Predhodna strana

Koliko šefovi Unmika ispunjavaju želje kosovskih Albanaca

Kumovi albanske nezavisnosti

Prema Rezoluciji 1244 SB, Srbija nije izgubila suverenitet. Međutim, dogodilo se faktičko prenošenje vlasti sa Srbije posredstvom organa privremene administracije UN na albansku populaciju koja ima demografski majorat na tom delu Srbije, objašnjava Miloš Knežević, politički analitičar

U kom momentu su se albanski zahtevi za autonomijom unutar Srbije pretvorili u zahtev za nezavisnu državu Kosovo istorija će naknadno utvrđivati. Do tada, mnogo bitnije je ustanoviti kako se došlo do toga da Srbija danas mora da razmišlja kako da zadrži 15 odsto svoje suverene teritorije. Prema nekima, krivca za ovo stanje treba tražiti u privremenoj misiji UN na Kosmetu koja je na osnovu Rezolucije 1244 SB UN 1999. godine na sebe "preuzela" dužnost da uspostavi red i mir na ovoj srpskoj teritoriji.

Umesto toga, kršenjem Rezolucije, u proteklih sedam godina, tvrde analitičari, predstavnici ove misije su Albancima, u stvari, postavili temelje za nezavisnu državu. U ovo veruje i Milan Knežević, politički analitičar, koji kaže da se do pregovaranja o konačnom statusu Kosmeta došlo upravo na osnovu uvažavanja argumenta "realnog stanja" na terenu, o kojima su u okviru svog mandata izveštavali šefovi ove misije i time postavili temelje albanskoj nezavisnosti.

- Uspostavljanje sve veće samostalnosti privremene administracije na Kosmetu kršeno je nizom odredbi jedinog međunarodnog pravnog akta koji je, u odnosu na Kosovo i Metohiju i Srbiju, i merodavan, a to je Rezolucija SB UN 12 44. Pre svega, stvaranjem ustavnog okvira, što je predstavljeno kao da je pokrajina Kosovo i Metohija bila izgubila svoj ustavno pravni položaj u sastavu Srbije, pa naknadnim "radovima" tek treba da ga stekne - objašnjava Knežević.

Za sedam godina na Kosmetu je prodefilovalo sedam šefova Misije UN. Prvi je bio pokojni Brazilac Serđo de Melo, koji se na ovom zadatku zadržao vrlo kratko. Zamenio ga je Francuz Bernard Kušner. On je na Kosovu i Metohiji boravio u vreme najvećeg progona Srba i iza sebe je ostavio nerešeno pitanje oko četiri miliona izbeglica... Njega je nasledio Danac Hans Hakerup, a ovoga Nemac Mihail Štajner. Posle Nemca šef Misije bio je Finac Hari Holkeri, pa Soren Jesen-Petersen. Sada se na čelu Misije nalazi Joakim Riker, koji je, stupajući na dužnost, rekao da očekuje da će biti i poslednji. Riker se na Kosmetu "proslavio" privatizacijom preduzeća, što je samo jedan od primera kršenja Rezolucije 1244.

Međutim, najveće kršenje Rezolucije 1244 o nenarušavanju integriteta i suvereniteta naše zemlje na Kosovu i Metohiji, desilo se 2001. godine, kada je tadašnji izaslanik generalnog sekretara UN Hekerup proglasio Uredbu o ustavnim okvirima za samoupravu na Kosmetu. Po tom Ustavnom okviru Kosova, državne funkcije podeljene su između specijalnog izaslanika i privremenih institucija samouprave. Rezolucija 1244 pomenuta je samo u preambuli ovog dokumenta.

Njegov posao nastavio je Mihail Štajner, koji je "papirom" pod nazivom "Mandat za suštinsku samoupravu na Kosovu" sve najvažnije državne funkcije, počev od monetarne politike, finansija, poreske politike i bezbednosti, pa do spoljne politike, preneo na privremene institucije Kosova. U tekstu "Mandata" nijednom rečju nije spomenuta niti Republika Srbija, pa ni srpska nacionalna zajednica na Kosmetu. Time Štajner "zaobilazi" deset odredbi iz Rezolucije 1244 - one o uspostavljanju mira i stabilnosti, o povratku raseljenih i izbeglih lica, bezbednosti stanovnika i nacionalnih zajednica, o ljudskim pravima i pravima nacionalnih zajednica...

Iz svega ovoga proizilazi da su šefovi Unmika na Kosmetu Rezoluciju 12 44, koju su trebali samo da sprovode, faktički tumačili na svoj način. Jedan od razloga zbog čega se sve to tako odvijalo je, objašnjavaju upućeni, i taj što Srbija nije imala prisustvo na Kosmetu proteklih sedam godina. Misija, koja je trebalo samo da se bavi uspostavljanjem reda i mira, pretvorila se u državotvornu Misiju, što je presedan u svetu.

Knežević kaže da se mora imati u vidu da je, po napuštanju organa vlasti Srbije i izlasku sa teritorije Kosmeta, nova vlast uspostavljena tako što ju je formirala međunarodna zajednica ali i dotadašnji organi paralelne albanske vlasti.

- Prema Rezoluciji, Srbija nije izgubila suverenitet niti je u bilo kojoj normi Rezolucije osporen njen teritorijalni integritet na tom delu prostora. Međutim, u realnosti dogodilo se faktičko prenošenje vlasti sa Srbije posredstvom organa privremene administracije na albansku populaciju koja ima demografski majorat na tom delu Srbije - objašnjava Knežević. Rezolucija, kaže on, nije u svemu precizan akt međunarodnog prava i dopušta različite interpretacije koje, pokazalo se do sada, uglavnom navode vodu na mlin na albansku nezavisnosti.

B. Ristić

  Štampa