Предходна страна

Читање између редова

Мало мачку телећа глава

Уз 15. годишњицу прихватању иницијативе гувернера државе Арканзас В. Ј. Клинтона о успостављању блиске сарадње са Изетбеговићевом Социјалистичком Републиком Босном и Херцеговином.

Минуо је и овај април, као и сви они претходни што су проминули и минуле су многе годишњице овога месеца у знаку траве. Неке од њих нису ни примећене, премда плодови тих непримећених дешавања и иницијатива још увек некоме доносе значајан профит, а некоме и многом некоме - тужна и онеспокојавајућа подсећања, иначе веома верно друштво на путу у неизвесно сутра, ако га уопште и буде. За ову неприлику би који редак пробелио о једној необичној иницијативи, која још увек траје и која је за необавештена човека стигла као гром из ведра неба или као нешто још неочекиваније од тога. Елем, пре петнаестак година дошло је до несвакидашње жеље млађаног саксофонисте и гувернера државе Арканзас В. Ј. Клинтона да успостави блиске везе са Социјалистичком ( и већ увелико и алкаидном) Републиком Босном и Херцеговином. Најмлађи гувернер (и истовремено и најмлађи екс-гувернер) у млађаној историји ове америчке државе (први пут је постао гувернер Арканзаса 1978. са свега 32 године) већ је имао поуздане информације какав се крај спрема СФР Југославији. У међувремену он ће постати и председником САД. Озбиљне ствари би се требале сачувати од оперетског проклетства, али ко води бригу о томе и, коначно, шта су то озбиљне ствари..

Изетбеговићева влада на челу са Јуром Пехливаном није часила ни часка и средином фебруара 1992. године доноси одлуку (бр. 36) о прихватању иницијативе гувернера државе Арканзас о успостављању блиске сарадње са Социјалистичком Републиком Босном и Херцеговином у области културе, образовања, привреде, науке и других облика сарадње (подвукао - М. Р.). Овом одлуком се месец април 1992. године проглашава као "Мјесец Босне и Херцеговине и Арканзаса" који ће убрзо најавити нове најцрње дане за српски народ, који ће у склопу ове "блиске сарадње" бити по трећи пут у тзв. 20. веку стављени ван закона. Ова "одлука" је донета, како стоји у њеном уводу, на основу члана 45. став 2. Закона о Влади Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине ("Службени лист СР БиХ", број 33/90) и објављена је у "Службеном листу СР БиХ" од понедељка 17. фебруара 1992. године.

Ови рани радови млађаног В. Ј. Клинтона ће се касније алкаидно продубити, проширити и "демократски" (у складу са његовом странком) разгранати, поред осталих, и на друге крајеве, сада већ убијене (са предумишљајем) Југославије, и када он неће бити више гувернер Арканзаса. То се посебно односи на косовско-метохијски југ Србије. Та "блиска сарадња" још увелико траје (на обострану корист) и то нарочито (ако прескочимо, културу, науку, привреду, образовање и обрезивање) у области - "других облика сарадње". У тих и таквих "других облика сарадње" (уз хуманитарну употребу осиромашеног уранијума по српским земљама са обе стране Дрине) дошло је до злочувеног повлачења Изетбеговићевог потиса (уз неподношљиву лакоћу сугерисања од стране Клинтоновог амбасадора Ворена Цимермана у том смислу) са познатог Лисабонског споразума који је нудио мир у целовитој БиХ са три народа.

Тако је ова крвава, да крвавија бити не може бити, алкаидисана Клинтонова и Изетбегова ратна опција била један од знаковитих "резултата" горе речене иницијативе о блиским односима тако блиских партнера као што су били (а богами и биће) алкаидисана Изетбегова Социјалистичка Република Босна и Херцеговина и држава Арканзас великог љубитеља екологије (и еколошког пушења) и спречавања разноразних хуманитарних катастрофа какав је В. Ј. Клинтон. Већ следећег априла (1993.) Изетбег раздрагано изјављује (у присуству 9 сведока, још увек живих) како му Клинтон препоручује да пусти ћетнике да ујђу у Сребреницу и да изврше покољ муслимана и да ће тада (фор суре) доћи до војне интервенције. Зацело су и суновратно крваве инсценације у улици Васе Мискина и на пијаци Маркале биле у "склопу" те и такве "блиске сарадње" и хуманитарних инцијатива великог хуманисте у славу Белзебуба и Левијатана (нисам поменуо презиме Левински) какав је већ горе поменути млађани саксофониста и доктор правних наука.

И мала дигресија за крај. У склопу ових "раних радова" В. Ј. Клинтона у време његовог обновљеног гувернерског мандата, била је велика афера 1984. године око откривања једне терористичке организације у Арканзасу, чији су припадници, поред осталог, заговарали супремацију једног дела беле расе и истребљење црначке расе и Јевреја. У њиховом логором на једном ранчу пронађен је огроман арсенал разноврсног оружја и неколико десетина галона цијанкалија (!)!

Данас, В. Ј. Клинтон није више, ни гувернер, ни председник (но је и више од тога, како сада ствари стоје или леже) и у свом новом великом дому, купљеном по завршетку свога председниковања, води глобалне хуманитарне послове и иницијативе и сви добровољни прилози тој и таквој хуманитарности су добродошли. Према свецу и тропар. Што је уранијум осиромашенији то је и смрт јадне жртве дужа и тежа, а то нас опет учи мудростима из староставних књига - Срећан је онај који се није родио!

Дакле, свако ради како је научио. Једна арнаутска пословица (у слободном преводу) каже и још више показује и говори - "Ако си дао ништа, онда и тражи ништа!"

  Штампа