Predhodna strana

U slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova

UN se spremaju za novi egzodus Srba

U najvećoj tajnosti agencije UN napravile plan za prihvat 70.000 izbeglica za koje se očekuje da će da beže u Srbiju

„Politika” je došla u posed internog i poverljivog dokumenta Ujedinjenih nacija koji predstavlja plan postupanja svih lokalnih agencija svetske organizacije u Srbiji i Crnoj Gori u slučaju da se pregovori o statusu Kosova okončaju proglašenjem nezavisnosti južne srpske pokrajine. Ujedinjene nacije predviđaju da će srpski živalj masovno da beži sa Kosmeta i za svaku eventualnost se spremaju za prihvat izbeglica, među kojima će, kako piše u tajnom dokumentu, biti najviše žena, dece i staraca.

UN predviđaju da će, u slučaju da Kosovo i Metohija dobije nezavisnost i albanski ekstremisti napadnu Srbe u pokrajini, čak 70.000 ljudi potražiti spas bekstvom u Srbiju. S prvom verzijom „Plana za hitne slučajeve za potencijalni priliv interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiju i Crnu Goru”, koji je načinjen 1. aprila ove godine, upoznate su sve nadležne organizacije UN koje se brinu o raseljenim osobama, od UNDP-a, Unicefa, Svetske zdravstvene organizacije, kancelarije UN u Beogradu, UNHCR-a, kao i relevantno tehničko osoblje.

Blagovremeno pravljenje „planova za svaki slučaj” predstavlja uobičajenu praksu ozbiljnih državnih, humanitarnih i nevladinih institucija u svetu koje spremaju „izlaznu varijantu” za svako rešenje. Postojanje takvog plana ne znači da UN planiraju ili priželjkuju bekstvo srpskog stanovništva posle proglašenja eventualne nezavisnosti južne pokrajine, već predstavlja visok stepen predostrožnosti UN, a svedoči i o postojanju svesti u UN o riziku koji ovakav ishod nosi. Činjenica da se u dokumentu pominju tri moguće opcije statusa, kao i da se srpski egzodus predviđa samo u slučaju nezavisnosti, ukazuje da su svi međunarodni čelnici, počev od generalnog sekretara UN Kofija Anana i specijalnog izaslanika UN za pregovore o Kosovu i Metohiji Martija Ahtisarija, savršeno upoznati s tim da bi nezavisnost lako mogla da znači i kraj multietničkog sastava Kosova. To svakako važi i za zagovornike nezavisnosti pokrajine u američkoj administraciji.

U dokumentu kojim raspolaže naš list predstavnici tela UN koja se bave zbrinjavanjem raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori navode da bi razvoj događaja tokom pregovora i određivanja konačnog statusa Kosmeta mogao da izazove dalju političku nestabilnost i građanske nemire na Kosovu i da dovede do novih pokreta manjina sa Kosova ka unutrašnjosti Srbije i Crnoj Gori.

U dokumentu se razrađuju tri verovatna politička ishoda za Kosovo. Prvi je nezavisnost u trenutnim granicama, sa dve varijante – jedinstvenom Kosovskom Mitrovicom ili sa autonomnim srpskim oblastima pod vlašću Prištine. Drugi ishod bio bi nezavisnost sa podelom pokrajine, što znači da bi „neki delovi, kao severni deo Mitrovice, ostali pod nadležnošću Srbije”. Treće moguće rešenje bila bi teritorijalna autonomija Kosova u okviru Srbije, pri čemu bi neke oblasti zadržale srpsku autonomiju, kao na primer severne opštine mitrovičke oblasti, severni deo grada Kosovske Mitrovice i druge oblasti koje će biti određene na regionalnoj osnovi.

Planovi za prihvat izbeglica, međutim, detaljno su razrađeni u slučaju prvog ishoda – nezavisnosti. „Najbolji scenario bio bi onaj s najmanjim pomeranjem stanovništva. To bi se verovatno desilo ako političko rešenje dovede do nezavisnosti Kosova u sadašnjim granicama, a izostane osvetničko nasilje. Očekuje se da bi u tom slučaju 57.000 ljudi promenilo mesto boravka, od čega bi otprilike 33.000 došlo u Srbiju”, navodi se u planu.

U slučaju da na nezavisnom Kosovu bude nasilja nad srpskom manjinom, agencije UN očekuju da će zaštitu u centralnoj Srbiji potražiti i do 70.000 ljudi. Precizira se da bi odmah po proglašenju nezavisnosti najmanje 25.000 ljudi iz južne pokrajine odmah krenulo ka užoj Srbiji. Između šest i dvanaest hiljada ljudi otišlo bi u Crnu Goru, a polovina njih nastavila bi put dalje ka Srbiji. Do 30 odsto raseljenih ne bi imalo gde da se smesti u početnom periodu, pa bi za njih bio neophodan privremeni smeštaj. Računa se da bi u toj fazi, koja bi trajala između dve nedelje i mesec dana, takav smeštaj bio neophodan za 10.000 ljudi u najboljem slučaju, ili za 21.000 u najgoroj varijanti.

Smeštaj za duži period trebalo bi obezbediti za oko 1.650 raseljenih u goroj, ili za tri i po hiljade u boljoj varijanti. „Ova procena zasnovana je na brojkama iz egzodusa 1999. godine, kada je otprilike pet odsto privremeno raseljenog stanovništva bilo smešteno u kolektivnim centrima”. Trideset procenata raseljenih činila bi deca, a pošto bi priliv bio veoma brz, u Ujedinjenim nacijama upozoravaju da sa pripremama za prihvat treba početi mnogo ranije.

Plan do kojeg je došla „Politika”, prvi međunarodni dokument u kojem se razmatraju posledice eventualne nezavisnosti Kosova odnosi se samo na prihvat raseljenih na teritoriji centralne Srbije i Crne Gore. Gotovo je sigurno da je sličan plan pripremljen i za samo Kosovo, gde bi, ako dođe do progona Srba, Roma i ostalih manjina, trebalo osigurati koridore za njihov prolaz do bezbednih teritorija. U izveštaju se uopšte ne pominje mogućnost da vojnici Kfora eventualno spreče nasilje i izgon manjina, kao što se ne pominje da li se prihvat raseljenih sprema za letnje ili za zimske mesece. Međunarodni posrednik u pregovorima o statusu južne srpske pokrajine Marti Ahtisari očekuje da status Kosova bude poznat do kraja godine.

Tri opcije statusa Kosova

Scenario obuhvata tri mogućnosti političkog rešenja za Kosovo:

1. Nezavisnost Kosova bez menjanja granica, sa dve varijante – jedinstvenom Kosovskom Mitrovicom ili sa autonomnim srpskim oblastima pod vlašću Prištine.

Planovi za prihvat izbeglica detaljno su razrađeni u slučaju prvog ishoda – nezavisnosti:

– Najbolji scenario bio bi onaj s najmanjim pomeranjem stanovništva. To bi se verovatno desilo ako političko rešenje dovede do nezavisnosti Kosova u sadašnjim granicama, a izostane osvetničko nasilje. Očekuje se da bi u tom slučaju 57.000 ljudi promenilo mesto boravka, od čega bi otprilike 33.000 došlo u Srbiju, navodi se u planu.

– U slučaju da na nezavisnom Kosovu bude nasilja nad srpskom manjinom, agencije UN očekuju da zaštitu u centralnoj Srbiji potraži i do 70.000 ljudi.

2. Nezavisnost sa podelom pokrajine, što znači da bi „neki delovi, kao severni deo Mitrovice, ostali pod nadležnošću Srbije”.

3. Teritorijalna autonomija Kosova u okviru Srbije, pri čemu bi neke oblasti zadržale srpsku autonomiju, kao na primer severne opštine mitrovičke oblasti, severni deo grada Kosovske Mitrovice i druge oblasti koje će biti određene na regionalnoj osnovi.

Indikatori ranog upozorenja

U planu je detaljno navedeno koje bi agencije trebalo da preuzmu odgovornost za hranu, higijenska sredstava i bezbednost eventualnih izbeglica... Navodi se i da će biti praćeni takozvani indikatori za rano upozorenje. Ta strategija već se od februara primenjuje u Crnoj Gori, a prate se trendovi kretanja sa Kosova, kao i broj putnika iz pokrajine, broj ljudi koji ulazi u Crnu Goru sa svojinom, kao i broj raseljenih i potencijalnih raseljenih koji kupuju nekretnine u Crnoj Gori. Podaci se upoređuju mesečno.

Prevoz sa juga

Procenjuje se da bi većina raseljenih u užu Srbiju krenula sopstvenim vozilima, ali u slučaju nasilja nad kosovskim Srbima i velikog priliva izbeglica bilo bi neophodno obezbediti i drugi prevoz, kako bi ljudi mogli efikasno da budu prebačeni na konačna odredišta. Posebno se naglašava da je to neophodno uraditi na jugu Srbije, što bi moglo da znači da agencije UN očekuju da bi najveći priliv mogao da bude iz Kosovskog pomoravlja (pa čak i iz centralnog Kosova ili iz Štrpca) ka Preševu i Bujanovcu.

Upravljanje i koordinaciju planiranja preuzeli su UNHCR, Unicef i Kancelarija stalnog predstavnika UN u Beogradu. Vođstvo je prepušteno Visokom komesarijatu UN za izbeglice. Predviđena je i saradnja sa komesarijatima za izbeglice Srbije i Crne Gore, kao i sa desetak nevladinih organizacija, među kojima su i Međunarodni komitet Crvenog krsta, srpski i crnogorski Crveni krst i Danski savet za izbeglice.

Portparol UNHCR-a: Nije javni dokument

Na molbu da prokomentariše prognozu UN o bekstvu Srba sa Kosova, predstavnik UNHCR-a za medije Vesna Petković rekla je da „UNHCR kao humanitarna organizacija koja deluje u raznim okolnostima, počevši od elementarnih nepogoda pa do ratnih dešavanja, mora uvek da bude dovoljno spremna za takve hitne situacije i brze i blagovremene akcije”.

Ne želeći da komentariše plan „koji nije javni dokument”, Petković kaže da je UNHCR na teritoriji Srbije gost vlade i da je vlada u potpunosti upoznata sa njegovim radom.

Vladimir Radomirović

Biljana Mitrinović

  Štampa