Predhodna strana

Haško ubijanje Šešelja

Na više skupova istaknuti intelektualci, pravni stručnjaci i ugledne ličnosti digli su glas protivu Haške inkvizicije i domaćih, državnih poltrona, u odbranu Šešelja i osnovnih ljudskih prava.

Već četvrti dan prof. dr Vojislav Šešelj nalazi se u štrajku glađu. Kako je to izuzetno opasan i po samog prof. Šešelja potencijalno pogibeljan način borbe, valja odmah reći da je štrajk glađu ultima ratio – poslednje sredstvo kojem se pribegava kada su sva druga sredstva iscrpljena. Pa zbog čega je prof. dr Vojislav Šešelj pribegao tom poslednjem sredstvu?

Prvi razlog je sama haška optužnica koja je na klimavim nogama. Posle pada berlinskog zida i ukidanja delikta mišljenja u svim posttotalitarnim zemljama, Vojislav Šešelj je prvi širom poznat optuženik kome je stavljen na teret delikt mišljenja koji je izvršen držanjem takozvanih zapaljivih govora. Tek kasnije kada je Karla del Ponte razabrala da tzv. delikt mišljenja ne može biti razlog ni za optužbu ni za osudu uvrstila je Vojislava Šešelja u nekakav «združeni zločinački poduhvat» kako bi na njega prevalila odgovornost za nedela drugih koji sa Šešeljem nisu bili ni u kakvoj vezi.

Drugi razlog za štrajk glađu je nedopustivo dug pritvor pre otpočinjanja suđenja. Kao što svi dobro znate prof. dr Vojislav Šešelj je 24. februara 2003. godine dobrovoljno, svojom slobodnom odlukom otišao u Hag i predao se Haškom sudu. Iako svi međunarodni akti o ljudskim slobodama i pravima utvrđuju da će se uhapšenom licu suditi bez nepotrebnog odugovlačenja, odnosno u razumnom roku, Šešelju ni posle tri godine, osam meseci i 18 dana nije otpočelo suđenje, a nije ni pušten da na slobodi sačeka početak suđenja i da se slobodno bavi politikom, kako je to inače dopušteno optuženim Arbanasima. Da Haški sud nema nameru da Vojislava Šešelja zlostavlja, ojadi i satre, Šešelj bi upravo sada bio među nama pošto mu suđenje još nije počelo.

Treći, posebno važan razlog je nametanje branilaca Vojislavu Šešelju, iako je on već na prvoj statusnoj konferenciji obavestio Pretresno veće da će se, shodno Pravilniku 45d Pravilnika Suda, sam braniti pred Sudom, a da će mu u pripremanju vlastite odbrane pred ovim Sudom pomagati nekoliko kvalifikovanih pravnih savetnika koji će činiti njegov stručni tim. Pretresno veće je odbilo da registruje pravne savetnike koje je Šešelj imenovao, i time ga je diskriminisalo čak i u odnosu na Slobodana Miloševića nad kojim je u Hagu izvršeno sudsko ubistvo. U ovom pogledu inače postoji savršena analogija između slučaja pokojnog Slobodana Miloševića i slučaja prof. dr Vojislava Šešelja. Slobodan Milošević se tokom proteklih pet godina sam branio pred Sudom, a u pripremanju odbrane pomagala su mu tri stručna savetnika – jedan profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i dva advokata. Upravo tako zamišlja i priprema svoju odbranu i prof. dr Vojislav Šešelj. Umesto da bez pogovora prihvati odluku prof. dr Vojislava Šešelja da se, uz pomoć svog stručnog tima sam brani, 9. maja 2003. Pretresno veće je odlučilo da se prof. dr Vojislavu Šešelju imenuje stand-by (u pripravnosti) branilac i naložilo sekretaru Suda da on imenuje takvog «branioca». Dana 5. septembra 2003. sekretar Suda imenovao je beogradskog advokata Aleksandra Lazarevića za Šešeljevog stand-by branioca. Čim se, međutim, uverio da prof. dr Vojislav Šešelj ne želi nikakvog nametnutog branioca u koga nema poverenje i da s takvim braniocem uopšte ne želi da komunicira, Aleksandar Lazarević se sam povukao. Sekretar Suda povukao imenovanje Aleksandra Lazarevića, da bi 16. septembra 2004. godine za Šešeljevog stand-by advokata imenovao holandskog advokata Tjarda Eduarda van der Spula. Pošto je posle poduže ujdurme u Sudu i van ovog Suda Tjarda Eduard van der Spul odustao, naposletku su za advokate u pripravnosti (stand-by) imenovani engleski advokati Dejvid Huper i Andreas O`Šia.

Svi ovi nametnuti advokati, uključujući i poslednju dvojicu, prekršili su član 5 «Kodeksa o profesionalnom ponašanju odbrane pred Međunarodnim tribunalom» time što su prihvatili svoje imenovanje za stand-by branioca protivno volji optuženog prof. dr Vojislava Šešelja. Time je najpre povređeno pravo optuženog da shodno Pravilniku 45 d sam sebe brani pred ovim Sudom, o čemu je optuženi Šešelj obavestio Pretresno veće već na prvoj statusnoj konferenciji. Čim je saznao da mu je prinudno nametnut drugi stand-by branilac, prof. dr Vojislav Šešelj je odlučno izjavio da uopšte neće da ga vidi, a kamoli sa njim o bilo čemu razgovara. To takođe znači da optuženi Šešelj nikada neće dozvoliti nametnutom stand-by braniocu da bilo šta preduzima u njegovo ime i da ga pred ovim Sudom brani. Otuda nametnuti branioci postaju neetički kada u ime optuženog, koji ih neće, primaju sudske spise i glume nekakvu odbranu.

U prilogu I Kodeksa o profesionalnom ponašanju odbrane pred Međunarodnim sudom članom 4/2 je utvrđeno da zastupajući klijenta branilac mora «poštovati odluke klijenta vezane za ciljeve zastupanja», a u članu 7 izričito je naglašeno da «branilac mora stalno informisati klijenta o statusu stvari koje se nalaze pred Sudom». Stoga se postavlja pitanje kako nametnuti engleski advokati mogu uopšte saznati odluke svog klijenta ako ovaj neće da im ih saopšti, i kako će obaveštavati svog klijenta o statusu stvari pred Sudom ako ovaj neće da ih sluša. Drugim rečima, pomenuta gospoda su pristala da budu stand-by branioci iako unapred znaju da ulogu pravog branioca optuženog neće moći da odigraju. Štaviše, ako klijent nekog advokata ne želi kao branioca, onda branilac ne postoji, a onaj koji i dalje izigrava branioca nečasna je i nemoralna osoba.

Još je gore što se nametanjem branioca bitno menja status odbrane optuženog. U dobro postavljenom sudskom postupku postoje tri brane potpuno odvojene i nezavisne strane: optužba i odbrana koje su međusobno suprotstavljene i sudsko veće koje je iznad suprotstavljenih strana i nezavisno u odnosu na svaku od njih. Ako sud bez valjanih razloga nameće nekakve stand-bu branioce, a dobro zna da optuženi ne samo što želi da se sam brani nego je kao profesor prava u stanju da to na valjan način obavi, on to ne čini u interesu odbrane optuženog nego zarad nekog drugog cilja. Nama se čini da nametnuti branioci imaju zadatak ne samo da kontrolišu nego i da osujete odbranu prof. dr Vojislava Šešelja.

Nametanje stand-bu branilaca protivno slobodnoj volji optuženog predstavlja tešku povredu člana 14 stava 3d Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima koji zajemčuje svakom optuženom «da se sam brani ili uz pomoć pravnog zastupnika po svom izboru», postoje samo dve mogućnosti: da se sam brani ili da ga brani pravni zastupnik po svom izboru». Drugim rečima, za odbranu optuženog, prema ovim odredbama, postoje samo dve mogućnosti: da se sam brani ili da ga brani pravni zastupnik po njegovom vlastitom izboru.

Ako, dakle, Haški tribunal učestalo i dalekosežno krši ne samo pravila postupka koje je sam sebi propisao, što je inače nečuveno u civilizovanom svetu, nego i najvažnije međunarodne akte koji zajemčuju osnovna ljudska prava, šta onda preostaje optuženom koji je žrtva tog Suda i čija se prava nemilice gaze? Prof. dr Vojislav Šešelj je sigurno dobro promislio i zaključio da se tom Haškom Minotauru, koji je uništio veće jedanaest srpskih života i koji je i dalje žedan srpske krvi, jedino može suprotstaviti tako što će u toj neravnopravnoj borbi založiti i vlastiti život. Ta njegova žrtva zaslužuje svako poštovanje i pred njom treba da pognu glave naši sadašnji glavari koji trabunjaju o «saradnji» sa Haškim tribunalom kao uslovu za ulazak u Evropu, koja baš u ovom času namerava da nam otme Kosovo.

Borba Davida i Golijata

Prof. dr Radomir Lukić:

……….Vidi se da bih trebao kazati nekoliko reči o odnosu snaga između Tribunala na jednoj strani i onog ko je optužen pred ovim Tribunalom u ovom času i u prilog čijih prava mi ovde sedimo i u prilog čijih prava se organizuju različiti oblici skupova da bi se izrazila podrška zahteva za ostvarivanje tih prava. Primer, na jednoj strani je Tribunal sa ogromnim budžetom sa ogromnom količinom saradnika u samom sedištu Tribunala ali i sa ogromnom količinom saradnika na bivšim balkanskim prostorima. Broj tih saradnika se ne meri desetinama, broj tih saradnika se meri stotinama. A vreme pripremanja optužnice protiv gospodina Šešelja se ne meri danima ili mesecima, on se meri godinama. Prema tome na jednoj strani imamo ogromnu mašineriju, imamo ogromnan broj ljudi, imamo ogromna sredstva a na drugoj strani imamo jednog čoveka koji je optužen za različite vidove, kako se to tamo kaže, zločina i koji želi da dođe u priliku da pobije kako pravna shvatanja i pravne konstrukcije ovog suda tako i činjenična tvrđenja brojnih svedoka koji će tamo da iznose svoja stvarna neposredna ili posredna saznanja o činjenicama na temeljima kojih je ova optužnica dignuga.

U jednoj takvoj situaciji mi bismo mogli da kažemo da se zaista radi o svojevrsnoj pravnoj borbi nekog pravnog Golijata i pravnog Davida. I pravni David, gospodin Šešelj, zaista ima potpuno validne argumente u pogledu svih svojih, prvo šest pa potom sedam zahteva. Samo ispunjenje svih sedam zahteva može omogućiti pravnom Davidu da pokuša da pobedi pravnog Golijata i da pokuša da dovede u pitanje brojne presude i brojna pravna shvatanja koja su do sada u tim brojnim presudama Haškog tribunala izrečena.

U sposobnosti gospodina Šešelja, inače, mog kolege i kolege gospođe Radete ne treba mnogo sumnjati. U naše doba je kolega Šešelj bio jedan od vrednijih, upornih i uspešnijih studenata, čak najuspešnijih studenata na Pravnom fakultetu univerziteta u Sarajevu. O njegovim mogućnostima da sagleda različite oblike istorijskih situacija, istorijskih pitanja, takođe, ne treba sumnjati. Jedino što traži jesu svi ovi uslovi koji će mu omogućiti da odbranu sprema uz poštovanje njegovog ljudskog dostojanstva, a to uključuje normalno viđanje sa svojom porodicom, jer čovek odvojen od porodice teško može da se usmeri na ovako težak rad na pravi način i, naravno, da dobije sve ove uslove u kojima će zajedno sa svojim saradnicima koji su malobrojni u odnosu na sve ono što Tribunal ima i čime raspolaže uspeti da dođe do validnih argumenata, do validnih tvrdnji, shvatanja, tumačenja i tako dalje kojima će dovesti u pitanje ovu veoma neobičnu konstrukciju optužbe protiv njega.

            Naravno, treba istaći da je veoma žalosno da se ovo suđenje shvata kao jedan vid političke ideološke borbe i da brojne političke snage u Srbiji kako one koje vrše vlast, tako i one koje kritikuju ili hvale vlast nalaze za potrebno da ovome pridaju taj vid političke borbe a ne da se pridruže zahtevima da se jednom čoveku, u ovom slučaju gospodinu Vojislavu Šešelju, omogući da se istinski sa punom sadržinom brani. Čini mi se ponekad da bi nekim političkim akterima u Srbiji, a i samom Tribunalu odgovarao jedan drugačiji optuženik. Optuženik slomljen, skršen, optuženik koji bi za razliku od gospodina Šešelja koji je spreman da do kraja i svojim zdravljem i životom potpomogne ili osnaži svoje zahteve, dakle njima bi odgovarao jedan optuženik koji bi sam sebe optuživao, koji bi rekao pa stanite vi tužioci pa niste vi mene za sve optužili što sam ja radio, pa mala je kazna koju vi tražite za mene, pa ne znate vi ni sve dokaze i tako dalje. Dakle, njima bi odrovarao, evidentno, jedan takav optuženik koji bi u takvom miru tišini, bez javnosti prošao kroz to suđenje, ili bi ga izbegao kao gospođa Plavšić. Njima ne odgovara neko ko će na pravi način moći da iznosi i drugačije viđenje i slike sveta i prava koje se mora promeniti i drugačije viđenje samih događaja. Zbog toga se nama koji smo se u ovu kampanju uključili a nismo članovi Srpske radikalne stranke čini da bi stručna javnost, naročito pravna i pravnička, istorijska, sociološka trebala da se više založi da se ovakvom optuženiku sa ovakvom optužbom obezbede zaista normalni uslovi da se suprotstavi jednom takvom mehanizmu koji zaista liči na pravno-političkog Golijata. Toliko za sada.

Hvala vam.

Kusturica podržao Šešelja!

Postoje neke stvari koje nas objedinjuju, a to je u ovom slučaju jedan fenomen – pitanje, zašto je zapravo Šešelj u Hagu.

BEOGRAD - Proslavljeni režiser Nemanja (Emir) Kusturica podržao je juče lidera SRS Vojislava Šešelja, koji u pritvoru Haškog tribunala štrajkuje glađu. - Šešeljeva odluka da štrajkuje glađu samo potvrđuje kako novi svet nije u stanju da sudski rešava ovo što se u tim demokratskim zemljama krivo naziva problem. Ako neko štrajkuje glađu, dolazi do one tačke posle koje je zapravo sve obesmišljeno.

- Mislim da je Šešeljeva odluka da štrajkuje glađu zapravo jedini njegov način da se bori. Bez obzira na to kakvo političko stanovište podržavao, u odnosu na bilo koju stranku, u svetu postoje neke stvari koje nas objedinjuju, a to je u ovom slučaju jedan fenomen - zašto je zapravo Šešelj u Hagu. To je jedan fenomen koji ja nikad nisam razumeo niti ću razumeti - navodi Kusturica u svom pismu i dodaje da se Šešelja seća "iz vremena kada je on u Sarajevu, kao mlad asistent na Fakultetu političkih nauka, ušao u sukob sa tamošnjom oligarhijom, komunističkom, i na kraju završio u zeničkom zatvoru".

- Bio sam jedan od retkih koji ga je pozdravljao na ulici. U komunizmu je to bilo mnogo teže nego što je sada, s tim što su u stvari samo različiti metodi. Kao što sam rekao, ja ne znam, nemam podatke zašto bi Šešelj mogao da bude u Hagu, a sam podatak da se njegovo suđenje odlaže govori da je vrlo teško doći do dokaza za ono za šta su ga optužili - zaključio je Kusturica.

Inače, Šešelj se juče, dvanaestog dana štrajka glađu, nije pojavio na statusnoj konferenciji pred Haškim tribunalom, što je ovaj sud protumačio kao "remetilačko ponašanje". Šešelj je upravniku pritvora Timotiju Mekfadenu rekao da je "suviše slab", da mu "glas nije snažan kako bi želeo" i da "ne bi mogao da podnese" prevoz do sudnice.

Sudsko veće je potom naložilo da Šešelju smesta bude preneto upozorenje da bi mu zbog toga moglo biti privremeno oduzeto pravo da zastupa sam sebe i da bi odbranu u nastavku statusne konferencije mogao zastupati "branilac u pripravnosti" Dejvid Huper. Sudije su Šešelja pozvale da se što pre pojavi u sudnici, ali je on to odbio i poručio im da su "idioti".

(S. V.) http://www.kurir-info.co.yu/Arhiva/2006/novembar/23/V-05-23112006.shtml

Po­sled­nje upo­zo­re­nje

Srp­ska ra­di­kal­na stran­ka ne­će do­zvo­li­ti da Vo­ji­slav Še­šelj umre.

BE­O­GRAD - Srp­ska ra­di­kal­na stran­ka ne­će do­zvo­li­ti da Vo­ji­slav Še­šelj umre. Upo­zo­ra­va­mo vla­sti u Sr­bi­ji da u Ha­gu sede lju­di ko­ji ni­su po­či­ni­li ni­ka­kvo kri­vič­no de­lo. Ovo je po­sled­nje upo­zo­re­nje: naš pro­test, idu­ći put, bi­će že­stok - re­kao je ju­če za­me­nik pred­sed­ni­ka SRS To­mi­slav Ni­ko­lić na pro­test­nom sku­pu is­pred Skup­šti­ne Sr­bi­je.

Oko dve hi­lja­de oku­plje­nih, uklju­ču­ju­ći i po­sla­ni­ke SRS, tač­no u pet do 12, zah­te­va­li su da pred­sed­nik par­la­men­ta Predrag Mar­ko­vić za­ka­že sed­ni­cu, na ko­joj bi bi­la usvo­je­na Re­zo­lu­ci­ja o za­šti­ti pra­va Vo­ji­sla­va Še­še­lja na od­bra­nu, ko­ji u pri­tvo­ru u She­ve­nin­ge­nu već 14 da­na štraj­ku­je gla­đu.
Ni­ko­lić je upo­zo­rio da is­hod ju­če­ra­šnjeg sku­pa mo­že bi­ti ili sed­ni­ca skup­šti­ne, ili od­go­vor SRS. Ni­je pre­ci­zi­rao o ka­kvom od­go­vo­ru je reč. Oku­plje­ni su vi­ka­li: "Na uli­cu"!

- Vre­me je da se svi u Sr­bi­ji uje­di­ne oko jed­nog: da smo svi jed­na­ki. Vo­ji­slav Še­šelj je gra­đa­nin Sr­bi­je. Ko da­nas nje­ga osta­vi na ne­mi­lost, su­tra će osta­vi­ti tu­đe de­te, tu­đeg oca, tu­đeg bra­ta. Onaj ko se pla­ši da sta­ne u od­bra­nu Vo­ji­sla­va Šeše­lja, pla­ši se i da ži­vi, a taj ne mo­že da vo­di Sr­bi­ju - re­kao je To­mi­slav Ni­ko­lić.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja no­vi­na­ra, on je ka­zao da Ha­ški tri­bu­nal na­sta­vlja da su­di kao da je Še­šelj u sud­ni­ci, i oce­nio da je oči­gled­no da su se svi do­go­vo­ri­li da se "knji­ga za­tvo­ri".

- SRS ne­će za­tva­ra­ti tu knji­gu. To zna­ju i Ta­dić i Ko­štu­ni­ca. U su­pr­ot­nom - sva­šta će se de­si­ti - iz­ja­vio je Ni­ko­lić.
Oku­plje­ni gra­đa­ni za­tim su se mir­no pro­še­ta­li oko Pred­sed­ni­štva Sr­bi­je.

M. Z. RA­DO­NJIĆ, 23. novembar 2006

http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=96710&datum=2006-11-23

  Štampa