Predhodna strana

Srpski zarobljenici i razotkrivanje ilegalne obaveštajne prakse

Lov na agente i političare

Nemački savezni tužilac neće posebno reagovati na slučaj zarobljenih Srba, ali će on uticati na širu istragu protiv nemačke vlade

U seriji izveštaja o ilegalnim obaveštajnim praksama zapadnih službi, koji bezmalo svakodnevno dospevaju u javnost posredstvom raznovrsnih medija, sve je više onih koji rasvetljavaju ulogu pojedinih vlada pri zataškavanju „prljavih obaveštajnih poslova”.
U toku minule nedelje sa teškim optužbama suočile su se tri vlade. Uz dežurnog krivca, američku administraciju, optužene su i Nemačka i Austrija da su kršile sopstveni ustav – tolerišući, kako se u žargonu kaže, specifičnu kolateralnu štetu, koju izazivaju profesionalni agenti. Ona nastaje kada globalni, regionalni, ili uskonacionalni politički interesi blokiraju tasove vage pravde – one koju drži Palas Atina – u duhu Makijavelijeve krilatice da cilj opravdava sredstvo.

Među žrtvama, neretko paušalno osumnjičenih za širenje ili podsticanje terorizma, ili, učestalije, lišenih slobode po banalnoj obaveštajnoj potrebi, obrela su se i dva Srbina, Boban Milenković i Šefko Dairović. Dva srpska momka su u proleće 1999. godine, posle kratkog vremena provedenog u zatvoru američke vojske u Manhajmu, vraćeni preko Mađarske u zemlju. Zahvaljujući „pratećim okolnostima”, u toku je bilo bombardovanje Jugoslavije, zapad je ignorisao činjenicu da je Milenkovića i Dairovića, kao vojnike legalne armije kidnapovala ilegalna „Oslobodilačka vojska Kosova”, da su bez pravnog pokrića i prava na odbranu bili izloženi torturi ispitivanja, samo da bi pristali da svedoče o ratnim zločinima Srba na Kosovu pred Haškim tribunalom – što su odbili – papagajski ponavljajući optužbe sastavljene u kancelarijama CIA.

Klupko se odmotava

Kako „Politika” saznaje u Berlinu, pravda bi i u slučaju dva srpska vojnika, na neki način, mogla da bude zadovoljena. Sa zakašnjenjem.

Suočena sa najnovijim otkrićem, da je nemali broj onih, koje nazivaju „zatvorskim senkama” ili „duhovima iza rešetaka”, dospeo u ilegalne tamnice upravo preko američkog vojnog zatvora u Manhajmu, nemački savezni tužilac Monika Harms pokrenula je istragu protiv odgovornih. Ključnu ulogu bi mogla da odigra i zla sudbina dva srpska vojnika, s obzirom na to što se oni smatraju prvim žrtvama utamničenim mimo zakona i ustava u tajne zatvore CIA u Nemačkoj.

Kada je novinar nemačkog magazina „Štern” Hans Martin Tilak minulog vikenda došao do podataka da su do pre tri nedelje u pomenutom zatvoru u Manhajmu mučena lica arapskog porekla, upozoren je od tamošnjih stručnjaka za tumačenje ustava, da po nemačkom zakonu jedna strana vojna sila, u ovom slučaju američka, nema pravo da hapsi ili drži u pritvoru strane državljane. „Ako je tako”, rekao je „Politici” u telefonskom razgovoru, „kako su onda davne 1999. godine onde bili pritvoreni srpski vojnici?”.

Daljim istraživanjem, Tilak je došao do podatka da je tadašnja nemačka vlada odobrila „privođenje” jednog Srbina u zatvor u Manhajmu, što je opet, predstavljalo presedan. U dvostrukom smislu. Prvo, nemački ustav ne daje takvo pravo nemačkoj vladi. Drugo, Amerikanci su prekršili ilegalno odobrenje Berlina, držeći najmanje dvojicu srpskih vojnika. Tilak: „Intenzivno tragamo za novim dokazima, klupko se odmotava... Bilo bi zanimljivo saznati punu istinu, ko je sve bio zatvaran iza zidina američkih tamnica u Nemačkoj.”

Nemački pravni stručnjaci smatraju da „srpski slučaj” izvesno neće biti posebno razmatran, ali pretpostavljaju da bi u sklopu sa drugim otkrićima mogao da utiče na odluku vlade u Berlinu da snosi posledice za ilegalnu saradnju sa američkim obaveštajcima.

S druge strane, legitimnost Haškog tribunala takođe bi mogla da bude dovedena u pitanje, ako bi se dokazalo da se tužilaštvo te institucije oslanjalo na nezakonito stečena saznanja i na dokaze koji to nisu bili, već – intrige i spletke  osmišljene u radionicama obaveštajnih službi.

Pravne prepreke

Slučaj koji dopušta poređenje jeste proces koji se trenutno vodi u Hamburgu protiv Munira el Motasadeka, Marokanca osumnjičenog za pružanje „logističke pomoći” teroristima koji su izvršili atentat na Svetski trgovinski centar u Njujorku, 2001. godine. Dva puta osuđivan, na petnaest, potom na sedam godina robije, Motasadek po treći put sedi na optuženičkoj klupi. Po odluci Saveznog suda, najvišeg apelacionog tela u Nemačkoj, dosadašnje presude su nevažeće – između ostalog i zato što je pitanje njegove krivice utvrđeno na osnovu pismeno dostavljenih izjava zatvorenika u Gvantanamu. Savezni sud je doveo u pitanje legalnost takvih priznanja, ističući pravno problematičan status zatvorenika na Kubi, sumnjajući da su priznanja bila iznuđena.

Tražeći od nemačkog kancelarijata i vlade objašnjenje, kako bi trebalo tretirati priznanja dobijena od zatvorenika tajnih zatvora CIA, Savezni sud dobio je iz Berlina sledeće objašnjenje: „Širenje informacija o metodima ispitivanja u američkim specijalnim zatvorima moglo bi da naruši diplomatske odnose, ali i odnose na obaveštajnom nivou.”  

Citirano, lapidarno opravdanje, pokrenulo je lavinu reakcija, kako u javnosti, tako i u krugovima ustavnih i pravnih stručnjaka. Komentar „Politikinog” sagovornika Tilaka: „Za one koji provode mesece i godine po tajnim zatvorima zapadnih obaveštajnih službi, od Evrope do Kube i Pakistana, bivaju mučeni i zlostavljani, da bi u povoljnom slučaju, bez izvinjenja, rehabilitacije i satisfakcije bili pušteni na slobodu, ili zauvek nestali iza zidina tajnih zatvora, ovakav razvoj bi mogao da ulije novu nadu.” A u krugovima zelenih je dodato da bi korekcija dosadašnje prakse mogla da spase demokratsko društvo zapada od ruske, staljinističke sudbine.

Miloš Kazimirović

  Štampa