Предходна страна

Централни Савет Срба у Немачкој (ЗСД) разуме бојкот “Интеграционог самита” челне турске организације у Немачкој

Данас Турци сутра можда сви остали

Законске одредбе које се сад ломе на леђима Турака и Арапа сутра могу да пагоде сваку другу културну мањину у Немачкој. Централни савет Срба у Немачкој неће учествовати на данашњем Самиту с канцеларком Меркел.

Берлин, 11.07.2007 (ЗСД) - Централни савет Срба у Немачкој (ЗСД) разуме бојкот данашњег “Интеграционог самита” кроз челне турске организације у Немачкој али га не подржава. Кроз бојкотовање самита губи се могућност артикулације и критике интеграционе политике Савезне Републике Немачке према имигрантима, наглашавају у ЗСД-у.

“Тврдоглаво ван парламентарно инсистирање на накнадним променама већ усвојеног Закона о усељавању више личи на закаснели вапај турских организација које нису задовољне садржајем тог закона. Оне су морале већ раније да мобилишу своју и немачку јавност, онда када се закон прошле године дискутовао у Бундестаг-у. Он је у међувремену прошао кроз савезну скупштину (Бундестаг) и савет покрајина (Бундесрат) и чека потпис председника државе. Постоји опасност да це кровне организације Турака овим понашањем висе да нашкоде својим земљацима него сто це бојкот имати ефекта ”, каже члан председништва ЗСД-а, мр. Милан Чобанов.

Усвојени Закон о усељавању садржи неколико новина са којима ЗСД “може да живи”. ЗСД истиче да ће коначно ратне избеглице и азиланти из Србије (њих преко 73.000) да реше свој боравишни статус. Ратне избеглице (Флüцхтлинге) и политички азиланти (Асyлбеwербер) моћи ће да добију дозволу за боравак у Немачкој уколико су на дан 01.07.2007 најмање 8 година (породице 6 година) пријављено провели у Немачкој и ако до краја 2009 нађу себи радно место.

“Вазно је истаћи, да ова законска одредба вази уназад. Дакле “нове ратне избеглице” и “нови политички азиланти” из Србије неће имати ту шансу да овим законом ресе свој боравишни статус”, наглашава Чобанов. Према ЗСД-у ова законска одредба засигурно це да смањи прилив ратних избеглица и политицких азиланата из Србије који шкоде имиџу Србије а којих је у просеку од 1999 било око 5.000 на годишњем нивоу. Према подацима којима располаже ЗСД међу 5.522 избеглице и азиланта из Србије 2005 било је 2.072 (37,5%) Албанца и 2.170 (39,5%) Рома.

Од 1999 од када Немачко министарство унутрашњих послова интерно белези националност избеглица и азиланта из Србије у просеку су 80% Албанци или Роми држављани Србије. Етничких Срба је у просеку 3%.

ЗСД поздравља такође да је законом одређена минимална старосна граница од 18 година за брачне другове који се доводе за Немачку. ЗСД сматра да це тиме да се смањи “трговина браковима” под пластом културне посебности. “Сматрамо такође да је вазно да страни брачни партнер који долази у Немачку мора бити припремљен на живот у овој земљи. Учење Немачког језика мора бити због тога први корак”, каже Чобанов. Он подсеца да скоро 5.000 Срба годишње из Србије доведе свог брачног партнера.

“Међутим зашто учење Немачког језика вази само за Турке и Арапе? Зашто то не вази за Јапанце или Американце? Ако се учи Енглески да би се положио интервју за усељавање у Канаду, зашто се не би учио Немачки за усељавање у Немачку. Зато Турци имају право када сматрају да су дискриминирани ако само они и Арапи морају да уче Немачки пред усељевање у Немачку. Законске одредбе које се сад ломе на леђима Турака и Арапа сутра могу да пагоде сваку другу културну мањину у Немачкој. Због тога морамо бити солидарни са њима!”, додаје Чобанов.

“У нови закон о усељавању скоро неприметно се ушуњала и реформа Закона о држављанству. Тако млади странци до 23-е године морају убудуће да испуњавају исте услове за добијање Немачког држављанства као и одрасли. Међу осталом да су у стању да се сами издржавају. Како ће то да се одрази на велики број младих странаца који желе Немачко држављанство а немају запослење па ни стручно образовање, не знамо. Знамо да ће Немачка у будућности бити све рестриктивнија баш према странцима који Немачкој привреди нису потребни. А знамо исто да је Немачкој привреди само до 2010 годишње потребан прилив од најмање 150.000 квалификованих радних миграната да би “зачепила своју демографску рупу”, тврди Чобанов. Централни савет Срба у Немачкој неће учествовати на данашњем Самиту с канцеларком Меркел. Центраном савету је у неколико наврата понуђено да учествује у радним групама које су припремале Национални интеграциони план. “Ми смо дискретно заобишли те понуде, јер сматрамо да као организација морамо још да радимо на нашем јединственом профилу. Подсећам да су турске организације на томе управо радиле у протеклих 15 година. Чињеница је међутим да по многим питањима интеграције немамо јасне ставове. Наши грађани у Немачкој, тако и наше чланство, често знају више да кажу шта траже од Србије него ли од Немачке у којој деценијама живе. Као организација ми смо још у процесу али на правом смо путу”, истиче Чобанов.

Централни савет Срба у Немачкој основан је средином прошле године. У њега се до сада преко својих представника учланило 80 организација Срба. Као друштвено-политичка организација ЗСД делује на савезном нивоу. У оквиру свог рада ЗСД као платформа Срба у Немачкој разматра ситуацију српске дијаспоре, формулисе њене ставове и бори са за решавање заједничких горућих проблема као што је школовање српске деце, растућа незапосленост међу српским мигрантима или пак на очувању језика, културе и традиције Срба у Немачкој. Он се у својим садржајима и активностима окреће првенствено према земљи домаћина. ЗСД је у међувремену успешно регистрован код општинског суда у Хамбургу а од фебруара ове године и признато као добротворно друштво кроз указ финанцијске службе града Хамбурга.

  Штампа