SRPSKA POLITIKA

Političke analize

Konferencija za štampu SRS

Zbog izuzetno teške situacije i pogoršanja zdravlja Vojislava Šešelja posle 20 dana štrajka glađu danas, 30. novembra 2006 održana je vanredna konferencija za štampu na kojoj je govorio zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić

Tomislav Nikolić: Dame i gospodo novinari, zdravstveno stanje Vojislava Šešelja je kritično. On je sinoć, nakon tog prisilnog odvođenja u nekakvu posebnu sobu, prestao da uzima i vodu. Prihvatio je jutros da uzme vodu, tek kada su mu omogućili da obavi telefonski razgovor sa strankom. Ima velikih problema sa bubrezima i mi smo zaista ozbiljno zabrinuti za njegov život. Mi mislimo da su u pitanju dani. Ili će svet shvatiti o kakvoj tragediji se radi ili ćemo mi izgubiti Vojislava Šešelja. Zato pozivam predsednika države i predsednika Vlade da zamole svoje prijatelje u Hagu da prestanu da ubijaju Vojislava Šešelja. Egzekucija je u toku. Oni vrlo dobro znaju da Vojislav Šešelj neće odustati od svojih zahteva, pre će odustati od svog života.

Mi ćemo u subotu na mirnom protestu ispred ambasade najveće svetske sile, izvoznice demokratije, izvoznice borbe za ljudska prava, podići svoj glas protiv egzekucije Vojislava Šešelja samo zato što je tražio da mu se omoguće prava, prava garantovana svakom građaninu zemaljske kugle.

Vojislav Šešelj je sada potpuno izolovan, izneli su i televizor, nema nikakvu komunikaciju ni sa kim, ali je Haški tribunal pokušao jutros sa pojedinim članovima Srpske radikalne stranke da ostvari komunikaciju. I svako je pojedinačno brutalno odbio bilo kakav razgovor dok nas na to ne uputi Vojislav Šešelj. Ako Haški tribunal želi komunikaciju sa Srbijom ili sa Srpskom radikalnom strankom to ide preko Vojislava Šešelja. Oni znaju, kada prestanu da budu dželati i zlikovci, kad prihvate zahteve Vojislava Šešelja, neka nam se obrate. Do tada mi ćemo nositi svoju muku, ali neće posle nikome u Srbiji biti lako.

Mi smo demokratska stranka, otkako znate za nas, navedite nam jedan naš skup na kome je bilo i najmanjeg incidenta, ali takozvane demokratske snage su nas naučile da postoje i drugačiji demokratski skupovi. Postavlja se pitanje političkog i bilo kakvog drugog života u Srbiji ukoliko Srbija dozvoli da Vojislav Šešelj bude ubijen u Hagu. Ozbiljno smo zabrinuti i potpuno svesni odgovornosti koju preuzimamo na sebe, ali je situacija toliko dramatična da nam je Vojislav Šešelj odobrio da vam u nedelju izdiktiramo njegov testament, politički i lični. A kampanje su u toku, vlast se nadmeće svojim uspesima i svojim rezultatima. Otvorili su nam vrata Partnerstva za mir, samo su nam rekli, nemojte da se veselite, imate Hag. E, evo kako imamo Hag. I Koštunici i Tadiću evo prilike da vide kakav to Hag nude srpskom narodu i svim građanima Srbije.

Sa nama je i dr Mila Alečković, koja će se obratiti, ali mi još jednom upozoravamo, pozivamo sve građane Srbije, sve slobodnomisleće ljude da podignu svoj glas, a sve vas na protest u subotu u 14 sati ispred zgrade američke ambasade. Izvolite.

Dr Mila Alečković Nikolić: Hvala. Poštovani prisutni, ja sam ovde kao slobodan čovek, kao neko ko živi u Evropi više od 20 godina i došla sam da izrazim gnušanje nad ovim što se danas dešava u Haškom sudu. Ovo je pismo koje ću ostaviti, ako nekoga zanima, na uvid. To je pismo koje je poslato tačno 11. novembra francuskim vlastima u ime našeg Pokreta dijaspore Srba iz Evrope, to je socijalni, evropski, neodegolistički pokret, nije sad to bitno, ovde je original ako neko želi da vidi kako to izgleda. To je bilo poslato još 11. novembra, znači, pre nego što su zahtevi istaknuti i tu smo pitali kako je moguće da ova zemlja Jovanke Orelanke, Monteskjea, Voltera, Renana, revolucije, reforme, Šarla de Gola i najzad, zemlja ljudskih prava dozvoljava ovakvo mučenje, fizičko i mentalno, jednog čoveka koga volite ili ne volite, potpuno svejedno, u Haškom sudu. Francuski premijer nas inače prima, mi smo njegovu knjigu preveli na srpski jezik i imamo puno moralno pravo da tražimo od njega da interveniše i da ga pitamo šta se dešava.

Između ostalog, ja sam se pre par dana vratila iz Moskve, gde sam bila pozvana od strane ruske administracije, kao predstavnik srpske dijaspore, i uručila sam i predsedniku Ruske Federacije protest. Mi smo negde na tom internacionalnom planu uvaženi, iako u otadžbini još niko ne vidi Srbe sveta, i tu smo uložili pisma i proteste povodom ovoga što se u Hagu dešava.

Rekla bih par reči kao psiholog, da ne pričam ono što je već rečeno. Ja sam klinički psiholog po osnovnoj formaciji i za mene je ovo strašno, pošto tek sad vidimo koliko vredi jedan ljudski život. Mi ne moramo biti nečiji politički prijatelji, niti voleti nekoga, to je naše pravo, ali način na koji se taj čovek tretira u Haškom sudu je pravo psihološko maltretiranje i mentalno i fizičko. Ja sam rekla u jednom tekstu sam pisala, upravo o psihologiji Haškog suda, ne o pravnom aspektu, nego o psihopatološkom aspektu, da je to jedan veliki sistem koji ne želi da čovek govori. On je otišao u Hag kao Kamijev stranac, tako je otišao i tako ostao, a Hag je u stvari neka vrsta Kafkinog zamka. To maltretiranje koje se tamo sprovodi, to je, u stvari, želja da se nekome ne da progovori. Njima Vojislav Šešelj uopšte nije potreban kao zatovrenik koji će jednom ogromnom količinom inteligencije braniti, on im je potreban kao ime i kao čovek koji će unapred, naravno, biti optužen.

Ja pozivam sve ljude koji su osamdeset i neke, sve slobodne ljude, koji misle da su slobodni, a mi psiholozi znamo da su svi ljudi samo donekle slobodni, postoje i unutrašnje kazne, to je zločin i kazna, svi oni koji su osamdeset i neke godine intervenisali kada je Vojislav Šešelj prvi put bio u zatvoru i koji su tada potpisali peticiju, u vreme za koje smo govorili da nije demokratsko, da sada, kada tvrde da postoji demokratija, da isti ti ljudi sada intervenišu. I znam pouzdano i mogu to da kažem, iako čovek nije više sa nama, da bi pokojni Borislav Pekić potpisao ovu peticiju i protestvovao. Pozivam sve ljude koji su nekada bili rame uz rame sa njim da danas dignu glas dok još nije kasno. Ali, na kraju krajeva, nikada nije kasno za ljudsku simboliku, i za neku psihologiju, i za etiku i za vrednosti, nikada nije kasno.

Ono što treba reći, možda, na kraju, ja ne govorim ovde samo u sopstveno ime, nego u ime velikog broja Srba Evrope i Srba sveta koji su me zamolili, da dođem, danas ovde. Dakle, vidimo koliko danas vredi jedan ljudski život i voleli mi ili ne voleli Šešelja, on je čovek koji u nešto veruje. On je verovatno jedina osoba koja se u ovom svetu sitnih trgovaca i makijavelističkih političara, koji se bore jedino za svoj položaj, status, novac i neki posed, ipak bori za nekakvu pravdu u koju on veruje i to je ono što većina njih ne može da shvati. Danas u politici više nema pravde, ne zaboravimo da pravo bez pravde ne vredi ništa, a da pravda bez psihologije ne vredi ništa, a da psihologija bez etike ne vredi ništa. Znači, to vam je jedan lanac uzročni i ne možete vi samo slediti neku proceduru, vi morate gledati ljudsko biće, inače, sve je obesmišljeno.

Na kraju bih rekla samo reči Anri Marloa koje svi znate, da eto s tim završim, mnogo duže mogu da govorim, ali mi je rečeno da treba kratko pričati. Marlo je rekao – ljudski život ne vredi ništa, ali ništa nije vredno života. Hvala vam.

Tomislav Nikolić: Da li imate neko pitanje? Izvolite.

Novinar: Agencija Fonet, gospodine Nikoliću, da li biste mogli da prokomentarišete izjavu portparola Haškog suda koji je izjavo da gospodin Šešelj nije pružao otpor prilikom odvođenja u bolnicu i da Haški tribunal neće dozvoliti pogoršanje njegovog zdravlja?

Tomislav Nikolić: Ja bih voleo da znam kakvu je vrstu otpora očekivao od čoveka koji 20 dana štrajkuje glađu? Da li je možda trebao da se tuče čovek koji više ne ustaje iz kreveta? Da li je taj otpor bio verbalni? Što ne kaže šta je rekao Vojislav Šešelj i šta je danas rekao nama preko telefona za sve njih.

Vojislav Šešelj štrajkuje glađu. Oni nisu imali prava da ga odvode u drugi deo zatvora. Po kodeksu Udruženja svetskih lekara mogli su da ga odvedu samo u civilnu bolnicu. I tamo ne smeju da mu pružaju nikakvu medicinsku pomoć, nikakvu pomoć, mislim na hranu, oni moraju da poštuju njegovu volju, sve dok on ima svest. Mada se on obratio Haškom tribunalu, pisano, sada kao svestan i rekao i kada ne bude imao svest ne želi da ga održavaju u životu. Tako da su priče potrparola, koje su bile veoma zanimljive za Državnu televiziju juče, priče portparola ubice. I Gering je imao opravdanje za svaki potez koji je Hitler činio u Nacističkoj Nemačkoj.

Vojislav Šešelj je od tog časa prestao da uzima i vodu. Da li je mogao drugačije da se bori protiv tog čina? A vi znate da je za njega voda život, i da su trajne posledice tog neuzimanja vode od sinoć u 17 časova do jutros, dok mu nisu doneli mobilni telefon da može da se javi. To je možda ono što je tragično delovalo noćas na život Vojislava Šešelja. Šta li je još očekivao taj Jarić, kako se zove, Kozić? Kakvu je još borbu očekivao od Vojislava Šešelja?

Mene interesuje ovo zlo domaće. Nama nisu interesantne izjave portoparola Haškog tribunala. Nama su interesantne izjave portparola Haškog tribunala iz Beograda, Koštunice i Tadića. Oni treba da kažu šta se dešava sa Vojislavom Šešeljem u Haškom tribunalu. Izvolite.

Novinar: Senka Vlatković, Televizija B92, da li je tačno da Vojislav Šešelj nije želeo da primi srpske lekare, s obzirom da su mu nuđeni da dođu lekari iz Srbije?

Tomislav Nikolić: Ne znam. Vojislav Šešelj je rekao da je spreman, ukoliko Haški tribunal prihvati uslove, da je spreman da primi internacionalnu ekipu lekara, međutim, rekao je – recite bilo kom lekaru u Srbiji, bez moje saglasnosti niko ne može da dođe. Vojislav Šešelj ne traži lečenje, nemojte da okrećete teze. Vojislav Šešelj ne traži lečenje, on traži da se brani ili da umre.

Novinar: Uglješa Mrdić, Radio Fokus, vi ste najavili mirni protest u subotu, da li mislite da će vam američka obaveštajna služba napraviti incidentnu situaciju?

Tomislav Nikolić: Pa, kao što je svuda u svetu moguće da naprave, mogu svuda da naprave, ali ja znam da će tu biti mnogo radikala koji će sprečiti svakog vandala. Mi zaista preuzimamo odgovornost za taj skup. Naravno, država je najodgovornija, obavestili smo ih, počela je nekakva saradnja oko obezbeđivanja tog skupa, ali mi preuzimamo ogromnu odgovornost-moralnu, političku, krivičnu, za sve što će tu da se desi. Mi ćemo gledati da ih izolujemo, zato što nijedan srpski radikal u subotu neće napraviti incident. To mogu da rade samo pripadnici tajnih službi. Ili umno poremećeni ljudi koje Državna bezbednost uvek pušta na skupove opozicije i kada pojedine, meni omiljene, televizije budu tražile likove iz magle da znaju da su to zaposleni iz Službe državne bezbednosti, a nisu srpski radikali. Znači, odgovornost je na nama i na meni, kao zameniku predsednika, za sve što će u Srbiji da se desi. I zato ja molim srpske radikale da se u subotu desi ono što se dešava na skupovima Srpske radikalne stranke, a na ostale ne mogu da utičem.

Hvala.

Predhodna strana

Štampa