SRPSKA POLITIKA

Političke analize

Srbija i Nato

Komunalije kao vojna tajna

Zašto javnost Srbije nije upoznata sa sporazumom SOFA, oko statusa američkih snaga na našoj teritoriji, ako gospođa Snežana Samardžić-Marković, inače pomoćnik ministra odbrane za politiku odbrane, tvrdi da se radi o najobičnijim komunalijama.

Ministar odbrane Rumunije Teodor Atanasiju podneo je pre nekoliko dana ostavku, obrazloživši taj korak željom da okonča političku borbu svog ministarstva i predsednika države. „Vojska trpi zbog te političke borbe koja je, po mom mišljenju, opasna”, rekao je novinarima Atanasiju.

Mesec dana pre njega ostavku je podneo i načelnik Generalštaba rumunske vojske general Eugen Badalan, jer je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog spornog ugovora koji je rumunska vojska sklopila sa jednom privatnom firmom oko prerade rashodovanih borbenih vozila u staro gvožđe. Organi gonjenja su, naime, ustanovili da vojska nije pre predaje ta stara borbena vozila potpuno onesposobila za upotrebu, što zakon propisuje.

Načelnik Generalštaba rumunske armije pravdao se time da vojska nije imala para za propisno rashodovanje vozila. Nije mu vredelo, morao je da podnese ostavku. To se, dakle, dogodilo Rumuniji. Maliciozni bi se zapitali kakve to veze ima sa Srbijom? Nikakve, jer naši kadrovi naprosto nemaju pravo na ostavke, to bi bio čisti defetizam, bežanje iz borbe za vojne reforme.

No, u Srbiji su konačno utihnuli javni pozivi oko „izvoza naše bezbednosti” širom sveta, ali se ustanovilo da javnost nije upoznata sa sporazumom SOFA oko statusa američkih snaga na našoj teritoriji, a koji je pre skoro dva meseca potpisan u Vašingtonu. Gospođa Snežana Samardžić-Marković, inače pomoćnik ministra odbrane za politiku odbrane, u vrlo interesantnom intervjuu „Politici” kaže „kako oko te SOFA nema nikakve misterije, da je to tipski sporazum, koji su SAD potpisale s mnogim zemljama u svetu, da on reguliše razna pitanja privremenog boravka snaga kao što su vozačke dozvole, telekomunikacije, komunalne usluge i da je običaj da se takvi sporazumi ratifikuju u skupštini, pa tek onda budu dostupni i javnosti”.

Ako su već u pitanju vozačke dozvole i komunalije zašto izazivati razne, uglavnom negativne špekulacije u javnosti, time što se SOFA čeka ratifikaciju u Skupštini? Zar javnost nema pravo da oko tih komunalija sazna pre uvaženih poslanika? Jer, kada poslanici ratifikuju komunalije, šta onda vredi javnosti da se buni da smo cenu struje za američke vojnike odredili prenisko? Ili je i to možda vojna tajna?

Inače, to oko „komunalija“, odnosno pravnog statusa oružanih snaga zemalja NATO-a i država učesnica programa „Partnerstvo za mir” na stranoj teritoriji regulisano je u okviru pravnog okvira koji je odredio NATO. Naime, određeno je da su strani vojnici u slučaju počinjenog prekršaja, ili nanošenja imovinske štete odgovorni ne na osnovu zakonodavstva svoje zemlje, već na temelju zakonodavstva zemlje na čijoj se teritoriji nalaze. Dakle, to je odredio NATO, a to što Vašington nastoji da za sebe izdejstvuje posebne uslove i svoje vojnike izuzme iz lokalne jurisdikcije, to je, naravno, njegovo prirodno pravo da pokuša. Pa kako kod koje zemlje prođe... Evropa je oko toga jako osetljiva, možda mi u Srbiji i nismo, ali mi i nismo u EU, odnosno Evropa.

Bezbednosna politika Srbije mora da bude vođena isključivo na osnovu srpskih interesa. Ako je interes Vašingtona da vojnici iz Srbije pomognu američkim trupama u raznim delovima sveta, onda Beograd mora jasno reći Vašingtonu koja je cena za tako nešto. Je li to ostanak Kosmeta u granicama Srbije, ili samo puna podrška Amerike članstvu Srbije u EU i u NATO. Koje to korake na putu u EU, što se tiče SAD, Srbija još mora preduzeti, osim onoga o generalu Ratku Mladiću? Koliko se to razlikuje od onoga što od Srbije očekuje EU?....

U ovom času na Balkanu nema nikoga ko nije američki saveznik, ili ne tvrdi da to jeste, osim Srbije. Zato Amerikanci toliko i insistiraju na reformama vojnog i bezbednosnog sektora u Srbiji. Zapravo, Vašington uopšte i ne krije da on diktira sled događaja u Srbiji i da transformacija Vojske Srbije da ide u za Ameriku željenom pravcu. Penzionisani su svi oni srpski oficiri „koji razmišljaju na stari način” i promovišu se novi vojni kadrovi kojima je cilj ulazak Srbije u NATO. Istovremeno, sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građani Srbije, preko 70 odsto anketiranih, još uvek ne žele ulazak zemlje u NATO, čiji statut zahteva da ulazak neke zemlje u tu vojnu organizaciju narod mora da podrži na referendumu. U slučaju eventualne nezavisnosti Kosmeta, u ovom ili onom obliku, procenat onih koji u Srbiji podržavaju ulazak u NATO bio bi verovatno još manji.

To onda povlači i demokratsko pitanje u ime koga se uopšte i vodi ta politika kompatibilnosti i približavanja i ulaska Srbije u NATO? U ime elite, ili naroda? Ili narod zapravo još ne zna ono što elita zna? A to su cene komunalija za strane vojnike. Kada sazna, jaz između njega i elite mogao bi biti veliki.

Zbog komunalija...

Miroslav Lazanski

Predhodna strana

Štampa