Predhodna strana

Koštunica, zver nad zverima

Možda je naslov malo preoštar ali kad pročitate ceo tekst možda će te se i vi zapitati? U čemu se to „ogleda“ moral, ljudsko i političko poštenje, patriotski duh bivšeg predsednika Jugoslavije, a sadašnjeg predsednika Vlade Srbije.

Oni tamo su krivi… „ja jedini mogu da vas pogledam u oči“

Sve ovo može se sagledati kroz dilemu jednog visokog intelektualca, profesora beogradskog univerziteta. Kad ovim dilemama dodamo i deo razgovora sa Miloševićem - „Svedočenje“ Milene Arežine o Koštunici se stiče potpuno drugačija slika. U tom pravom odrazu ogledala najzad vidimo da je „poštenjačina“ u stvari prevejani prevarant, navodno zbunjen a u suštini veoma pribran. „Neobavešteni“ je vrlo dobro obavešten čak preinformisan ali je za ono neprijatno najbolje kao noj gurnuti glavu u pesak, i reći nisam znao. „Moralista“ koji je na đubrište bacio sve moralne vrednosti pa čak i one uobičajeno ljudske. „Legalista“ gde je lakše pobrojati ustave i zakone koje nije prekršio nego one koje kršio…

„Moralista“ se koristi jednom krajnje nemoralnom metodom obmanjivanja domaće javnosti, pa često u svojim izjavama biva po prilično oštar, naročito na nacionalnom planu, ali rezultati su sve katastrofalniji po Srbiju i srpski nartod. 

Da bi zaključak doneli sami bez nepotrebnih sugestija, prepuštam vas tekstu profesora i njegovim razmišljanjima, uz jedno veliko pitanje??? Kako će se tek u ovakvom ambijentu podvala, afera i prevara, medijskih cenzura i manipulacija snaći jedan prosečan građanin??? Kako li će on odabrati svog kandidata i pokloniti mu poverenje na izborima, koje često na ovim prostorima i život znači???   

 ____________________________________________________________

Profesor:

Pre 10-15 godina i ja sam verovao da je Koštunica „pošten“, „nacionalista“... samo malo muljav. Čak sam na jedim lokalnim izborima ovde na Voždovcu glasao za DSS. Međutim...očigledno da nisam sve znao. Čovek uči dok je živ.

Pred izbore 2000-te još uvek sam verovao da je „pošten“ ali možda malo zaveden. Malo mi je teško da priznam da sam i ja naseo na zapadnu propagandu o Koštunici kao „umerenom nacionalisti“. Stvorena je takva atmosfera, ali nikako nisam mogao da predvidim da će on u stvari biti najubitačnije oruđe u tuđim (zapadnim) rukama za temeljno razbijanje Jugoslavije i Srpstva. Mada sam trebao.… odnosno, trebalo je već tada da shvatim neke stvari.… Neko ko uđe u koaliciju sa onakvim ološem, kakav su uglavnom činili DOS, sigurno ne može biti kvalitet.…

Ipak, nisam hteo previše da rizikujem. Glasao sam za Slobu (prvi i poslednji put). Jedno mi je bilo potpuno jasno, da ako pobede te bitange nazvane DOS, crno nam se piše. S druge strane, Toma nije imao šanse, to je bilo više nego jasno, pa je izbor bio skučen, Koštunica ili Milošević. Negde pred same izbore, jedan naš čovek iz Kanade, patriota, dobro informisan, ima i svoju mrežu... reče mi: „Pre par nedelja za Koštunicu bih stavio desnu ruku u vatru. Međutim, sada znam da svaki čovek ima svoju cenu, a njegova je VEĆ PLAĆENA. Nisam baš bio uveren da je u pravu ali... Možda je i to bio neki gram više na Slobinom tasu.

Onda su došli izbori, pa izborni rezultati…. I odluka ustavnog suda da se „izbori na Kosovu i Metohiji poništeni“ (potpuno nelegalna, bez jasnog obrazloženja) što je značilo da se ti izbori „moraju ponoviti jer utiču na konačni rezultat“ (bar tako piše u zakonu). Naime, čak i sa tim rezultatima Koštunica je imao nešto više od 48 procenata, a kada su poništeni ispalo je da ima nešto preko 49,2%, ali 50%+jedan glas nema. Dakle sve je jasno. Treba održati drugi krug izbora, ali i tu je bilo jedno veliko ALI:

DOS neće drugi krug.… znaju da je Milošević otkrio da je pokraden na mnogim izbornim mestima i da će sada kontrola biti mnogo čvršća. Osim toga Tomini glasovi bi otišli Slobi a Koštunica je dobio sve što je mogao i pokrao.

 ____________________________________________________________

Svedočenje - Milene Arežine

07. oktobr:

«Zovem u 11 časova ponovo. Mira mi hladno odgovara “Nemamo vremena, ne možemo da vas primimo”. Prekipe mi. Ustajte momci, idemo! Vozi me Joca, a i Slaviša je s nama. Izlazim u Užičkoj 11, a oni se vraćaju. NA ulazu kod kapije kažem: «Idem kod predsednika». Oni me već znaju. Vrlo brzo me puštaju.
Utrčavam u rezidenciju, a jedan uljudan mladić odvodi me desno od ulaza. Sloba je bio sam u kabinetu, ležerno obučen, polusportski. Vidno se iznenadio kad me je video. “Sta je bilo Milena? Otkud ti?”, reče mi on ležerno.

“Donela sam Vam, predsedniče, onu odluku Suda, za kojom tragate od 04. oktobra. Sinoć su Vam podmetnuli falsifikat.”
“Ne zanima me ni Sud, a ni njihova odluka, bez obzira kakva je. Više ništa povodom toga!” – odbrusi kratko, i s lica mu se izgubi onaj nasmejani izraz.

“Morate je pročitati, pa nek se desi što se desi. Celu noć lelujam između života i smrti da bih se dočepala ovog originala. Stvarno predsedniče, nije u redu. Vaša supruga me jutros zavlači, što sa frizerom, što sa gužvom, da bi me na kraju otkačila. A sad me i Vi ovako dočekujete. Ne dolazim radi sebe i nisam iracionalan čovek, pa da verujem da ću bas ja da Vas spasim! Ali je strašno da se od Vas krije odluka koja je sudbonosna za Vaš status.”

Primetih da se smračio. Ja nastavih.
“Morate znati izvorni sadržaj sudske odluke. To je sustina mog dolaska. Sinoć ste kapitulirali proglašavajući da je Koštunica pobedio sudskom odlukom Saveznog ustavnog suda, a to u odluci nigde ne piše, niti ona ima snagu izvrsnog naslova za izbor predsednika Jugoslavije.

Otkud Vam to? Ko Vas je tako surovo prevario? Gde ste Vi to pročitali da je Koštunica izabran za predsednika?”

“Sedi Milena, smiri se malo”, reče znatno pomirljivije.

“Što se tiče tvog pitanja, nisam pročitao nigde, niti ću tu odluku čitati. Ta stvar je završena”.

“Neću da se smirim, a i ne mogu. Satrah se hvatajući putanju istine, koja se razvlači i zavlači između podivljalih staraca SIK-a i SUS-a, verujući da Vam je vazna. A očigledno nije, čim se više ne borite. Bilo bi nevažno da je ova stvar završena, kako Vi to kažete, ali nije. Tek sada imate adut kojim, uprkos svemu, možete okrenuti sve u svoju korist. Samo tražite da se izborni postupak nastavi, tj. Ponove izbori na Kosmetu i ništa vise!”

*****

“Dajte mi sad da vidim tu Vašu odluku. Da li je moguće da postoje dve? Jedna za Vas a druga da sačeka vreme kad sve ovo više ne bude bitno.”
“Kakvu odluku želiš da vidiš?”, upita Sloba prilično zbunjen.
“Pa tu što ste sinoć dobili, jer sadržaj koji ste preneli u direktnom obraćanju naciji ne odgovara originalnoj odluci Saveznog ustavnog suda. A pozvali ste se na istu. Gde to piše da je Koštunica pobedio? Vi ste upravo to rekli.”

“Ja sinoć nisam dobio nikakvu odluku, pa i ne znam sta piše”, reče ustajući od svog stola i sede prekoputa mene.
“Kako niste kad ste je citirali? Vi ste rekli „dobio sam službenu informaciju da je odlukom Saveznog ustavnog suda pobedio Vojislav Koštunica“.
“Pa da, dobio sam upravo takvu informaciju, a ne odluku. I ja sam tu informaciju preneo, i to je sve”, reče mirno.

“Zašto pre obraćanja niste tražili zvanično od Suda odluku, da je uporedite sa tom dobijenom informacijom?”
“A od koga odluku da tražim kad Savezni ustavni sud već više dana neće da mi je dostavi? Pa zar je nisam u tvom prisustvu tražio i četvrtog uveče, pa ceo dan petog oktobra? I uvek isto obrazloženje, te nisu je napisali, te nije potpisana, te ovo te ono. To i sama znaš. A onda sam šestog digao ruke. Prihvatio sam sinoć informaciju. Sta bih drugo?

Nisam ja islednik pa da preispitujem kad je sud doneo odluku, kako glasi, kome je prvo dostavlja i kad se objavljuje u „Službenom listu“. Ja se zbilja tom procedurom ne mogu baviti. Ako je svima bilo važno da se odluka ne napiše i ne pošalje iz Suda dok ne izgori zgrada Skupštine, onda je sve potpuno jasno.

Zašto bih se ja otimao za odluku koju Sud ne da? Ako je to bio njihov plan, eto, ispunili su ga, pa neka im je srećno. Svima!”, reče odlučno i stavi do znanja da odluku koju sam donela nema nameru ni da pogleda.

Ja ipak nastavih “Ta „službeno dobijena informacija“ je gola laž kojom Vas srušiše a da se ni pomučili nisu.”
On oćuta, i ja dodadoh:
“Ko Vam je dostavio tu „službenu informaciju“?
“Vojislav Koštunica”, odgovori on mirno.
“Molim?” – zgranuh se do te mere da sam skočila. Kako Koštunica? Otkud on kod Vas sinoć? Pa zar niko drugi nego glavni protivkandidat? Koja je to caka? Kako je došao?”
“Doveo ga Pavković.”

*****

«Ostali smo samo ja i Koštunica. U razgovoru, Koštunica mi je rekao da je Savezni ustavni sud utvrdio njegovu pobedu, kao i da bi bilo dobro da ja to objavim, zbog stanja u državi. Ako ga je već Sud proglasio predsednikom, onda nemam razloga da to ne prihvatim – završi priču najnormalnije.»

Nestrpljivo dodadoh: “Ma kakvo proglašenje molim Vas! Sudska odluka je takva da se njom izbor predsednika ne završava već ceo izborni postupak na Kosovu i Metohiji vraća na početak, da se ponovi jer je poništen, iz formalnih razloga, a ne prekrajačkih kako se predstavlja. I to je ta prevara!”

Ćutao je nezainteresovano, a onda dodao: “Ne znam u čemu sam i od koga prevaren ali da je opšta konfuzija oko celog ovog postupka to znam”
«Prevareni ste u tome, što Sud nije utvrdio ničiju pobedu, niti je mogao, jer nema konačnih rezultata. Poništeno se mora ponoviti.

Je li on Vama pokazao bilo kakvu odluku Suda na koju se pozvao?»
«Ne nije, niti sam ja to tražio.

A i zašto bih?

Koštunica mi deluje kao pošten čovek...»

*****

On slegnu ramenima i ja nastavih: «To i jeste bravurozna prevara. Da Vam je došao bilo ko drugi iz DOS-a Vi biste mu u ovoj situaciji džepove prevrnuli tražeći odluku na koju se poziva. A ovako, poslali su Vam prepodobnog Koštunicu zato što u njega niko živ ne sumnja, i vi ste se upecali. To je smislio neki opak mozak, neko ko Vas je prethodno dobro psihološki izanalizirao. Neko ko je tu, ko je preblizu i ko zna kako na koga reagujete i šta Vam prolazi mimo pažnje.

(svedočenje Milene Arežine)

  ____________________________________________________________

Profesor:

Koja poštenjačina je taj Koštunica, zar ne?

Posle toga, događaji se odvijaju brzo, i kad god je bilo nešto sumnjivo, prljavo (pokušaj ubistva pa hapšenje Miloševića…, isporuka u Hag...)... Koštunica je „bio na putu“, „neobavešten“...

Od tada datira ona moja prepiska s njim, najpre privatna, a zatim kad je se dočepao TV „24 časa“ i objavio, počeo sam i ja da ih povremeno objavljujem na mreži. Tako sam se upoznao sa jednim Poljskim disidentom, koji je kao emigrant sreo Koštunicu u centrali MI6, gde je dotični (Koštunica) potpisao izvesni „formular o lojalnosti“ koji je Poljak odbio ( «jer, iako sam emigrant, ipak sam Poljak»). To se desilo davne 1976.

Ako se malo prisetimo, taj isti Koštunica je učestvovao u svim ključnim odlukama uništavanja države: nelegalno ukidanje SRJ, uništenje privrede (pa su i visoko-profitabilni Mobtel prodali strancima), uništenje banaka, lopovska privatizacija, ali uvek nekako sa strane, neprimetan, „neobavešten“. Prljavštine su uvek činili drugi (Đinđić, Mihajlović, Vuk, Mlađa, Velja, razni Hamovići...), ali je konce vukao on.

U toku njegove vladavine, do kraj je razorena Vojska, zemlja potpuno otvorena za defile NATO trupa, a Soroševa B92 nam je postala glavna televizija, dok su svi ostali patriotski mediji ugašeni. Isporučeno je znatno više Srba u Hag nego što je za to svojevremeno mimo znanja Koštunice Đinđolino radio.… Otišlo se i korak dalje u tom pravcu, pa su i sve naše državne tajne stavljene na izvolte…

Kosmet je skoro izgubljen... ali glavna je briga kako to sada zamaskirati.

Konačno, posle odstrela glavnog konkurenta Đinđića (ako mu je ikada stvarno i bio konkurent) pravi manjinsku vladu sa najgorim ološem na srpskoj političkoj (i „business“) sceni. Mnogi se pitaju zašto? Odgovor je jasan. Da bi drugi prljali ruke, on ostao čist, a istovremeno odradio svoj zadatak za koji je odavno pripreman. Jer ako se isprlja, kao što je to učinio Đinđolino, postaće nepotreban gazdama, čak štetan, i proći će kao i on. Za razliku od Đinđolina koji je bio naivna budaletina, „neobavešteni“ je mozak. Mozak, nažalost usmeren u pogrešnom smeru. Engleska škola vladanja i korišćenja „robova“. Jednom rečju: KOŠTUNICA, ZVER NAD ZVERIM

Da li treba još da davim ili je iz ove moje forum diskusije bar većini sve jasno?

____________________________________________________________

Kad povežete ova dva teksta, uvaženog profesora beogradskog univerziteta i svetski priznatog stručnjaka uz odlomke iz knjige bivše predsednice suda (Arežine) nameće se pitanje šta je to poštenje. Dali se poštenim čovekom smatrate zato što niste ništa ukrali, ili je poštenje nešto više. Nije li poštenje nešto normalno što se podrazumeva pogotovu za čoveka koga biramo za predsednika ili smo svi postali toliko nepošteni da je to postalo raritet. Otvaraju se i bezbroj drugih vrlo važnih pitanja kao što su ispunjavanje predizbornih obećanja na bazi kojih ste dobili glasove građana. A kako kruna svega je odgovornost.

Predsednik Vlade je faktički jedina i najodgovornija ličnost za sve što se u zemlji i sa njom događa. Zašto? Mi imamo parlamentarni (kancelarski) sistem uređenja, kao i u Nemačkoj, Engleskoj…Niko ne proziva predsednika Nemačke, već Merkelovu ako nešto ne funkcioniše, kao što u Engleskoj svu odgovornost nosi Bler a ne Kraljica. Predsednik Vlade ima mogućnost da bilo koga ministra momentalno zameni ako on ne ispunjava zadatke ili ne sprovodi politiku koja je dogovorena. Da ne spominjem da svako iz Vlade mora da „leti“ zbog korupcije ili bilo kakve afere. Baš zbog tih ogromnih ovlašćenja Predsednik Vlade ima i ogromnu odgovornost pred nacijom koju predvodi i ne postoji ni teoretska mogućnost da o nekim važnim stvarima nije obavešten. To se može da dogodi samo jednom i svi u lancu propusta bili bi smenjeni. Prema tome „neobavešteni“ samo loše glumi noja.

Njegov rad kontroliše Skupština a on u skupštini ima tesnu većinu pa ako smeni manitog Vuka ili aferaša Dinkića može da padne Vlada, jer će izgubiti podršku tih stranaka a samim tim i neophodnu skupštinsku većinu. Svi mandatari za sastav Vlade pri sastavljanju Vlade veoma vode računa o tome i za partnere biraju stranke koje će im omogućiti što brojniju skupštinsku većinu. „Zbunjeni“ je imao takvog partnera u Radikalima pa bi samo te dve stranke činile vrlo stabilnu Vladu sa 137 poslanika, odnosno 11 više od potrebnih 126. Osim toga Vlada koju čine samo dve stranke je najpoželjniji oblik kao vrlo stabilna Vlada. Pa zašto tu mogućnost nije iskoristio ako je već on a ne Toma dobio ulogu mandatara, odnosno budućeg predsednika Vlade. Nije, jer sa Radikalima ne bi mogao da vodi politiku po zapadnom (engleskom) diktatu a na štetu Srbije.

Ovih dana 70% Srbije čak i javno psuje „manekena“ Tadića što je u Americi na ponižavajućem nivou potpisao još ponižavajući SOFA sporazum sa SAD, gde se NATO trupama širom otvaraju naše granice i svi vojni resursi i kapaciteti. Šta smo zbog tih povoljnosti dobili za uzvrat? Dobili smo američki stav i upozorenje da će Kosmet dobiti punu samostalnost pa bi bilo dobro da srpske vlasti na takvu mogućnost na vreme pripreme srpsku javnost. Svi s razlogom pljuju Tadića a niko ne spominje da je sve to prethodno zajedno sa „nacionalistom“ Koštunicom usaglašeno u Vladi Srbije i da Tadić u Americi nije ništa samovoljno potpisivao.

Putin je ovih dana istupio sa stavom da Rusija može da stavi veto na odluku SB UN o samostalnosti Kosmeta. Ako to prevedemo na praktični jezik, to znači. Gospodine Koštunica mi vam možemo pomoći oko Kosmeta ako vi budete imali razumevanja za ruske privredne i političke interese u Srbiji. U protivnom pomoć da sačuvate Kosmet potražite kod onih sa kojima ste potpisali SOFA sporazum. „Zbunjeni“ sad pokazuje i svoju mutavost, ne oglašavajući se na tako direktnu i jedino realnu ponudu.

Umesto toga a posle svih ovih poniženja, od Aktisarijeve izjave da Srbi kao narod krivi, neuspeha na Bečkim pregovorima do SOFA sporazuma on pravi skupštinsku paradu. Da bi se srpska javnost bar malo umirila na skupštini je doneta jedinstvena odluka da Kosovo i Metohija ostaju autonomni deo Srbije i u budućem srpskom ustavu. Da će se Kosmet odlučno braniti svim političkim sredstvima, ali ne i vojnim. Što u svetskoj terminologiji znači da ga nećemo ni braniti.

Veći deo Srbije je uvideo sve ove podvale i političari poput „poštenog“ Koštunice i servilnog Tadića nemaju šta da traže na novim izborima. Što „demokratski“ blok više tone to su mediji sve ažurniji u danonoćnom ubeđuju javnost kako rejting DS i DSS stalno raste. Kad god potpišu neki „minderluk sporazum“ rejting im toliko skoči da se i oni sami iznenade. Nada poslednja umire pa se i oni nadaju da će još nekog uspeti da prevare.

www.trajkovic.co.yu

  Štampa