражних одлука) током 1998. године," они су
показали да су, и поред добрих намера премијера РС Милорада Додика, током
1998. године српско политичко вођство које је имало директну локалну
контролу у Брчком, а нарочито појединци повезани са анти-дејтонски
оријентисаним партијама, као што су СДС и СРС, како локално, тако и на нивоу
ентитета толерисали, а чини се и подржавали значајни степен опструкције
циљева Дејтонског споразума и Трибунала, посебно у погледу тежњи да се (а)
подстакне и омогући повратак расељених лица и избеглица у њихове предратне
домове, (б) потпомогне развој демократских мулти-етничких установа и (в)
оствари сарадња са међународним режимом надзора.
7.
Трибунал је такође закључио како се ниво локалног опструкционизма
највероватније неће ефикасно умањити све док се анти-дејтонским политичким
елементима, посебно партијама попут СДС-а и СРС-а које предводи новоизабрани
Председник РС Никола Поплашен, дозвољава да задрже доминантну улогу у делу
области Брчко који се налази у оквиру РС. Заправо, да су про-дејтонски
оријентисане структуре могле да спроведу своје програме у Брчком током
протекле године, садашња одлука Трибунала да затражи промену у управи
вероватно не би била потребна, али непомирљивост СДС-а и СРС-а није оставила
Трибуналу други избор.
8. Пошто
се све стране једногласно слажу да међународни режим надзора мора
неограничено остати на снази у области Брчко, логично је дозволити да се
наопходна промена обави према добро испланираном распореду, како би се
избегле изненадне промене које могу непотребно да погоршају ситуацију.
Супервизор ће бити задужен да испланира и спроведе ниже описане промене у
наредних неколико месеци, а свако одбијање сарадње у имплементацији његовог
програма ће бити оштро кажњено, што подразумева и крајњу могућност да се
Брчко стави под ексклузивну контролу једног ентитета. Види параграф 65-68,
доле. У међувремену, до имплементације плана Супервизора о Дистрикту, остаће
на снази међу-ентитетска граница, постојећи закони и владине структуре,
укључујући оне које се односе на исплату плата службеницима. Види параграф
39 доле.
9. На
основу обавеза које су преузели БиХ и оба ентитета у погледу "неодложног
спровођења" одлуке Трибунала, и од дана који одреди Супервизор, сматраће се
да су ентитети делегирали сва своја овлашћења везана за управљање у
предратној општини Брчко новој установи - мулти-етничкој демократској влади
познатој као "Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине" под есклузивним
суверенитетом Босне и Херцеговине. Правни ефекат ће се састојати у трајном
престанку овлашћења оба ентитета на територији општине и њеном поновном
успостављању у облику јединствене административне јединице.
10. Као
установа која постоји под суверенитетом Босне и Херцеговине, нова влада
Дистрикта ће спадати под надлежности заједничких установа БиХ, онако како су
те надлежности наведене у Уставу БиХ. Све друге функције везане за управљање
на територији општине Брчко ће, по делегирању од стране ентитета,
остваривати искључиво влада Дистрикта, уз координацију са владама оба
ентитета која ће се вршити под надзором. Види параграф 43 доле. Супервизор
ће бити задужен за свеукупну координацију, као и за издавање потребних
директива како би се осигурало да ентитети испуне своје обавезе у односу у
односу на нови Дистрикт.
Супервизор
може ову надлежност делегирати одговарајућој установи БиХ. Овом одлуком се
ентитетима налаже да неодложно спроведу све директиве, прописе или одлуке
које изда Супервизор или установа коју он опуномћи. Трибунал је сигуран да
је овакво решење потпуно у складу са Уставом БиХ. Види Параграф 58-62 доле.
11. По
успостављању новог Дистрикта, његова целокупна територија (тј. предратна
општина Брчко) ће постати заједничка својина (тзв. цондоминиум) која
истовремено припада и једном и другом ентитету: територија РС ће обухватити
целу општину, што важи и за територију Федерације. Па ипак, ентитети неће
имати никаквих овлашћења унутар граница Дистрикта, којим ће управљати
унитарна влада. Постојеће законодавство ентитета наставиће да се примењује
на територији Дистрикта све док не буде модификовано одлуком Супервизора или
Скупштине Дистрикта, а међу-ентитетска граница ће постојати у Дистрикту све
док Супервизор не одреди да више нема правног значаја, те да се може
укинути. Види параграф 39 доле. Неће се дозволити никаква подела Дистрикта
на етничкој основи.
12.
Размотривши сав доказни материјал, Трибунал је закључио да ће нови план о
Дистрикту адекватно заштитити легитимне интересе оба ентитета и међународне
заједнице. Види параграф 50-57 доле.
13.
Дејтонски споразум захтева да оба ентитета "без одлагања спорова" ову "коначну
и обавезујућу" одлуку Трибунала. Уколико дође до непридржавања ове одредбе,
Супервизор ће бити овлашћен да донесе одговарајуће корективне мере. Поред
тога, овај Трибунал ће наставити да постоји све док Супервизор, уз одобрење
Високог представника, не обавести Трибунал: (а) да се оба ентитета у
потпуности придржавају својих обавеза да подрже успостављање нових установа
описаних у овој Одлуци и (б) да те установе функционишу ефикасно и, по свему
судећи, трајно, на територији општине Брчко. До добијања таквог обавештења,
Трибунал ће задржати овлашћење да, у случају озбиљног непридржавања одредби
од стране једног ентитета, по потреби модификује ову Коначну одлуку, и тако,
на пример, део Дистрикта или цео Дистрикт стави под есклузивну контролу
другог ентитета.
ИИИ ПОТРЕБА ЗА ПРОМЕНОМ УПРАВЕ
14.
Захваљујући напорима Супервизора, који је стигао у Брчко у априлу 1997.,
дошло је до прогреса у имплементацији Дејтонског споразума. Као главни
пример наводимо опште мишљење да је путем заједничких напора Високог
представника и Супервизора постигнут велики напредак по питању слободе
кретања, односно могућности грађана БиХ да се крећу преко територије РС у
области Брчко. Ово је велики успех, делимично услед тога што доприноси
кретању саобраћаја и стимулацији привреда оба ентитета.
15. Такође
је постигнут напредак у погледу успостављања мулти-етничких установа у
Брчком. Посебно треба истаћи да је константно и ревносно надгледање
међународних полицијских снага (ИПТФ) довело до успостављања једине
мулти-етнич ке полиције у РС у овом тренутку. Надамо се да ће друге
заједнице у Републици Српској и Федерацији моћи да следе овај пример.
16. Са
друге стране, у погледу најважнијег Дејтонског циља - повратка избеглица и
расељених лица у њихове првобитне домове - резултати постигнути у Брчком су
далеко испод основног стандарда наведеног у параграфу 21 Допунске одлуке од
15. марта 1998. Тачно је да је, скоро углавном захваљујући напорима
међународне заједнице, уско гледано постигнут одређени успех у погледу
повратка: на територији РС јужно и западно од града Брчко 1997. и 1998.
године се вратило довољно Бошњака и Хрвата да би власти РС могле да тврде да
у области Брчко има више повратака него у било којој другој општини на
теритрији РС. Али, ово је у суштини јадна похвала: резултат, сам по себи, не
демонстрира постојање "активног и доследног програма везаног за промену
оријентације и поштовање Дејтонског споразума."
17. Осим
тога, као што је даље наведено, локално политичко вођство је озбиљно
онемогућавало развој демократске управе у Брчком.
А Реални и политички фактори који спречавају двосмерни повратак
18.
Анализа повратка лица у области Брчко мора почети од потребе за двосмерним
повратком. После етничког чишћења Брчког у току рата, град Брчко је де
фацто постао сто процентно српски град, при чему су српска расељена лица
дошла у великом броју из других делова Босне и Хрватске. То је довело до
тога да је данас у Брчком смештено око двадесет и шест хиљада српских
расељених лица, углавном у становима и кућама чији су законски власници,
Бошњаци и Хрвати, протерани током процеса чишћења. Супервизор се мудро
определио против масовног исељавања тих лица из њихових нових домова, али
практично гледано, једна бошњачка породица се не може вратити у своју бившу
кућу у Брчком док се породица српских расељених лица одатле не исели.
Укратко, док се значајан број српских расељених лица не пресели и тако
ослободи стамбени простор повратницима бошњачког и хрватског порекла, Брчко
неће повратити свој предратни мулти-етнички састав.
19.
Политичка стварност је таква да је напредак ка програму двосмерног повратка
озбиљно онемогућаван од стране разних српских, анти-дејтонски настројених
група, нарочито Српске демократске странке (СДС) коју су раније предводили
др Радован Караџић и Момчило Крајишник и чије је седиште током рата било на
Палама. Као што је Трибунал нагласио у својој Допунској одлуци (параграф 7),
главни циљ СДС-а и њених радикалних савезника из Српске радикалне странке (СРС)
је било очување етнички чисте српске области Брчко, што јасно пркоси
основној намери Дејтонског споразума. Пре годину дана Трибунал је закључио
да су током 1997. године званичници СДС-а у Брчком озбиљно спречавали процес
повратка избеглица.
20. У вези
са параграфом 21 Допунске одлуке поставља се следеће питање: да ли су се
током 1998. године услови довољно променили да би се оправдало даље
управљање области Брчко од стране РС? Као што је речено пре годину дана,
почетком 1998. године постојала је нада да ће контрола Брчког од стране
радикалних снага СДС-а ослабити доласком на власт про-дејтонски
оријентисаних снага на челу са (између осталих) Милорадом Додиком,
новопостављеним премијером који је изабран упркос противљењу СДС-а. Нажалост,
иако је г. Додик чинио напоре у правом смеру током 1998. године, постоје
значајни докази да су локалне снаге СДС-а задржале своју контролу у области
Брчко током целе године и спречиле про-дејтонски оријентисане групе,
укључујући тзв. коалицију "Слога", да спроведу истинске промене.
21.
Релативно је јасно да су владајуће анти-дејтонске снаге у Брчком биле
охрабрене доласком на власт Николе Поплашена, изразито радикалног вође СРС-а,
који је пре пет месеци изабран за председника Републике Српске. Г. Поплашен
је током времена јасно ставио до знања да је изразито близак најљућим
противницима Дејтона међу српским националистима, међу којима је и Војислав
Шешељ (вођа СРС у СРЈ), те да подржава отцепљење РС и њено припајање Србији,
а не независну Босну. Он је изјавио да такво припајање сматра "неизбежним".
У току последњих пет месеци г. Поплашен је ревносно радио на томе да
онемогући г. Додика у даљем обављању функција, и тиме подривао спровођење
Дејтонског споразума у области Брчко. Штавише, само неколико дана пре
доношења ове Коначне одлуке у штампи је цитирана изјава г. Поплашена у којој
прети да ће на неповољну одлуку у овом поступку одговорити војним путем. Он
је недавно такође одбио да спроведе одлуке Високог представника везане за
цивилну команду војним снагама РС. Овакви поступци су учврстили мишљење
Трибунала да је неопходна промена у односу на контролу РС у Брчком. Штавише,
г. Поплашен мора да сноси главну одговорност за исход ове одлуке.
2
Б. Отежавање одлазака Срба из Брчког
22.
Мулти-етнички циљ Дејтона се може постићи само уколико одговорне власти
бона фиде стимулишу двосмерни повратак - подстичући оне који незаконито
живе у туђим кућама да искористе своје право повратка и тако ослободе
стамбени простор за законите власнике. Тачно је да Анекс 7 Дејтонског
споразума захтева да стране не треба да "се мешају у избор одредишта
повратника," али покушају да се расељена лица наведу да остану тамо где јесу
и незаконито задрже туђу имовину, не само да не олакшавају повратак, већ
представљају кршење Дејтонских одредби.
23.
Потпуно је јасно да су током 1998. године радикални званичници СДС-а у
Брчком подстицали српска расељена лица и избеглице у Брчком да остану тамо
где јесу без обзира на то да ли је за њих било реално могуће вратити се у
своје домове. При томе, користили су аргумент да би било опасно напустити
Брчко и ослабити постојећу српску контролу над градом Брчко. Штавише, овај
аргумент је коришћен током читаве 1998. године упркос јасном захтеву
Трибунала у марту 1998. године да се овај приступ промени.
24. Као
пример наводимо да је у јулу 1998. године, четири месеца после доношења
одлуке, српски градоначелник Брчког, присталица СДС-а, давао јавне изјаве (наведене
у средствима јавног информисања под контролом РС) о томе да не би било
паметно да Срби напусте град Брчко и врате се у Федерацију. Два месеца
касније, у септембру, члан Извршног одбора Брчког и присталица СДС-а је на
великом скупу српских расељених лица у Брчком апеловао да се заборави било
каква помисао на одлазак из те области. Такође, на "семинарима" за расељена
лица који су одржавани у току године, локални званичници су углавном
заговарали остајање у Брчком у туђим кућама, уместо повратка у своје домове.
Осим тога, можда је значајно и то да, иако су званичници РС тврдили како је
свакој општини РС наложено да припреми план за подстицање повратка, Брчко
било једна од малобројних општина која није поступила по овој директиви.
25.
Наведени пропусти и онемогућавања су очигледно постигла жељени резултат.
Према подацима УНХЦР-а, више од 7.600 Срба се 1998. званично вратило у
Федерацију из разних делова РС. Од тог броја, најмање 4.000 Срба се вратило
у Сарајевски кантон, где је пре рата живело отприлике 125.000 Срба. Али,
повратак лица из Брчког у Федерацију је био занемарљив. Од приближно 26.000
српских расељених лица у Брчком, само су 142 српске породице поднеле захтев
за повратак у Федерацију; много мање их се заправо преселило. Према изјави
једног локалног српског званичника, током две године, 1997-1998, само девет
Срба је напустило Брчко да би се вратило у Федерацију. Постоје подаци о томе
да иако је отприлике 3.500 породица српских расељених лица дошло у Брчко из
Сарајева, само двадесет и три породице је поднело захтев за повратак, од
којих се само четири заправо и вратило. Укратко, скоро је потпуно сигурно да
је број повратника из Брчког био далеко мањи него што би био да су локални
званичници покушавали да спроведу одредбе Дејтонског споразума.
3
В Отежавање повратка Бошњака и Хрвата у Брчко
26.
Допунска одлука од 15. марта 1998. године (у параграфу 7) наглашава да је
током 1997. године "постојало систематско застрашивање свих Бошњака и Хрвата
који су испитивали могућност повратка у своје бивше домове у области (Брчко),"
при чему је поново очигледан мотив било очување "етнички чистог" српског
региона.
Услед тога,
иако су неки Бошњаци и Хрвати успели да се врате у регион током 1997. године,
углавном су се враћали у рурална подручја јужно и западно од града Брчко.
Нико се није вратио у сам град.
27. Иако
је Допунска одлука (у параграфу 21) захтевала од локалних власти у Брчком да
отпочну "активан и доследан програм промене оријентације" током 1998. године,
у стварности је постигнуто много мање. Застрашивање потенцијалних повратника
није било тако отворено као 1997. године, али се и даље наставило у разним
облицима током 1998. године. Као што је наведено доле, иако је меродавним
властима поднето отприлике девет хиљада захтева Бошњака и Хрвата за повратак
у Брчко, само мали део потенцијалних повратника се заправо вратио.
28. Као
што се и могло очекивати, мало је чврстих доказа о званичном подстицању
застрашивања, али резултати јасно указују на озбиљан недостатак политичке
воље да се спрече таква застрашивања. На пример, у недостатак политичке воље
да се спрече таква застрашивања. На пример, у дванаест одвојених наврата у
току 1998. године (у Кланцу, Ивици, Глухаковцу и Мерајама) српски
демонстранти су се окупили да би протестовали, малтретирали бошњачке и
хрватске повратнике и спречавали међународне званичнике да означе куће.
Постоје докази о томе да су неке од ових демонстрација биле "инсцениране" од
стране радикалних група. Једна од тактика је била да "грубијани" окупе
велики број српских демонстраната, тражећи да жене и деца стану у први ред
како би отежали могуће интервенције полиције против демонстраната. Иако је
полиција у свакој прилици долазила на место догађаја и спречавала физичке
нападе, повратници су били довољно застрашени да се нико није вратио кућама.
Интересантно је да у овим инцидентима није било хапшења.
29. Подаци
говоре и о томе да је долазило до разних етнички мотивисаних злочина против
Бошњака и Хрвата, чији починиоци такође нису били кривично гоњени. У једном
од случајева, један од малобројних Бошњака који је покушао да се врати у
град Брчко 1998. године (бивши власник радње који је имао храбрости да
доведе са собом жену и кћерку) је два пута био мета бомбашких напада: једна
граната је бачена на његову радњу, а друга на аутомобил. Овај инцидент није
довео до хапшења, а жртва је мудро одустала од намере да се врати.
30. Што се
тиче тога да ли су локалне власти одговорне за то што такорећи није било
повратка у град Брчко, посебно се издваја једна чињеница: уз велике напоре
супервизору Фаранду је пошло за руком да организује мулти-етничку владу у
Брчком, чиме је одређени број Бошњака и Хрвата, чланова локалне владе, био
допунски мотивисан да се врати у своје домове у граду Брчко (како би били
ближе послу), али су локални српски званичници једноставно одбили да
спроведу налоге амбасадора Фаранда и омогуће својим колегама повратак у
родни град.
31. На
основу тога, број повратака у област Брчко се заправо смањио током последњих
шест месеци 1998. Та чињеница сама по себи указује на очигледан неуспех
локалних власти у Брчком да испуне захтеве наведене у параграфу 21 Допунске
одлуке.
Г Одсуство подршке функционисању локалне мулти-етничке владе
32.
Допунска одлука (у параграфу 21) налаже локалним званичницима у Брчком да
пруже "чврсту подршку мулти-етничким владиним установама" које се
успостављају под међународним надзором, што локалне власти очигледно нису
учиниле. Пре свега, мулти-етничка управа није била формирана до 31. децембра
1997. године, првобитног рока постављеног од стране супервизора Фаранда.
Она, штавише, није била успостављена све до августа 1998. године, након још
два пропуштена рока. Још проблематичније је то што је, и поред одређеног
степена формалног или јавно декларисаног поштовања захтева за успоставом тих
установа, локално руководство својим ставом и поступцима онемогућавало
стварно мулти-етнижко управљање, бар док није извршен притисак од стране
међународне заједнице.
33. "Недостатак
подршке мулти-етничким владиним установама" се кретао од мањег
опструкционизма до озбиљног кршења одлука супервизора Фаранда. Иако је читав
низ таквих случајева документован, навешћемо само неколико примера. Односи
између градоначелника (Србина) и двојице његових заменика (Бошњака и Хрвата)
су били нарушени тиме што се градоначелник није придржавао захтева да писма
општинској скупштини, поред њега, потпишу и његови заменици, као и његовим
одбијањем да допусти заменицима да на дневни ред Извршног одбора ставе
поједина питања. Једногласно гласање Срба, како у Извршном одбору, тако и у
Скупштини, је заправо спречило оба тела да решавају питања која су им према
налозима Супервизора и одлукама овог Трибунала била стављена у делокруг.
Локално руководство је такође спречило етничку интеграцију у нижим редовима
управе Брчког. Ови, као и други докази, јасно потврђују систематски отпор, а
не подршку развоја демократских мулти-етничких установа у Брчком. Та
чињеница само по себи захтева промену у управљању области Брчко.
ИВ ОСНОВНА СТРУКТУРА НОВОГ ДИСТРИКТА
34. Пошто
је већ (у параграфу 9 горе) наведен кључни закључак Трибунала да се у року
који одреди Супервизор (надамо се до 31. децембра 1999. године) морају
формирати нове владине установе путем конкретних мера предузетих од стране
БиХ и оба ентитета, сада ћемо изложити основни план за нови "Брчко Дистрикт
Босне и Херцеговине" или (неформално) за "Владу Дистрикта." Као што је
наведено у параграфима 9 и 10, пошто ће влада Дистрикта постојати као
установа под суверенитетом БиХ, налазиће се под контролом БиХ у оним
областима које спадају у надлежности заједничких установа БиХ, док ће у
погледу осталих питања влада Дистрикта функционисати по принципу самоуправе
(уз потребну координацију између влада два ентитета и Дистрикта коју ће
обављати Супервизор).
35. Иако
трибунал овим објављује своју коначну одлуку у погледу основног плана о
новом Дистрикту, можда је у овом тренутку ипак преурањено (као што је
објашњено у Делу ВИИИ доле) доносити коначно решење о неким аспектима новог
система управе. Ти аспекти се разматрају у Анексу ове Одлуке, а
заинтересованим странама се даје могућност да у року шездесет дана поднесу
своје коментаре на Анекс. Насупрот томе, сва друга решења изложена у самој
Коначној одлуци су коначна и обавезујућа, те се на њих не могу подносити
допунске примедбе.
36.
Основни концепт је да се створи јединствена, унитарна, мулти-етничка
демократска влада која ће широм подручја предратне општине Брчко имати све
оне надлежности које су раније имала оба ентитета и три општинске владе.
Влада Дистрикта ће се у суштини састојати од: (а) Скупштине Дистрикта,
законодавног тела чије се чланство бира путем демократских избора које
заказује Супервизор; (б) Извршног одбора који бира Скупштина; (в) независног
судства које се састоји од два суда - првостепеног и другостепеног, и (г)
уједињене полиције под јединственом командном структуром, са истоветним
униформама и ознакама, потпуно независне од полицијских структура у
ентитетима.
37. Све
заинтересоване стране су се сложиле (као што је раније наведено) да се режим
надзора успостављен Одлуком мора наставити, с тим што се овлашћења и
надлежности Супервизора морају повећати и географски проширити у складу са
Коначном одлуком и Анексом. Режим надзора се наставља све док га не обустави
Управни одбор Савета за имплементацију мира (ПИЦ).
38. Прва
нова дужност Супервизора се састоји у именовању заједничке комисије за
имплементацију која ће му помоћи у припреми новог "Статута владе Дистрикта"
као и детаљног плана и рока за формирање владе Дистрикта. Супервизор, по
свом нахођењу, може одлучити да одабере и укључи у комисију представнике
БиХ, оба ентитета и постојеће владе Брчког, те му се у вези овога
препоручује да по потреби тражи стручно мишљење експерата.
39. Закони
који сада важе у делу општине Брчко који припада РС, као и у делу који
припада Федерацији, ће наставити да се примењују све док се не прегледају,
ускладе и одобре од стране Супервизора или од нове Скупштине Дистрикта, уз
претходно одобрење Супервизора. Када Супервизор закључи да међу-ентитетска
граница у оквиру Дистрикта више нема правног значаја, она ће престати да
постоји на територији Дистрикта. Уколико не буде другачије регулисано
одлукама Супервизора, постојеће владине структуре остају на снази до
формирања Владе Дистрикта. Поред тога, постојеће обавезе ентитета које се
односе на права као што су плате и пензије остају на снази док Супервизор не
одлучи другачије. БиХ, ентитети и постојеће општинске владе нећа предузимати
никакве мере које би онемогућиле формирање Дистрикта.
40. План
Супервизора о имлементацији мора обезбедити прекид свих веза између ентитета
и нове полиције Дистрикта, која ће морати да се прошири и припреми за
обављање својих функција широм територије Брчког. Представници полицијских и
безбедносних служби ентитета не смеју улазити у Дистрикт у званичној
функцији, нити полицијско особље Дистрикта може примити наређења од
представника било ког ентитета или политичке странке, осим у случајевима
када то писменим путем изричито одобре ИПТФ или Супервизор.
41. Од
дана који одреди Супервизор, ни један од ентитета неће дозволити својим
војним или другим оружаним снагама, или пратећим објектима, да буду
стационирани на територији Дистрикта. Узимајући у обзир да је можда пожељно
дозволити постепено смањивање постојећег војног присуства у општини Брчко,
Супервизор је овлашћен и дужан да заједно са СФОР-ом припреми распоред
постепеног повлачења војних снага и објеката. Међународној заједници се
препоручује да пружи финансијску помоћ ентитетима у реализацији тог
повлачења.
42.
Трибунал се слаже с тим да РС може понекад имати легитимну потребу да
пребацује своје војне снаге и опрему преко територије Дистрикта. За сада
наставља да важи постојећи регулаторни режим СФОР-а, којим се такав
премештај дозвољава једино уз претходно одобрење СФОР-а. У даљем периоду
премештаји ће се обављати искључиво у складу са законима БиХ и Дистрикта.
43.
Трибунал је свестан да ће постојати потреба за координацијом између влада
БиХ, ентитета и Дистрикта у вези бројних питања, укључујући учешће у
трошковима и приходима. Супервизор ће бити задужен да обавља ову
координацију, а у случају непостојања договора, наложи ентитетима да
предузму одговарајуће мере у погледу Брчког. Супервизор може ову надлежност
пренети на неку већ постојећу установу БиХ или на нову установу која се
формира у ту сврху. Ентитетима се овим налаже да се придржавају и без
одлагања спроведу све директиве, прописе или одлуке о координацији које изда
Супервизор или тело које он опуномоћи.
44.
Трибунал очекује да ће се, уз повећање степена демократије у области Брчко и
смањење застрашивања и пропаганде против повратка, као и уз активнију
подршку програма повратка од стране Федерације, умањити постојеће предрасуде
српских расељених лица у вези повратка у првобитне домове и истовремено
повећати одлив расељених лица из Брчког, што ће олакшати процес двосмерних
повратака. Поред тога, може се основано очекивати да ће се, уз повећани број
повратака расељених лица из оба ентитета, ублажити радикално националистичко
расположење у оба ентитета, те тако смањити општа напетост у Босни и
Херцеговини.
4
45. Што се
тиче мудрости приступа о новом Дистрикту, Трибунал је охрабрен чињеницом да
је значајан број разумних људи из свих етничких заједница Босне и
Херцеговине са ентузијазмом подржао ово решење. Уважени правници, академици
и чланови умерених политичких странака који представљају све три главне
етичке групе сматрају да је нови план о Дистрикту најбоље решење за Брчко.
46. Иако
препушта Супервизору планирање временског распореда, Трибунал се нада и
очекује да ће одређене компоненте нове владе Дистрикта у највећој мери
профункционисати до 31. децембра 1999. или неколико месеци након тога.
В ПРЕПОРУКЕ ВИСОКОМ ПРЕДСТАВНИКУ И МЕЂУНАРОДНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ
47.
Трибунал подвлачи да се циљеви Дејтонског споразума у погледу расељених лица
и избеглица у области Брчко могу остварити само уз стварне напоре да се
уклоне све препреке и активно подстакне повратак у Федерацију српских
расељених лица која сада живе у Брчком. Иако је Сарајевска декларација од
децембра 1997. године захтевала значајан прогрес у овом погледу, што је био
случај и са параграфом 22 Допунске одлуке Трибунала, према извештају
УНХЦР-а, Федерација је постигла далеко мање од задатих циљева. Услед тога,
Трибунал, независно од тога да ли на то има право или не, даје себи слободу
да Високом представнику препоручи доношење даљих одговарајућих мера како би
Федерација: (а) пружила српским расељеним лицима из Брчког неодложну и
приоритетну помоћ у повраћају њихове имовине у Федерацији; (б) по повратку у
Федерацију обезбедила тим лицима посао и личну сигурност; (в) обезбедила
српским повратницима разумни ниво локалне политичке контроле и економског
учешћа у релевантним областима Федерације, нарочито укључујући Сарајевски
кантон и општине Илијаш, Илиџа, Вогошћа и Високо; и (г) смањила присуство
снага Армије и ХВО на оним подручјима где се оне могу сматрати претњом
повратку Срба, укључујући општине Градачац, Сребреник, Лукавац, Орашје,
Јајце и Дрвар. Пошто највећи број српских расељених лица у Брчком потиче из
суседног Посавинског региона, Трибунал препоручује Високом представнику и
Супервизору да заједничким напорима елиминишу опструкционизам локалних
званичника који спречавају повратак избеглица. Даље се препоручује да,
уколико Федерација не створи услове за повратак Срба у Сарајево, Високи
представник размотри могућност додатних мера међународног притиска у бившим
српским предграђима Сарајева.
48. У
случају да Високи представник постави Федерацији допунске захтеве за подршку
повратка Срба из Брчког, Супервизор је овлашћен да приликом планирања рокова
за успостављање владе Дистрикта, узме у обзир степен испуњавања тих захтева
од стране Федерације (укључујући и све остале факторе које би могао сматрати
релевантним).
49. Пошто
је очигледно да општа економска криза и висока стопа незапослености
представљају један од главних узрока напетости у области Брчко, апелује се
да све релевантне међународне установе пруже подршку и помоћ Супервизору у
напорима да се ревитализује привреда Дистрикта, како би се смањила напетост
у овој области и унапредили интереси међународног мира. Финансијска подршка
међународних донатора као што су Европска унија, Светска банка, Сједињене
Државе и Европска банка за обнову и развој је нарочито важана у спровођењу
овог плана, те се овим они љубазно позивају да Супервизору пруже сву
неопходну подршку у напорима усмереним ка привредном оживљавању.
ВИ ЗАШТИТА РАЗНИХ РЕЛЕВАНТНИХ ИНТЕРЕСА
50.
Доносећи своју одлуку, Трибунал је размотрио интересе оба ентитета, онако
како су их представили правни заступници током расправа. Трибунал сматра да
ће нови план о Дистрикту адекватно заштитити те интересе.
А Интереси Републике Српске
51. У току
претходних расправа РС је навела три интереса која наводно треба заштитити.
Прво, тврди се да Дејтонски споразум признаје одређени правни принцип или
принцип правичности - познат као принцип "територијалног континуитета" -
који, уколико би се применио од стране овог Трибунала, захтева да Посавински
коридор, који се према мапи из Дејтона налази под контролом РС, остане у
оквиру њене територије. Па ипак, као што је речено у Одлуци, дејтонско
овлашћење арбитра да пресече коридор уколико то налажу релевантни принципи
права или правичности потврђује да стране у Дејтону нису намеравале да
принципу "територијалног континуитета" дају приоритет у односу на друге.
Види Одлуку, параграф 82. Штавише, иако ће према садашњој одлуци територијом
области Брчко управљати влада Дистрикта по принципу самоуправе, територија
РС задржава континуитет који је приказан на дејтонским мапама. Види параграф
11 горе.
52. РС и
даље тврди, као што је то чинила у прошлости, да је један од циљева Дејтона
био да територија РС након Дејтона обухвати најмање 49% целе БиХ. Па ипак,
ова Одлука ничим не ограничава тај територијални део. Штавише, пошто ће
величина територије која се додаје РС у складу са принципом "цондоминиум-а"
бити већа од оне која се додаје Федерацији, проценат територијалног удела РС
ће се овом Одлуком повећати.
53. РС и
даље тврди да мора задржати контролу над коридором услед "стратешких"
разлога, како би се омогућило кретање њених оружаних снага из једног у други
део РС, али на овај аргумент могу се навести бар три контра-аргумента. Прво,
када год РС буде имала легитимну потребу да пребацује своје војне снаге
преко територије Дистрикта, потребно је само да поднесе захтев СФОР-у за
добијање одговарајуће дозволе за транзит. Друго, докле год БиХ постоји као
јединствена и мирна држава као што је предвиђено Дејтонским споразумом, РС
нема војну или "стратешку" потребу да контролише коридор. Треће и најважније,
независно од војног транзита, РС и њени грађани ће и даље имати апсолутно
неограничено право слободног кретања источно и западно кроз Дистрикт, право
које ће активно штитити нова мулти-етничка и демократски оријентисана
полиција Дистрикта. Стога ће жељени коридор остати отворен за све легитимне
потребе, односно, биће очуван легитимни "територијални континуитет."
Б Интереси Федерације
54. У
првој као и у Допунској одлуци су већ на одговарајући начин представљени
разни интереси Федерације. Доминантни интереси о којима и даље треба
дискутовати су: (1) политички и друштвени интерес Федерације да онај део
општине Брчко који се налази северно и источно од међе-ентитетске границе (тј.
део Брчког под контролом РС) поново постане мулти-етничка заједница под
мулти-етничком демократском управом, те се тако омогући бошњачким и
хрватским расељеним лицима која су током рата била отерана из Брчког да се
врате својим домовима и (2) економски интерс Федерације да се општина Брчко
потпуно отвори за саобраћај из Федерције према северу и југу, и тако
обезбеди северни пролаз ка Хрватској и Европи.
55.
Сматрамо да је на основу претходног излагања очигледно да ће план о
Дистрикту заштитити оба интереса.
56. Што се
тиче аргумената у корист преношења у Федерацију оног дела општине Брчко који
се налази под контролом РС, они нису без основа. Заправо, да се премијер
Додик није појавио на сцени почетком 1998. године, Трибунал би вероватно
одобрио захтев за трансфер. Види Допунску одлуку, параграфи 8-12. Па ипак,
неопходно је да Трибунал размотри у којој је мери Федерација током
преосталог дела 1998. године испунила своју обавезу да осигура подршку оним
српским расељеним лицима која су желела да се врате у своје бивше домове у
Федерацији. Пошто су у овом погледу поступци Федерације током 1998. године
били незадовољавајући (као што је признало неколико представника Федерације),
Трибунал одбија да властима Федерације повери искључиву контролу над
етничком реинтеграцијом у Брчком, са или без надзора. Сматрамо да је
праведније и мудрије ставити то у руке нове мулти-етничке демократске владе
Дистрикта под међународним надзором.
В Интереси међународне заједнице
57. У овом
тренутку, уз значајан прогрес који је постигнут у погледу слободе кретања
између два ентитета, међународна заједница даје највећи приоритет повећању
слободе повратка избеглица и расељених лица у њихове старе домове у БиХ. Као
што је током ранијих расправа потврдило неколико сведока, "мало је наде за
мир" док се путем ефикасног програма повратка не ублаже "немир и
незадовољство" који су настали услед расељавања. Види Одлуку, параграф 85.
Трибунал је закључио да ће интереси мира бити најефикасније заштићени
уколико програм повратка у Брчко буде стављен ван есклузивне контроле
ентитета.
ВИИ ЗАКОНИТОСТ ПЛАНА О ДИСТРИКТУ
58.
Трибунал сматра да су сви аспекти овог плана у складу са Уставом БиХ из
Дејтона и не нарушавају његову примену.
59. План о
Дистрикту је у складу са уставним захтевом да се Босна и Херцеговина састоји
од два и не више од два ентитета. Види Устав, Члан И (3). Пошто ће сва
територија у оквиру БиХ и даље припадати једном од ентитета, или пак и
једном и другом ентитету, БиХ ће и даље имати само два ентитета.
60. Што се
тиче институционалних промена описаних у овој Одлуци, Члан ИИИ (5) (а)
експлицитно даје право БиХ да "преузме надлежност над" оним питањима "која
су неопходна да би се очувао суверенитет, територијални интегритет,
политичка независност и међународни субјективитет Босне и Херцеговине". Ова
одредба такође изричито наводи да се "могу успоставити додатне установе
уколико је то неопходно за остваривање ове надлежности." Као што је постало
јасно након Дејтона, овај спор лако може да распири покушаје да се Босна
уништи отцепљењем или обновом непријатељства. Под овим околностима,
активирање лана ИИИ (5) (а) је прикладно и уједно неопходно, а стварање
новог Дистрикта описаног у овој одлуци уставно дозвољено.
61. Исто
важи за захтев по коме ће се, од дана који одреди Супервизор, сматрати да су
оба ентитета пренела све своје ингеренције у назначеној области на владу
Дистрикта. У складу са Анексом са Анексом 2 Дејтонског споразума, оба
ентитета су, као и БиХ, дужна да "спроведу" налог Трибунала о преносу
овлашћења.5
Након тога, сва овлашћења Дистрикта ће са уставне тачке гледишта и даље бити
"државне функције и овлашћења ентитета." Види Устав БиХ, Члан ИИИ (3) (а).
62.
Узимајући у обзир јасно значење Анекса 2 Дејтонског споразума у погледу "обавезујућег"
карактера који ова одлука има за БиХ и оба ентитета, њихова судска и
законодавна тела су подједнако дужна да поштују и спроводе одлуке Трибунала.
ВИИИ БУДУЋЕ ПРОМЕНЕ У ОДРЕДБАМА АНЕКСА
63.
Трибунал је свестан да на расправама од 8. до 15. фебруара 1999. године
стране нису имале могућност да прегледају Анекс и дају примедбе на његове
одредбе (пошто још увек није био састављен). Могуће је да ће сада, на основу
искуства, владе два ентитета и друге заинересоване стране указати на делове
Анекса који нису реални или довољно праведни. У складу са тим, стране ће
добити могућност да дају писмене примедбе на Анекс под условом да те
коментаре доставе у року од шездесет дана од датума ове Коначне одлуке. По
пристизању коментара, Трибунал ће или унети одговарајуће промене, или
оставити Анекс непромењеним. Писмени коментари се морају односити искључиво
на одредбе Анекса и не смеју се поново дотицати других питања која су
регулисана овом Одлуком.
64.
Трибунал апелује на БиХ и оба ентитета да што је пре могуће размотре да ли
би за њих било боље да отпочну међусобне преговоре у погледу коначних
одредби Анекса, уместо да њихову коначну формулацију препусте Трибуналу.
Уколико стране то буду желеле, Трибунал би се радо потрудио да ангажује
међународног посредника који би помогао да се утврде услови који
задовољавају обе стране.
ИX КАЗНЕ ЗА НЕПРИДРЖАВАЊЕ ОДРЕДБИ
65.
Дејтонски споразум захтева да ентитети "без одлагања спорова" ову "коначну и
обавезујућу" одлуку Трибунала, а план о Дистрикту не може да успе без
добровољног придржавања овог захтева од стране оба ентитета. Стога ће
значајно непридржавање обавеза довести до казне у облику допунског правног
решења.
66.
Узимајући у обзир обим овлашћења Супервизора (све до прекида режима надзора
од стране Управног одбора ПИЦ), он према свом нахођењу може одредити казне
које ће ступити на снагу на основу његове одлуке.
67. Да би
се Супервизору дала могућност за доношење алтернативног решења. Трибунал ће
сачувати јурисдикцију над овим спором све док Супервизор уз одобрење Високог
представника не обавести Трибунал: (а) да су два ентитета у потпуности
испунила своје обавезе да подрже успостављање нових установа описаних у овој
Одлуци и (б) да у општини Брчко те установе функционишу ефикасно и, по свему
судећи, трајно. Све док не буде о овоме обавештен, Трибунал ће задржати
право да по потреби модификује ову Коначну одлуку у случају значајног
непридржавања њених одредби од стране једног од ентитета.
68. Не
ограничавајући општи карактер горе наведених одредби, модификација Коначне
одлуке од стране Трибунала може обухватити из оног ентитета који се не
придржава одредби и ставља под искључиву контролу другог ентитета.
X АУТЕНТИЧНОСТ
69. Текст
ове Коначне одлуке на енглеском језику се у свим случајевима сматра
аутентичним текстом.
6
_________________________
Роберт Б. Овен
председавајући арбитар
_________________________
Ћазим Садиковић
арбитар
_____________________
Витомир Поповић
арбитар
5. марта
1999.
АНЕКС
План
Трибунала о Дистрикту предвиђа да се, у временском року који одреди
Супервизор, формира нови Дистрикт Брчко у Босни и Херцеговини са следећим
одликама и карактеристикама (с тим да се ови предлози могу модификовати на
основу писмених коментара које заинтересоване стране доставе у року од
шездесет дана од датума Коначне одлуке чији је саставни део овај Анекс). Сва
питања која се односе на имплементацију, а која нису разматрана у овом
Анексу решава Супервизор у консултацији са странама.
1. Статус становника Дистрикта
Сви
становници Дистрикта који су грађани БиХ имају право да одаберу држављанство
једног од ентитета (али не оба), без обзира на то у ком делу Дистрикта живе.
Ентитети неће присиљавати становнике Дистрикта да плаћају ентитетски порез
или служе обавезни војни рок у оквиру ентитета. Лица која се из Дистрикта
врате у било који од ентитета су дужна да плаћају ентитетски порез или служе
војни рок искључиво под условима које одреди Високи представник. (Бошњаци,
Хрвати, Срби и Остали представљају конститутивне народе Дистрикта.)
2. Скупштина Дистрикта
Све
законодавне надлежности у оквиру Дистрикта припадају Скупштини Дистрикта.
Укупно чланство, састав и начин бирања Скупштине одређује Супервизор
Статутом владе Дистрикта. Супервизор одређује време и начин бирања чланова
прве Скупштине, а накнадни избори се организују у складу са законским актом
Скупштине који одобри Супервизор. Уколико нађе за сходно, Супервизор може да
креира и инкорпорира у Статут (1) "етничку формулу" која би одвратила било
коју етничку групу од намере да повећа своје становништво у Дистрикту како
би постигла искључиву политичку контролу и/или (2) одредбу о заштити
"виталних интереса."
3. Извршни одбор
Супервизор
може да унесе у Статут неопходне одредбе о томе да се (а) свакодневно
управљање Дистриктом Брчко повери професионалном градском управнику (у даљем
тексту "Управник Дистрикта") и (б) надлежности Управног одбора Брчког
модификују на такав начин да он постане тело које Управнику Дистрикта даје
опште смернице у складу са законским актима Скупштине и одлукама
Супервизора. Статут може да садржи "етничку формулу" која се односи на
чланство Извршног одбора.
4. Управник Дистрикта
Уколико
Статут Супервизора буде предвиђао Управника Дистрикта, његова основна
функција је да свим становницима Дистрикта, без обзира на њихово национално
порекло, што је могуће ефикасније пружа општинске услуге. Супервизор може да
Статутом предвиди одговарајућу "етничку формулу" како би се међу разним
етничким групама обезбедила одговарајућа расподела радних места у јавном
сектору. Након именовања, Управник Дистрикта је дужан да свим општинским
службеницима обезбеди праведну накнаду (која се односи на њихове укупне
приходе из свих владиних и политичких извора), без фаворизовања по основу
етничке или партијске припадности.
5. Судски и казнени систем
Статут
предвиђа број судија у судовима прве и друге инстанце, а Супервизор поставља
првобитне (а) судије Дистрикта и (б) тужиоца. Накнада именовања обавља
Извршни одбор Брчког уз одобрење Скупштине и Супервизора. Сва именовања се
врше у складу са "етничком формулом" предвиђеном Статутом. Особе постављене
на ове функције морају имати стручне квалификације. Пошто Трибунал сматра
да, у принципу, лица осуђена на казне затвора не треба да служе казне у
установама под управом ентитета, Супервизор, а затим Извршни одбор, ће бити
дужни да обезбеде (нпр. путем куповине или изнајмљивања) затворске објекте
којима ће руководити Управник општине (уколико буде постављен). Осуђеници се
шаљу на издржавање затворске казне у затворе ентитета само уз одобрење
Супервизора.
6. Комисија за правну ревизију
Супервизор
поставља трочлану комисију задужену да предложи измене постојећих закона
како би се створио јединствени правни систем широм Дистрикта. Комисијом
председава међународни правник, а друга два члана чине представник из
Федерације и из РС. Све чланове комисије бира Супервизор. Препоруке комисије
се подносе на одобрење Скупштини, а затим и Супервизору. Уколико после
разумног временског рока Скупштина не донесе одлуку о препорукама комисије,
Супервизор то може учинити и сам.
7. Полиција
Статутом
се предвиђа структура полиције Дистрикта, као и даља помоћ од стране ИПТФ-а.
Шефа полиције поставља Извршни одбор Брчког уз одобрење Скупштине и
Супервизора. Статут може такође да одреди одговарајућу "етничку формулу"
која се односи на полицијски персонал и службенике. Статут наглашава да је
главна дужност полиције Дистрикта не само да врши уобичајене полицијске
функције широм Дистрикта, већ и да обезбеди потпуну слободу кретања у оквиру
Дистрикта, нарочито слободу кретања између источног и западног дела РС, као
и између Федерације и Хрватске.
8. Царинска служба
Статутом
се предвиђа успостављање царинске службе Дистрикта која, у складу са
постојећом праксом, убира дажбине на граници. Супервизору се препоручује да
обезбеди ревносну и ефикасну примену царинских прописа БиХ од стране
царинске службе Дистрикта на територији Дистрикта, као и на "Пијаци Аризона"
Уколико је потребно, у запошљавању царинских службеника може се користити
"етничка формула."
9. Порези и финансијска питања
Након
консултације са представницима Уреда високог представника, Босне и
Херцеговине и два ентитета, Супервизор уноси у Статут одредбе о
одговарајућем пореском систему Дистрикта. Извршни одбор Брчког је дужан да
(уз консултације са Управником дистрикта, уколико он буде постављен)
припреми годишњи буџет Дистрикта и поднесе га Скупштини и Супервизору на
одобрење Буџет би требало да укључи и процену прихода који ће се прикупити у
Дистрикту. Разлика између очекиваних прихода и буџета се финансира од стране
ентитета, и то две трећине од стране Федерације и једна трећина од РС, осим
уколико не буде договорено другачије споразумом, или одлуком Супервизора или
тела које он опуномоћи. Потребну координацију финансијских питања између
Дистрикта и ентитета обавља Супервизор или тело које он у ту сврху
опуномоћи. Види параграф 43 Коначне одлуке.
10. Гласање
Становници
Дистрикта који су држављани Босне и Херцеговине и имају законско право гласа
могу да гласају (а) за Скупштину Дистрикта, (б) за Председништво БиХ и
Представнички Дом БиХ, и то у оном ентитету чије су држављанство одабрали
(уколико су то учинили) и (в) у изборима који се одржавају у ентитету по
избору гласача. Гласање се врши у складу са прописима које донесе
Супервизор, а спровођење избора надгледа ОЕБС/ ОССЕ.
11. Симболи
Скупштина
Дистрикта одређује све симболе Дистрикта, с тим да они морају бити неутрални
у политичком и етничком смислу и да их мора одобрити Супервизор. Дистрикт
неће имати другу заставу осим заставе Босне и Херцеговине. На територији
Дистрикта се могу истицати заставе оба ентитета, али се не сме истицати
застава једног ентитета уколико се под истим условима не истиче и застава
другог. У свим званичним приликама ће се под истим условима користити
латинично и ћирилично писмо. Сви грађани Дистрикта имају право да траже да
им се званични документи издају у једном од три званично призната језика и
имају право да користе тај језик у званичној и другој преписци. Влада
Дистрикта и Супервизор су задужени за издавање легитимација становницима
Дистрита.
12. Наставни план и програм
Све школе
у оквиру Дистрикта ће наставити да користе постојећи наставни план и програм
до краја 1999. школске године. У погледу наредних година, Супервизор ће
формирати Образовни комитет у чији ће састав улазити представници свих
етничких група, одговарајућих служби БиХ, као и званичници међународне
заједнице. Током периода надзора Супервизор ће имати коначну реч у погледу
тих питања, а након тога се надлежност преноси на Извршни одбор.
13. Јавна својина
Супервизор
је овлашћен да (а) по потреби, пренесе са ентитета на владу Дистрикта право
власништва над јавном својином која се налази у Дистрикту и (б) успостави
регулаторни систем за делатност јавних комуналних предузећа и других
предузећа у јавном власништву.
Фусноте:
1 Види Одлуку од 15. фебруара 1997. године и Допунску одлуку од 15. марта
1998. године које су у својству референци инкорпориране у ову Коначну
одлуку.
2 Треба истаћи да је г-н Милошевић, председник СРЈ, лично пристао да се
решење спора о Брчком препусти арбитражи и гарантовао да ће се РС
придржавати тога. Пошто није предузео неопходне мере, он такође сноси
одговорност за садашњи исход.
3 Република Српска је на расправама тврдила да се разлог тако малом броју
одлазака из Брчког у Федерацију може објаснити тиме што су власти Федерације
спречавале повратак. Према подацима УНХЦР-а, тачно је да се захтеви за
повратак у Федерацију нису разматрали тако ефикасно као што је требало, али
је очигледно да би број одлазака из Брчког у Федерацију могао и морао бити
много већи да су их званичници РС подстицали.
4 Трубуналу је познато да код расељених лица која живе у непознатим и
"страним" местима, постоји тенденција да се осећају несигурно и тако
подржавају лидере радикалних националистичких партија који проповедају
предности међусобног груписаwа и немешања са другим етичким групама. Па
ипак, може се основано сматрати да се, када се расељеном лицу дозволи да се
врати у познату околину међу старе суседе, јавља теденција ка опуштању и
удаљавању од дефанзивног радикалног политичког становишта ка толеранцији и
демократском гледишту.
5 Члан ИИИ (5) (а), Члан ИВ (4) (о) и Члан (3) (и) Устава БиХ потврђује
право ентитета да пренесу своја овлашћења на било коју другу закониту
установу.
6 На основу Члана 32 (4) УНЦИТРАЛ-ових правила, Трибунал наглашава да
арбитри страна још нису потписали Коначну одлуку, пре свега зато што овај
трочлани Трибунал није могао да постигне одлуку већинским гласом 2:1 (што је
постало очигледно захваљујући честим контактима током арбитражног поступка).
Услед тога, "одлука председавајућег арбитра ће бити коначна и обавезујућа по
обе стране." Види Одлуку, параграф 5 |
