Predhodna strana

Kusturica zabranio B92 u Drvengradu!

U ovom prelepom ambijentu Srbije ne može da se sluša i gleda B92 jer oni svojim "izdajničkim i srbomrzačkim" delovanjem rade protiv interesa Srbije.

Proslavljeni filmski reditelj Emir Kusturica zabranio je da se u njegovom Drvengradu na Mokroj Gori gleda i sluša program Radio-televizije B92, jer ga taj medij "strašno nervira", piše u utorak list "Press", citirajući ljude koji su nedavno boravili na Mokroj Gori.

"Gosti u jednom od kafića hteli su da gledaju Ligu šampiona, koju prenosi B92. Tražili su od konobara da im pusti taj kanal, ali rečeno im je da je Kusturica izričito naredio da se u Drvengradu ne gleda ta televizija! Konobar je gostima, koji su insistirali da gledaju Ligu šampiona, rekao da ne sme da krši 'Kustina naredjenja'", citira list jednog od sagovornika.

Kusturica je zabranio gledanje i slušanje B92 iznerviran izveštavanjem te stanice, koju je opisao kao "izdajničko i srbomrzačko".
"Kusturicu strašno nervira B92. On, bukvalno, neće ni da čuje za tu televiziju. Stalno ih optužuje da rade protiv interesa Srbije. Zato je i zabranio da se to ovde gleda", rekao je jedan od zaposlenih u Drvengradu.

Kusturica: "Nekima smeta tradicionalna Srbija"

Mokra Gora - (Tanjug) - Reditelj Emir Kusturica izjavio je da on "nije krvožedni tradicionalista, nego borac za očuvanje kulturnog identiteta".

"Tranzicija je specifični vid otimačine, a progres je poseban vid zločina, dok je korporativni kapitalizam kao veliki starozavetni povodanj koji ruši sve ispred sebe i zapravo nas vodi u totalitarni režim", rekao je Kusturica u intervjuu NIN-u.
"Demokratiju kao lipsalog konja u Srbiju uvoze mali političari koji se bore protiv (ruralnog) domaćina i njegovih viškova. Oni su manekeni korporativnog kapitalizma, odeveni u nevladine organizacije. Liče na prave heroje, udaraju pesnicom u stolove, prizivaju progres, smeta im tradicionalna Srbija. Oni zapravo glume hrabre momke, pošto je lako biti hrabar kada iza tebe stoji Pentagon", rekao je Kusturica.

On je rekao da je njegov problem i sa Zapadom i sa Srbijom što ga postavljaju u veštačku dilemu da li da postane istomišljenik Harolda Pintera ili Biljane Srbljanović.
"Na Zapadu se naviknem da živim sa istinom koju izgovara Pinter koji na mesto ratnih zločinaca prvo stavi Tonija Blera i Džordža Buša, prateći ideju da ova dvojica generišu svetsku volju i da im tako pripada takva optužba, a Biljana Srbljanović nas podučava kako su zločinci, zapravo, uglavnom Srbi", rekao je Kusturica.

Na pitanje o ulozi Slobodana Miloševića u "velikom balkanskom filmu", Kusturica je odgovorio da "ima tu jedna čudna, važna stvar - on je umro nekažnjen".
"Tako su sa njim otišla u vasionu pitanja o odgovornosti za zločine, ubistva Muslimana, ratove... Danas Miloševićevim imenom brišu podove, svaka šuša u Srbiji prvo nagazi na njega, ali ne smemo zaboraviti njegovu borbu i ideju da se male države moraju sačuvati", rekao je Kusturica.

Upitan šta će biti za deset godina ovde i kakvi su mu planovi pošto je završio snimanje filma "Zavet", za koji je napravljeno novo selo, završio projekat skijališta i asfaltnog druma na Mokroj Gori, Kustrica je primetio da je "projektovati Srbiju u narednih deset godina vrlo teško".

"Čovek ne može da dođe sebi od činjenice da su pre Srbije Rumunija i Bugarska u Evropskoj uniji. Koje to kriterijume oni ispunjavaju - to niko ne zna, a šta ja ovde radim to se tačno zna", rekao je on i dodao da su njegovi projekti "velika avantura, kao što je uostalom i film".
"Ali, upravo u tom idealizmu koji je izgubljen i u nekoj utopijskoj slici sveta, mislim da mi moramo ići", dodao je Kusturica.
Povodom propadanja bioskopske mreže u Srbiji, Kusturica je istakao da je on globalista u smislu da mu je cilj internacionalizam, ali i antiglobalista kada se u njegovom dvorištu "impostiraju zakoni koji onemogućavaju prikazivanje naših filmova i gde se zapravo naša kultura uništava".

"Moj problem sa Holivudom nije u tome što je Holivud samo globalistička neman koja ponekad zna da bude i više od toga, nego zbog toga što naša kultura gubi svoj prostor i gubi svoju tezgu na kojoj može da se izloži u Srbiji", istakao je on.
"Urušiće 'Beograd film' spontano, a onda će doći neko ko će ga kupiti i napraviti dva velika multipleksa i sračunati koliko mogu da prodaju kikirikija i kokica, koliko će se popiti koka-kole", rekao je Kusturica.

On smatra da Ministarstvo kulture treba da zaštiti domaći film tako što će trećinu karata od holivudskih, komercijalnih filmova odvojiti za domaće filmove.
Na pitanje o ličnim motivima za krštenje, Kusturica je odgovorio da je "došao do pedesete godine i da sada svako pitanje vezano za život uključuje i razmišljanje o smrti".
"Kada odem, želim da mojim potomcima ostavim jasnu predstavu o identitetu", istakao je Kusturica.

  Štampa