SRPSKA POLITIKA

Političke analize

Šta nosi poruka predsednika da je "Kosovo bliže nezavisnosti"

Predsednik Tadić i nezavisnost Kosmeta

Jakšić: Ne znam da li je to predizborna kampanja u smislu da želi da preotme glasače Čedi Jovanoviću koji zastupa nezavisno Kosovo, ali ništa mi tu nije jasno. Đurišić: To nije njegova prva takva izjava

Jedni su zbunjeni, drugi bez komentara

BEOGRAD - Izjava predsednika Srbije Boris Tadića, koji je izneo stav "da je u ovom trenutku mnogo veća verovatnoća da će Kosovo biti nezavisno", izazvala je različita reagovanja u političkoj javnosti Srbije. Dok pojedini u tome vide "dodvoravanje glasačima Čede Jovanovića" koji se javno zalaže za nezavisno Kosovo, drugi u tome vide "realno predstavljanje situacije, a neki i"čvrsto stoje" iza predsednikovog stava.

Marko Jakšić, član srpskog pregovaračkog tima kaže da ga ne iznenađuje takva Tadićeva izjava jer mu "to nije prvi put", ali priznaje da je ne razume, sem ako je ne koristi u predizborne svrhe, radi dodvoravanja glasačima Čedomira Jovanovića.

- Nisu čudne izjave predsednika Tadića, čak mogu reći da su one uvek malo dvosmislene. Ali, na to smo već navikli. Sećamo se sličnih priča i nakon njegovih zvaničnih poseta drugim zemljama, a posebno kada je posle puta po Njujorku pričao da je "Kosovo već izvesno nezavisno". Ne znam da li je to predizborna kampanja u smislu da želi da preotme glasače Čedi Jovanoviću koji zastupa nezavisno Kosovo, ali ništa mi tu nije jasno. Posebno ako imamo u vidu činjenicu da i DS i DSS imaju jedan zajednički tim za pregovore za odbranu Kosova, koji funkcioniše po principu da nema predaje, odnosno izdaje Kosova. Sve mi ovo liči na predizborni trik predsednika Tadića - kaže Marko Jakšić.

Na drugoj strani Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke ne vidi zašto bi se to tumačilo kao dodvoravanje glasačima jer Tadiću to nije prvi put.

- To nije njegova prva takva izjava. On je uvek, realno, narodu Srbije predstavljao situaciju i njegove utiske po završetku zvaničnih poseta i ja to jedino vidim kao odgovornu izjavu odgovornog političara, koji realno predstavlja probleme u kojima se nalazi Srbija građanima - ističe Đurišić.

Sličan odgovor dobili smo i u kabinetu predsednika Srbije gde nam je pored citiranja Tadićeve izjave u celosti, rečeno da se "predsednikove izjave ne komentarišu".

- Predsednik nije rekao da će Kosovo biti nezavisno. Ali, ako je rekao "da je Kosovo bliže nezavisnosti i da će se boriti do poslednjeg trenutka da se to ne dogodi", onda je to tako jer to je rekao predsednik i to se ne tumači. Predsednik je predsednik države - rekli su nam u kabinetu za odnose s javnošću predsednika Srbije.

Almond: Šargarepa za Kosovo

I pored toga što NATO ima pretenzije da svaka evropska zemlja postane članica tog saveza - a to je slučaj i sa Srbijom - profesor Orijel koledža u Oksfordu, Mark Almond, kaže za BBC da je NATO prijemom Srbije u Partnerstvo za mir Beogradu zapravo, "ponudio šargarepu u zamenu za Kosovo":

"S obzirom na približavanje rešenja problema Kosova, možda je aktuelnim zvaničnicima u Srbiji ponudjena neka vrsta šargarepe, i možda se Beograd da neki način nagradjuje za dobro vladanje", kaže Almond. "Za Srbiju bi na ovaj način bilo lakše da prihvati nezavisnost Kosova , a za prozapadno orijentisane srpske političare da pobede na izborima u januaru."

Šta sa Evropskom unijom?

Ukoliko je NATO, kako kaže profesor Almond, ponudio Beogradu šargarepu - i to uoči izbora i rešavanja kosovskog statusa - nameće se pitanje hoće li sličan "potez dobre volje" prema Beogradu da načini i Evropska unija:

"Moguće je da se ulazak u Evropsku uniju odugovlači godinama, što je slučaj sa mnogim zemljama. Turska je, recimo, najkontroverzniji primer. Moguće je da postanete zemlja-kandidat za ulazak u EU, ali dok se to ne desi mogu da prodju godine, pa čak i decenije. Ipak, mislim da je moguće da Evropska unija u decembru ponudi Srbiji 'maslinovu grančicu'", kaže profesor Almond.

Život nije lak

"Ja sam stekao utisak kroz razgovore sa Srbima da su se oni nadali da će se posle promene vlasti 2000. godine približavanje njihove zemlje zapadnoj Evropi odvijati mnogo brže. Šest godina posle toga, medjutim, uvideli su da život nije nimalo lak, i da ih Zapad uslovljava raznim stvarima - od kojih su naravno, najočigledniji pitanje Haškog tribunala i hapšenja Ratka Mladića. Nisam baš siguran kako će prijem Srbije u NATO program Partnerstvo za mir komentarisati vaši čitaoci. Da li će se tome zaista obradovati, ili će pomisliti da je reč samo o 'kozmetici' koja bi trebalo da ih učini srećnim dok se ne reše drugi problemi, poput Kosova?", zapitao se profesor istorije na Orijel koledžu u Oksfordu Mark Almond na kraju razgovora za BBC.

Predhodna strana

Štampa