Predhodna strana

Došlo je vreme crnogorskih štakora

Re„ štakor je hrvatski naziv za pacove, a takođe je i srpska reč s one strane Drine. Ovu reč u množini upotrebila je hrvatska pesnikinja i humanista Vesna Krmpotić u napisu “Vrijeme štakora. Ona je obradila ovu temu u beogradskom časopisu “STAV* krajem oktobra (ukoliko se dobro sećam) 1991. godine. To je bilo ono bolno vreme kad su jugoslovenski štakori, ponukani i podmićeni iz inostranstva, radili na rušenju i razbijanju države Jugoslavije. Autorka je dugo živela u Beogradu.

Primerom u rušenju države, nedavno su pošli i Montenegrini pod barjakom svog harambaše g. Mila Đukanovića. Harambaša i barjaktar g. Đukanović stvorio je ranije gotovo nepoznat presedan u političkim naukama, da se stanovnici crnogorskog prostora odriču svog srpskog imena i porekla. Do 16. stoleća sadašnji crnogorski prostor zvao se ZETA, pokrajina srpskih kraljeva u Srednjem veku. Kasnije, padom Zete pod tursku upravu, Turci su promenili ime Zeta u „Karadag“ (zemlja Crnih brda). A pošto je Zeta već imala trgovačke odnose sa Mletcima, Venecijom, dodali su turskom nazivu Karadag svoj latinski naziv “Monti Nerič (Crni vrhovi ili brda). A od vladike Danila Petrovića u sedamnaestom veku u međusobnom komuniciranju stanovnici „Monti Neri“ zovu sebe Srbima, a njihov jezik i običaje nazivaju “srpski“. Raspadom Jugoslavije, kojim su rukovodili Nemačka i Amerika (SAD), Crna Gora je postala ortačka nemačko-američka kolonija, pa će vrlo brzo postati američki pašaluk. Referendum koji je sproveden u Crnoj Gori lišio je veliki deo naroda prava i slobode da se zovu kako osećaju, da jesu Srbi, da imaju svoj jezik, svoju religiju i da svoje Bogom dane darove praktikuju. Pesnik Matija Bekovi koji se oseća i ispoveda da je Srbin -

Crnogorac, primetio je pre dve godine, da novi Đukanovićev režim neprestano nameće crnogorčenje od jutra do mraka.

Istorija se ne sme zaboraviti

To nama poručuje Njegoševa majka Ivana. Održala je kratku besedu nad odrom preminulog sina i kazala sledeće:

“BRAĆO NJEGUŠI, CRNOGORSKI SOKOLOVI, NIJE PRIKLADNO šta vi radite, što plačete i naričete nad odrom Vladike. Nisam njega ja rodila da drugi nad njim kukaju i plaču. Ja sam ga rodila za dobro vašeg imena i za IME CELOG SRPSTVA. Ja sam bila i tako sam i sada najsrećnija među majkama, kad mi je Gospod podario Tebe, moj uvek najdraži sine. Ti si bio najlepši, među lepim, ne samo telom već takođe i dušom. I Gopod mi je sve dao. Ja tvoja majka neće nikad kukati za Tobom, jer ako bi to činila ne bih bila Tvoja stvarna majka. Nek one majke plaču koje su rodile izdajnike i zle ljude, a ne ja. Nek ti je prosto moje srpsko mleko. Nek je prosto moje srpsko mleko kojim sam te othranila. Neka je hvala Gospodu koji je Tebe darovao meni, tako lepog i što je Tebe pozvao k sebi dok si još lep i mlad, jer će i On takođe, moj sine, naići u Tebi svog oličenja* ! (Gorski Vijenac od D. Mrkića). Njegoš je esencija srpstva u Crnoj Gori. Tako je bilo od osnivanja srpske države pod Stevanom Nemanjom do pada Zete pod tursku vlast.

Njegoševa majka govorila je na srpskom. Sebe i svog sina smatrala je Srbima. Njegoš u posveti Karađorđu, govori o prahu OCA SRBIJE. Nažalost, došlo je vreme naših dana, kad zvaničnici Crne Gore hoće nasilno da nas pocrnogorče. A svako nasilje izaziva otpor, što nije dobro niti pametno. Pisac ovih redova nema nameru, niti mu je na pameti, da prisiljava one koji sebe smatraju da su jedino Montenegrini, to je njihova stvar. A postojala je vrsta slične prinude i u Njegoševo vreme. Institucija “Gubernatora“ ili guvernera, postojala je u Crnoj Gori. Ovu instituciju su stvorili i nametnuli Mlečići (Venecija) prvo u trgovačkim transakcijama. A dok je Venecija bila pod austrijskom vlašću, njoj je ustanova Gubernatora davala mogućnost da se meša u unutrašnje stvari Crne Gore. Njegoš je reagirao da se ova ustanova brzo ukine, a porodica RADONJIĆ, koja je dugovala lojalnost Veneciji i Austriji da se protera iz zemlje. Crnogorski Senat je glasao i jednodušno to proterivanje prihvatio.

Ovo bi trebalo da bude dobra lekcija za današnje upravljače koji diriguju poslovima Crne Gore, da se otresu upravljača sa strane, ako ne progonom, a ono bar promenom. A koliko je bio jak srpski duh u Srbiji i Crnoj Gori na kraju osamnaestog veka svedoči nam sledeći momenat. Tada je vladika Sveti Petar Cetinjski primio bratsku Karađorđevu delegaciju, koja bejaše došla radi zajedničkog dogovora. U mladim danima knez Nikola Petrović je spevao dve značajne pesme za ono vreme. Te pesme su “Onamo“ i drugu: “Pred Dvorom stražarit ću Kralja, sjedinili se kad god srpstvo i slobodu svoju steče“ ! Mladi knez Nikola stavljao je jedinstvo i srpsku slobodu u prvi red. A u poseti kralju Aleksndru Obrenoviću, knez Nikola govorio je u Beogradu 1896. o onim pozdravima Kralju iz Crne Gore, naslednika Balšića, vlastele koji su služili kneza Lazara Hrebeljanovića. Takođe, on je preneo pozdrave i Zete Crnojevića, zetskih vlastelina.

Današnje crnogorčenje i odstupanje od srpskog imena i vere, slično je politici Italije, naročito u eri Musolinijevog fašizma, kad je nastojao da Crnu Goru otcepi, milom ili silom, od Jugoslavije. Musolinijev plan je pocepao knez Mihailo Petrović, unuk kralja Nikole. Kralj Aleksandar poslao je vojvodu Mišića 1920. godine da poseti kralja NIkolu, tada u Parizu. A kad je Mišić po povratku iz Pariza referisao kralju Aleksandru izjavio je: “Kralj Nikola misli isto kao Vi i ja. On pozdravlja jugoslovensko ujedinjenje“. On je tom prilikom ukazao vojvodi Mišiću da je on u svojoj gardi na Cetinju imao dva Mažuranića. Jedan je bio oficir a drugi perjanik.

“Kralj Nikola ima iste poglede kao i mi i želi svaku sreću novoj domovini Jugoslaviji“. Današnja politika “referendumaša“ nema ružičastu budućnost, jer je ona delo, bolje reći zlodelo, grobara Jugoslavije čime se šepure najamnici novog imperijalizma.

Staniša Vlahović

  Štampa