SRPSKA POLITIKA

Političke analize

Nezadovoljstvo nije lenjost

Marko Blagojević: Naše stranke ne smeju više da potcenjuju biračko telo.

Stjepan Gredelj: Društvu je potrebna nova politička elita, jer je sadašnja istrošena

Marko Blagojević direktor Cesida

Referendum za potvrđivanje novog ustava Srbije prošao je kroz iglene uši zahvaljujući velikom odzivu birača u poslednjim satima, što se tumači na različite načine, od toga da je prvo glasanje patrijarha Pavla uticalo na neodlučne, preko spekulacija da su stranački aktivisti panično animirali svoje simpatizere u poslednji čas, do tvrdnji da su se glasačke kutije punile "proverenim Miloševićevim metodama". Međutim, ono što je nedvosmisleno obeležilo izjašnjavanje o najvišem pravnom aktu jeste velika apstinencija birača, koja se objašnjava i kao lenjost (ministar Velimir Ilić). Ali, ima i drugačijih tumačenja, od onih da je biračko telo zamoreno čestim izlascima na izbore, do prisustva apatije među stanovništvom koje više ne veruje u promene.

U Narodnoj Skupštini predlog ustava podržala su 242 poslanika stranaka koje na izborima dobijaju podršku oko 80 odsto izašlih. Da li su lideri tih partija očekivali da je dovoljno da pozovu svoje birače na referendum i da time obezbede dovoljnu podršku za izglasavanje onoga oko čega su se konačno složili i kakve zaključke bi trebalo da izvuče iz činjenice da ih skoro polovina upisanih u birački spisak nije poslušala?
- Naše stranke ne smeju više da potcenjuju biračko telo. Ne smeju da nipodaštavaju i ponižavaju građane i moraju da shvate da im birači ne veruju na reč. A kako da steknu njihovo poverenje kad ga uporno sami narušavaju! Na kraju se ispostavilo da su birači dva dana i jednu noć pekli na tihoj vatri 95 odsto političke scene u Srbiji. Najmanje dve stvari su vodile ovakvom ishodu referenduma. Politički jaz između blokova je toliko dubok da je nepremostiv. Birači ta dva bloka se jedni prema drugima odnose kao isti polovi - odbijaju se. Tamo gde su jedni nema drugih i obrnuto. Druga stvar je u izuzetno niskom poverenju građana u političare i političke partije. Samo 20 odsto populacije veruje u političare, a u taj procenat ulaze članovi stranaka i njihova najbliža porodica - kaže Marko Blagojević, direktor Cesida.

Stranke kao privatna preduzeća

Liderima stranaka ne pada napamet da bar ponude ostavku posle izbornih neuspeha stranke jer svoju stranku vide kao svoje privatno preduzeće gde su oni nezamenjivi.

S toga naše stranke se teško kadrovski obnavljaju lideri su večni pa to dodatno izaziva odbojnost i zasićenost glasač nekim već debelo istrošenim političarima.

Ovakav odnos u strankama sa apsolutnom vlašću lidera sputavaju ljude od autoriteta da se aktivno uključuju u stranke pa shodno tome i u politiku. To dovodi do loše kadrovske selekcije u strankama jer je poslušnost jedini dominantni kriterijum u odnosu na sve druge.

Naravno da to glasačko telo uviđa i stranke kažnjava neizlaskom na izbore, objašnjavajući da nemaju za koga da glasaju.

Sociolog dr Stjepan Gredelj dvodnevno glasanje proteklog vikenda naziva farsom, a ponašanje stranka ocenjuje "ne samo kao potcenjivanje birača, već je to vređanje građana". Gredelj smatra da je našem društvu potrebna nova politička elita, jer je sadašnja, kako ističe, istrošena i dodaje da ne vidi alternativne modele mišljenja i političkog ponašanja u okviru najvažnijih političkih stranaka.
- Svaka normalna i razumna politička elita morala bi da se upita kakvo je to političko telo koje je rascepljeno na dva dela. To znači da situacija za normalizovanje ovog društva nije povoljna, a ja sam ostario čekajući da se ono normalizuje. Strankama bi moralo da bude jasno da nešto u političkoj ponudi nije u redu. Najavljuje se da će uskoro biti tri vrste izbora, ali ne verujem da su građani toliko naivni da tri puta idu na isto biračko mesto i žrtvuju svoja tri vikenda, jer je jasno da ti izbori ništa neće promeniti zato što političke snage ostaju iste. Demokratija nije vladavina većine, već demokratiju čini procedura, koja je ovde pogažena. Posle ovog sprdanja sa procedurom, samo oni koji nisu normalni mogli bi da očekuju da će građani da se polome da bi dotrčali na biračko mesto - smatra Gredelj.

Opšti zaključak koji bi se mogao izvesti posle referenduma, prema političkom analitičaru Branku Radunu, jeste da veliki broj apstinenata predstavlja vid tihog protesta građana nezadovoljnih dosadašnjim reformama, "naročito ekonomskim".
- Trend pada izlaznosti na referendume i na izbore karakterističan je i za zapadne zemlje, ali ovde ima i dodatnih razloga. Najpre, kampanja je bila kratka, nedinamična. Naročito je medijski zakazao vladajući blok. Demokratska stranka se samo deklarativno zalagala za uspeh referenduma, ali je pre svega vodila izbornu kampanju. Ponašala se u stilu "ako referendum uspe - dobro, a ako ne - još bolje". Propašću referenduma oslabili bi vladin blok i Koštunicu, a sebe pozicionirali kao dominantnog partnera u budućoj vladi. Radikali bi trebalo da, zbog izvesnog procenta neodlučnih birača, ubuduće manje forsiraju Šešelja. Sve u svemu, smatram da je kampanja bila umrtvljena, da su izostala sučeljavanja koja motivišu birače - objašnjava Radun.

STRANKE NEĆE KAZNITI SVOJE ČELNIKE

- Partije su propustile da shvate ono što je jasno kao dan, a to je da nije dovoljno da same vode kampanju, niti da je rade ovako kako su to činile. Kampanja je bila ubeđivačka, neargumentovana. Glasajte za - ali za šta? Nama je u istraživanju više od 70 odsto ispitanih reklo da o novom ustavu ne zna ništa ili vrlo malo. Međutim, sumnjam da će stranke za neuspeh kazniti odgovorne u svojim redovima, jer se to do sada kod nas nije događalo. Pošto su kampanje vodili čelni ljudi partija, ne bi trebalo očekivati da će stranke u njima da traže krivce - ističe Marko Blagojević.

Predhodna strana

Štampa