<%@ Language=JavaScript %> SRPSKA POLITIKA
 
  Република Српска

Предходна страна

Споразум између Републике Хрватске и Североатланског пакта (НАТО)
о статусу НАТО-а и његовог особља
 

Република Хрватска и Организација Североатланског пакта су се споразумели о следећем:

1. За циљеве овог споразума, следећи изрази имаће значење које им се овде даје:

- "Операција" означава подршку, спровођење, припрему и учешће НАТО и особља НАТО у мировном плану за Босну и Херцеговину или за могуће повлачење снага УН из бивше Југославије;

- "Особље НАТО" означава цивилно и војно особље Организације североатланског пакта, са изузетком локално унајмљеног особља;

- "НАТО" означава Организацију североатланског пакта, њена помоћна тела, војне штабове и све саставне националне елементе и јединице које делују на подршци, припреми и учешћу у Операцији;

- "Објекти" означава све просторије и земљиште који су потребни за оперативне, наставне и управне активности НАТО за Операцију, и за смештај особља НАТО.

2. Одредбе Конвенције о привилегијама и имунитетима Уједињених нација од 13.фебруара 1946.године у погледу експерата у мисијама примењиваће се, мутатис мутандис, на особље НАТО које учествује у Операцији, осим ако није другачије предвиђено у овом Споразуму. Поред тога ће НАТО, његова имовина и средства, уживати привилегије и имунитете одређене том Конвенцијом или овим Споразумом.

3. Сво особље које ужива привилегије и имунитете по овом Споразуму поштоваће законе Републике Хрватске у оној мери у којој је то компатибилно са повереним им задатком - мандатом и уздржаваће се од активности које нису компатибилне са природом Операције.

4. Влада Републике Хрватске признаје потребу за експедитивним процедурама при улазу или излазу особља НАТО. Оно ће бити ослобођено прописа за пасоше и виза и регистрацију странаца. Особље НАТО ће носити исправе за идентификацију које могу да покажу на захтев органа Републике Хрватске, али се неће дозволити да Операције, обука и кретање буду ометани таквим захтевима.

5. Војно особље НАТО ће нормално носити униформе, и особље НАТО може да поседује и носи оружје, ако га његова наређења за то овлашћују. Власти Републике Хрватске прихватиће као важеће, без икаквих такси и дажбина, возачке дозволе које су особљу НАТО издале њихове националне власти.

6. НАТО ће имати право да истиче заставу НАТО и националне заставе конститутивних националних елемената - јединица на било којој униформи НАТО, на возилима и објектима.

7. Војно особље НАТО ће под свим околностима и у свако доба подлегати искључивој јурисдикцији својих националних елемената у погледу било којих кривичних или дисциплинских прекршаја које би могли починити у Републици Хрватској. НАТО и власти Републике Хрватске ће се међусобно помагати у обављању својих јурисдикција.

8. Као експерти у мисији, особље НАТО ће бити имуно од личног хапшења или задржавања. Погрешком ухапшено или задржано особље НАТО ће одмах бити предато властима НАТО.

9. Особље НАТО ће уживати заједно са својим возилима, бродовима, авионима и опремом, слободан и неограничен пролаз и неометан приступ кроз читаву Републику Хрватску, укључујући ту ваздушни простор и територијалне воде Републике Хрватске. То ће укључити, али неће бити ограничено на, право биваковања, маневра, биллет, кориштење било којих области или објеката потребних за подршку, обуку и операције. НАТО ће бити ослобођен давања инвентара и друге рутинске царинске документације за своје особље, возила, бродове, авионе, опрему, снабдевање и намирнице које улазе, излазе или пролазе кроз територију Републике Хрватске за подршку Операцији. Власти Републике Хрватске ће олакшати свим погодним средствима сва кретања особља, возила, бродова , авиона, опреме и снабдевања приликом уласка , изласка или преласка територије Републике Хрватске као подршка Операцији. Власти Републике Хрватске ће олакшати погодним средствима сва кретања особља, возила, бродова и авиона и залиха на путевима, лукама и аеродромима. Возила, бродови и авиони који се користе за подршку Операцији неће подлегати регистрацији ни комерцијалном осигурању. НАТО ће користити аеродроме, путеве и луке без плаћања царине, путарине и других даџбина. Међутим, НАТО неће захтевати изузеће од разумних наплата за тражене и добијене услуге, али се неће дозволити да операције, кретање и приступ буду ометани због плаћања таквих услуга.

10. Особље НАТО ће бити изузето од пореза у Републици Хрватској, на плате и друго што прима од НАТО и на било који доходак који прима ван Републике Хрватске.

11. Особље НАТО и његова опипљива покретна имовина увезена или купљена у Републици Хрватској такође ће бити изузета од свих пореза у Републици Хрватској изузев општинских дажбина на услуге, од свих дажбина за регистрацију и сличних дажбина.

12. НАТО ће имати право да увози и извози без царине и других ограничења опрему, намирнице и снабдевање нужно за Операцију, уколико је таква роба намењена за званичну употребу у НАТО или за продају преко комесара и кантина организованих за особље НАТО. Продата роба ће бити искључиво за употребу од стране особља НАТО и неће се моћи преносити на друге.

13. Влада Републике Хрватске признаје да ће кориштење комуникационих канала бити нужно за Операцију. НАТО ће имати право да користи своје интерне службе, поште и телекомуникације укључујући ту и радио-дифузне службе. Телекомуникацони канали и друге комуникацијске потребе које се могу мијешати са хрватским телекомуникацијским службама ће координирати хрватске власти бесплатно.

15. Одштетни захтеви за штету или повреде нанете особљу или имовини Владе или приватном особљу или имовини у Републици Хрватској поднеће државне власти Републике Хрватске наименованим представницима НАТО.

16. НАТО ће имати право да склапа директне уговоре са снабдевачима за робу и услуге у Републици Хрватској без плаћања пореза и царине. Такве услуге и роба неће подлегати порезу на промет и другим порезима. НАТО може да запошљава локално особље које ће подлегати локалним захтевима и прописима. Међутим, локално особље које запосли НАТО:

а) ће бити имуно од правног гоњења за изговорене или написане речи и за сва дела која учине званично;

б) имуно од националних служби и националне војне обавезе;

в) изузето од пореза на плате и друго што им исплаћује НАТО.

17. НАТО ће можда у спровођењу Операције имати потребу да побољшава и мења неке објекте инфраструктуре у Републици Хрватској, као што су путеви, комунални системи, мостови, тунели, зграде итд. Свако такво побољшање или измена непривремене природе постаће део и власништво те инфраструктуре. Привремена побољшања или измене НАТО може по одлуци команданта НАТО да уклони, с тим да се објект врати што је могуће ближе првобитном стању.

18. Уколико нема ранијег споразума, спорови у вези са тумачењем или применом овог споразума решиће се дипломатским средствима између Републике Босне и Херцеговине и представника НАТО.

19. Одредбе овог споразума ће се такође примењивати на цивилно и војно особље, имовину и средства националних елемената - јединица земаља НАТО које ће деловати у вези са операцијом или на помоћи цивилном становништву, а које остаје под националном командом и контролом.

20. Допунски аранжмани ће моћи да се закључе ради разраде детаља за Операцију имајући такође у виду даљи развој Операције.

21. Влада Републике Хрватске ће дати земљама ван НАТО и њиховом особљу које учествује у Операцији исте привилегије и имунитете као што су они који се овим споразумом дају државама и особљу НАТО.

22. Одредбе овог споразума остаће на снази до завршетка операције или како се стране другачије сагласе.

23. Овај споразум ступа на снагу по потпису.

 

Споразум између Савезна Републике Југославије и Сјевероатланског пакта (НАТО) о транзитним аранжманима за операције мировног плана

Имајући о виду да Сјеверноатлански пакт започиње планирање операције у координацији са УН да подржи примјену мировног плана у Босни и Херцеговини или могуће повлачење снага Уједињених нација из бивше Југославије, а Уједињене нације могу и захтевати извршавање једне такве операције. Разматрајући неопходност да се успоставе адекватни транзитни аранжмани за спровођење ове операције,

Договорено је да:

1. За циљеве овог споразума, следећи изрази имаће значење које им се овде даје:

- "Операција" означава подршку, спровођење, припрему и учешће НАТО и особља НАТО у мировном плану за Босну и Херцеговину или за могуће повлачење снага УН из бивше Југославије;

- "Особље НАТО" означава цивилно и војно особље Организације североатланског пакта, са изузетком локално унајмљеног особља;

- "НАТО" означава Организацију североатланског пакта, њена помоћна тела, војне штабове и све саставне националне елементе и јединице које делују на подршци, припреми и учешћу у Операцији;

2. Влада СРЈ ће дозволити слободан транзит копном, жељезницом, путевима, водом или ваздухом за сво особље и терет, опрему, робу и материјал било које врсте, укључујући муницију потребну НАТО за извршавање операције, преко територије СРЈ укључујући њен ваздушни простор и територијалне воде.

3. Влада СРЈ ће обезбедити или помоћи да се обезбеде, по најнижим цијенама, такве олакшице услуга које НАТО оцењује као неопходне за транспорт.

4. НАТО ће бити изузет од давања спецификација и друге рутинске царинске документације о особљу, опреми, залихама и животним намирницама при уласку, изласку, или транзиту кроз територију СРЈ, као подршка операцији. Власти СРЈ ће свим одговарајућим средствима олакшати сва кретања особља и - или залиха, путевима, те кроз луке и аеродрома. Возила, бродови и авиони у транзиту неће бити изложени захтевима за регистрацију, посједовање дозвола и комерцијалног осигурања. НАТО-у ће бити дозвољено да користи аеродроме, путеве и луке без плаћања обавеза, путарина и других новчаних даџбина. НАТО неће бити изузет од нормалних наплата за услуге које примају и захтевају, али транзит неће бити спречен наплаћењем добијених услуга. Начини транспорта ће унапред бити договорени између НАТО и Владе СРЈ. Биће договорене и руте које ће се користити.

5. Одредбе Конвенције о привилегијама и имунитетима Уједињених нација од 13.фебруара 1946.године у погледу експерата у мисијама примењиваће се, мутатис мутандис, на особље НАТО које учествује у Операцији, осим ако није другачије предвиђено у овом Споразуму. Поред тога ће НАТО, његова имовина и средства, уживати привилегије и имунитете одређене том Конвенцијом или овим Споразумом.

6. Сво особље које ужива привилегије и имунитете по овом Споразуму поштоваће законе Републике Хрватске у оној мери у којој је то компатибилно са повереним им задатком - мандатом и уздржаваће се од активности које нису компатибилне са природом Операције.

7. Влада СРЈ признаје потребу за експедитивним процедурама при улазу или излазу особља НАТО. Оно ће бити ослобођено прописа за пасоше и виза и регистрацију странаца. Особље НАТО ће носити исправе за идентификацију које могу да покажу на захтев органа СРЈ, али се неће дозволити да Операције, обука и кретање буду ометани таквим захтевима.

8. Војно особље НАТО ће нормално носити униформе, и особље НАТО може да поседује и носи оружје, ако га његова наређења за то овлашћују. Власти СРЈ прихватиће као важеће, без икаквих такси и дажбина, возачке дозволе које су особљу НАТО издале њихове националне власти.

9. НАТО ће имати право да истиче заставу НАТО и националне заставе конститутивних националних елемената - јединица на било којој униформи НАТО, на возилима и објектима.

10. Војно особље НАТО ће под свим околностима и у свако доба подлегати искључивој јурисдикцији својих националних елемената у погледу било којих кривичних или дисциплинских прекршаја које би могли починити у СРЈ. НАТО и власти СРЈ ће се међусобно помагати у обављању својих јурисдикција.

11. Као експерти у мисији, особље НАТО ће бити имуно од личног хапшења или задржавања. Погрешком ухапшено или задржано особље НАТО ће одмах бити предато властима НАТО.

12. Особље НАТО и њихова стварна покретна имовина у транзиту кроз СРЈ ће такође бити изузети од идентификујућих пореза Владе СРЈ..

13. НАТО-у ће бити дозвољено да успостави своје телекомуникацијске службе. Ово ће укључивати право да се употријебе таква средства и услуге потребне да се осигура потпуна комуникација, и право да се користе сви електромангнетски спректри у ову сврху, бесплатно. Примењујући ова права НАТО ће учинити све разумне напоре да координира са и узме у обзир потребе и захтеве власти СРЈ.

14. Одштетни захтеви за штету или повреду нанијету особљу или имовини Владе или приватном особљу или имовини у СРЈ поднеће државне власти СРЈ наименованом представницима НАТО.

15. Уколико нема ранијег споразума спорови у вези са тумачењем и применом овог споразума ријешиће се дипломатским средствима између СРЈ и представника НАТО.

16. Одредбе овог споразума ће се такође примењивати на цивилно и војно особље, имовину и средства националних елемената -јединица земаља НАТО које ће деловати у вези са Операцијом или на помоћи цивилном становништву, а које остаје под националном командом или контролом.

17. Допунски аранжмани ће моћи да се закључе ради разраде детаља за Операцију имајући у виду даљи развој Операције.

18. Влада СРЈ ће дати земљама ван НАТО и њиховом особљу које учествује у Операцији исте привилегије и имунитете као што су они који се овим споразумом дају државама и особљу НАТО.

19. Одредбе овог споразума остаће на снази до завршетка Операције или како се стране другачије сагласе.

20. Овај споразум ступа на снагу по потпису.

АНЕКС 4

УСТАВ

Засновано на поштовању људског дигнитета, слободе и једнакости.
Посвећени миру, правди, толеранцији и помирењу.
Убијеђени да демократске структуре власти и правични поступци најбоље стварају мирне односе унутар плуралистичког друштва.
У жељи да промовишу општу добробит и економски развој кроз заштиту приватног власништва и промоцију тржишне економије.
Вођени принципима и сврхама Повеље Уједињених нација.
Опредељени за суверенитет, територијални интегритет и политичку независност Босне и Херцеговине у складу са међународним правом.
Одлучни да осигурају пуно поштовање међународног хуманитарног права.
Инспирисани универзалном Декларацијом о људским правима, међународним уговорима о грађанским и политичким правима и о економским, друштвеним и културним правима. Декларацијом о правима лица која припадају националним, етничким, вјерским и језичким мањинама, као и другим инструментима људских права.
Подсјећајући на основне принципе договорене у Женеви 08.09.1995. године и у Њу Јорку 26.09.1995. године.

Бошњаци, Хрвати и Срби као конститутивни народи (заједно са другима) и грађани Босне и Херцеговине овђе одређују да је Устав Босне и Херцеговине како слиједи:

ЧЛАН 1

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

1. Континуитет. Република Босна и Херцеговина чије ће званично име од сада бити "Босна и Херцеговина" ће наставити своје правно постојање по међународном праву као држава са унутрашњом структуром модифицираном како је овде одређено и са постојећим међународно признатим границама. Она ће остати држава чланица Уједињених нација и може као Босна и Херцеговина задржати или се пријавити за чланство у организацијама унутар УН система и других међународних организација.

2. Демократски пинципи. Босна и Херцеговина ће бити демократска држава која ће функционисати према слову закона и са слободним и демократским изборима.

3. Састав: Босна и Херцеговина ће се састојати од два ентитета: Федерација Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљем тексту "ентитети").

4. Промет роба, услуга, капитала и лица. Постојаће слобода кретања широм Босне и Херцеговине. Босна и Херцеговина и ентитети неће ометати пуну слободу кретања лица, роба, услуга и капитала кроз Босну и Херцеговину. Ни један ентитет неће успоставити контролу на граници између ентитета.

5. Главни град. Главни град Босне и Херцеговине ће бити Сарајево.

6. Симболи. Босна и Херцеговина ће имати оне симболе као што буде одлучено од стране њене парламентарне скупштине и одобрено од стране председништва.

7. Држављанство. Постојаће држављанство Босне и Херцеговине које ће бити регулисано од стране парламентарне скупштине и држављанство сваког ентитета које ће бити регулисано од стране ентитета под условом да;

а) Сви држављани било којега ентитета су према томе држављани Босне и Херцеговине,

б) Ни једном лицу се неће ускратити држављанство Босне и Херцеговине или ентитета арбитражно, или тако да он или она остану без држављанства. Нити једно лице неће бити лишено држављанства Босне и Херцеговине или ентитета по било ком основу као што је спол, раса, боја, језик, вјера, политичко или друго мишљење, национално или друштвено порекло, повезаност са националном мањином, власништво, рођење или било који други статус.

ц) Све особе које су биле држављани Републике Босне и Херцеговине непосредно прије ступања на снагу овог устава су држављани Босне и Херцеговине. Држављанство особа које су натурализоване после 06.04.1992. године, а прије ступања на снагу овог устава, бити ће регулисано од стране парламентарне скупштине.

д) Држављани Босне и Херцеговине могу имати држављанство друге државе, под условом да постоји билатерални уговор, одобрен од стране парламентарне скупштине у складу са чланом 4 (д), између Босне и Херцеговине и те земље која управља овим случајем. Лица са двојним држављанством могу гласати у Босни и Херцеговини и ентитетима само ако је Босна и Херцеговина држава њиховог пребивалишта.

е) Држављанин Босне и Херцеговине ће у иностранству уживати заштиту Босне и Херцеговине. Сваки ентитет може издавати пасош Босне и Херцеговине својим држављанима, како је регулисано од стране парламентарне скупштине. Босна и Херцеговина може издавати пасоше оним грађанима којима пасош није издат од стране ентитета. Постојаће централни регистар свих пасоша издатих од стране ентитета и од стране Босне и Херцеговине.

ЧЛАН 2

ЉУДСКА ПРАВА И ФУНДАМЕНТАЛНЕ СЛОБОДЕ

1. Људска права. Босна и Херцеговина и оба ентитета ће осигурати највећи ниво међународно признатих људских права и фундаменталних слобода. У ту сврху, постојаће комисија за људска права за Босну и Херцеговину, као што је предвиђено у анексу 6. општем оквирном споразуму.

2. Међународни стандарди. Права и слободе одређене у Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода у њеним протоколима ће се директно примењивати у Босни и Херцеговини. Они ће имати приоритет над сваким другим законом.

3. Побројавање права. Сва лица унутар територије Босне и Херцеговине ће уживати људска права и слободе на које је указано у параграфу 2, у горњем тексту: они укључују:

а) Право на живот
б) Право да не буде подвргнут тортури или нехуманом или понижавајућем третману или казни,
ц) Право да не буде подвргнут ропству, или понизности, или обављању присилног или обавезног рада,
д) Право на слободу и сигурност лица,
е) Право на фер саслушање у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком,
ф) Право на приватан и породичан живот, дом и преписку,
г) Слободу мисли, савјести и вјера,
х) Слободу изражавања,
и) Слободу мирног окупљања, слободу удруживања с другима,
ј) Право на женидбу и оснивање породице,
к) Право на имовину,
л) Право на образовање,
м) Право на слободу кретања и пребивалиште.

4. Недискриминација. Уживање права и слобода предвиђених у овом члану или у међународним споразумима наведеним у анексу на овај устав ће бити осигуран. Сва лица у Босни и Херцеговини ће бити слободна од дискриминације по било којем основу као што је пол, раса, боја, језик, вјера, политичко и друго мишљење, национално и друштвено поријекло, повезаност са националном мањином, власништво, рођење или други статус.

5. Избеглице и расељена лица. Све избеглице и расељена лица имају право да се слободно врате у мјеста свог поријекла. Они имају право, у складу са анексом 7 на општи оквирни споразум, да им се врати имовина које су били лишени за вријеме непријатељстава од 1991. и да добију компензацију за било коју имовину која им не може бити враћена. Сва опредељена или изјаве у вези са таквим власништвом које су дате под присилом су неважеће и поништене.

6. Имплементација. Босна и Херцеговина и сви судови, агенције, владини органи и инструменти којим ентитети управљају или унутар ентитета ће примијенити и придржавати се људских права и фундаменталних слобода на које је указано у параграфу 2.

7. Међународни споразуми. Босна и Херцеговина ће остати или постати потписница међународних споразума наведених у Анексу 1 овог Устава.

8. Сарадња. Све компетентне власти у Босни и Херцеговини ће сарађивати са обезбедити неограничен приступ: било којим међународним посматрачким механизмима људских права који су успостављени за Босну и Херцеговину; надгледајућим тијелима успостављеним путем међународних споразума наведених у Анексу 1 овом Уставу. Међународним трибуналом за бишу Југославију (а нарочито ће се придржавати наредби које су издане по члану 29. Статута Трибунала): и било којој другој организацији овлаштеној од стране СБ УН са мандатом који се тиче људских права или хуманитарног права.

ЧЛАН 3

НАДЛЕЖНОСТИ И ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ИНСТИТУЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И ЕНТИТЕТА

1. Надлежности институција Босне и Херцеговине.
а) вањска политика,
б) спољнотрговинска политика,
ц) царинска политика,
д) монетарна политика, као што је предвиђено чланом 7,
е) финансирање институција и плаћање међународних обавеза Босне и Херцеговине,
ф) имиграција, избеглице и азил,
г) провођење међународних међуентитетских политика и регулација кривичних прописа, укључујући и односе са Интерполом,
х) успостављање и функционисање заједничких међународних комуникација,
и) регулисање међуентитетског транспорта,
ј) контрола ваздушног промета.
2. Надлежности ентитета

а) Ентитети ће имати право да успоставе посебне паралелне односе са суседним земљама у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине.

б) Сваки ентитет ће пружити своју неопходну помоћ влади Босне и Херцеговине како би јој омогућио да испоштује међународне обавезе Босне и Херцеговине, с тим да ће финансијске обавезе које је направио један ентитет без пристанка другог и прије избора парламентарне скупштине и Председништва Босне и Херцеговине бити одговорност тог ентитета, осим уколико је та обавеза неопходна за настављање чланства Босне и Херцеговине у некој међународној организацији.

ц) Ентитети ће обезбедити сигурну и заштићену средину за све особе у својим јурисдикцијама, одржавањем агенција за провођење грађанског права које ће функционисати у складу са међународно признатим стандардима уз поштивање међународно признатих људских права и темељних слобода, на које је указано у члану 2 и подузимајући такве друге мере као што је то одговарајуће.

д) Сваки ентитет може такођер склопити споразуме са државама и међународним организацијама уз пристанак парламентарне скупштине. Парламентарна скупштина омогућава законом да одређени типови споразума не захтевају такав пристанак.

3. Закон и одговорности ентитета и институција.

а) Све владине функције и моћи које нису изричито дате у овом Уставу, институцијама Босне и Херцеговине ће бити функције и модел ентитета.

б) Ентитети и било које њихове субдивизије ће се у потпуности придржавати овог Устава, који је надређен свим неконзистентним одредбама закона Босне и Херцеговине и уставима и закону ентитета и са одлукама заједничких институција Босне и Херцеговине. Општи принципи међународног права ће бити интегрални дио Закона Босне и Херцеговине и ентитета.

4. Координација. Председништво може одлучити да олакша координацију међу ентитетима о стварима које нису унутар одговорности Босне и Херцеговине као што је предвиђено овим Уставом, изузев ако се један ентитет супротстави у било којем специфичном случају.

5. Додатне надлежности.

а) Босна и Херцеговина ће преузети надлежност за таква питања о којима се ентитети сложе: које су у складу са анексима 5-8 општег оквирног споразума или које су потребне да се очува суверенитет, територијални интегритет, политичка независност и међународни субјективитет Босне и Херцеговине, у складу са распођелом одговорности међу институцијама Босне и Херцеговине. Додатне институције могу бити успостављене према потреби како би вршиле ове надлежности.

б) У периоду од 6 мјесеци од ступања на снагу овог Устава, ентитети ће почети преговоре с намјером укључивања и других питања унутар надлежности институција Босне и Херцеговине, као што су кориштење енергетских ресурса, те заједнички економски пројекти.

ЧЛАН 4

ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА

Парламентарна Скупштина ће имати два дома: Дом народа и представнички дом.

1. Дом народа. Дом народа ће се састојати од 15 делегата, двије трећине из Федерације (укључујући 5 Хрвата и 5 Бошњака) и једну трећина из Републике Српске (5 Срба).

а) Хрватски делегати из Федерације биће изабрани од стране хрватских делегата у дому народа Федерације, а бошњачки делегати из Федерације биће изабрани од стране бошњачких делегата у дому народа Федерације. Делегати из Републике Српске биће изабрани од стране народне скупштине Републике Српске.

б) Девет чланова дома народа сачињаваће кворум, под условом да су присутна најмање три бошњачка, три хрватска и три српска делегата.

2. Представнички дом. Представнички дом ће сачињавати 42 члана, двије трећине се бирају са територија Федерације, а једна трећина са територија Републике Српске.

а) Чланови представничког дома биће директно изабрани из свог ентитета у складу са изборним законом којег ће усвојити парламентарна скупштина. Међутим, први избори ће бити одржани у складу са анексом 3 општег оквирног споразума.

б) Већина свих чланова изабраних у представнички дом сачињаваће кворум.

3. Процедуре

а) Оба дома ће се састајати у Сарајеву, не касније од 30 дана након њиховог избора.

б) Оба дма ће већином гласова усвојити интерне прописе и изабрати међу својим члановима једног Србина, једног Бошњака и једног Хрвата, за предсједавајућег и заменике, с тим да ће мјесто председавајућег ротирати међу три изабране личности.

ц) Све законодавне одлуке морају бити одобрене од стране оба дома.

д) Све одлуке оба дома доносиће се већином оних којих су присутни и који гласају. Делегати и чланови ће уложити највеће напоре да би већина укључивала најмање једну трећину гласова делегата или чланова са територије сваког ентитета. Уколико већина гласова не укључује једну трећину гласова делегата или чланова са територије сваког ентитета, председавајући и његови заменици ће се комисијски састати и настојати да у року од три дана од гласања постигну сагласност. Уколико та настојања не успију, одлуке ће донети већина оних који су присутни и гласају, под условом да гласови против одлуке не укључују двије трећине или више делегата или чланова изабраних из сваког ентитета.

е) Предложена одлука парламентарне скупштине може бити проглашена деструктивном по витални интерес бошњачког, хрватског или српског народа већином гласова из редова бошњачких, хрватских или српских делегата изабраних у складу са параграфом 1 (а). Таква предложена одлука мораће бити одобрена у дому народа од стране већине бошњачких, хрватских и српских делегата који су присутни и гласају.

ф) Када већина бошњачких, хрватских или српских делегата стави примедбу на позивање на параграф (е) председавајући Дома народа ће одмах сазвати заједничку комисију која се састоји од три делегата, по један из редова бошњачких, хрватских и српских делегата, у циљу разјашњења тог питања. Уколико комисија не успије ријешити питање у року од пет дана предмет се преноси на уставни суд који ће у хитном поступку разматрати регуларност поступања у тој ствари.

г) Дом народа се може распустити од стране председништва или од стране самог дома, под условом да је одлука о распуштању одобрена од већине која укључује већину делегата најмање два народа, бошњачког, хрватског или српског. Дом народа изабран у првим изборима послије ступања на снагу овог устава не може бити распуштен.

х) Одлуке парламентарне скупштине неће ступити на снагу прије него што се објаве.

и) Оба дома ће објавити комплетну биљешку својих разматрања и они ће, осим у изузетним ситуацијама, у складу са њиховим правилима, одлучивати јавно.

ј) Делегати и чланови неће одговарати кривично или грађански за било који чин изведен унутар оквира својих дужности у парламентарној скупштини.

4. Овлаштења. Парламентарна скупштина ће имати надлежност за:

а) Доношење закона као што је потребно да се проведу одлуке председништва или да се проведу надлежности скупштине по овом Уставу;

б) Одлучивање о изворима и износу прихода за операције институција Босне и Херцеговине и међународне обавезе Босне и Херцеговине;

ц) Одобравање буџета за институције Босне и Херцеговине;

д) Одлучивање да ли да пристане на ратификацију уговора;

е) Таква друга питања која су неопходна да се проведу њене дужности или која су јој додијељена заједничким споразумом ентитета.

ЧЛАН 5

ПРЕДСЕДНИШТВО

Председништво Босне и Херцеговине ће се састојати од три члана; један Бошњак, један Хрват од којих се сваки бира директно са територије Федерације, те један Србин који се бира директно са територије Републике Српске.

1. Избори и рокови

а) Чланови Председништва ће бити бирани директно у сваком ентитету (тако да сваки гласач гласа за попуњавање једног мјеста у председништву), у складу са изборним законом којег усваја парламентарна скупштина. Међутим, први избори ће се одржати у складу са Анексом 3 општег оквирног споразума. Било које упражњено место у председништву ће бити попуњено од стране релевантног ентитета у складу са законом који ће бити усвојен од стране парламентарне скупштине.

б) Мандат оних чланова председништва који су изабрани на првим изборима ће бити на двије године, мандат оних чланова изабраних након тога ће бити на четири године. Чланови ће се моћи квалификовати да себе наследе једном, а иза тога се неће моћи квалификовати за четири године.

2. Процедуре

а) Председништво ће усвојити свој правилник пословања који ће предвидети да постоји адекватна обавест за све састанке председништва.

б) Чланови председништва ће именовати између својих чланова преседавајућег. У првом мандату председништва председавајући ће бити онај члан који је добио највећи број гласова. Послије тога начин избора председавајућег ротацијом или на други начин биће одређен од стране парламентарне скупштине у складу са чланом 4 (3).

ц) Председништво ће настојати да усвоји све одлуке председништва (тј. оне које се тичу питања која произилазе из члана 3 (1) (а- е) путем консензуса. Такве одлуке које су предмет параграфа "д" који следи, могу бити усвојене од стране два члана уколико сви покушаји да се добије консензус пропадну.

д) Члан председништва који је "против" може прогласити председничку одлуку деструктивном по витални интерес ентитета из којег је он изабран под условом да то учини у року од три дана по њеном усвајању. Таква одлука ће бити одмах упућена народној скупштини Републике Српске, уколико је та објава дата од стране члана са те територије, бошњачким делегатима у дому народа Федерације, уколико је таква објава дата од стране бошњачког члана или хрватским члановима тог тијела, уколико је та објава дата од стране хрватског члана. Уколико се та објава потврди двотрећинским гласом у року од 10 дана по упућивању, председничка одлука која је доведена у питање неће ступити на снагу.

3. Овлаштења
Председништво ће имати надлежност за:
а) вођење вањске политике Босне и Херцеговине,
б) именовање амбасадора и других међународних представника Босне и Херцеговине, од којих не више од двије трећине не могу бити изабрани са територије Федерације,
ц) представљање Босне и Херцеговине у међународним и европским организацијама и институцијама и тражење чланства у оним међународним организацијама где Босна и Херцеговина није члан,
д) преговарање, одрицање уз пристанак парламентарне скупштине ратифицирање уговора Босне и Херцеговине,
е) извршавање одлука парламентарне скупштине,
ф) предлагање годишњег буџета парламентарној скупштини, уз препоруку вијећа министара,
г) извештавање према захтеву и то најмање једном годишње парламентарне скупштине о трошковима председништва,
х) координација према потреби са међународним и невладиним организацијама у Босни и Херцеговини,
и) вршење других надлежности које су потребне за његове функције које му може доделити парламентарна скупштина или како се договоре ентитети.
4. Вијеће министара

Председништво ће именовати председавајућег вијећа министара који ће преузети дужност по одобрењу од стране представничког дома. Председавајући ће именовати министра иностраних послова, министра спољне трговине и друге министре, који ће преузети дужност по одобрењу од стране представничког дома.

а) Председавајући и министри сачињавају веће министара и надлежни су за провођење политике и одлука Босне и Херцеговине у областима како је назначено чланом 3 (1) (4) (5). Они извештавају парламентарну скупштину (најмање једном годишње о трошковима Босне и Херцеговине).

б) Највише двије трећине свих министара могу бити именовани са територије Федерације. Председавајући ће такође именовати замјенике министара (који неће бити из истог конститутивног народа као њихови министри) , који ће преузети дужност након одобрења представничког дома.

ц) Вијеће министара ће дати оставку уколико му парламентарна скупштина изгласа неповерење.

5. Стални комитет

а) Сваки члан председништва ће (вршећи своју функцију) имати цивилну команду над оружаним снагама. Ни један ентитет неће пријетити нити употребљавати силу против другог ентитета и ни под каквим околностима оружане снаге једног ентитета неће ући нити остати на територији другог ентитета без сагласности владе ентитета на чију територију се улази и председништва Босне и Херцеговине. Све оружане снаге Босне и Херцеговине ће функционисати у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине.

б) Чланови председништва ће изабрати стални комитет за војна питања који ће координирати активности оружаних снага Босне и Херцеговине. Чланови председништва ће бити чланови сталног комитета.

ЧЛАН 6

УСТАВНИ СУД

1. Састав.

Уставни суд Босне и Херцеговине ће имати 9 чланова.

а) Четири члана бира представнички дом Федерације, а два члана скупштина Републике Српске. Преостала три члана бира председник Европског суда за људска права након консултација са председништвом.

б) Судци ће бити истакнути правници високог моралног стајања. Сваки пуноправни бирач са таквим квалификацијама може служити као судија уставног суда. Судије, које бира председник Европског суда за људска права, неће бити држављанин Босне и Херцеговине или било које суседне државе.

ц) Мандат судија који ће у почетку бити именовани на 5 година, изузев ако не поднесу оставку или су повучени из одређеног разлога путем консензуса са осталим судцима. Судије које ће у почетку бити именоване неће се моћи квалификовати за реименовање. Судије које ће након тога бити именоване служиће до 70 година старости, изузев ако не дају оставку или буду повучени из одређеног разлога путем консензуса са осталим судцима.

д) За именовање након више од 5 година након првобитног именовања судија, парламентарна скупштина може предвидети законом другачији метод селекције тројице судија одабраних од стране председника Европског суда за људска права.

2. Процедуре
а) Већина свих чланова суда ће чинити кворум,
б) Суд ће усвојити сопствена права већином свих чланова. Суд ће водити јавне поступке и објављивати разлоге за своје одлуке.
3. Јурисдикција

Уставни суд ће подржати овај устав.

а) Уставни суд ће имати искључиво јурисдикцију да одлучи о било којем спору који се јавља по овом уставу и који је између ентитета, или између Босне и Херцеговине и једног ентитета или ентитета и између институција Босне и Херцеговине, укључујући, али не ограничавајући се на:

- Да је одлука ентитета да успостави посебан паралелан однос са суседном државом конзистентна са овим уставом, укључујући и одредбе које се тичу суверенитета и територијалног интегритета Босне и Херцеговине.

- Да ли је било која одредба устава или закона једног ентитета у складу са овим уставом.

Спорови могу бити упућени само од стране члана председништва, председавајућег веће министара, председавајућег или његовог заменика било којег дома законодавства, од стране једне четвртине оба дома парламентарне скупштине или од стране једне четвртине било којег дома законодавства ентитета.

б) Уставни суд ће такође имати апелациону јурисдикцију над питањима по овом уставу која проистичу из мишљења било којег суда у Босни и Херцеговини.

ц) Уставни суд ће имати јурисдикцију над питањима која су му прослеђена од било којег суда у Босни и Херцеговини у погледу тога да ли је закон о чијем важењу његова одлука овиси компатибилан са овим уставом, са Европском конвенцијом о људским правима и фундаменталним слободама и његовим протоколима или са законима Босне и Херцеговине или у погледу постојања или размера општег правила јавног међународног закона који је битан за одлуку суда.

4. Одлуке

Одлуке уставног суда ће бити коначне и обавезујуће.

ЧЛАН 7

ЦЕНТРАЛНА БАНКА

Постојаће централна банка Босне и Херцеговине која ће бити једина одговорна за издавање новца и монетарну политику у цијелој Босни и Херцеговини.

1. Надлежности централне банке одређиваће парламентарна скупштина. Међутим, у првих 6 годна послије ступања на снагу овог устава, централна банка неће моћи давати кредите штампањем новца и у том погледу ће функционирати као одбор за валуту, послије тога парламентарна скупштина може ту надлежност дати централној банци.

2. Први управни одбор централне банке ће се састојати од гувернера, којег именује Међународни монетарни фонд након консултација са председништвом и три члана које именује председништво, од којих су два из Федерације (један Бошњак, један Хрват, који ће поделити један глас, те једног из Републике Српске, а сви ће имати мандат од 6 година. Гувернер неће бити држављанин Босне и Херцеговине, нити било које суседне државе. У случајевима пођеднаких гласова, глас гувернера ће бити одлучујући.

3. Након тога управни одбор централне банке Босне и Херцеговине ће се састојати од 5 чланова које именује председништво на мандат од 6 година. Одбор ће именовати међу својим члановима гувернера на период од 6 година.

ЧЛАН 8
 
ФИНАНСИЈЕ

1. Парламентарна скупштина ће сваке године на предлог председништва усвојити буџет који ће покрити издатке неопходне за извршавање надлежности заједничких институција Босне и Херцеговине и међународне обавезе Босне и Херцеговине.

2. Уколико се такав буџет не усвоји благовремено, буџет за претходну годину ће бити кориштен на привременој основи.

3. Федерација ће обезбедити двије трећине, а Република Српска једну трећину прихода који су потребни за буџет, осим ако се приходи не прикупљају на начин како је специфицирано од стране парламентарне скупштине.

ЧЛАН 9
 
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

1. Нити једна личност која служи казну одређену од стране Међународног трибунала за бившу Југославију и нити једна личност која је под оптужницом Трибунала, а која се није повиновала наредби да се појави пред Трибуналом не може бити кандидат или имати било коју наименовану, изборну или другу јавну функцију на територији Босне и Херцеговине.

2. Компензације за лица која су на функцији у заједничким институцијама Босне и Херцеговине не могу бити умањене за вријеме мандата носиоца функције.

3. Функционери именовани на положаје у институцијама Босне и Херцеговине ће представљати народе Босне и Херцеговине.

ЧЛАН 10

АМАНДМАН

1. Амандманска процедура. Овај устав може бити измењен од стране парламентарне скупштине укључујући двотрећинску већину присутних и који гласају у представничком дому.

2. Људска права и фундаменталне слободе. Ниједан амандман на овај устав не може елиминисати, нити умањити ни једно од права и слобода из члана ИИ овог устава, нити изменити овај параграф.

ЧЛАН 11

ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ

Прелазне одредбе у вези са јавним функцијама, законом и другим питањима одређени су у анексу 2 овог устава.

ЧЛАН 12

СТУПАЊЕ НА СНАГУ

1. Устав ће ступити на снагу по потписивању општег оквирног споразума као уставни акт, којим се амандмански мења и надређује устав Републике Босне и Херцеговине..

2. У року од три месеца од ступања на снагу овог устава, ентитети ће амандмански изменити своје уставе да би се осигурала сагласност са овим уставом у складу са чланом 3 (б).

АНЕКС 6

СПОРАЗУМ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА

Република Босна и Херцеговина, Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска (стране) су се договориле као што следи:

ПРВО ПОГЛАВЉЕ: ПОШТОВАЊЕ ЉУДСКИХ ПРАВА

ЧЛАН 1
Основна права и слободе

1. Стране ће осигурати свим лицима унутар њихове јурисдикције највиши ниво међународно признатих људских права и фундаменталних слобода, укључујући права и слободе које су осигуране Европском конвенцијом за заштиту људских права и фундаменталних слобода и протокола уз њу и осталим међународним споразумима који су наведени у додатку на овај анекс. То су:

1.       Право на живот
2.       Право да не буду подвргнути тортури или нехуманом и понижавајућем третману или кажњавању
3.       Право да не буду држани у ропству или понизности или да изводе присилан или обавезан рад,
4.       Права на слободу и сигурност лица,
5.       Право на фер саслушање у грађанском и кривичном поступку и друга права која се тичу кривичних поступака,
6.       Право на приватан и породичан живот, дом и преписку,
7.       Слободу мисли, савјести и вјере,
8.       Слободу изражавања,
9.       Слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другима,
10.   Право на женидбу и оснивање породице,
11.   Право на власништво,
12.   Право на образовање,
13.   Право на слободу кретања и пребивалишта,
14.   Уживање права и слобода предвиђених у овом члану или у међународним споразумима уврштених уз анекс на овај устав, који се осигуравају без дискриминације на било којој основи као што су и засноване пол, раса, боја, језик, вјера, политичко и друго мишљење, национално и друштвено порекло, удруживање са националном мањином, имовином, рођењем или другим статусом.

ДРУГО ПОГЛАВЉЕ: КОМИСИЈА О ЉУДСКИМ ПРАВИМА

ДИО А. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

ЧЛАН 2

Формирање комисије

1. Како би помагали потписивање својих обавеза према овом споразуму, стране овим формирају комисију о људским правима (комисија). Комисија ће се састојати из два дијела: уред омбудсмена и дом људских права.

2. Дом људских права и уред омбудсмена ће разматрати, као што је надаље описано:

а) наводна или очита кршења људских права као што је предвиђено у Европској конвенцији за заштиту људских права и фундаменталних слобода и протоколима уз њу или

б) наводну или очиту дискриминацију на основу пола, расе, боје, језика, вјере, политичког или другог мишљења, националног или друштвеног порекла, удруживања са националном мањином, имовином, рођењем или сличним статусом који произилази из уживања било којих права и слобода предвиђених међународним споразумима наведеним у додатку уз овај анекс, где се тврди да су таква кршења или се чини да су им стране починиле, било од стране званичника или органа страна, кантона, општина или лица које делује под овлаштењем таквог званичника или органа.

3. Стране признају право свим лицима да доставе комисији и осталим тијелима за људска права пријаве које се односе на наводно кршење људских права, у складу са процедурама овог анекса и таквих тела. Стране неће предузимати никакву казнену меру усмерену против особа које намеравају доставити или су доставиле такве тврдње.

ЧЛАН 3

Објекти, особље и трошкови

1. Комисија ће имати одговарајуће објекте и професионално компетентно особље. Постојаће извршни службеници које ће заједнички именовати омбудсмен и председник дома, који ће бити одговоран за све неопходне административне аранжмане везано за објекте и особље. Извршни службеник ће подлегати упутама омбудсмена и председника дома у мери у којој се тиче њиховог односног административног и професионалног канцелариског особља.

2. Плате и трошкови комисије и њеног особља ће стране заједнички одредити и сносиће их Босна и Херцеговина. Плате и трошкови ће бити у потпуности адекватни спровођењу мандата комисије.

3. Комисија ће имати своје седиште у Сарајеву, укључујући и главни уред омбудсмена и објекте за дом. Омбудсмен ће имати најмање по један додатни уред на територији Федерације и Републике Српске и на другим локацијама, како се буде сматрало да је потребно. Дом се може састати и на другим локацијама где одреди да је за потребе одређеног случаја то неопходно и може се састати на било ком месту које се сматра да одговара за инспекцију имовине и докумената или других ствари.

4. Омбудсмени и сви чланови дома неће се кривично или грађански сматрати одговорним за било које радње које извршавају унутар обима њихових дужности. Када омбудсмени и чланови дома нису грађани Босне и Херцеговине, они и њихове породице ће имати исте привилегије и имунитете које уживају дипломатски службеници и њихове породице према Бечкој конвенцији и дипломатским односима.

5. Уз пуно поштовање потребе да се одржи непристрасност, комисија може примити помоћ било које владине, међународне или невладине организације како буде сматрала да је потребно.

ДИО Б. ОМБУДСМЕН ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ЧЛАН 4

Омбудсмен за људска права

1. Овим стране формирају уред омбудсмена за људска права (омбудсмен).

2. Омбудсмен ће бити именован на мандат од пет година који се не може обновити, од стране председавајућег Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОССЕ), након консултација са странама. Он или она ће бити независно одговорни за избор свог особља. До преноса описаног у члану 14 ниже, омбудсмен не може бити држављанин Босне и Херцеговине или било које суседне земље. Омбудсмен који се именује након тог преноса биће именован од стране Председништва Босне и Херцеговине.

3. Чланови уреда Омбудсмена морају бити признатог високог моралног угледа и имати компетенције на пољу међународних људских права.

4. Уред омбудсмена ће бити независна агенција. У извршавању свог мандата нити једно лице или орган страна не може се мешати у његово пословање.

ЧЛАН 5

Јурисдикција омбудсмена

1. Тврдње у кршењима људских права које прима комисија ће уопште бити упућене уреду омбудсмена, изузев где подносилац пријаве не прецизира дом.

2. Омбудсмен може истраживати или на његову или на њену иницијативу или као одговор на тврдњу од било које стране или лица, невладине организације, или групе лица који тврде да су жртве кршења од било које стране или који делују у име наводних жртава које су преминуле или се воде несталим, наводних или очитих кршења људских права унутар параграфа 2 члана 2. Стране преузимају да не ометају ни на који начин ефикасну примену овог права.

3. Омбудсмен ће одредити које тврдње завређују истрагу и по којем приоритету, дајући нарочито приоритет тврдњама о посебно суровом или систематском кршењу и оним заснованим на наводној дискриминацији на забрањеним основама.

4. Омбудсмен ће објавити налазе и закључке одмах након завршетка истраге. Страна која је идентифицирана да крши људска права ће, у оквиру одређеног периода, писмено објаснити како ће се повиновати закључцима.

5. Кад се приме тврдње које су унутар јурисдикције дома људских права, омбудсмен може упутити такве тврдње дому у било којем моменту.

6. Омбудсмен може такође презентирати посебне извештаје у било које време било ком компетентном владином органу или службенику. Они који приме такве извештаје ће одговарати у временском року одређеном од стране омбудсмена, укључујући и одређене прецизне одговоре на закључке које је понудио омбудсмен.

7. Омбудсмен ће објавити извештај, који, у случају да се лице или ентитет не придржавају његових или њених закључака и препорука,упућене високом представнику који је описан у анексу 10. на општи оквирни споразум све док такав уред постоји, као и обратити се за даљње мере председништву односне стране. Омбудсмен може такође покренути поступак пред домом за људска права на основу тог извештаја. Омбудсмен може такође интервенисати у сваком поступку пред домом.

ЧЛАН 6

ОВЛАШТЕЊА

1. Омбудсмени ће имати приступ и може прегледати све званичне документе, укључујући и оне поверљиве као и судске и административне досјее и може затражити од било којег лица, укључујући и владиног службеника, да сарађује, давањем релевантних информација, докумената и досјеа. Омбудсмен може присуствовати административним саслушањима и састанцима других органа и може ући и прегледати било које место где су лица лишена слободе заточена или раде.

2. Омбудсмен и особље су обавезни да одржавају тајност свих добијених поверљивих информација, изузев где се то тражи по налогу дома и третираће све документе и досјее у складу са примењивим правилима.

ДИО Ц. ДОМ ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ЧЛАН 7

Дом за људска права

1. Дом за људска права ће се састојати од четрнаест чланова.

2. У року од 90 дана након што овај споразум ступи на снагу, Федер