Predhodna strana

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji i Crnoj Gori, Aleksandar Aleksejev, ekskluzivno u razgovoru sa novinarima "Svedoka":

Rusija ima interese na Balkanu
i neće ostaviti same braću Srbe

Potpuno su, van svake realnosti i u domenu spekulacija, informacije koje okolo cirkulišu da je Rusija promenila svoj stav vezan za Kosovo i Metohiju.

Odluka mora da bude doneta iskljucivo kroz pregovore, prihvatljiva i za Beograd i za Prištinu. Bilo koje drugo rešenje, narocito nametnuto, ne dolazi u obzir.

Ovo je, u ekskluzivnom razgovoru sa novinarima "Svedoka", rekao ambasador Ruske Federacije u Srbiji i Crnoj Gori, Aleksandar Aleksejev.

Izuzetno ljubazni domaćin sačekao nas je ispred prostranog salona u prizemlju prijatne ambasadine palate u beogradskoj Deligradskoj ulici. Široki osmeh i cvrst, rekli bismo ruski i slovenski, stisak ruke bili su, takav smo utisak stekli, nagoveštaj da ce susret proteci u otvorenom dijalogu lišenom diplomatskih stega i obaveza koje Aleksandru Nikolajevicu nesumnjivo namece uloga predstavnika posebno znacajne svetske sile. Razgovor je, kome je šarm dodavala i predstavnik za medije Aljona Kudravceva, stvarno krenuo tim pravcem, otvorio je, što se kaže bez dlake na jeziku, cak i dosta nepoznanica vezanih za obe strane, o Balkanu kao vecitom "buretu baruta", odnosima dve države sada i nadalje, situaciji u svetu.

Svedok: Da krenemo, gospodine ambasadore, ipak od Kosova i Metohije. Ovih dana se cak i u srpskim medijima pojavila prica kako Rusija pristaje, navodno, na nezavisnost naše pokrajine, ali da ce se unutar takvog, znaci nezavisnog, Kosova boriti za prava srpskog naroda. Šta bi to trebalo da znaci, koliko su takve informacije tacne, mogu li su u 21. veku neodgovorno menjati granice država?
Aleksandar Aleksejev: Moram da kažem da se stvarno, i ne samo u zadnje vreme, pojavljuju informacije da je Rusija promenila svoj stav vezan za Kosovo. Sa potpunom odgovornošcu kažem Vam da su to potpune spekulacije. Ostaje na snazi naša principijelna pozicija o Kosovu. Najosnovnije u tom stavu jeste da odluka mora da bude doneta samo kroz pregovore, ta odluka mora da ima kompromisni karakter i mora da bude prihvatljiva i za Beograd i za Prištinu. Bilo koje nametnuto rešenje ne dolazi u obzir. Zašto? Zato što dosta cesto ta nametnuta rešenja dozvoljavaju da se dobije na vremenu, nisu dugorocna, i u dugorocnoj perspektivi cesto ispadaju kao kontraproduktivna. Rusija jeste veoma zaiinteresovana za stabilan razvoj Balkana, i zato smatramo da samo ono rešenje koje ce biti postignuto putem pregovora može da obezbedi stabilnost i mir na ovom podrucju.

Vi ste spomenuli, baš u svom pitanju, kakav je stav Rusije u vezi mogucnosti promene granica u regiji? Mi smatramo da su to krajnje opasne ideje, koje ce, nezavisno od bilo cije želje, imati najopasnije i najštetnije posledice za celu evroatlantsku regiju. I zato, pre nego što bude doneta odluka, moraju da se preracunaju takve posledice za celu regiju Evrope. U stvari, ljudi koji se bave rešavanjem kosovskog pitanja, preuzimaju na sebe veoma veliku odgovornost. Mi se zalažemo za to da ti ljudi imaju i dosta vremena i strpljenja da bi stvarno došli do zadovoljavajuce odluke.

S: A kakav je, s obzirom na to što ste sada rekli, stav Ruske federacije povodom sve cešcih izjava pojedinih diplomata, posebno britanskih i americkih, da je nezavisnost jedino rešenje za kosovski problem?
A.A: Pre svega hocu da potvrdim naš principijelan stav da mi nikada ne komentarišemo bilo koje izjave predstavnika ostalih zemalja. Jednostavno želim da potvrdim da oni uslovi rešavanja kosovskog pitanja koje sam naveo, predvidaju više varijanti. Ako mi vodimo neke razgovore unapred znajuci rezultat, izgleda da je to nešto drugo, ali sigurno nije proces nekih razgovora. I zato, ono kompromisno rešenje kosovskog pitanja koje se ocekuje da bude doneto tokom tih razgovora, predvida da nijedan predlog konacnog rešenja ne može da bude dominantan. Baš od toga mi polazimo. Što se tice strateških ruskih interesa na Balkanu, Rusija u potpunoj meri ima interese da ih ocuva. Mi smo zainteresovani za stabilan Balkan, da bi se ljudi i narodi koji žive u ovoj regiji osecali sigurno i srecno za dalji život. To odgovara strateškim interesima Rusije. Što se tice našeg prisustva, ono ne samo da se ne smanjuje, ono jaca. Menja se oblik tog prisustva, oni postaju moderniji. Ja, recimo, ne vidim nikakvih razloga zašto bi Ruska Federacija morala da stvara ovde, na Balkanu, neke vojne baze. Meni se cini da su mnogo savremenije i adekvatnije takve forme prisustva kao što je ekonomsko prisustvo. I baš tome mi sada posvecujemo najvecu pažnju...

S: A kako onda gledate na stvarnost, kad su vec to uradili ostali, stvorili vojne baze?
A.A: Odlicno razumem šta pitate! Što se tice otvaranja vojnih baza na teritoriji nekih susednih balkanskih zemalja, pre svega, hocu da kažem da nismo bili unapred informisani o tome. Mi smo dobili uveravanje da nikako te baze nece biti usmerene protiv interesa Rusije i, naravno, mi cemo pratiti da se te reci ne razilaze sa realnošcu. Ali mi ne vezujemo naše prisustvo na Balkanu sa razvojem vojnog prisustva. Pre svega, mi smatramo da to može da ispadne neefikasno. I još jednom hocu da ponovim da mnogo više odgovara sada onim zadacima koji stoje pred regionom snažna politika ulaganja, razvoja ekonomskih veza i izlaz na novi nivo poslovnog partnerstva. To se tice ne samo Srbije, nego i ostalih država Balkana sa kojima podržavamo partnerske odnose. Tako mi vidimo buduce prisustvo na Balkanu, razume se, na razvoju politickog dijaloga. Naravno, tu je jacanje kulturnih, humanitarnih i duhovnih veza. Kao što vidite, to je ambiciozan program, koji ce zahtevati velike napore od svih strana.

S: Svojevremeno sam u Moskvi pitao tada poslednjeg ministra spoljnih poslova SSSR, Eduarda Ševardnadzea, inace nedavno smenjenog, u revoluciji, predsednika samostalne Gruzije, da li Sovjetski Savez želi da izgubi vekovni interes na Balkanu? On mi je odgovorio: "Ne, Bože sacuvaj, ali moramo neke protivrecnosti kod nas u državi da rešimo". Priznajem da sam bio slobodan da mu kažem - dok vi rešite te svoje protivrecnosti, izgubicete i poslednji promil prisustva na Balkanu sa kojim ste na razne i istinske nacine vekovima vezani.

A.A: Sve protivrecnosti unutar naše zemlje u vezi sa Balkanom mi smo odavno rešili. U celoj onoj lepezi politickih snaga koje postoje u Rusiji, nema nijedne koja bi bila protiv razvoja partnerskih i aktivnih veza sa našim istorijskim partnerom ovde na Balkanu. I zato, sa naše strane nece biti nikakvih pauza, ni bilo kakvih kolebanja. O tome se stvorio nacionalni konsenzus, i zadatak diplomatskih službi je da se pretvori taj konsenzus u konkretne poslove. Ja ne kažem da je to pitanje bez problema, ali ti problemi nemaju politicki karakter.

S: Da li se može dogoditi, u vezi sa nama i Kosovom i Metohijom, da svet ili kako se to sada kaže medunarodna zajednica, izvrši pritisak na Rusiju i zbog Cecenije i još nekih slicnih oblasti? Kakav ce, ako se to dogodi, biti odgovor Rusije?
A.A: Što se tice statusa Kosova, o tome smo vec govorili i nema smisla da ponavljamo. Što se tice nekih pokušaja da se spekuliše oko situacije u Ceceniji, ne mogu da razumem o cemu se radi kad se kaže "slicnih oblasti", to je sve apsolutno iluzorno. Cecenski problem se rešava i nastavice da se rešava. Rešavanje cecenskog problema može da bude samo politicko, i mi se aktivno bavimo tim politickim rešenjem. Znaci, pre svega, to je stvaranje demokratskih izbornih organa vlasti. Tokom bilo kojeg izbora ili ispitivanja mišljenja javnog mnjenja, vecina Cecenaca zalaže se za dalji život u okviru Ruske federacije. Znaci, taj proces ide, ide aktivno i - rezultat je tu. Druga tacka, to je socijalno-ekonomsko stanje Cecena, i sada se tome poklanja osnovna pažnja. Pre svega, ljudi moraju da imaju posao, mogucnost da školuju svoju decu. Znaci, uslovi života u Ceceniji u najkrace vreme moraju da budu izvedeni na nivo na kojem živi ostali deo Ruske Federacije. Postoji poseban vladin program i za rešavanje tog pitanja, izdvojeno je znatno finansijskih sredstava. Gradani Ruske Federacije, koji žive u Ceceniji, moraju da imaju isti životni nivo, ista prava i obaveze kao što i ostali gradani Ruske Federacije. Istovremeno se vodi i posao vezan za uklanjanje ostatka teroristickih organizacija koje se nalaze u skloništima, i to cemo sprovodi isto toliko dosledno i aktivno kao što i sva ostala pitanja. Tokom tih specijalnih operacija sve više se likvidiraju ljudi koji dolaze u Ceceniju iz inostranstva. Do takvog zakljucka se dolazi tokom pregleda njihovih dokumenata, koji mogu da se nadu i kod poginulih gerilaca ili kod onih koji su uhapšeni. Sve odluke vezane za cecensko pitanje, inace, donose se u Moskvi, jedini kriterijum su interesi ljudi koji žive u Ceceniji. Kao što vidite, izmedu ova dva pitanja nema ništa zajednicko.

S: Rusija nece, znaci, dozvoliti bilo kakvo mešanje sa strane?
A.A: Ne! To je pitanje koje se rešava u okviru ruskog zakonodavstva, koje se rešava sopstvenim snagama Ruske Federacije. Ako neko hoce da nam pomogne u rešavanju nekih pitanja - može, ali hocu još jednom da naglasim da je jedini kriterijum nacionalni interes Rusije.

S: To je tako kad ste velika država...

A.A. uz smešak: Može i tako da se shvati.

S: Da predemo, ako se saglašavate gospodine ambasadore, na odnose dve naše države. Imamo utisak da privredna saradnja ne ide u najboljem pravcu, tim pre kad znamo da su svojevremeno SSSR i Jugoslavcija imali godišnji promet vredan preko 7 milijardi dolara?

A.A: Naši bilateralni odnosi se razvijaju uspešno. Ali, život je takav da cim odnosi idu normalno, onda se tim više pojavljuju problemi. Nema teškoca kad niko ništa ne radi. Smatram, medutim, da mi imamo jako velike perspektive, mi imamo uzajamnu volju neophodnu da konkretno radimo. Politicki dijalog stalno dobija na intenzitetu. Drugo, to je bliskost naše pozicije po svim pitanjima koja su od interesa za naše dve strane, u ekonomskoj oblasti mi smo vec sada prvi ekonomski partneri. Sada se radi na realizaciji nekoliko projekata koji mogu da doprinesu izlasku naših odnosa na kvalitetno novi nivo, ti projekti imaju jako konkretan karakter. Necu sada da govorim zato što je rano, ali znajte da se veoma aktivno na tome radi. Što se tice kulturnih veza, verovatno ste primetili da u zadnje vreme sve više i više velikih ruskih ansambala dolazi u Beograd... U pravu ste kad govorite, da je nekada robna razmena izmedu Sovjetskog Saveza i bivše Jugoslavije bila sedam miliona dolara, ali je sada robna razmena samo izmedu Rusije i Srbije skoro dva milijarde dolara. Naravno, to nije dovoljno, ali nešto se radi na tom planu. Problem je ne samo u tome da mi moramo stalno da se vracamo, nego u tome da mi moramo da ulazimo u potpuno novu situaciju. Od tih vremena, bivšeg Sovjetskog Saveza i bivše Jugoslavije, došlo je do ogromnih promena društva, posebno u ekonomskom sistemu naših zemalja. Mi moramo da radimo u principijelno novim ekonomskim uslovima. I ovde, meni se cini, da to jako pozitivno iskustvo koje je postojalo u odnosima izmedu bivšeg Sovjetskog Saveza i bivše Jugoslavije, sada nama pomalo smeta. Ima ljudi, posebno u nekim velikim preduzecima, koji ocekuju povratak prema sistemu robnih lista, ali to nije moguce, bez zavisnosti od želje ili odsustva te želje. Znaci, povecavajuci našu robnu razmenu mi moramo da koristimo apsolutno drugacije mehanizme. To predvida aktivni rad na tržištima, i to u uslovima cvrste konkurencije, velike i jake napore u reklami, i zato nas ocekuje stvarno veliki posao. Ali, ja smatram da je veoma dobro ono što smo uspeli da napravimo zadnjih godina. Razume se da nas ocekuju još mnogo ozbiljnije perspektive, i baš na njima moramo da radimo.

Znaci, ako je ambasada necim zadovoljna, to je jako loše. Ako mi stavljamo iza sebe neke ozbiljne zadatke, mi ne smemo da budemo zadovoljni. Jeste, naše kompanije dolaze ovde. Nažalost, nije to dovoljno aktivno i nije u dovoljnoj kolicini. Ali konstatacija te cinjenice nije razlog da ništa ne radimo, mi moramo aktivno da radimo i u Beogradu i u Moskvi. Mi moramo ne samo da obezbedujemo odgovarajuce uslove za naše kompanije, nego moramo i da zovemo naše kompanije da dolaze ovde, da se pojavljuju na ovdašnjem tržištu. Znaci, rad na dva fronta. Mi radimo i za sada, rano je da govorim da smo stvarno zadovoljni rezultatima. Kada realizujemo one projekte o kojima sam prethodno govorio, ja cu biti više zadovoljan. Ali, to ne znaci da cemo i tada odluciti da su baš sva pitanja rešena i da možemo da se odmorimo. To je stalni proces.

S: Je li tacno da u Crnoj Gori vec ima oko 30.000 ruskih gradana koji se bave raznim poslovima?

A.A: Nije, jer je cifra od 30.000 isuviše velika. Jeste da u Crnoj Gori ima ozbiljnih ulaganja sa ruske strane, to ima objašnjenje iz više razloga i dobrih odnosa naše dve zemlje. Što je jako važno, na primer, to je geografski položaj. Vi ste dugo radili u našoj zemlji, pa znate klimatske uslove, postojanje toplog mora veoma je važno za Ruse. Ne treba da iznenaduje broj ruskih ljudi koji dolaze u Crnu Goru - topla zemlja, topla klima, dosta lep prijem domacina i lep provod. I, naravno, pojavljuju se firme koje su zainteresovane da tamo izgrade hotele. Znaci, to je apsolutno prirodni proces. Mi smo dosta aktivni i u drugim oblastima ekonomskog života Crne Gore, jedna od ruskih firmi je kupila Aluminijumski kombinat u Podgorici. Aktivni smo i u drugim zemljama Balkana, ali hocu da kažem sa potpunom odgovornošcu, da se ovde ne radi o bilo kojoj konkurenciji. Ne postoji neki spisak prioritetnih i manje prioritetnih partnera. Sve može da se uradi sa nekom od zemalja, mora da se uradi bez ikakvih emotivnih ili politickih razloga. Ili se bavimo biznisom ili ne. Zato, ja vas uveravam da sve ono što može da bude uradeno za jacanje naših odnosa sa Srbijom sada se radi, i mi cemo nastaviti da radimo.

S: Evo na Balkanu, u Evropi, stvara se nova država. Kako na to gledate?

A.A: Referendum u Crnoj Gori je završen. Na osnovu podataka kojima raspolažemo - 55,5 odsto gradana Crne Gore se izjasnilo za nezavisnost. Bilo je specijalnih izjava Ministarstva inostranih poslova, i ja sam vec govorio tim povodom. Rusija poštuje mišljenje vecine Crnogoraca. Kakav ce biti odgovor Rusije, mislim da ce to biti još aktivniji razvoj odnosa i sa Beogradom i sa Podgoricom. Mi smatramo i Srbe i Crnogorce ne samo za naše prijatelje, nego i za naše bliske rodake. I zato smo jako zainteresovani da se odnosi izmedu naših bliskih rodaka razvijaju u najboljem svetlu. Da bi se sva ta pitanja koja ce se, naravno, pojaviti o uslovima rezultata referenduma, rešavala u interesu dva naroda i doprinosila jacanju tih odnosa, a ne njihovom slabljenju. I to mi smatramo da je principijelno važno. Znaci, ti odnosi moraju da se razvijaju dinamicno, konstruktivno, i koliko ja vidim, politicka volja za to postoji i u Beogradu i u Podgorici.

S: Koliko znamo, vi vec imate konzulat u Crnoj Gori, hoce li on prerasti u ambasadu, ili ce ova ambasada oba posla obavljati?

A.A: Mislim da je sada rano o tome govoriti. Taj proces ce poceti u svoje vreme, ali ja ne iskljucujem mogucnost da ce nekada Rusija biti predstavljena u Podgorici na nivou ambasada. Ali još jedno hocu da naglasim, za sada je rano o tome da se govori.

S: Sigurno ste primetili da Srbija ima i neku vrstu parlamentarne krize, neki traže prevremene izbore, drugi tvrde da je izvršna vlast stabilna, anketari predvidaju dolazak radikala na vlast, uz pomoc SPS. Šta mislite o tome?

A.A: Jedan od principa rada naše ambasade u Beogradu, i ambasada uopšte, to je nemešanje u unutrašnje stvari. Mi imamo posao sa vlastima ili politickim snagama koje su legitimno izabrane, ili rade na legitimnom osnovu na teritoriji ove zemlje. Što se tice parlamentarnih izbora, koliko ja znam to pitanje nije još rešeno. Tim pre, nema razloga da se govori o nekim buducim koalicijama. Mi aktivno radimo sa postojecom vladom, i ta saradnja je jako dobra. Naravno, mi rešavamo i dugorocna pitanja u našim odnosima, a istovremeno i ona pitanja koja se pojavljuju svakodnevno. Održavamo kontakte i sa svim politickim snagama koje, da naglasim, na legitiman nacin rade. Ali, to nije neka odluka izmišljena specijalno za Srbiju. To je principijelan stav Rusije, koga se pridržavamo u svim zemljama sa kojima imamo diplomatske odnose.

S: To je tacno, decenijama se ova ambasada nije mešala u unutrašnje stvari naše zemlje, za razliku od drugih ambasada i drugih država koje se i dan-danas mešaju, i evo, svaki dan, cak i javno, u našim medijima, ambasadori pojedinih zemalja, vaše kolege akreditovane u Beogradu, naturaju rešenja i drže lekcije...

A.A: Još jednom hocu da naglasim da mi nikad ne komentarišemo predstavnike drugih zemalja i drugih ljudi. Što se tice Ambasade Rusije u Beogradu, mi radimo uzimajuci u obzir poseban karakter naših odnosa. Uz razumevanje istorijskih veza koje postoje izmedu naše dve zemlje, i zato mi moramo da budemo posebno pažljivi i oprezni. Vi verovatno razumete da najosetljiviji i najkomplikovaniji problemi se pojavljuju uvek u istoj porodici. I zato rodaci moraju da budu posebno pažljivi jedni prema drugima, naklonjeni. I zato ne može da dode u obzir bilo koji pokušaj diktata ili nekakvih sugestija koje ne odgovaraju situaciji.

Ako želimo da razvijamo odnose ovakve kao što smo govorili, jedina mogucnost je poštovanje jednih drugih, to je naklonjenost jednih prema drugima. I to je, naravno, poštovanje uzajamnih interesa.

S: Voleli bismo, gospodine ambasadore, da cujemo od Vas, iz prve ruke, kakva je u Rusiji sada društvena klima, tim pre što je predsednik Putin "okrenuo list" i krupnim koracima sa svojim narodom grabi napred?

A.A: Što se tice situacije u Rusiji, ona je sada dosta povoljna. Sacuvana je politicka stabilnost, poboljšalo se finansijsko stanje zemlje. Sada naše zlatne monetarne rezerve prekoracuju 220 milijardi dolara. Jaca tzv. stabilizacioni fond, to je fond u kome skupljamo pare koje dobijamo zahvaljujuci visokim cenama energenata. I taj fond je namenjen da bismo mogli da obezbedimo stabilan razvoj naše zemlje, u slucaju bilo koje promene u cenama na tržištu energenata. Malo više od šest odsto je porast proizvodnje u našoj zemlji, u stvari se stvaraju uslovi kad možemo da rešavamo dosta socijalnih i ekonomskih problema sa kojima se suocava naša zemlja. Nažalost, imamo još dosta problema. U ekonomskom delu, radi se o ozbiljnim koracima koje moramo da preduzmemo u planu razvoja novih tehnologija, moramo da razvijamo naucno istraživanje. Postoje predsednicki programi vezani za razvoj poljoprivrede, zdravstva, nauke i obrazovanja. To je ozbiljan kompleks akcija koji je obezbeden finansijski, i osnovni zadatak da se iskoristi povoljna politicka i socijalna atmosfera da bi se napravio ozbiljan korak napred. Kao što vidite, mi ne umirujemo sami sebe, i dosta jasno znamo probleme koje moramo da rešavamo.

Spomenuli ste i obracanje predsednika Putina Federalnoj skupštini, to je principijelno važan dokument koji, u stvari, precizira smerove našeg razvoja u iducih nekoliko godina. Pre svega, u tom dokumentu se postavlja zadatak da se promeni dosta nepovoljno demografsko stanje u Rusiji zadnjih nekoliko decenija. Radi se o kompleksnom i komplikovanom programu. Taj program mora da bude obezbeden i ekonomski, i socijalno, i duhovno. Znaci, radi se o stvaranju uslova kad ce se ljudi osecati mnogo sigurnije u socijalnom smislu i, naravno, kao jedan od rezultata toga ce biti povecanje brojnosti porodice. Drugo, to je razrada jedne logicne i efikasne emigracione politike. Rusija postaje privlacna za stranu radnu snagu, ima mnogo ljudi koji hoce da dodu u Rusiju. Radi se o obezbedivanju dolaska kvalifikovane radne snage, koja je sposobna da nam pomogne u rešavanju onih zadataka koje mi imamo pred sobom, i koji su spremni da podele sa nama one uslove života i one vrednosti koje postoje u ruskom društvu. Postoji izreka "Rus nije nacionalnost, to je sudbina". Ako neko želi da podeli sa nama našu sudbinu, samo izvolite.

S: Predsednik Putin je tu skoro govorio vrlo precizno i o nacionalnoj bezbednosti, što je, kako se zna, mnogo uzbudilo razne krugove u svetu, posebno one stabilne i vecne "jastrebove"?

A.A: Da, još jedno pitanje u govoru predsednika Ruske Federacije, kome bih hteo da posvetim posebnu pažnju, to je obezbedivanje naše nacionalne bezbednosti. Mora da bude potpuno jasno da niko ne planira da se uvuce u novu trku naoružanja, ili da preti nekom ili necemu. Mi moramo da obezbedimo takvu situaciju kad ce naša zemlja moci da se razvije ne osecaju neki pritisak iz vana. Rusija, to je siguran partner na medunarodnoj areni, mi smo spremni da doprinosimo rešavanju problema sa kojima se suocava društvo u celini, ukljucujuci i borbu protiv tzv. novih izazova i pretnje, gde spadaju terorizam i organizovani kriminal. Ali, mi moramo da donosimo odluke samostalno, uz uzimanje u obzir naših interesa, i bez ikakvog spoljnog pritiska. To su, u stvari, osnovni zadaci koji su sada pred našim društvom. Reakcije koje su bile posle nastupa našeg predsednika, pokazuju da su ti zadaci i ciljevi podržani od svih politickih snaga. Znaci, radi se o nacionalnom konsenzusu koji se stvorio oko iznetih, dosta jasnih, konkretnih, i što je najvažnije, neophodnih za nas, zadataka i ciljeva.

S: Dozvolite da se još jednom pozovemo na predsednika Putina, koji je, kako se smatra, povratio dostojanstvo ruskog naroda i ruske države. Vaš predsednik je rekao da kad Rusija hoce negde da investira "novi svetski poredak" tvrdi da je to infiltracija, a kad stranci ulaze u Rusiju onda je u pitanju "normalan protok kapitala". Šta u slicnim situacija da rade, onda, male zemlje?

A.A: To je, takode, principijelno važno pitanje, to je pitanje duplih standarda. Vec smo govorili o našim bilateralnim odnosima, i o važnosti toga da ti odnosi budu izvedeni iz bilo kojih emocionalnih ili politickih okvira. Mi smatramo da ruska ekonomija mora da bude sastavni deo svetske ekonomije. Nemamo bilo kakvih pozitivnih mišljenja prema izolaciji. Vec smo govorili i o našim finansijskim mogucnostima, ali to ne oznacavamo da mi bilo kako pokušavamo da smanjimo napore u privlacenju stranih investicija na teritoriji Rusije. Evo, baš ovih dana potpisano je nekoliko važnih sporazuma u razvoju automobilske industrije sa ozbiljnim kompanijama, ukljucujuci i "Folksvagen", i mi smo stvarno zadovoljni. Smatramo da je to važan korak. I mi stvaramo uslove da bi se te kompanije sigurno osecale na ruskom tržištu, i mogle za sebe da grade neku dugorocnu perspektivu. I, naravno, ocekujemo isti takav odnos i prema našim firmama koje odlaze na strana tržišta. Velika ruska preduzeca su apsolutno konkuretno sposobna. Ona mogu i moraju da pobeduju na tenderima. Za to je neophodno samo isti pristup u ucešcu na tim tenderima. Ali, primecujemo da se ponekad dolazak naših kompanija shvata dosta osetljivo. Ako smo mi deo jedinstvenog ekonomskog sistema, pravila igre moraju da važe za sve. Kao, recimo, u toku fudbalske utakmice. Mislim da naši srpski prijatelji, koji imaju svoju reprezentaciju na Svetskom prvenstvu u fudbalu, moraju da se slože - da pravila igre u fudbalu moraju da budu ista za sve. Ako je pojavljivanje vašeg igraca u kaznenom prostoru je prirodno, moramo to shvatiti kao prirodno.

S: Ovo je sve tacno, gospodine ambasadore, što se tice fudbala. Ali, pod uslovom da je sudija - objektivan.

A.A. uz osmeh: Priznajem da ste i tu u pravu.

DIPLOMATA OD KAD ZNA ZA SEBE

S: Škrti ste, Aleksandre Nikolajevicu, kad nešto treba o sebi da kažete. Recite nam bar od kad ste diplomata?

A.A: Koliko sebe ozbiljno shvatam, bavio sam se samo diplomatijom. Sve što se dogada van zidova Ministarstva inostranih poslova, mogu da pratim samo na televiziji. I to ima i dobrih i loših strana. Kako provodim dane van posla, mogu da kažem da je ova regija veoma zanimljiva. Smatram da naši odnosi nisu odnosi izmedu Moskve i Beograda. Ako covek hoce da oseti zemlju, on mora da putuje zemljom u kojoj radi. I ne samo zvanicno, pod zastavom, nego onako, kao obican covek koji putuje, i koji prati i gleda šta se dešava i u drugim gradovima, u unutrašnjosti.

NAVIJACU ZA "PLAVE"

S: Da li dosta putujete, da li Vas sport interesuje, uskoro ce prvenstvo sveta u fudbalu, u Nemackoj nema "zbornaje komande"?

A.A: Na veliku srecu za nas, ovde razdaljine nisu velike i zato stvarno imam želju da vidim što više, da se sastanem sa što više ljudi, i da osetim šta su ti ljudi. U Beogradu je veoma interesantan kulturni život, i ja se trudim da ne izgubim iz vida i taj deo života.

A što se tice fudbala, verujte mi da cu od srca navijati za vašu reprezentaciju na Svetskom prvenstvu.

BEOGRAD JE PRAVA PRESTONICA

S: Sigurno je Vaš program kao ambasadora velike države veoma ispunjen, koliko ste, medutim, uspeli da upoznate recimo Beograd?

A.A: Da, moj program je dosta obiman. A Beograd je veoma interesantan grad. On je, pre svega, prestonica. Velike su mogucnosti da na najrazlicitiji nacin provodite u njemu svoje vreme. Apsolutno je unikatan geografski položaj grada, unikantno je Ušce. I za mene kao osobu koja obožava vodu, poseban je to grad. Roden sam u Moskvi, a Moskovljani, to se zna, veoma vole vodu...

Ivan DINIC Dušan CUKIC

http://www.svedok.co.yu/

  Štampa