Predhodna strana

“Milosrdni anđeo” i dalje seje smrt među nama

Glas javnosti istražuje posledice NATO bombardovanja 1999 uz upotrebu uranijumske municije

30. septembar 2006

Na jugu Srbije sve više obolelih od raka

Na sedam lokacija u okolini Vranja, prema zvaničnim podacima, izručeno je oko 15 tona osiromašenog uranijuma. Pretpostavlja se da je 107 lokacija na Kosmetu bombardovano sa čak 20 tona. Posledice su tragične.

Epidemiolozi Onkološke klinike u Nišu godišnje registruju oko 2.100 osoba obolelih od malignih bolesti, dok je pre NATO bombardovanja bilo između 1.300 i 1.500. Prema rečima dr Stojana Radića, direktora ove klinike, još uvek nema tačnih podataka o vezi između korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom i porasta obolelih od kancera.

- Prema iskustvima iz Bosne, Somalije i Iraka, prve efekte ovog oružja možemo očekivati deset do dvadeset godina posle bombardovanja. Porast malignih oboljenja u praksi vidljiv je golim okom. Pre nekoliko decenija beležili smo po jedan slučaj raka štitne žlezde u dve nedelje, a sada dva do tri pacijenta sa ovom bolešću nedeljno dođu na našu kliniku. Beležimo i porast broja obolelih od leukemije, a narednih godina očekujemo da veći broj žena oboli od raka dojke i porast oboljevanja od raka pluća kod muškaraca. Za dvadesetak godina od bombardovanja možemo očekivati porast broja tumora nervnog sistema - rekao je dr Radić.

- Zabrinjavajuće je i to što se svuda u svetu životni vek obolelih od kancera produžava, a u centralnoj Srbiji smrtnost od raka od 1990. godine povećana je za 28 procenata - rekla je dr Nataša Lukiž, šef Registra za rak na niškoj Onkološkoj klinici.

Docent doktor LJiljana Pejčić, direktor Dečje interne klinike, tvrdi da je na jugu Srbije sve više dece obolele od dijabetesa i malignih oboljenja, naročito leukemije, te da nikada nije bilo toliko popunjenih kreveta. Osim toga, dr Pejčićeva ističe da je broj veoma složenih urođenih srčanih mana kod novorođenčadi višestruko povećan u poslednjih nekoliko godina, a najviše ih je baš s juga.

M. Coha

Posledice će se tek osetiti

Saniranje lokacije u opštini Preševo, gađane projektilima sa osiromašenim uranijumom

Milojko Kovačević: Dejstvo osiromašenog uranijuma zavisi od mnogo faktora, ali bitno je da ne dođe do njegovog unošenja u hranu i vodu, kao i da se ne udiše

Posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom, prema oceni stručnjaka nevladine organizacije "Eko stud", osetiće se kroz nekoliko godina registrovanjem većeg broja malignih tumora limfnih žlezdi, a posle dvadesetak godina i drugim tumorima.

U Institutu za zaštitu zdravlja Srbije "Milan Jovanović Batut" rekli su nam da je do sada otkriveno gde se nalaze projektili sa osiromašenim uranijumom, ali da nije moguće dokazati posledice njegovog dejstva. Posebno do sad nije moguće dokazati povezanost osiromašenog uranijuma i malignih oboljenja.

- Od lokacija koje su tokom bombardovanja 1999. godine gađane projektilima sa osiromašenim uranijumom samo još jedna nije sanirana - Reljan, u opštini Preševo, a njeno saniranje počinje ovih dana - kazao je Milojko Kovačević, direktor Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta za nuklearne nauke "Vinča".

Prema njegovim rečima, mesta koja su gađana projektilima sa osiromašenim uranijumom prvo se pregledaju detektorima radijacije. Kada se otkrije gde je zemlja kontaminirana, zemlja se skida i smešta u staklenu burad, a zatim prebacuje u "Vinču".

- Problem je što su mnogi od ovih projektila prilično duboko u zemlji, pa zemlja mora da se vadi sa bagerima i sličnim mašinama. Naravno, i ljudi koji rade na tim lokacijama moraju da budu obezbeđeni. Tada po njih ne postoji nikakva opasnost - objašnjava Kovačević.

On je rekao da mu se čini kako kod nas u Srbiji postoji preteran strah od osiromašenog uranijuma, kao i da je to posledica neznanja

- Svi izveštaji o posledicama zračenja su preuveličani. Naravno, to ne znači da zračenje nije opasno. Opasno je i tu nema nikakve dileme. Ali se kod nas često šteta prenaglašava. Odmah se pomišlja na Hirošimu ili Černobilj, ali nije baš tako strašno. U svakom slučaju, osiromašeni uranijum je radioaktivan i efikasno je oružje. Pri tom je i jeftin - jasan je Kovačević.

Na primer, Rusi za protivoklopno oružje koriste volfram zato što ga imaju u velikim količinama. Sa druge strane, osiromašeni uranijum je jeftiniji i za nijansu efikasniji i najčešće ga za oružje koriste Amerikanci, pa Francuzi, Britanci, Pakistanci... Naravno, pošto su oni izvoznici oružja, ko zna gde su ovi projektili sa osiromašenim uranijumom završili.

- Dejstvo osiromašenog uranijuma zavisi od mnogo faktora, ali bitno je da ne dođe do njegovog unošenja u hranu i vodi, kao i da se ne udiše. Uranijum je toksičan. Samo jedan miligram može dovesti do teškog oboljenja bubrega. Radioaktivna šteta od osiromašenog uranijuma je nešto manja nego od neosiromašenog. Bitna razlika između njih je što se od neosiromašenog može praviti nuklearno oružje, a od osiromašenog ne - kazao je Kovačević.

Andrija Ivanović

Rudnik "Feldspat" može da proizvede "lek" za uranijum

Uranofiks čisti tlo

.
Dragan Đorđević: Realizacija projekta zavisi od podrške Uprave za zaštitu životne sredine

"Lek" za dekontaminaciju lokacija koje su tokom NATO bombardovanja 1999. godine gađane municijom sa osiromašenim uranijumom mogao bi da se nađe u "Feldspatu", rudniku kod Bujanovca, u kome se vadi i prerađuje ruda belog granita.

Prema rečima Dragana Đorđevića, generalnog direktora "Feldspata", ovaj rudnik bi vrlo brzo mogao da počne proizvodnju novog proizvoda uranofiksa, uz pomoć koga bi dekontaminacija područja koja su čišćena od metaka sa osiromašenim uranijumom bila urađena najefikasnije.

- Urađena je kompletna naučna studija o uranofiksu, koja je i potvrđena, tako da smo došli do faze da realizacija tog projekta zavisi od podrške Ministarstva za nauku i tehnologiju, odnosno Uprave za zaštitu životne sredine, pri Ministarstvu. Projekat je urađen u saradnji sa Institutom za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina iz Beograda, a u "Feldspatu" vrlo brzo može da krene izrada novog proizvoda uranofiksa koji vezuje radioaktivni uran uz pomoć fosfata s nalazišta Lisina kod Bosilegrada - rekao je Đorđević.

Prema njegovom objašnjenju, dekontaminacija bi se obavila tako što bi uranofiks bio posut na svim kontaminiranim terenima, gde bi se eventualno postojeći radioaktivni uranijum vezao za njega, pri čemu se dobija novo stabilno jedinjenje koje više nije radioaktivno. Naravno, i takvo stabilno jedinjenje trebalo bi ukloniti posle izvesnog vremena.

Meci sa osiromašenim uranijumom bili su na jednoj lokaciji u Bratoselcu, gde je 2003. godine nađeno 305 metaka, i dve lokacije kod Borovca u opštini Bujanovac, gde je 2005. godine nađeno stotinak metaka. Na Pljačkovici, brdu iznad Vranja, 2004. godine nađeno je 48 metaka sa osiromašenim uranijumom, dok kod sela Reljan, u opštini Preševo, uklanjanje radioaktivnih metaka još nije započeto, iako je bilo najava da će biti završeno ove godine.

Sa svih pomenutih lokacija samo su fizički uklonjeni meci sa osiromašenim uranijumom koji su pronađeni. Uklonjeno je i radioaktivno zemljište koje je odvezeno u Institut "Vinča", ali time nije završen proces dekontaminacije, s kojim se, u stvari, očajno kasni.

Tačnije, jedina dekontaminacija za koju su čuli ljudi koji žive na ovom području su izjave raznih zvaničnika koji odgovorno tvrde da "osiromašeni uranijum u stvari nije ni štetan, a i nema šanse da je ušao u lanac ishrane". Teško je dokazati suprotno zato što se posledice života "obogaćenog" osiromašenim uranijumom mogu osetiti tek posle mnogo godina, kada će, naravno, biti kasno.

Upozoravajući su izveštaji veterinarskih stanica Bujanovac i Preševo, u kojima se pominje značajno povećanje broja domaćih životinja koje se od 1999. godine rađaju sa zastrašujućim deformitetima, kao što je primer jagnjeta sa dve glave ili teleta sa osam nogu.

Slađana Majdak

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T06092903.shtml

  Štampa