О РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Географски, демографски и остали знацајни подаци

Република Српска је проглашена 09. јануара 1992. године, а као државни ентитет верификована је Дејтонским мировним споразумом и потписивањем мира у Паризу 14. децембра 1995, којим је завршен троипогодишњи рат (1992-1995) у Босни и Херцеговини. Република Српска је данас парламентарна република са ограниценим медународним субјективитетом. Стога она неке своје интересе остварује посредством заједницких органа власти на нивоу Босне и Харцеговине као медународно признате државе. Главни град је Бања Лука која са више од 200.000 становника представља административни, привредни и културни центар Републике Српске.

Положај, велицина и границе

Територија Републике Српске налази се измедју 42°°33' и 45°°16' сјеверне географске ширине, те 16°°11 ' и 19°° 37' истоцне географске дужине. Заузима мањи дио јединственог српског етницког простора западно од Дрине, односно захвата сјеверни и истоцни дио геопростора Босне и Харцеговине. Велики дио спрског геопростора је према Дејтонском споразуму остао изван Републике Српске - дио Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, дијелови Подриња, сарајевске котлине, те дио Јадранског приморја. Није добила излаз на море иако јој по свим медјународним конвенцијама такав излаз припада. Република Српска има површину од 25053 км квад. или 49% територије Босне и Харцеговине на којој живи 1.391.503 становника, што је сврстава медју најмање европске земље.

Границе Републике Српске су одредене медународно признатом границом према СР Југославији и Републици Хрватској и медуентитетском границом према Федерацији Босне и Харцеговине. И једна и друга је успостављена без поштовања основних принципа разграницења меду народима (етницки, историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др). У односу на површину своје територије Република Српска има несразмјерно дуге и неправилне границе. Оне су јако издужене и изломљене правеци на појединим мјестима уске појасеве (тзв. «џепове») којима се вежу српски простори. Такав најужи и најосетљивији појас је онај око града Брцко ција је ширина свега 5 км. Укупна дужина границе Републике Српске износи око 2170 км, од цега на медуеннтитетску границу отпада 1080 км. Ако би територија Републике Српске са површином коју има била у облику круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 км. То знаци да је коефицијент разудености границе 3,6 што је ријеткост у свијету, и једино би се могла поредити са Цилеом.

Становништво и насеља

У Републици Српској како је вец истакнуто, живи 1.391.593 становника (1996), те је просјецна густина насељености 56 ставника на км2, што је сврстава у ред ријетко насељених европских земаља. Уз то је, регионални размјештај становништва веома неравномјеран (нпр. Херцеговина 20 стан/км2 а Посавина и Семберија 150 стан/км2), што представља додатни проблем за економски и укупни развој Републике Српске.

Још у прошлом вијеку вецинско становништво у бившој СР БиХ је било православно (Срби), што показује и попис из 1865. године приказан у табели Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етницка структура становништва бивше СР БиХ и да су муслимани у њој постали релативна вецина (39,6% муслимана, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати).

Табела становништва у БИХ за период 1865-1991

Према попису из 1996. године Срби цине преко 90% укупног становништва Републике Српске, али ту живе и: Бошњаци, Хрвати, Цеси, Украјинци, Словаци и други. У службеној употреби је српски језик и цирилицно писмо. Вецина становништва Републике Српске је православне вјероисповјести, а поред Српске православне цркве постоје и друге вјерске заједнице: католицка, исламска, јеврејска и друге.