Predhodna strana

Svetski mediji o referendumu u Crnoj Gori

Presudile nacinalne manjine

Albanci su odlučili uspehu referenduma o nezavisnosti, zato zahtevaju da im se, kao protivusluga, da autonomija oko Ulcinja, piše Špigel.

Opšti utisak da su Crnogorcima državnost izvojevali pripadnici nacionalnih manjina Bošnjaka i pogotovu Albanaca, potvrdila je i analiza izneta u nedeljniku Špigel iz Hamburga, koji je, baveći se problemom “balkanizacije” Balkana, istakao je da će vlasti Crne Gore kad - tad morati da se suoče sa pitanjem albanske manjine koja je listom glasala za nezavisnost te male republike.

“Albanci su odlučujuće doprineli uspehu referenduma o nezavisnosti te zato sada zahtevaju da im se, kao protivusluga, da autonomija oko Ulcinja,” piše Špigel.

Ultrakonzervativni Frankfurter algemajne cajtung poziva crnogorskog premijera Mila Đukanovića da siđe sa oblaka i prione na posao, pri čemu prvi zadatak treba da mu bude - primena evropskih standarda!

“Ako bi Crna Gora odmah zakucala na vrata Evropske unije, to ne bi bilo previše zgodno, jer treba paziti na osećanja Srbije... Na kraju krajeva, EU ne želi da dodatno kažnjava Srbiju,” piše dnevnik iz Frankfurta, navodeći mišljenje neimenovanog diplomate iz Brisela.

U SAD, dnevnik Njujork tajms, ističe da je Srbija “nevoljno priznala da se njena mala rođaka sa Jadrana odlučila na samostalan život,” te da je Evropska unija “vrlo brzo udarila svoj pečat na ishod referenduma iako se ranije svojski trudila da spreči nezavisnost majušne republike,” dok Los Anđeles tajms, ističe da je raspoloženje u Beogradu “tmurno zato što je crnogorsko DA nezavisnosti shvaćeno kao još jedan u nizu poraza Srbije.”

Austrijska štampa s neskrivenim zadovoljstvom ističe da osamostaljenje Crne Gore znači konačan nestanak Jugoslavije, zemlje nastale - kako se u Beču često ističe – “na pepelu Austrougarske monarhije,” pri čemu se nikad ne zaboravlja da je “smrtonosni udarac” toj monarhiji zadala baš Srbija u Prvom svetskom ratu.

“Osamostaljenjem Crne Gore najzad je okončan raspad bivše Jugoslavije,” zadovoljno konstatuje bečki Kurir, tvrdeći da Crna Gora “nije mogla da računa na brže približavanje Evropskoj uniji u savezu sa Srbijom zato što srpsko rukovodstvo nikako da se okrene savladavanju bliže prošlosti.”

“Srbija je propustila svoju šansu da zadrži Crnu Goru, a njene šanse da sačuva Kosovo još su manje,” ocenjuje Kurir i dodaje: “Kad Srbija nije uspela da ubedi etnički srodne Crnogorce, kako onda očekivati da u tome uspe sa sasvim drugačijim Albancima na Kosovu?”

Slični komentari dolaze i iz Mađarske, zemlje koja je nekada takođe činila deo Austrougarskog carstva.

“U nedelju je srušena poslednja tvorevina (pobedničkih) sila Antante iz Prvog svetskog rata,” ističe dnevnik Nepsadbadšag iz Budimpešte.

List ocenjuje da će se nova, majušna država na Balkanu suočiti s nizom problema u svom samostalnom životu, a pre svega u naporu da “sredi stanje u sopstvenoj kući” ako želi da krene putem integracije u Evropsku uniju.

“U Njegoševo vreme, Crna Gora je bila operetska država iz kabaretskih filmova, a tokom proteklih godina mafijaška država iz kriminalnih filmova,” piše dnevnik iz Budimpešte, ističući da će Podgorica morati da se valjano potrudi da ukloni svoj negativni “imidž.”

(FoNet)

Referendum-objektivno viđen

Većina Crnogoraca pravoslavne vere za zajedničku državu

Procenat od 55,5% je ostvaren zahvaljujući glasovima Albanaca i Bošnjaka, Podgorica i Nikšić su podeljeni pola-pola, ostalo je značajna većina protiv Nezavisnosti.

Znači da je većina Crnogoraca pravoslavne vere protiv Nezavisnosti. Znaci da su vecina Crnogoraca uprkos razorne lukave visegodisnje kampanje separatista sacuvali zdrav razum, a da je sam manjina odlepila.( To su mahom iz etnicki mesovitih porodica).

Blok za Nezavisnost nije adekvatno parirao godinama demagogiji separatista.Albanci dosli iz SAD da glasaju, a nisu Crnogorci iz Srbije. Prevare na svakom koraku. Ubeđni smo da je laziranja izbora bilo na svim fazama.

Posledice Referendume ce biti razorne na svim nivoima. Crna Gora je sada duboko podeljena. Srpstvo je osakaćeno.

Albanci i Bošnjaci se opet našli Đukanoviću
 

BEOGRAD - Podaci koje je Republička referendumska komisija u Crnoj Gori iznela juče, na osnovu obrađenih podataka u tom momentu, pokazali su da su najrevnosnji glasači bili upravo oni na koje je Milo i računao: Albanci i Bošnjaci. Tako se u Ulcinju, opštini sa većinskim albanskim stanovništvom, od 81,7 odsto izašlih birača njih 88,5 odsto izjasnilo sa "DA", dok je u Rožaju, naseljenim uglavnom Bošnjacima, od izašlih 81,7 odsto "DA" suverenoj Crnoj Gori reklo, čak njih 91,3. Prema privremenim rezultatima RRK - u od 21 opštini u Crnoj Gori na referendumu o državnom statusu za nezavisnost se izjasnilo 12 opština, dok je devet bilo za zajedničku državu sa Srbijom. Ipak, konačan ishod referenduma, najverovatnije, znaće se posle prvih zvaničnih preliminarnih rezultata koje će saopštiti RRK.

U međuvremenu posmatrači Cemija, koji su nepunih sat posle zatvaranja birališta izneli svoju procenu od 56,3 u korist suverenista, čime su praktično proglasili njihovu pobedu, juče nisu bili raspoloženi da Glasu objasne, kako su tako brzo uspeli da dođu do tako sigurne brojke, pogotovu što se, opet prema njihovoj proceni, taj postotak naglo u procentima počeo da spušta onda kada je slavlje na ulicama već naveliko trajalo.

I u podgoričkom CDT-u, ovo istupanje Cemija dočekali su, kažu, sa " zaprepašćenjem."
- Fizički je bilo nemoguće da se oglase sa ovom procenom, iz prostog razloga što su birački odbori koncipirani tri na tri, to jest tri iz bloka za suverenost, tri iz bloka za zajedničku državu. Nijedna odluka nema validnost ako nema saglasnosti unutar ove šestorke. Ukoliko ima neslaganja, mora se prvo kontaktirati sa opštinskim odborom, pa dalje RRK, koji u tako spornim situacijama i presuđuje - kažu u CDT-u.

ZATVORSKI GLASOVI SPORNI?

Podaci sa biračkih mesta u tri zatvora u CG još nisu obrađeni. U RRK-u, čiji predstavnici jedini mogu da budu na biralištima u ovakvim ustanovama, kažu da je, na tri dana pred referendum, kada je birački spisak morao biti zaključen, i predat njima na uvid, u zatvorima bilo registrovano 562 zatvorenika. RRK, međutim kaže, da je brojčano stanje u međuvremenu, od dana zaključivanja spiska pa do dana referenduma, moglo da bude promenjeno. Nezavisni posmatrači, međutim kažu da oni nemaju ove podatke, i da na osnovu iskustva sa predsedničkih izbora, glasovi ove grupacije mogu da budu sporni.

B. Ristić

  Štampa