Predhodna strana

SAD prave totalnu informativnu bazu podataka

Iz američke Agencije za Nacionalnu Bezbednost (National Security Agency- NSA) ovih dana može se čuti priča o krađama bez presedana raznih informacionih podataka. Da li neobične krađe informacija u SAD imaju veze sa agencijom DARPA i projektom totalne informativne baze Džona Poindekstera

30. jun 2006

Agencije za Nacionalnu Bezbednost – NSA (popularno nazvana „Zgrada zagonetki“)

Dok se u našem parlamentu vodila rasprava o uvođenju novih ličnih karata sa čipom, u kome bi bili pohranjeni svi podaci i vlasniku, mnogi poslanici sa pravom su pitali ko bi sve mogao raspolagati njihovim podacima?
Da li zaista ima razloga da brigu?
Iz poverljivih izvora američke Agencije za Nacionalnu Bezbednost (National Security Agency- NSA) ovih dana može se čuti priča o krađama bez presedana raznih informacionih podataka. Na spisku prijavljenih krađa u poslednje dve godine veliki je broj ukradenih kompjutera, hard diskova, neovlašćeno iskopiranih baza podataka, hakerski napadnutih informacionih baza i sl. Broj i način ovako poharanih kompjutera je do sada nezabeležen u svetu.

Meta kradljivaca su uglavnom kompujterski fajlovi sa finasisjkim transakcijama, bankovnim računima, medicinskom arhivom, podaci o zaposlenima gde su posebno na meti podaci iz kartona socijalne sigurnosti (bez ovog kartona u SAD se ne može zaposliti, a mnoge banke traže broj kartona kako bi izdale nekom platnu karticu, pa ga imaju skoro svi građani SAD). Kradu se fizički kompjuteri ili hakerski: zdravstveni kartoni pacijenata, elektronska pošta zaposlenih, stručni radovi studenata, spiskovi birača, podaci o učenicima, studentima, stipendistima, spiskovi zaposlenih u državnim i privatnim kompanijama, baze podataka u staračkim domovima, podaci o uživaocima socijalne pomoći, starim licima...
Na meti su i podaci iz oblasti telekomunikacija i razni softveri.
Posebno zabrinjava što krađe u mnogim privatnim kompanijama verovatno i nisu prijavljene, jer se vlasnici plaše za svoju poslovnu reputaciju ili prosto ne žele policiju u svojoj kompaniji.

Sve ovo predstavlja ogroman broj podataka koji se daljim povezivanjem i analizom dobijenih informacija tiče stotina miliona ljudi i u SAD i u svetu.
Iskusni agenti NSA, međutim, tvrde da ovoliko krađa ne može biti slučajnost, već se verovatno vode iz nekog neformalnog centra moći.
Ako je krađa u domenu organizovanog kriminala, pitanje je kome su potrebni svi ti podaci?
Najčešće se zato postavlja pitanje da li se to tajno sprovodi program Pentagona i agencije DARPA o Totalnoj Informacionoj Budnosti (Total Information Awerness), a čije je finansiranje Kongres 2003. odbacio?

TOTALNA BAZA PODATAKA

Radi se o Kancelariji Značajnih Informacija (Information Awerness Office - IAO), osnovanoj 2002. u sklopu Agencije za unapređivanje istraživačkih projekata u oblasti odbrane (Defence Advanced Research Projects Agency), sa popularnom skraćenicom DARPA. Agencija DARPA radi u sklopu Pentagona i poznata je po pravljenju projekata za nove ratne tehnologije koje se graniče sa fantastikom.
Idejni tvorac kancelarije IAO bio je Džon Poindekster penzionisani pomorski admiral, koji je izgubio posao savetnika za nacionalnu bezbednost u vreme Ronalda Regana nakon afere Iran- Kontra. Tada je optužen za višestruka krivična dela i to: za zaveru, laganje pred Kongresom, prevaru vlade i predsednika i uništavanje dokaza u aferi Iran – Kontra. Sa generalom Oliverom Nortom uništio je tada oko 5 000 imejl poruka u vezi nelegale prodaje oružija Iranu (islamskim fundamentalistima), a zatim finsiranja Kontraša u Nikaragvi, sa ciljem rušenja legalne vlasti. Neke poruke, koje su imale back-up , i koje su zaboravili da unište, otkrile su da je u čitav biznis možda bio umešan i sam predsednik Regan, a što je Poindekster u istrazi i pred Kongresom negirao.
Iako osuđen na kaznu zatvora, Poindekster je pozvan da još jednom svedoči pred Konresom, pa mu je to u zamenu za pružene informacije omogućilo imunitet. Posle 180 svedočenja Poindekster se mnogih detalja jednostavno »nije više sećao«.

Kada je Džordž Buš januara 2002. Poindekstera postavio za rukovoidoca novoformirane Kancelarije za značajne infomacije (IAO), u agenciji DARPA, pri Ministarstvu odbrane, bilo je to u vašingtonskim krugovima pravi šok.
Povod za otvaranje ove kancelarije bio je teroristički napad 11. septembra 2001. na Njujork i Pentagon koji je američke građane, a posebno Kongres, uverio da se protiv terorista mora raditi preventivno. U svojoj knjizi »Prelaženje Rubikona« Majk Rupert, publicista i bivši policajac, tvrdi međutim da su upravo neke službe iz Pentagona učestvovale u ovom terorističkom napadu pri čemu je teško optužio i samog potpredsednika Čejnija, koji je sve nadgledao. Ovo nikada nije dokazano , jer su svi materijali iz istrage o događaju 11. septembra proglašeni državnom tajnom, a na snagu je stupio i Patriotski zakon koji kongresmenima i policiji zabranjuje bilo kakvo iznošenje podataka u javnost. Zakon je i dalje na snazi, a Ruperta neki nezavisni novinari nazivaju plaćenim dezinformatorom neokonzervativaca. U svakom slučaju DARPA je dobila mogućnost da realizuje svoj program IAO.
Ideja je bila da Kancelarija Džona Poindekstera izradi projekat na bazi širokog prikupljanja informacija iz svih vidova komunikacije: interneta, telefona, imejlova, faks linija... A za sve to trebalo je imati posebne programe koji bi informacije sakupljali, klasifikovali, arhivirali i sa posebnim softverskim alatima brzo ukrštaili, obrađivali i prosleđivali svuda gde je potrebno. Prostor za obradu je ČITAV SVET, jer TERORISTI SU SVUDA.

John Poindexter

Zašto je izabran baš penzionisani admiral sa doktoratom Poindekster?
On je 1996. godine počeo da radi u maloj privatnoj kompaniji »Syntek Technologies” koja je pod ugovorom radila projekte u oblasti odbrane, ali i neke komercijalne poslove. Firma je imala ugovor i sa DARPA. Kao potpredsednik firme radio je na projektu za DARPA koji je nazvan GENOA. Cilj projekta je bio da se napravi softverska podloga za ogromnu bazu podataka koja bi bila rudnik svih vrsta informacija, pri čemu bi se sve one na svaki mogući način mogle povezivati.

Evo kako je Poindekster predstavio svoj program “Totalna Informaciona Budnost” na skupu “DARPA TECH” avgusta 2002., u Enhejmu u Kaliforniji:
“Obaveštajno prikupljanje mora obuhvatiti hiljede ljudi čiji identitet i kretanje obično ne znamo. To je analogno traženju podmornice u okeanu šumova - mi moramo naći teroriste u svetu različitih šumova, da razumemo šta planiraju, razvijaju, i da pripremimo unapred sve opcije za sprečavanje njihovog napada”
Jedan od najznačajnijih zadataka u tom cilju za dr Poindekstera je bilo praćenje svih vidova transakcija:
“Ako neka grupa terorista namerava da izvrši napad najbolji način da im se uđe u trag je praćenje svih njihovih transakcija u informacionom prostoru jer u svakoj komunikaciji ostaje neki potpis, neki znak…”
Zato je po Poindeksteru bilo potrebno stvaranje jednog totalnog sistema nadzora u kome različite baze podataka mogu da komuniciraju, sjedinjuju se i transferišu gde treba, što brže i što pouzdanije.

“Naš cilj je totalna informaciona budnost”, naglasio je Poindekster. “… Nama je potrebno više nego da budemo sigurni da različite baze potadaka međusobno komuniciraju, nama je potreban način da iscedimo informaciju koja nam je značajna iz svih onih ujedinjenih baza, ali da osiguramo da privatna informacija svakog građanina bude zaštićena”,
Dakle, da specijalni alati ne bi “cedili” tamo gde ne treba, podaci građana bi u “totalnoj bazi” bili posebno identifikovani I zaštićeni kao takvi. To znači da “totalna baza” mora imati I totalne podatke (!)
Tako je Kancelarija značajnih informacija (IAO) postavila sebi cilj da “izmišlja, razvija, primenjuje, sjedinjava, prikazuje i prenosi informacione tehnologije, komponente i prototipove informacionih sistema koji će biti stalno nadgledani kako bi se posebnim alatima suprostavili asimetričnoj pretnji”( misli se na doktrinu asimetričnog ratovanja-asymetric warfare). Projekat je nazvan TOTALNA INFORMACIONA BUDNOST. (Total Information Awerness - TIA)

Tehnologije koje bio se pri tom povezivale bile su već usvojene kao projekti DARPA:
To je uključivalo projekat Džonatana Filipsa “Humana identifikacaija sa daljine- HumanID” što je podrazumevlo korišćenje multimodalne bimetričke tehnologije identifikacije.
Dag Dajer je razvijao program nazvan GENISYS, koji održava sve potrebne podatke u totalnoj bazi, ali tako da se oni, bez obzira u kom delu sveta prikupljeni, mogu koristiti kao u centralnoj bazi. Tehnologija čitanja podrazumevala bi potpunu zaštitu podataka od neovlašćenih lica.
Čarls Vejn je zadužen za programe nazvane TIDES I EARS. Zadatak programa je da automatski, sa bilo kog jezika informaciju pronađe, prevede i konvertuje u tekst. To znači da se svaka strana reč uhvaćena u telefonskom razgovoru, npr. odmah može identifikovati i prevesti na engleski. Program bi obuhvatio oko hiljadu jezika.
Tu je i program bio-nadzora Larija Vilisa, kao i projekat GENOA 2, Toma Armjuira, koji ima zadatak inteligentne analize ogromne količine podataka, odnosno izrade posebnih softverskih alata koji bi taj posao obavljali.

DARPA je imala 2003. i projekat Open BSD, što je značili izradu besplatnog operativnog sistema čiji je glavni cilj bio bezbednost. Podrazumeva se da bi ag korisnici računara rado instalirali- radi svoje bezbednosti(!) Finansiranje je prekinuto navodno zbog jednog važnog programera, koji je izneo u javnost neke svoje antiratne stavove. Ipak, oko 2,3 miliona dolara je već potrošeno na izradu ovog programa.
Dakle TIA projekt je imao cilj objedinjavanje svih ovih projekata koji bi motrili I obrađivali milijarde komunikacionih razmena, a inteligentne mašine bi iz obilja podataka našle sumnjive detelje koji bi otkrili terorističke planove(!)
Da li vam sve ovo deluje sumanuto?
Upravo su to shvatili i mnogi kongresmeni. Iznete su i u javnosti žestoke kritike da takav sistem može predstavljati uvod u društvo masovnog nadzora. Tako je IAO odlukom Kongresa 2003. skunut sa državnog budžeta.
Ali da li se ipak sprovodi? I da li je u tom poslu i dalje Džon Poindekster (iskusni zaverenik) ili je ideju i posao preuzeo neko drugi? I da li sa ovim ima veze odluka Bila Gejtsa da se posveti “humanitarnom radu”?
U svakom slučaju bar znamo zbog čega ćemo mi u Srbiji biti čipovani.

SAMO U POSLEDNJA TRI MESECA OVE GODINE PRIJAVLJENE SU SLEDEĆE KRAĐE:
Od Denverske izborne komisije ukradeno je 150 000 glasačkih podataka.

Iz Odeljenja za prihode u Oregonu nestalo je delovanjem virusa 2.200 pesonalnih fajlova.

Iz Union Pacifik železnice ukradeni su podaci za 30 000 korisnika.

Iz KDDI Telco, Japan iscurili su podaci o 4 miliona telefonskih brojeva iz odeljenja za finansije.

Državni oditor iz Minesote ostao je bez kompjutera sa podacima o 493 zaposlena.

Iz Human Medicare Program-a nestali su medicinski podaci za 17 000 korisnika.

Hanford Nuclear Reservation pokraden je za 4 000 brojeva karata socijalne sigurnosti.

Univerzitet u Delaveru prijavio je krađu brojeva socijalnih karata za 1.076 korisnka.

Trgovinska Potomak Banka ostala je bez kompjutera sa podacima o 48 000 korisnika.

Internacionalni univerzitet u Floridi ostao je bez podataka o nekoliko hiljada korisnika.

Majami univerzitet u Ohaju zbog uništenja opreme izgubio je podatke o 851 studentu. Slično su prošli Američki Institut CPA, Uiniverzitetski zdravstveni centar Hadson u Ohaju (ostao bez medicinskih podataka za 60 000 korisnika).

Korporacija za studentske pozajmice iz Teksasa, ostala je bez kompjutera sa podacima oko 1.300 000 korisnika.

Wells Fargo Bank prijavila je nestanak komjutera sa podacima o računima.
Iz Odeljenja za rad sa veteranima (Dept. of Veterans Affairs) nestali su kompjuteri sa medicinskim podacima 28.700.000 korisnika.
Columbus Bank & Trust je ostala bez podataka o kreditnim karticama.
Ministarstvo odbrane je pretrpelo hakerski upad u bazu sa finansijskim podacima I kartama socijalne sigurnosti.
Morgan Stanley, Clydesdale Bank (UK), Master Card takođe su imali hakerski upad u bazu.
Američki Crveni Krst, Fraser Health Nadleštvo iz Kolumbije, Univerzitet Fairbanks na Aljasci I mnogo drugih prijavili su nestanak svojih baza podataka.
I ministartsvo poljoprivrede je imalo sličnu krađu podataka za 26 000 zaposlenih. Univerzitet u Alabami je pokraden za podatke o 9 800 donatora bubrega.
Krađe nisu posteđene ni vojne baze podataka, kao na primer US Marines Corps gde su ukradini brojevi socijalnih karata, dok je mornarica je 23.juna objavila da su joj ukradeni brojevi socijalne sigurnosti i podaci o rodenju za 28.000 mornaričkih službenika i njihovih porodica.
Krađu je pretrpela i Bank of America gde su nestale informacije 1.200 000 zaposlenih.
Spisak oštećenih je podugačak, a poverljivi izvori iz FBI tvrde da im je skrenuta pažnja da ne vrše nikakvu istragu.

Ivona Živković

  Štampa