|
Uticaj
razdruživanja Srbije i Crne Gore na saradnju s Hagom
Mladić zaštićen
Ustavom Srbije?
 Ukoliko
bi se Zakon o saradnji SCG s Haškim tribunalom našao pred Skupštinom
Srbije radi izmena, nije sigurno da bi imao potrebnu podršku
Na pitanje o posledicama ishoda crnogorskog
referenduma na slučaj haškog optuženika generala Ratka Mladića,
ministar Slobodan Vuksanović je prekjuče dao vrlo siguran odgovor –
ova vlada će Srbiju uvesti u Evropu. To bi, stoga, trebalo da znači
da se „slučaj Mladić” neće „spotaći” o strogi republički ustav, koji
zabranjuje izručenja naših državljana, a koji će, posle, sada već
sasvim izvesnog, ukidanja državne zajednice i gašenja Ustavne
povelje SCG, ponovo biti glavni pravni akt kojim će se Srbija
rukovoditi.
Ako računamo da Vuksanovićeva sigurnost ima i pravno pokriće, dakle,
da nije reč samo o njegovoj veštini komunikacije s javnošću, mogli
bismo, „na prvu loptu” zaključiti ili da Mladić neće biti izručen,
ali će na neki drugi način biti otklonjena ta trenutno najveća
prepreka u saradnji sa Haškim tribunalom, ili – da nije naš
državljanin. O pitanju da li Ratko Mladić ima državljanstvo Srbije
ili SCG dugo se već spekuliše u javnosti, ali još nema zvanične
potvrde nadležnih o tome (i zvaničan zahtev „Politike” MUP-u Srbije
juče je ostao bez odgovora, ali ga očekujemo barem narednih dana).
Zbog slučaja generala Mladića, ali i eventualnih „potraživanja”
preostalih haških optuženika od Srbije, zanimljiva je sudbina Zakona
o saradnji sa Haškim tribunalom na osnovu koga je državna zajednica
Srbija i Crna Gora do sada ispunjavala obaveze prema ovom sudu i
koji će, po svemu sudeći, uskoro biti prenet na nivo Republike
Srbije. Da li će on biti usklađen sa Ustavom Srbije i kako će se
prema njemu ophoditi stranke u Skupštini Srbije? Budući da će se
ovaj zakon, kao i svi drugi koje Srbija bude preuzela sa nivoa
državne zajednice, verovatno naći pred republičkim poslanicima,
makar samo zbog terminoloških izmena (na primer, umesto odrednice
„SCG” mora stajati „Republika Srbija”), pitanje je koliki to može
biti problem za vladu Vojislava Koštunice. Odnosno, kako će se prema
tome odrediti socijalisti koji podržavaju manjinsku Vladu Srbije, a
poznati su kao protivnici izručenja državljana Srbije Haškom
tribunalu?
Zavisi od forme predloga
Ako bi ovaj zakon, usvojen u parlamentu bivše Savezne Republike
Jugoslavije 11. aprila 2002. godine i delimično izmenjen godinu dana
kasnije, sada zavisio od ponovne potvrde u Skupštini Srbije,
Socijalistička partija Srbije ne bi glasala za njega, jer je protiv
izručenja naših državljana, ističe Ivica Dačić, predsednik Glavnog
odbora SPS-a. Ali, šta bi se dogodilo ukoliko bi se zakon našao pred
poslanicima samo radi pomenutog terminološkog usklađivanja, Dačić
nije komentarisao, ne želeći da govori unapred, odnosno ne znajući u
kakvoj bi se formi taj predlog našao u Skupštini.
Radikali bi, kako kaže generalni sekretar ove stranke Aleksandar
Vučić, bez ikakvog kolebanja odbili svaku pomoć Vladi Srbije kada je
reč o Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom, pa bi vladajuća
koalicija onda morala da potraži pomoć od Demokratske stranke.
Izbegavši da direktno odgovori na pitanje da li bi se zbog ovog
zakona poslanici DS-a vratili u parlament, portparol stranke Đorđe
Todorović rekao je da demokrate neće obarati vladu na temi saradnje
sa Haškim tribunalom. „Ali, s druge strane, voleo bih da podsetim
javnost da je Slobodan Milošević inicirao stvaranje i saradnju sa
Haškim tribunalom. Podsetiću i na slučaj izručenja Dražena
Erdemovića u vreme vlasti Miloševića i socijalista. Saradnja sa
Haškim tribunalom je važno državno pitanje i prioritet od koga u
velikoj meri zavisi evropska budućnost Srbije i, u tom smislu,
pitanje je modela kojim će se zakon prevesti sa nivoa državne
zajednice na nivo Republike Srbije, ali je nesporno da se sarađivati
mora i da je to u najboljem interesu svih građana Srbije”, istakao
je Todorović.
Predaje nisu protivustavne
Govoreći o prenošenju zakona u slučaju odvajanja Crne Gore i Srbije,
Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije, kaže da će se
desiti isto kao što se desilo usvajanjem Ustavne povelje 2003.
godine, kada je veliki deo nadležnosti bivše SRJ prestao da postoji,
pa su i njeni zakoni postali sastavni deo pravnog poretka Srbije,
odnosno Crne Gore. Dakle, oni zakoni koji su regulisali neke
nadležnosti državne zajednice (ministarstvo odbrane, spoljnih
poslova, bezbednosti vazdušnog saobraćaja...), biće integrisani u
pravni sistem Republike Srbije. To će, prema njegovim rečima, biti
potrebno učiniti jednom odlukom Skupštine Srbije, deklaracijom ili
drugim aktom kada bude proglašavana nezavisnost, verovatno u vrlo
kratkom periodu i po kratkom postupku.
– A
da li će ti zakoni biti eventualno u sukobu sa Ustavom Srbije, to
može tek da se utvrdi ako neko pokrene inicijativu za ispitivanje
ustavnosti. U tom slučaju Ustavni sud bi, naravno, postupao kao sa
svakim republičkim zakonom, jer ti zakoni će postati republički
zakoni – ističe Slobodan Vučetić.
Ni socijalisti ni radikali za sada nisu hteli da se izjasne da li će
podnositi inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o saradnji s Haškim
tribunalom
Prema njegovim rečima, kao i u slučaju usvajanja Ustavne povelje,
Skupština Srbije će biti ovlašćena da izvrši odgovarajuća
prilagođavanja ustavnom sistemu Srbije ili potrebama Srbije, ili da
ih ukine ako želi.
Kada je reč o pitanju zabrane izručenja naših državljana i
eventualnim problemima zbog toga, Vučetić smatra da neće doći do
novih problema. Srbija je potpisala, glasala za Zakon o saradnji sa
Haškim tribunalom i taj zakon državne zajednice može biti preuzet,
može biti prilagođen – kako već republička skupština proceni.
Predsednik USS navodi da svakako neće biti nikakvih problema ako se
nastavi sa dosadašnjim modelom dobrovoljnih predaja, jer to nije u
sukobu sa Ustavom Srbije. Ali, šta se događa u slučaju nekih
hapšenja, znači li to da bi tada moglo doći do problema zbog važećeg
Ustava? Vučetić kaže da će Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom
biti na snazi dok se ne proceni, eventualno, njegova saglasnost sa
Ustavom Srbije.
– U svakom slučaju, ta materija će u celini postati materija
republičkog pravnog sistema i Narodna skupština će i taj, kao i
druge zakone, prilagoditi svojim potrebama i Ustavu Srbije. Ali u
odgovarajućoj meri, naravno, i međunarodnom pravu. Konkretnije ne
mogu da govorim jer zaista ne znam kako će sve to izgledati – ističe
Vučetić.
B. Baković
|
