Predhodna strana

Špijun je živ

Posle špijunske afere i hvatanja na delu, bivšeg načelnika Generalštaba VJ Momčila Perišića i američkog špijuna Džona Nejbora u primopredaji dokumenata, inscenirana je navodna pogibija američkog obaveštajca Nejbora u saobraćajnoj nesreći u Mađarskoj.

15. septembar 2006.

„Politika” je došla do fotografije sa policijske vežbe u Nikincima 2001. godine, na kojoj se vide Džon Nejbor (1) i Entoni Monkton (2) iz britanske obaveštajne službe MI-6, Momčilo Perišić i visoki funkcioneri srpske policije Dušan Mihajlović, Sreten Lukić, Boško Buha (ubijen 2002) i Milorad Simić

Bivši šef CIA za Balkan i formalno nekadašnji prvi sekretar ambasade SAD u Beogradu Džon Dejvid Nejbor, jedan od glavnih aktera afere „Perišić”, živ je i obavlja poslove za centralnu obaveštajnu službu Amerike, saznaje „Politika”.
Naš pouzdani sagovornik kaže da je pre nekoliko meseci namerno bila plasirana informacija o Nejborovoj navodnoj smrti u Mađarskoj kako bi se sakrio njegov pravi identitet, pošto su, posle spektakularnog hapšenja Nejbora u Srbiji, sve obaveštajne službe sveta saznale za njega, pa dalje nije mogao da obavlja svoj posao, a pretila mu je i opasnost od likvidacije.

Nejbor je, podsećamo, uhapšen u martu 2002. godine zajedno sa Momčilom Perišićem, tadašnjim potpredsednikom Vlade Srbije, u motelu „Šarić” na Ibarskoj magistrali.

Naš list uspeo je da dođe do novih podataka o obaveštajnoj karijeri ovog američkog špijuna. Nejbor, koji je rodom iz američke države Florida, došao je na naše prostore 1994. godine. CIA je tada procenila da će Kosovo i Metohija biti sledeće krizno žarište, pa je u sedištu ove agencije u Lengliju odlučeno da glavni punkt za područje bivše SFRJ bude otvoren u Skoplju.

Na mesto glavnog koordinatora ovog punkta postavljen je upravo Nejbor koji je pre toga već jednom bio razotkriven kao špijun, i to u Grčkoj 1988. godine, kada su mu tamošnje vlasti otkazale gostoprimstvo. Posao glavnog koordinatora punkta u Skoplju ovaj američki obaveštajac obavljao je do 1996. godine. Posle toga je otišao u Zagreb, gde je imao zadatak da uspostavi kontakte i učvrsti pozicije sa kojih bi mogao bezbedno da se „instalira” u Beogradu.

Konačno je stigao u Beograd 1997. godine, kao zvaničan član osoblja ambasade SAD. Prema pouzdanim informacijama, upravo je te godine stupio u kontakt sa Momčilom Perišićem, tadašnjim načelnikom Generalštaba Vojske Jugoslavije, koga je ubrzo zavrbovao da radi za CIA, tvrdi naš izvor.

Ipak, pored ovog, Nejbor je imao i jedan značajniji zadatak u Beogradu. Naime, on je tokom 1998. godine intenzivno radio na prikupljanju podataka i pripremi terena za NATO bombardovanje. U Makedoniju se vratio neposredno pre bombardovanja, tokom kojeg je imao zadatak da koordinira rad američkih obaveštajnih službi prema SRJ.

Kada se u Beogradu ponovo otvorilo diplomatsko-konzularno predstavništvo SAD, tokom 2000. godine, Nejbor je bio akreditovan kao zvanično lice američke administracije. Početna dužnost mu je bila „službenik u ekonomskoj sekciji”, da bi posle bio imenovan na mesto prvog sekretara. Nezvanično je obavljao mesto šefa CIA za Balkan, a kao predstavnik ove obaveštajne službe predstavljao se organima MUP-a Srbije, od kojih je tražio saradnju.

Suština njegovog delovanja u Srbiji, kako kaže naš sagovornik, bila je usmerena na izbor osoba koje su bile pogodne za prikupljanje podataka od interesa za američku administraciju. Izvesno je da se Nejbor do hapšenja 2002. godine bavio obaveštajnom delatnošću koja je imala za cilj prikupljanje tajnih vojnih i drugih podataka, ličnim uvidom i preko agenturnih pozicija. Obaveštajne oslonce je birao u različitim strukturama, uglavnom među uticajnim osobama. Naše obaveštajne službe imaju podatke da je Nejbor, kao član jedne verske sekte, koristio svoje istomišljenike za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Prekinut postupak protiv Perišića

Vojno pravosuđe optužilo je 2002. godine Momčila Perišića za krivično delo špijunaže u korist Sjedinjenih Američkih Država. Ista optužnica je za odavanje službene tajne teretila potpukovnika Miodraga Sekulića i Vladimira Vlajkovića.

Postupak je vodio Vojni sud u Beogradu do njegovog ukidanja 1. januara 2005. godine. Posle toga predmet prelazi u nadležnost Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu.

Krivično vanraspravno veće tog odeljenja donelo je 9. novembra 2005. godine odluku da prekine krivični postupak protiv nekadašnjeg načelnika Generalštaba do okončanja postupka koji se protiv njega vodi pred tribunalom u Hagu. Istom odlukom obustavljen je postupak i protiv ostalih optuženih.

– Odluka o prekidu doneta je na osnovu odredbe Zakona o saradnji SRJ sa Haškim tribunalom. Njom je propisano da će se, u situaciji kada je predmet postupka pred domaćim sudom krivično delo koje nije u nadležnosti međunarodnog tribunala, postupak pred domaćim sudom prekinuti do okončanja postupka pred tribunalom – rekla je za „Politiku” Ivana Ramić, portparol beogradskog Okružnog suda.

H. P.
M. D.

  Štampa