SRPSKA POLITIKA

Političke analize

Intervju: Aleksandar Simić, savetnik Premijera

Ustavna odbrana Kosmeta

Javna rasprava je nasleđe titoizma. Važeća procedura za reviziju ustava nigde ne predviđa da se vodi javna rasprava

Razgovor sa savetnikom premijera i članom pregovaračkog tima za budući status Kosova i Metohije Aleksandrom Simićem vodili smo u trenutku dok su ubrzano usaglašavanje ustava pratile primedbe da će osnovni zakon biti autoritaran i da se piše samo zato da bi se u njega upisala „večita istina” da je Kosmet sastavni deo Srbije. Simić ocenjuje da te primedbe „iznose ili oni koji nemaju znanja iz teorije i prakse uporednog ustavnog prava ili nedobronamerni”. „U modernoj ustavnoj istoriji poznat je slučaj Ustava Savezne Republike Nemačke iz 1949. godine koji je u preambuli istakao da se Nemačka sastoji ne samo od pokrajina („zemalja”) koje se u tom momentu bile u Zapadnoj Nemačkoj već i onih koje su bile u sovjetskoj okupacionoj zoni, tj. Istočnoj Nemačkoj”. On podseća da je u normativnom delu bio i član 23, koji je govorio da je deo Nemačke koji se nalazi pod sovjetskom okupacijom integralni deo nemačke teritorije i da će se Osnovni zakon, kada se steknu uslovi, primenjivati i na njega. Aktom o ujedinjenju ovaj član Ustava je prestao da važi.

„Imamo i ustav Kine iz 1982. godine, koji u preambuli navodi da je Tajvan neprikosnoveni deo Narodne Republike Kine, čak obavezuje ne samo državne organe već i stanovnike matice i ostrva da rade na ponovnom ujedinjavanju. Koreja ima moderan ustav iz 1987. godine, koji je posle decenija vojnog upravljanja i nedemokratskog režima u Južnoj Koreji uspostavio demokratiju i koji ne samo u preambuli, nego i u članovima 3. i 4, govori o tome da je integralni deo Koreje kompletno korejsko poluostrvo i da će se ujedinjenje sa severom izvršiti mirnim putem. Naravno to su samo neki od slučajeva, gde su zbog različitih istorijskih događaja pojedini narodi odnosno države, bili ili su još uvek, podeljeni.

• Da li je ustav jedino što je vlada mogla da uradi? Kakve efekte očekujete na spoljnopolitičkom planu?

– Ne mislim da je to jedino što je urađeno, ali bih tu ocenu ostavio onima koji su, po prirodi stvari, objektivniji od mene i naravno istoričarima. Mislim da je jasno da mi u ovom trenutku nismo u situaciji da putem sile dokazujemo da je južna srpska pokrajina pravno deo naše teritorije. To naravno važi za ovaj određeni istorijski trenutak, ali u budućnosti ne isključujem ni takav način dokazivanja našeg prava, ako za to bude potrebe.

• Da li to znači da se ustavom išlo na unutrašnjopolitičke efekte?

– Mislim da ne možete veštački deliti efekte, pošto sam izvor problema nije potpuno ni untrašnjopolitički, ni samo spoljnopolitički. Onog momenta kada se međunarodni faktor umešao u raspad bivše Jugoslavije, to su postali kako unutrašnji, tako i problemi spoljne politike. To se odrazilo i na južnu srpsku pokrajinu onog momenta kada se desila oružana pobuna Albanaca i kada je tu pobunu, na jedan ili drugi način, podržao jedan deo međunarodne zajednice.

• Mislite li da će se međunarodni faktor obazirati na naš novi ustav?

– Naravno da će se obazirati. To je indirektno već i rečeno.

• Ko vam je to rekao?

– Ja vam sada to ne mogu reći, ali međunarodni faktor prema tome nije indiferentan. Kako oni koji nas podržavaju u tome, tako i oni koji misle da će to usporiti ili onemogućiti neke njihove planove.

• Znači li to da ustav ipak može da onemogući planove za davanje nezavisnosti KiM?

– To će tek ishod pokazati. Prve reakcije govore da su promotori nezavisnosti dosta nervozni.

• U međunarodnoj zajednici primetno je ubrzanje u procesu donošenja budućeg rešenja, a jedan od mogućih ishoda je nezavisnost.

– Treba pažljivo pogledati šta se desilo tokom poslednje tri nedelje u Njujorku za vreme zasedanja Generalne skupštine UN, kada su o Kosovu i Metohiji dvaput zasedali Kontakt grupa i Savet bezbednosti. Tada se na visokom političkom nivou razgovaralo o dosadašnjem pregovoračkom procesu, o „tehničkim razgovorima” u Beču, kao i šta predstoji specijalnom izaslaniku Ahtisariju dalje. Moj utisak je da do ubrzanja ne dolazi, već da je javno mnjenje nekih uticajnih političkih faktora u svetu i nekih članica Kontakt grupe pripremano još tokom leta, i da će Ahtisari, tokom njujorških razgovora, dobiti zeleno svetlo za okončanje pregovora. Međutim, pažljivim čitanjem saopštenja Kontakt grupe, pre svega sa sastanka kojem je predsedavala Kondoliza Rajs, može se videti da od tog ubrzanja nema ništa.

• Prošle nedelje je pomoćnik američkog državnog sekretara Danije Frid rekao da se rešenje očekuje do kraja godine.

– Gospodin Frid je predstavnik jedne struje mišljenja ili jednog od interesa u Kontakt grupi. Ali to nije interes koji u potpunosti definiše Kontakt grupu.

• Ali složićemo se da predstavnici međunarodne zajednice sve češće pominju nezavisnost kao rešenje?

– Samo jedan njen deo.

• Mislite na SAD i Veliku Britaniju?

U Kontakt grupi nema potpune saglasnosti, ma koliko neki pokušavali da se ona ostvari. Nema saglasnosti ni u EU, uz velike napore da se zemlje članice Unije uvedu u jednu struju mišljenja. Najmanje ima saglasnosti u regionu, među našim susedima i među zemljama koje znaju kakve će implikacije takav ishod izazvati na Balkanu. U međunarodnoj zajednici je prisutna čak veća raznorodnost stavova nego ovde u Beogradu, kada bi slušali medije koji se trude da budu što liberalniji i demokratskiji, a u stvari su pod budnim okom „velikog brata”.

• Zašto se toliko insistira na referendumu?

Zato što se njime poštuje procedura za promenu ustava, ali i zato što se pruža šansa građanima Srbije tj. srpskom narodu da konačno kaže svoju reč o državi. Ne zaboravite da srpski narod nije imao prilike da se demokratski izjasni o svojoj državi, dok su drugi na prostorima bivše Jugoslavije preko referenduma vršili secesije još od 1991. godine. Te secesije su dovele do tragedije koja je najviše pogodila Srbe, zbog jednostavne činjenice da su bili najrasprostranjeniji u Jugoslaviji. Podsetimo se da su konačno i u Crnoj Gori, iako nije omogućeno svima koji su na to morali da imaju pravo, na referendumu ipak rekli šta misle o svojoj državnoj budućnosti.

• U to ne računate referendum koji je raspisao Slobodan Milošević?

– Ne računam na referendum koji se odnosio na to da li naš narod odobrava da se strani faktori mešaju u krizu na Kosmetu, u koju su se već bili umešali, jer je to manipulacija referendumom bez stvarnog političkog, još manje pravnog značaja.

• Pa i sada su stranci već umešani i fizičkim prisustvom na teritoriji KiM i odlučivanjem o budućem statusu.

– Apsolutno, ovde su Ujedinjene nacije, posle agresije na SRJ Rezolucijom 1244 dobile mandat da garantuju mir i bezbednost u južnoj pokrajini. Druga je stvar šta mi mislimo o njihovom angažmanu: on ima nekih dobrih i svakako, mnogo više loših strana. Ali ovo nije sada izjašnjavanje o tome, nego prilika da narod utvrdi demokratski poredak i institucije, ali i da saopšti šta je Srbija i njena teritorija. I o tome se ne može izjasniti niko drugi osim nas samih. To je osnovno demokratsko pravo i ja sam uveren da će narod reći da je KiM njegova teritorija.

• Građani će se na referendumu izjasniti o tome, ali je činjenica da mi ne vladamo tom teritorijom.

– Kao što sam na početku razgovora i rekao, zato su Kosovo i Metohija i smešteni u preambulu novog ustava, dok će tek sveobuhvatni politički dogovor predvideti strukturu buduće suštinske autonomije i njen normativni izraz. Ustav se ne donosi samo radi organizacije i nadležnosti državnih organa ili državne vlasti, jer još prvi moderni pisani ustavi sadrže vizije šta narod misli da jeste i kakva treba da bude njegova država.

• Koji je sledeći korak ukoliko nezavisnost KiM bude nametnuta?

Ako se novi ustav usvoji, to ne može biti pravno nametnuto dok on važi, jer je ustav najstariji pravni akt. Ustav će obavezivati državne organe da smatraju KiM sastavnim delom teritorije Srbije.

• Bez obzira kakvu će odluku doneti SB?

– Bez obzira. Ali je moje čvrsto uverenje da SB nikada neće doneti rezoluciju koja će Kosmet proglasiti nezavisnim.

• A ako donesu rezoluciju u kojoj se neće pominjati nezavisnost, nego će ostaviti pojedinačnim državama da tu teritoriju priznaju?

– Onda ćemo videti interese pojedinih država i kakav je njihov odnos prema međunarodnom pravu. Videćemo i da li su spremne na presedane koji se sutra i na njih mogu odnositi. Ako bih vulgarizovao, videćemo koje su nam države prijatelji, a koje nisu.

• Hoćemo li mi onda, poput Halštajnove doktrine, zasnovati neku svoju, prema kojoj ćemo prekidati odnose sa državama koje priznaju Kosovo?

– Nema potrebe za doktrinom. Mi ćemo videti kako će se ponašati neki, i u užem i u širem okruženju, kojima su puna usta prijateljstva prema Srbiji i srpskom narodu.

• Osim što ćemo konstatovati da nam neke države nisu prijateljski naklonjene koliko su se predstavljale, šta možemo drugo da uradimo osim što ćemo biti razočarani?

– Ne mislim da možemo biti samo razočarani. Period razočaranja prolazi i mi smo ušli u fazu u kojoj ćemo kao država aktivno delovati.

• Kako će izgledati ta akcija? Mi nismo ni Kina ni Nemačka.

– Nismo, ali smo Srbija, jedan od najozbiljnijih faktora na Balkanu.

• Deo javnosti zamera što stranke pišu ustav, što se vanparlamentarnim partijama to ne dozvoljava, što nema javne rasprave?

– Pa parlamentarne stranke predstavljaju najveći broj građana. Paradoksalno je da neke moje kolege kojima su puna usta demokratije, osporavaju poslanicima koji su predstavnici naroda ili političkim partijama, to pravo, i tvrde da ga imaju neke nevladine organizacije ili oni sami. Javna rasprava je pojam koji je nasleđe titoizma. Važeća procedura za ustavnu reviziju nigde ne predviđa da se vodi javna rasprava. Referendumska kampanja će, u stvari, biti svojevrsna javna rasprava. To naravno ne znači da, u manje dramatičnim političkim okolnostima, diskusija o nacrtu novog ustava ne bi bila otvorenija, sa širim krugom učesnika i duže trajala.

• Još uvek se ne zna ni ko će da glasa na referendumu.

– Mislim da je to stvar koju dovode u pitanje oni koji ne zastupaju interese države Srbije. Glasaće svi oni koji su građani Srbije.

• Da li su kosovski Albanci građani Srbije?

Mi ne možemo nekoga ubediti ili naterati da bude građani Srbije. Ako neko to ne želi, a koliko znam kosmetski Albanci nisu želeli da budu u našem biračkom spisku poslednjih osam godina, a pre toga nisu izlazili na izbore – mi ih ne možemo na to fizički naterati. To bi bilo protivno osnovnim ljudskim pravima.

• A ako bi naprasno odlučili da izađu na referendum i izjasne se o ovom pitanju?

– Morali bi da budu u biračkom spisku, naravno.

• Onda bi rezultat išao na našu štetu.

– Ne verujem da bi to odlučilo da nacrt ustava ne bude prihvaćen na referendumu, ali bi to bio još jedan dokaz da je KiM deo Srbije.

• Kako, oni bi glasali protiv toga?

Nema veze. Time što žele da budu na našem biračkom spisku oni bi i faktički i pravno dokazali da su građani Srbije.

Biljana Mitrinović

Predhodna strana

Štampa