Predhodna strana

Bica koji je naplatio sva­ki pro­gon

Pretučen dukljanski akademik

Ne li­be­ći se da cr­no­gor­sku ne­za­vi­sno­sti za­tra­ži glas i od kri­mi­na­la­ca svih vr­sta, du­kljan­ski „akademik“ Je­vrem Br­ko­vić ovih dana dobio batine od tih istih kriminalaca.

UPA­MET se do­bro, Cr­no­gor­ci, Mu­sli­ma­ni-Bo­šnja­ci, Al­ban­ci i Hr­va­ti, pa i vi tzv. Sr­bi (va­zda bi bi­li pre­ko­re­ni od srp­skih Srba), ovo je na­ša po­to­nja bit­ka! Ne­ka se ne na­da­ju uta­ji­va­či po­re­za, is­prak­si­ra­ni sit­ni i krup­ni pre­va­ran­ti, la­ko koruptivni in­spek­to­ri, le­gal­ni i ne­le­gal­ni tr­gov­ci, ble­fe­ri, uvo­zni­ci ma­gle i iz­vo­zni­ci pra­ši­ne, da bi im igdje na svi­je­tu bi­lo bo­lje, la­god­ni­je i si­gur­ni­je ne­go u ovoj i ova­kvoj Cr­noj Go­ri, a tek u Su­ve­re­noj!

Ova­ko je du­kljan­ski aka­de­mik Je­vrem Br­ko­vić pro­le­tos po­zi­vao je na iz­gla­sa­va­nje cr­no­gor­ske ne­za­vi­sno­sti, ne li­be­ći da glas za­tra­ži od kri­mi­na­la­ca svih vr­sta. Pet me­se­ci po­sle ostva­re­nja nje­go­vog sna, u ro­ma­nu "Lju­bav­nik Du­klje" že­sto­ko je te iste svo­je sa­ve­zni­ke pro­zvao za bo­ga­će­nje pod pla­štom bor­be za Mon­te­ne­gro, šverc du­va­na, ne­mo­ral...
I tvr­di - upra­vo oso­be ko­je su se pre­po­zna­le u ro­ma­nu or­ga­ni­zo­va­le su pro­šlog utor­ka na­pad u ko­jem je Br­ko­vić pretučen, a nje­gov pra­ti­lac Sr­đan Vo­ji­čić ubi­jen!

IZ­ME­ĐU SR­BI­JE I DU­KLJE

TA­KO je na­sta­vlje­na kon­tro­verz­na nit Br­ko­vi­će­vog pri­vat­nog i jav­nog ži­vo­ta.
Oni sa bo­ljim se­ća­njem zna­ju da je Je­vrem še­zde­se­tih bio srp­ski pe­snik sa Be­o­gra­dom kao "ba­zom" za knji­žev­ni rad. Ospo­ra­van zbog či­nje­ni­ce da je za­vr­šio sa­mo fri­zer­ski za­nat, is­ta­kao se ne­spor­no do­brom po­e­zi­jom i br­zo ušao u krug naj­plod­ni­jih pi­sa­ca, me­nja­ju­ći po­li­tič­ke sta­vo­ve do me­re da je osam­de­se­tih po­stao bo­rac za"ra­sr­blji­va­nje" Cr­ne Go­re.
De­ve­de­se­tih je oti­šao ko­rak da­lje, pro­mo­vi­šu­ći "du­kljan­stvo", no­vi po­gled na cr­no­gor­sku isto­ri­ju či­ji je osnov do­ka­zi­va­nje da Sr­bi i Cr­no­gor­ci ni­su je­dan na­rod. Ne sa­mo kroz knji­žev­no de­lo­va­nje, sve vi­še se okre­tao Hr­vat­skoj, da bi u vre­me rata 1992. po­be­gao za Za­greb, pla­še­ći se po­ter­ni­ce ko­ju su vla­sti u Pod­go­ri­ci po­di­gle pro­tiv nje­ga. Se­dam go­di­na je finan­si­ran od hr­vat­skih vla­sti, iz­da­vao knji­ge u ko­jim je sve ma­nje bi­lo po­e­zi­je a sve vi­še di­rekt­nog ob­ra­ču­na sa političkim ne­is­to­mi­šlje­ni­ci­ma.

Tri­jum­fal­no se vra­tio u Cr­nu Go­ru u fe­bru­a­ru 1999. go­di­ne, kao "prog­na­ni pe­snik" i osni­vač Du­kljan­ske aka­de­mi­je na­u­ka (DA­NU), pa­ra­dr­žav­ne usta­no­ve u ko­joj su za aka­de­mi­ke, po­čev od sa­mog Br­ko­vi­ća, pro­gla­še­ni zna­ni i ne­zna­ni isto­ri­ča­ri, pi­sci, sli­ka­ri...
Kao po­se­ban do­kaz Br­ko­vi­će­ve "do­sled­no­sti" osta­lo je za­be­le­že­no da je po­sle po­vrat­ka iz "iz­gnan­stva" iz auten­tič­nog tek­sta pe­sme "Opro­sti nam Du­brov­ni­če" na­pi­sa­ne 1992. iz­ba­cio ime Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji je u pr­voj ver­zi­ji bio "agre­sor" za­jed­no sa Bran­kom Ko­sti­ćem i Mo­mi­rom Bu­la­to­vi­ćem.

Po­seb­no po­gla­vlje u "du­kljan­skoj" eta­pi Br­ko­vi­će­vog de­la či­ni Cr­no­gor­ski knji­žev­ni list (CKL) u ko­jem ima sve­ga, najmanje le­pe re­či. Stra­ni­ce ovog ča­so­pi­sa već go­di­na­ma vr­ve od na­pa­da na Sr­be iz Cr­ne Go­re, Srp­sku cr­kvu ili "terazijske Cr­no­gor­ce", sa­svim ogo­lje­no i je­zi­kom ka­kav ne pri­li­či knji­žev­nom li­stu.

OTI­ŠAO U DRU­GI PLAN
JET­KIH na­pa­da CKL po­šte­đe­na je je­di­no vlast, iz­u­zmu li se že­sto­ke op­tu­žbe na ra­čun Mi­o­mi­ra Mu­go­še, gra­do­na­čel­ni­ka Pod­go­ri­ce, ko­jeg je Br­ko­vić iz bro­ja u broj pro­zi­vao za ko­rup­ci­ju i zlo­u­po­tre­be.
Za jav­nost je osta­lo ne­po­zna­to ka­ko se fi­nan­si­ra DA­NU. U jed­nom raz­go­vo­ru za "No­vo­sti" Je­vrem Br­ko­vić je ob­ja­šnja­vao da se pla­te za­po­sle­ni­ma i apa­na­ža aka­de­mi­ci­ma is­pla­ću­ju od pri­ho­da "iz iz­da­vač­ke de­lat­no­sti". Ja­sno je, me­đu­tim, da je po­ma­ga­la i dr­ža­va, po­čev od slu­žbe­nog "audi­ja", ko­ji je pred­sed­ni­ku DA­NU ustu­pljen na ko­ri­šće­nje pre­ko MUP.
On­da se do­go­dio pre­o­kret. Na­iz­gled ni­čim iza­zvan, Br­ko­vić je na­pi­sao ro­man "Lju­bav­nik Du­klje" u ko­jem je, isti­na pod pse­u­do­ni­mi­ma, "na­cr­tao" cr­no­gor­ske ma­fi­ja­še, gra­đe­vin­ske i pri­vred­ne taj­ku­ne, pol­tro­ne, snis­ho­dlji­ve po­li­ti­ča­re, la­ke dame. Jav­nost je br­zo pre­po­zna­la o ko­me se ra­di - sve o sa­mim lju­di­ma bli­skim cr­no­gor­skom pre­mi­je­ru ko­ji je u knji­zi opi­san kao "go­spo­din Mi­les sa su­pru­gom Lin­dom"!

Po­sle tra­gič­nog do­ga­đa­ja pro­šle ne­de­lje, Br­ko­vić tvr­di da su na­pad na nje­ga na­ru­či­li upra­vo li­ko­vi iz ro­ma­na!
To­li­ko je­da Br­ko­vi­ća pre­ma oni­ma ko­ji ve­dre i obla­če Cr­nom Go­rom "bo­lji po­zna­va­o­ci pri­li­ka" ob­ja­šnja­va­ju či­nje­ni­com da je pred­sed­nik DA­NU, na­mer­no ili slu­čaj­no, sklo­njen iz jav­no­sti u vre­me cr­no­gor­skog re­fe­ren­du­ma i sla­vlja po­vo­dom ostva­ri­va­nja ne­za­vi­sno­sti.
Br­ko­vi­ća, za­i­sta, nig­de ni­je bi­lo u vre­me pro­pa­gan­de, još ma­nje ka­da je ostva­re­no ono što bi tre­ba­lo da bu­de kru­na njego­vog ra­da po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na. Pre­sa­hle su, ka­žu, i do­na­ci­je Du­kljan­skoj aka­de­mi­ji...

KO SU NA­PA­DA­ČI
TRA­GIČ­NA smrt ne­vi­nog Sr­đa­na Vo­ji­či­ća, na­ža­lost, pri­ču o jed­nom pe­sni­ku pre sve­ga po­li­tič­ke pre­po­zna­tlji­vo­sti či­ni previ­še su­mor­nom i ozbilj­nom.
Bi­će i te ka­ko va­žno da se ot­kri­je ko je na­pao du­kljan­skog ide­o­lo­ga - oni ko­je je di­rekt­no pro­zvao ili ne­ko od dru­gih nepri­ja­te­lja ko­je je do­sled­no sti­cao to­kom ži­vo­ta

Č. Pre­le­vić

  Štampa