Kako
doći do rešenja za Kosovo i Metohiju?
Osam opcija za Kosmet
Instituta za mir SAD
A Imajući u vidu tok
pregovora o rešavanju konačnog statusa Kosova i Metohije i sve veće pritiske
pojedinih lobista u svetu koji se zalažu za otcepljenje srpske pokrajine od
teritorije Srbije, Glas javnosti poziva sve intelektualce, javne ličnosti i
prijatelje Srbije da se uključe u
polemiku i daju svoje
viđenje i predlog mogućeg rešavanja problema Kosmeta
KOSMET@GLAS-JAVNOSTI.CO.YU
 O
konačnom statusu Kosova i Metohije, o kome na kraju rata između Jugoslavije
i NATO nije doneta odluka, moraće da se raspravlja ranije nego što je
međunarodna zajednica predviđala. Moraće da se postave putokazi i o tome će
se raspravljati od tri do pet godina, navodi se u dokumentu Instituta za mir
SAD.
Dve opcije se mogu precrtati kao nerealistične - trenutna nezavisnost i
vraćanje Kosova i Metohije pod vlast Beograda. Treću opciju treba precrtati
kao neprijateljsku za međunarodni mir i bezbednost: regionalno preuređenje
granica u pokušaju da se prilagode etničkim razlikama. Preostaje niz
posledica i procedura, od kojih nijedna nije direktno prihvatljiva za druge.
Pregovori o konačnom statusu treba da uključe i direktne razgovore vlasti u
Beogradu i Prištini sa međunarodnom podrškom. Bitno je vođstvo SAD ako
pregovori treba da uspeju. U međuvremenu, zahtevaju se poboljšana bezbednost
i ekonomski razvoj, kao što je to postavljeno u Unmikovim reperima. Kakva se
god odluka donela, biće potrebni prekogranični sporazumi da bi se obezbedili
interesi Kosmeta, kao i interesi njegovih suseda i drugih međunarodnih
partnera.
Opcija 1: Kosovo i Metohija ostaje protektorat na neodređeno vreme
Unmik ili Evropska unija nastavili bi da nadgledaju rastuću autonomiju
Kosmeta u odsustvu bilo kakvog procesa za određivanje konačnog statusa.
Nikakav proces ili određeni termin ne bi se određivali za odluku o
suverenitetu, nezavisnosti ili članstvu u UN.
|
Kojen: Nezavisnost neće proći
BEOGRAD - Koordinator državnog tima za
pregovore o statusu Kosova i Metohije Leon Kojen izjavio je da
budući status Pokrajine neće biti određen bez nekog dogovora
velikih sila, a da će krajnju reč imati Savet bezbednosti UN.
- Međutim, kako danas izgledaju stvari, u
taj dogovor velikih sila biće u dobroj meri ugrađeni i interesi
Srbije - rekao je Kojen u intervjuu Tanjugu, dodajući da je to
postalo moguće zahvaljući Rusiji, čiji se stav, da se ne sme
nametati rešenje za Kosovo, "podudara sa stavom Srbije".
- Kina, kao i Rusija, u Savetu bezbednosti
sve vreme daje jasnu podršku suverenitetu i teritorijalnom
integritetu Srbije, tako da u ovom trenutku nema nikakvih
izgleda da Savet bezbednosti, na Ahtisarijev predlog, usvoji
neku rezoluciju koja bi otvorila put nezavisnosti Kosova i
Metohije - rekao je Kojen.
- I kod nas, a pogotovu u inostranstvu,
mnogi su u horu govorili da će Kosovo biti nezavisno do kraja
2006. godine, ali za to nema nikakvih izgleda - istakao je
Kojen.
On smatra da "sve dok bude postojala sadašnja konstelacija
odnosa među velikim silama, rešenje će morati da se traži u
pregovorima, što je za Srbiju povoljno".
Kojen je rekao da od predloga Martija
Ahtisarija za buduće uređenje Kosova "ne očekuje ništa dobro",
ističući da ga na takvu procenu navodi dosadašnji tok pregovora
u Beču.
- Jer, sve što je Srbija vrlo razložno
predlagala, svaki kompromis koji smo nudili, često uz ozbiljne
ustupke, Ahtisari i njegov tim su odbacili, i to bez ikakve
uverljive argumentacije - naveo je Kojen.
Savetnik predsednika Srbije je rekao da će "u svakom slučaju,
Srbija, kao i dosad, učestvovati u pregovaračkom procesu i
zalagati se za razložna, kompromisna rešenja".
On je ponovio da će Beograd imati znatan uticaj na to kako će se
rešiti pitanje Kosova, ali ne i odlučujući. - Srbija mora, kao i
dosad, da čini sve da odbrani svoj suverenitet i teritorijalni
integritet i da strpljivo nastoji da ugradi što više svog
interesa u neki budući dogovor velikih sila. U tome smo za
poslednjih godinu dana imali više uspeha nego što su verovali
mnogi i u zemlji, a pogotovu u inostranstvu, i utoliko imamo
razloga za oprezni optimizam - zaključio je Kojen.
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=94861&datum=2006-10-08 |
Opcija 2: Kantonizacija / decentrali- zacija
Srpske enklave vladaju same sobom pod de fakto (ali ne i de jure) srpskim
suverenitetom, bez obzira na status Kosmeta; to je "meki " scenario za
podelu.
Opcija 3: Labava federacija
Beograd zadržava nominalni suverenitet, ali Kosovo i Metohija funkcioniše
kao nezavisna država unutar tekućih granica, ali bez posebnog članstva u UN
(slično CG).
Opcija 4: Komonvelt
Beograd zadržava nominalni suverenitet, ali Kosmet funkcioniše kao nezavisna
država unutar tekućih granica i s posebnim članstvom u UN (slično Kanadi i
Australiji).
Opcija 5: Odluka međunarodne grupe za određeni datum
Međunarodna grupa odredila bi konačni status unutar određenog perioda (na
primer, tri godine); ne bi bilo garancije za eventualnu nezavisnost.
Rezultat bi zavisio od učinka Srba i Albanaca u odnosu na određene
kriterijume. Oni mogu da uključuju demokratsku samoupravu, učešće u
kosovskometohijskim institucijama, poštovanje ljudskih prava, povratak
izbeglica i raseljenih i razborito ponašanje u regionu.
Opcija 6: Uslovna nezavisnost
S nepromenjenim granicama, Kosovo i Metohija bi napredovalo ka nezavisnosti,
u zavisnosti od pokazane demokratske samouprave, poštovanja prava manjina i
razumnog ponašanja u regionu. Garanciji da se Kosmet neće vratiti upravi
Beograda odgovarala bi obaveza da Kosmet neće tražiti proširenje svojih
granica ili destabilizaciju suseda. Međunarodna zajednica bi obezbedila
bezbednosne garancije za manjine i povratak izbeglica. Nezavisnost bi bila
krajnja tačka koja bi uključivala kosovskometohijsku kontrolu strane
policije, budžeta, javne sigurnosti i sudskog sistema. Specijalni
predstavnik UN zadržao bi pravo veta u prelaznom periodu nad pitanjima koja
se odnose na zaštitu prava manjina i na spoljne granice. Međunarodne snage
još bi bile potrebne na neodređeno vreme za spoljnu sigurnost. Male, lokalne
naoružane građanske snage pomagale bi kosovskoj policijskoj službi.
Opcija 7: Nezavisnost unutar postojećih granica određenog datuma
Posle dogovorenog perioda (možda tri godine) rastuće samouprave pod
međunarodnom supervizijom, Kosmet bi postao nezavisna država u postojećim
granicama. Kosovski Srbi bi dobili međunarodno garantovana prava i široku
lokalnu autonomiju. Pre nezavisnosti, Kosmet bi uspostavo kooperativne
prekogranične političke, ekonomske i bezbednosne odnose sa susednim
državama. Međunarodni nadzor bi se nastavio tokom ograničenog perioda posle
nezavisnosti.
Opcija 8: Nezavisnost sa podelom
Tri severne opštine - Zvečan, Zubin Potok i Leposavić - kao i Mitrovica
severno od Ibra pripali bi Srbiji. Drugih 26,5 opština obrazovale bi
nezavisnu kosovsku državu. Delovi južne Srbije sa albanskom dominacijom
postali bi deo Kosmeta. Srbi i ostale manjine koje bi to želele dobile bi
pomoć pri iseljenju. Kosovskim Srbima (i ostalim koji to žele) garantovalo
bi se dvojno državljanstvo. Misija Kfora podržala bi ovo kretanje, a onda bi
se ponovo razmestila duž novih kosovskih granica. Glavni delovi rudnika
Trepča pripali bi Srbiji, ali bi neki delovi ostali pod albanskom kontrolom.
Unmik bi postao mala savetodavna misija.
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T06100703.shtml
|
