Предходна страна

САД нарушиле постојећи систем одбрамбене стабилности
 

НАТО ракете и базе угрожавају безбедност Европе

Односи САД - Русија дошли су у ћорсокак, у највећој мери, због планираног инсталирања америчког ракетног штита у централној Европи и због кризе око Косова. Обе ове теме, у зависности од коначног решења и процеса који их прате, на посредан и непосредан начин, угрожавају стабилност и безбедност ЕУ

Једностраним повлачењем САД из Уговора о противракетној одбрани из 1972. године, оне су нарушиле постојећи систем светске одбрамбене стабилности и створиле услове за демонтирање и других стратешких безбедносних уговора, као што су Споразум о ракетама кратког и средњег домета, Споразум о конвенционалном наоружању у Европи и сл. Међутим, приметна је тежња Америке да, ипак, неко други уместо њих уруши поменуте споразуме и обави тај прљави међународно-правни посао уместо њих.

Планирана изградња објеката америчке противракетне одбране у Чешкој, Пољској и на Кавказу, као и могуће размештање објеката америчке противракетне одбране у Мађарској, Румунији и Бугарској треба посматрати као покушај да се Русија присили да напусти поменуте договоре како би обезбедила своју сигурност у новонасталим приликама. Вашингтон сматра да би он у овом случају могао лакше да понуди "старој Европи" да она следи његову политику и да буде више дисциплинована под вођством САД. Тада би било лакше застрашивати Европљане руском војном претњом и тада би једини ко би гарантовао безбедност Европе биле САД и то без икаквих обавеза према Европи да поштују њене законе и сл.

О проблему размештаја америчких ракета и последицама које овај поступак може да изазове широм Европе расправљано је и у Украјини. Украјинске расправе о проблему ракета искристалисале су закључак по коме западни савезници, без икаквог устезања, стављају омчу на врат демократизованим земљама бившег социјалистичког лагера. Како је пренела Интернет агенција Коресподент.нет, украјински експерти не искључују могућност да, у случају хипотетичког рата између САД и Русије, управо због ратних дејстава - посебно ракетних, управо европска житница буде једна од првих и најозбиљнијих жртава, чије ће последице угрозити здравље и преживљавање већине грађана Европе.

Бивши чешки председник Вацлав Хавел коментаришући најаву инсталирања америчког антиракетног одбрамбеног система изјавио је да је Чешка својим захтевом за улазак у НАТО заправо дала сагласност да се на њеном тлу граде војне базе алијансе, укључујући и америчке. Професор на Краљевском колеџу у Лондону и шеф комисије за реформу НАТО Џејмс Гоу наступајући на београдској Академији за дипломатију и безбедност рекао је ако би већ Србија и била чланица, логично је да на својој територији има и базе алијансе. Према једном интервјуу бившег министра одбране Првослава Давинића Американци су заинтересовани за електронску базу на Копаонику и стратешку речну базу на Дунаву. Логично или не, али становништво нових земаља-чланица НАТО је гласало за улазак у блок не знајући за ову логику.

Односи САД - Русија дошли су у ћорсокак, у највећој мери, због планираног инсталирања америчког ракетног штита у централној Европи и због кризе око Косова. Обе ове теме, у зависности од коначног решења и процеса који их прате, на посредан и непосредан начин, угрожавају стабилност и безбедност ЕУ. На неки начин може се рећи да се Европа својим нечињењем и неактивном улогом у многим светским процесима нашла у веома незавидној ситуацији из које сада тешко може изаћи, а да успостави подједнако дистанцирани однос и према Америци и према Русији.

Европа се узда у своје једино преостало оружје - посредовање. Међутим, на једној страни Европа жели по сваку цену да очува неокрњеном енергетску жилу куцавицу, која стиже из Русије, а у исто време жели и да ојача уздрмано савезништво са САД због Ирака, али и озбиљних проблема НАТО алијансе у Авганистану. Подршка челних земаља Европе Ахтисаријевом плану, који је доживео дебакл, својеврстан је аутогол ЕУ који би инсталирањем америчког ракетног штита у централној Европи представљао стављање лопте на пенал пред својим голом.

Одлучност Русије која је на питању инсталирања америчких ракета у Европи и косовске кризе показала да је стекла статус велике силе без које се више ништа у свету не може урадити, показала је да и ЕУ, ако жели безбедност и просперитет на свом тлу, мора да води принципијелнију политику када су у питању проблеми који се непосредно тичу ње саме. Свако повлађивање Америци, а заоштравање односа према Русији из дана у дан доноси Европи све веће и компликованије проблеме, за чије решавање ће требати много више мудрости и конкретних уступака једној или другој светској сили, тако да ће ЕУ сама себи угрозити темеље свог опстанка.

Пише: Надежда Гудељ

Руски мораторијум на споразуме са САД и НАТО

Приликом редовног годишњег обраћања посланицима оба дома руског парламента, председник Русије Владимир Путин предложио је да Русија прогласи мораторијум на спровођење споразума о смањењу наоружања са САД и НАТО. Руски председник је рекао да чланице НАТО, потписнице Споразума о конвенционалном наоружању у Европи из 1990, нису ратификовале тај споразум и да не поштују његове одредбе. "С тим у вези сматрам сврсисходним да прогласим мораторијум на учешће Русије у том споразуму, макар док га не ратификују све остале земље и док не почну стриктно да га примењују, како је то до данас чинила Русија" - истакао је руски председник. Ове Путинове речи изазвале су френетичан аплауз присутних депутата и новинара.

Настављајући у истом тону, председник Путин је истакао да је "време да коначно и наши партнери, не на речима већ на делу, допринесу смањењу наоружања", додајући да руски партнери не да смањују, већ још и повећавају количину наоружања. Путин је предложио да се размотри и излазак Русије из тог споразума, уколико брзо не дође до позитивних резултата. Указујући на могућност да се у Европи инсталирају елементи америчке стратешке противваздушне одбране, Путин је, пред оба дома Думе, предложио да се тај проблем размотри у оквиру ОЕБС-а пошто је то општеевропски проблем, а не само руско-амерички.

После последњег сусрета Путина и грчког председника Каролоса Папуљаса, руски председник је на конференцији за штампу нагласио "да Русија није покренула нови талас "трке у наоружању" и да се нико зато не треба бојати њених активности, које представљају одговор на грубе и неосноване једностране потезе партнера. Путин је и овом приликом поновио да Русија неће једнострано испуњавати Споразум о конвенционалним снагама у Европи (ЦФЕ) и да ће дати "асиметричан" одговор на повлачење САД из Споразума о противракетној одбрани (АБМ).

На тај начин Путин је прокоментарисао недавне пробе две нове ракете, интерконтиненталне балистичке РС-24 и модернизоване верзије "искандер", као и најаву могућности иступања из ЦФЕ. Руски лидер је подсетио међународну заједницу да је Русија са Урала повукла целокупно тешко наоружање као и све тешко наоружање из европског дела Русије и у последњих неколико година смањила број војника у руској војсци за 300.000, док у исто време западни партнери "пуне новим оружјем источну Европу".

Овако оштра реторика пред два значајна сусрета Путина и Буша прво на самиту Групе 8 у Немачкој, а затим 1. и 2. јула на породичном имању Бушових у Мејну, отвара простор за конкретна и свеобухватна договарања. Поводом усложњавања односа на релацији Вашингтон - Москва Њујорк тајмс од 1. јуна је констатовао да је "широки дијалог између Америке и Русије достигао најоштрији тон после пада комунизма". А сасвим је сигурно да је то заоштравање односа у добром делу производ и понашања НАТО алијансе која све више поприма обележја агресивног реализатора америчких интереса уз велику помоћ свих земаља чланица западне алијансе.

Занимљиво је напоменути да се обе стране Вашингтон и Москва, које су довеле своје односе на ниво партнерства, данас када су ти односи на силазној линији, труде да своје "непопуларне" акције објасне да то нису претње једна другој. Ракетни штит Американци правдају превентивом против пројектила који би могли да дођу од "отпадника", каквим се у Америци сматра Иран. На другој страни, тестирање нових руских ракета по речима званичника из Москве представља само "одговор на ту једнострану акцију партнера и има за циљ да одржи баланс снага у свету". Русија за своје потезе окривљује Запад који отвара "нову базу у Бугарској, још једну у Румунији, лоциран је позициони рејон за нове ракете у Пољској, радар у Чешкој" - и шта да ради Русија? "Ми не можемо само да гледамо и једнострано да испуњавамо договоре" - оправдава руски председник Владимир Путин акције са своје стране.

Широко отварање низа проблема у односима између Москве на једној страни и САД и НАТО савеза на другој страни, представља, према светским аналитичарима, добро познат принцип низања тешких порука од стране ниже рангираних преносилаца порука, како би се касније главним доносиоцима политичких одлука оставио шири простор за договарање на највишем нивоу.

Било како било, али у два кључна и овога тренутка непомирљива проблема, неслагање око будућег статуса Косова и америчког плана за постављање система ракетне одбране у Европи, доста удела има и НАТО. Тако се слободно може рећи да је НАТО у свим контактима Вашингтона и Москве и ЕУ и САД добио статус који имају односи између Русије и ЕУ, Блиски исток, криза на Косову и Кипар.

Пише: Младен Гверо

  Штампа