Predhodna strana

Sr­bi­ja sve više postaje ko­lo­ni­ja

Svima daju a Srbima otimaju!
 

Cr­na Go­ra je oti­šla i sreć­no joj bi­lo! Is­ko­ri­sti­li su svo­je pra­vo na sa­mo­o­pre­de­lje­nje, a u to­me im je mno­go pri­po­mo­gla Evro­pa, ko­ja je to­le­ri­sa­la gru­be pre­kr­ša­je u re­fe­ren­dum­skom po­stup­ku. Ta­ko­đe je iskre­no i pre­da­no po­ma­gao ne­ki Slo­vak ili Čeh, sa­svim je sve­jed­no, jer kad Evro­pa ne­kog po­ša­lje da joj za­vr­ši pr­ljav po­sao u Sr­bi­ji, uop­šte ni­je va­žno ko­me po­ve­ra­va taj po­sao. Od nje­ga će ona, Evro­pa, kao Pi­lat da ope­re ru­ke. Ipak je za­pa­že­no da taj Slo­vak ili Čeh, mno­go bo­lje go­vo­ri srp­ski od na­šeg pre­ten­den­ta na pre­sto.

Ode Solanija, osta Srbija

Da­kle, ne­sta­de So­la­ni­ja, osta­de sa­mo Sr­bi­ja. Za sa­da. Na ovom br­do­vi­tom Bal­ka­nu sva­ko ima pra­vo na sa­mo­o­pre­de­lje­nje uko­li­ko je na šte­tu Sr­bi­je i srp­skog na­ro­da. A Sr­bi­ja sve vi­še po­sta­je ko­lo­ni­ja, raz­bi­ja joj se kul­tu­ra i na­ci­o­nal­na eko­no­mi­ja, na­me­će joj se vlast mi­mo iz­bor­ne vo­lje gra­đa­na. Po­či­nje da se raz­vi­ja sa­svim jed­no­stra­no, a pre­ma in­te­re­si­ma i po­tre­ba­ma ko­lo­ni­za­to­ra Evro­pe i SAD. Ta­vo­ri u sen­ci stra­ne kul­tu­re i je­zi­ka, i eko­nom­ske eks­plo­a­ta­ci­je, za­rad ostva­ri­va­nja voj­no-stra­te­ških i po­li­tič­kih ci­lje­va ko­lo­ni­za­to­ra. Ras­pro­da­je se na­ci­o­nal­no bo­gat­stvo, rud­ni­ci, vo­da, ze­mlja, fa­bri­ke, ho­te­li. Za­tvo­ri­li su nam sve do­ma­će ban­ke,  ula­ze nam stra­ne, ko­je da­ju kre­di­te ‘’uđeš, iza­đeš i go­tov si’’,  a ko­je su ustva­ri nov­ča­ne pi­ja­vi­ce sa ze­le­na­škim ka­ma­ta­ma. Ta­ko no­vac srp­ske si­ro­ti­nje, ume­sto da se ula­že u vla­sti­tu pri­vre­du, od­la­zi u Ne­mač­ku ili Fran­cu­sku, nji­ho­vim gra­đa­ni­ma, a Sr­bi će vr­lo br­zo po­sta­ti stra­na i jef­ti­na rad­na sna­ga u vla­sti­toj ze­mlji.

Referendum u Srpskoj

No, ne le­zi vra­že! U Re­pu­bli­ci Srp­skoj, ko­ju na sva­ki na­čin evrop­ski ga­u­laj­te­ri u BiH po­ku­ša­va­ju da uki­nu ne vo­de­ći ra­ču­na o po­sto­ja­nju Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma, po­ja­vio se ne­ko ko že­li re­fe­ren­dum! Ako se Cr­na Go­ra na re­fe­ren­du­mu opre­de­li­la za sa­mo­stal­nost, isto ta­kvo pra­vo ima i Re­pu­bli­ka Srp­ska! Ta­kva je­re­tič­ka mi­sao se odav­no ni­je ču­la iz re­do­va ru­ko­vod­stva Re­pu­bli­ke Srp­ske, a po­naj­ma­nje od go­spo­di­na Do­di­ka, što je ve­o­ma iz­ner­vi­ra­lo no­vog uprav­ni­ka, Švarc Ši­lin­ga! Ta­ko da je go­spo­din Švarc Ši­ling (ili pre­ve­de­no na srp­ski – ‘’cr­na pa­ra’’), od­mah vr­lo ener­gič­no iz­ja­vio da to ni­je mo­gu­će za Srp­sku.

Po­sle iz­ja­ve Do­di­ka, Švarc Ši­ling je istog tre­nut­ka do­pu­to­vao u Be­o­grad i sa­stao se s Ko­štu­ni­com, ve­ro­vat­no da se do­go­vo­re ka­ko će Ko­štu­ni­ca da po­stu­pi po pi­ta­nju ove Do­di­ko­ve iz­ja­ve. Jer ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da je SRJ, ili da­nas Sr­bi­ja, pre­ma Dej­ton­skom spo­ra­zu­mu  ga­rant po­sto­ja­nja Re­pu­bli­ke Srp­ske! 

Ova­kva bu­ra se odav­no ni­je po­di­gla, a da je do­šla sa srp­skog di­plo­mat­skog ni­voa. Čak su i Majkl Polt, kao i en­gle­ski am­ba­sa­dor, obo­ji­ca ve­o­ma va­žne oso­be u po­li­tič­kim od­lu­či­va­nji­ma srp­ske vla­de, is­ka­za­li svo­je ne­go­do­va­nje zbog ta­kve ‘’be­smi­sli­ce’’ kao što je srp­ski re­fe­ren­dum u Re­pu­bli­ci Srp­skoj. Go­spo­din Do­dik je me­đu­tim hlad­no­krv­no re­kao da mu Evro­pa mo­že ume­sto 55% od­re­di­ti 90% po­zi­tiv­nih gla­sa­ča od ukup­no iza­šlih gra­đa­na, pa će se vi­de­ti ka­kva je že­lja srp­skog na­ro­da. Sr­bi­ja bi tre­ba­la da pi­ta­nje o re­fe­ren­du­mu Sr­ba pre­ko Dri­ne  ve­o­ma ozbilj­no raz­mo­tri i da ga odo­bri.

Ničim izazvana samostalnost

Evro­pa ci­nič­no tra­ži da Sr­bi­ja pri­hva­ti re­al­nost i pr­va pri­zna Cr­nu Go­ru! I So­la­na sa svo­jom ne­go­va­nom ne­u­red­no­šću i ci­nič­nim osme­hom, to je vr­lo ozbilj­no za­tra­žio od Sr­bi­je.

Sr­bi­ja je, ne svo­jom vo­ljom, po­sta­la sa­mo­stal­na i do­bi­će no­vog vr­hov­nog ko­man­dan­ta, od ko­ga se voj­ska SCG je­dva otre­sla. Do­bi­će­mo ve­o­ma is­ku­snog vr­hov­nog ko­man­dan­ta ko­ji je jed­nu voj­sku već raz­o­ru­žao, a ovu, srp­sku, će de­fi­ni­tiv­no uki­nu­ti. Naj­ve­ro­vat­ni­je će uki­nu­ti sva pred­u­ze­će na­men­ske in­du­stri­je u Sr­bi­ji, po­čev od ‘’Kru­ši­ka’’, ‘’Slo­bo­de’’ iz Čač­ka, ‘’Tra­ja­la’’, ko­ji je već na ten­de­ru, a iz­gle­da da kli­zi i u ste­čaj, što je si­gu­ran znak da se ne­ki ve­li­ki taj­kun na­me­rio da ga ku­pi. U ovoj ze­mlji je po­sta­lo sa­svim nor­mal­no da se do­bra pred­u­ze­ća za ve­o­ma krat­ko vre­me uni­šte uki­da­njem do­to­ka sve­žeg nov­ca, a za­tim se uz ve­li­ku pro­vi­zi­ju, jef­ti­no pro­da­ju po­zna­tom (na ten­de­ru!) kup­cu. Da li će no­vi vla­snik is­pu­ni­ti sve oba­ve­ze oko za­šti­te oko­li­ne, to re­sor­nog mi­ni­stra i vla­du mno­go ne bri­ne.

Ivana Dulić i puževi golaći

Ali su za­to po­sle eks­plo­zi­je ko­ja se de­si­la u Ba­ri­ču, sve du­še­bri­žne i mu­dre gla­ve po­tr­ča­le da is­ka­žu svo­ju za­bri­nu­tost zbog eko­lo­ške ka­ta­stro­fe ko­ja pre­ti Ba­ri­ču, pa i Be­o­gra­du i No­vom Sa­du i ta­ko da­lje. Ni­ko da se se­ti (a ni­ti sme),  da smo naj­ve­ću eko­lo­šku ka­ta­stro­fu od ko­je ni­ka­da ne­će­mo da se opo­ra­vi­mo, do­ži­ve­li 1999. go­di­ne za vre­me 78 dnev­nog bom­bar­do­va­nja (či­ja sed­mo­go­di­šnji­ca još uvek tra­je). Mi­ni­stri zdra­vlja i eko­lo­gi­je ni­šta ni­su uči­ni­li da se pri­stu­pi de­talj­nom či­šće­nju od eko­lo­škog za­ga­đe­nja i pre­ven­tiv­nom pre­gle­du lju­di ko­ji su za­su­ti pra­ši­nom osi­ro­ma­še­nog ura­na. Evro­a­tlant­ski ‘’pri­ja­te­lji’’ su ovoj ze­mlji na­či­ni­li ve­li­ku eko­nom­sku i eko­lo­šku šte­tu, a zbog svo­jih se­bič­nih  rat­nih po­ho­da na is­tok, ka Ru­si­ji. Šta je mla­di  mi­ni­star na­u­ke i eko­lo­gi­je uči­nio da ima­mo či­stu i zdra­vu Sr­bi­ju? Šta je mi­ni­star eko­lo­gi­je uči­nio da bi oči­stio ugro­že­na pod­ruč­ja na ju­gu Sr­bi­je oko Vra­nja i Bo­rov­ca?

Da li je na­ša mi­ni­star­ka po­ljo­pri­vre­de, sem što je po­mi­nja­la bre­skve i hlad­nja­če, ne­što pred­u­ze­la po pi­ta­nju uni­šta­va­nja pu­že­va go­la­ća či­ja su nam ja­ja za­le­plje­na za ne­ke plo­či­ce uba­ci­li u ze­mlju za vre­me bom­bar­do­va­nja. Iz tih ja­ja su se iz­le­gli ve­li­ki na­ran­đa­sto-sme­đi pu­že­vi (arion ru­fusl), ko­ji  po­ti­ču iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je. Po­sle neo­fa­ši­stič­ke agre­si­je NA­TO pak­ta, ova vr­sta pu­že­va je pri­me­će­na u oko­li­ni Iva­nji­ce, Le­skov­ca i Sur­du­li­ce. Od ta­da su se raz­mno­ži­li i po­sta­li pra­va na­past za sve bilj­ke na ko­je na­i­đu. Opa­snost od ovih pu­že­va je ve­li­ka,  je­du sve, po­vr­će, vo­će, raz­ne vr­ste sme­ća, pa čak i svo­je ugi­nu­le je­din­ke. Pro­na­la­že­ni su i u ze­mlji i u plo­do­vi­ma vo­ća­ka i krom­pi­ra. Unu­tra­šnjost voć­ke i krom­pi­ra po­je­du, a na unu­tra­šnjoj stra­ni po­lo­že ja­ja. Da li mi­ni­star­ka po­ljo­pri­vre­de, ko­ja kon­ku­ri­še za me­sto pod­pred­sed­ni­ka vla­de, uop­šte ne­što zna o ovoj stra­šnoj na­je­zdi, ko­ja je go­ra od na­je­zde gu­ba­ra, a ne­ma pri­rod­nog ne­pri­ja­te­lja?

Lepo zbore a nitkovski rade

Po­stup­ci ak­tu­el­ne vla­sti Sr­bi­je pre­ma svom na­ro­du ne mo­gu se oka­rak­te­ri­sa­ti kao po­stup­ci vla­de za­bri­nu­te za zdra­vlje i op­šti na­pre­dak na­ro­da.  Za na­še rad­ni­ke ne­ki mi­ni­stri čak ka­žu da su raz­ma­že­ni. Ali ni u dru­gim ze­mlja­ma udru­že­ne Evro­pe ne cve­ta­ju ru­že, ve­li­ka je ne­za­po­sle­nost, se­le se fa­bri­ke iz Ne­mač­ke u Polj­sku i Če­šku, gde je jef­ti­ni­ja rad­na sna­ga.

U sve­tu vi­še ne­ma rav­no­te­že mo­ći, ali ne­ma ni eko­nom­ske rav­no­te­že, pa ta­ko ni rad­nič­kih pra­va. Ne­stan­kom Ber­lin­skog zi­da ne­sta­la je bri­ga po­slo­da­va­ca za pro­ble­me svo­jih rad­ni­ka. Slo­gan ‘’ko ne­će da ra­di, ima ko ho­će’’ po­stao je mo­to mo­der­nog do­ba. U ce­loj Evro­pi je re­ce­si­ja. U Ne­mač­koj, ko­ja je bi­la in­du­strij­ski gi­gant Evro­pe, i još po­de­lje­ne, sa­da je ne­za­po­sle­nost do­sti­gla pre­ko pet mi­li­o­na lju­di. Is­toč­ni Nem­ci, ko­ji su uje­di­nje­ni u jed­nu Ne­mač­ku, da­nas ža­le za svo­jim varbur­gom’’ i tra­ban­tom’’.

Sve­tom se va­lja stra­šna eko­nom­ska ne­rav­no­te­ža, en­tro­pi­ja se uve­ća­va enorm­no, što obič­no do­vo­di do na­gle re­lak­sa­ci­je si­ste­ma, pra­ska, jer se pre­na­preg­nu­to sta­nje je­di­no ta­ko mo­že urav­no­te­ži­ti. A to zna­či, pre­ve­de­no na za­ko­ni­to­sti dru­štve­nih kre­ta­nja, lo­mo­ve na svim ni­vo­i­ma dru­štva, re­vo­lu­ci­ju ili rat.

Kod nas su je­di­no ce­ne u po­ra­stu. Uta­pa­mo se u sta­nje oja­đe­no­sti i raz­o­ča­ra­no­sti, jer ni­ka­ko da stig­ne obe­ća­no bla­go­sta­nje ko­je su pro­po­ve­da­li pr­vo­bor­ci 5-ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je. Ni­ka­ko da shva­ti­mo da  je ‘’bla­go­sta­nje’’ iz­mi­šlje­no ka­ko bi oni do­šli na vlast, i da su mo­ra­li ne­čim da za­lu­de na­rod, jer ‘’hu­lje le­po zbo­re, al ni­tkov­ski ra­de’’.

Dr Mir­ja­na  An­đel­ko­vić Lu­kić

http://www.srpskoogledalo.co.yu/pub/75/politika.htm

  Štampa