Predhodna strana

Ako ovaj tekst  povežete sa intervjuom Senatora Džordža Voinoviča Politici pod naslovom „Tadić i Koštunica da dođu u Vašington“ dobićete vrlo jasnu sliku zašto Buš najavljuje posetu Koštunice Vašintonu i šta će se od njega zahtevati. Treba silom stvoriti novu „demokratsku“ opciju kako bi se dalje rastakanje Srba nastavilo. 

Buš najavio dolazak
Koštunice u Vašington

Šef Bele kuće, na sastanku sa studentima u Beču, govorio o pristupu Vašingtona kosovskom problemu

VAŠINGTON, 21. juna – (Od našeg stalnog dopisnika)

Američki predsednik Džordž Buš je na današnjem sastanku sa studentima u Beču izjavio da će „uskoro u SAD doći premijer Srbije” Vojislav Koštunica, izvestila je redakcija Glasa Amerike na srpskom jeziku. Kako se saznaje, šef Bele kuće nije, pri tom, izneo pojedinosti tako najavljene posete – ni na čiji bi poziv do nje došlo, ni kog datuma bi se realizovala.

Prema dostupnim verzijama o tom „okruglom stolu” u glavnom gradu Austrije, Buš je precizirao da bi prilikom te posete „mi od premijera Srbije tražili da uvaži potrebe Kosovara, a u isto vreme bismo mu dali uveravanja da će naša politika garantovati prava manjina”. Ovakve nagoveštaje on je izneo u odgovoru na pitanja učesnika tribine, za koga se može pretpostaviti da je poreklom kosovski Albanac.

U tom razgovoru Buš je govorio šire, kako se čuje, o angažmanu Amerike na Kosmetu. Rekao je, uz ostalo, da su njene trupe tamo da bi osigurale stabilnost neophodnu da „Srbija i Kosovo dođu do miroljubivog rešenja problema, koje bi trebalo da bude prihvatljivo za obe strane”.

Dodao je da „treba da se nastavi dijalog između Srbije i onih koji žele da Kosovo postane nezavisna zemlja, tako da rešenje izrazi potrebe većine a da istovremeno ojača prava manjine”. U tom pogledu će Amerika sarađivati sa EU, ponovio je Buš, koji je u Beč došao na samit SAD–EU.

Kako se saznaje, i Vašingtonu i Beogradu je stalo da se odnosi između SAD i Srbije unaprede raznovrsnim metodima pa i podizanjem nivoa neposrednih susreta. Senator Džordž Vojnovič je prošle nedelje za naš list izjavio da je poslao pismo Bušu da u Vašington pozove predsednika i premijera Srbije i tako izrazi prijateljstvo između dve zemlje. Petorica kongresmena su gotovo istovremeno šefu Bele kuće preporučili jačanje veza s Beogradom, posebno ističući reforme u odbrambenom sektoru Srbije.

„Želimo šire odnose sa Srbijom i predstavnici vlasti iz Beograda, lideri iz Beograda, uvek su dobrodošli u Sjedinjene Države”, izjavila je visoka funkcionerka Stejt departmenta Rozmari di Karlo juče Glasu Amerike koji je od nje zatražio stav Ministarstva inostranih poslova o pomenutim inicijativama. Navela je da se već međusobne veze šire na poslovnom i vojnom planu…

Ovde je prekjuče šefica Stejt departmenta Kondoliza Rajs primila predsednika i premijera Kosova, Fatmira Sejdijua i Agima Čekua, što se može doživeti kao davanje neuobičajeno visokog nivoa aranžmana za lidere teritorije koja nije država i koja je pod međunarodnom upravom. Susret je dao povod za različite komentare, a juče je na konferenciji za novinare portparol Stejt departmenta, Adam Ereli, rekao da je Rajs sagovornicima, uz ostalo, naglasila da je „važno da narod i vlasti Kosova poštuju međunarodne principe i orijentire koje je dala Kontakt grupa, kako bi se ostvarili standardi”, a koji mahom insistiraju na bitnom popravljanju prava manjina, što je juče ponovljeno i na sastanku Saveta bezbednosti UN.

Deklaracija samita u Beču
o zapadnom Balkanu

Naredna godina suštinska za region

BEČ - Naredna godina biće period koji će biti od suštinskog značaja za Zapadni Balkan, istakli su lideri Evropske unije i SAD u deklaraciji sa juče održanog samita u Beču i dodali da će se i dalje raditi na ostvarivanju bezbednosti i prosperiteta tog regiona.

Iskoristićemo iskustvo uspešne transatlantske saradnje i nastaviti da sarađujemo u cilju stabilizacije zemalja tog regiona, podrške njihovim evropskim i evroatlantskim perspektivama i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, navodi se u deklaraciji.

„Nastavićemo da radimo sa NATO i OEBS-om kako bismo osigurali bezbednost i prosperitet regiona”, dodaje se u tekstu.

„Kada je reč o Kosovu, nastavićemo da obezbeđujemo zbliavanje naših stavova u tekućim pregovorima kako bismo promovisali dugotrajni status koji poštuje principe Kontakt grupe”, ističe se u deklaraciji.

Lideri EU i SAD su, takođe, istakli da će razviti odnose sa nezavisnom Crnom Gorom.

„Razvićemo odnose sa Crnom Gorom, kao suverenom i nezavisnom državnom i pozivamo i Srbiju i Crnu Goru da nastave direktan i konstruktivan dijalog o njihovim budućnim odnosima”, navodi se u tekstu.

O Zapadnom Balkanu lideri SAD i EU su i u Izveštaju o političkim i bezbednosnim pitanjima istakli da su usaglaslili poruke kako bi podržali proces rešavanja budućeg statusa Kosova, uz blisku saradnju sa specijalnim izaslinikom UN za Kosovo Martijem Ahtisarijem i UNMIK-om

M. Pantelić

Senator Džordž Voinovič za „Politiku”

Tadić i Koštunica
da dođu u Vašington

U pismu Bušu tražio sam da pozove predsednika i premijera Srbije u SAD

Jedan od onih koji je preslišavao jučerašnje svedoke na diskusiji Helsinške komisije o južnoj i centralnoj Evropi bio je republikanski senator iz Ohaja Džordž Voinovič, dugogodišnji guverner ove države. On se naročito zanimao kakvi se sve mehanizmi sprovode za zaštitu manjina na Kosmetu i zaštitu pravoslavnih crkava i manastira. U jednom trenutku otkrio je da je „Srbin po poreklu” i da misli da su Srbi dosta toga preživeli pa da je potrebno pokazati da ih „mi Amerikanci volimo i cenimo kao prijatelje”. Posle diskusije on je pristao na kratak razgovor za „Politiku”.

„Napisao sam pismo predsedniku Bušu, i rekao sam mu da bi bilo jako dobro i korisno da predsednik Tadić i premijer Koštunica dođu u SAD kako bismo im i lično potvrdili da mi volimo Srbe i da smo prijatelji sa Srbima. Mi bismo voleli, kako ćemo im reći, da vidimo progres u Srbiji i spremni smo da pomognemo na svaki način kako bi se standard života popravio, kako bi se smanjila nezaposlenost i kako bi se živelo bolje”, kaže ugledni senator. „Ako bi Tadić i Koštunica mogli da rade zajedno, a Tadić je nedavno u uvodniku u ’Vašington postu’ izneo viziju za budućnost Srbije, ja sam siguran, kad bi njih dvojica mogla zajedničkim snagama da pronađu neki put napred, da bi to bilo kao da je sunce obasjalo Srbiju. Oni su vođe i oni bi to mogli da ostvare. Ako se ne pokrenu napred i ako nemaju viziju, bojim se da bi Srbija mogla da zaostane i za onim svojim susedima koji su nekada bili daleko iza nje.”

Šta je, osim Mladića, glavna prepreka za Srbiju ka njenom progresu?
– Pa, mislim da bi morali najozbiljnije da se posvete razgovorima oko Kosova i da agresivno insistiraju da Kosovo, ako na kraju i dobije nezavisnost, mora da bude multietničko sa zagarantovanim punim pravima manjina. Moraju da se založe da nasleđe i spomenici Srpske pravoslavne crkve moraju biti u potpunosti zaštićeni, da Srbi počnu da se vraćaju na Kosovo i da im tamo budu obezbeđeni uslovi za život i rad. Takođe zaista verujem da tamošnji Srbi treba da učestvuju u radu kosovske vlade i da Beograd ne bi smeo u tome da ih obeshrabruje. Srbi na Kosovu imaju svoje zagarantovano mesto u vladi i ne bi trebalo da se tog mesta odriču. U Hrvatskoj je, na primer, došlo do stvarnog poboljšanja položaja Srba. Naravno, posao nije završen, nemojte pogrešno da me shvatite, ali je mnogo bolje nego što je bilo. To je zato što Srbi umesto da kao autsajderi sede i gledaju šta se dešava, danas iz strukture vlasti ostvaruju svoje interese i predstavljaju svoj narod.

Vaš otac je bio Srbin, zar ne?
– Moj otac je bio Srbin, iako je rođen ovde u Americi. Ali govorio je tako čisti, savršeni srpski da su svi verovali da je živeo tamo. Njegova familija je iz Topuskog, a imam rođake i u Beogradu. Znam da se teško živi i želeo bih da pomognemo Srbima. Želeo bih da mogu da poručim svom ocu da je, eto, i Srbija stigla u Evropu, da je razvijena i srećna zemlja.

Šta biste vi uradili kada su pregovori o Kosmetu u pitanju?
– Da sam ja na mestu Koštunice, bio bih za pregovaračkim stolom i insistirao bih na infrastrukturi i na predlogu koji je već na stolu, da ostane Kfor, ostane međunarodna policija, međunarodne sudije i tužioci. Da se možda nešto više uradi na decentralizaciji, tako da izbeglice mogu da se vrate. Da se crkve i manastiri rekonstruišu. Garancija da će se sve to ostvariti jeste da će biti dovoljno međunarodnih posmatrača. Znači, za Srbiju bi sada trebalo da bude najvažnije pitanje kako da se zaštite prava manjina na Kosovu i u isto vreme kako da Srbija pođe putem u Evropsku uniju. Pristići će investicije, popraviće se položaj ljudi. Bolje će se živeti.

Sredite to sa Kosovom, pošaljite Mladića u Hag i krenite napred. Pustite da sunce obasja Srbiju, setite se da „Samo sloga Srbina spasava”, rekao je Voinovič citirajući ovu izreku na izvornom srpskom jeziku.

Z. Šuvaković

  Štampa