| Политичке анализе |
|
Ситуација у Авганистану где све више гину војници НАТО-а се компликује Папа против Пекинга  Папа
Бенедикт XVI оптужио је Кину за „гушење Католичке цркве у
најмногољуднијој земљи света”. У одговору на папино писмо Пекинг је
упозорио Свету столицу „да не користи религију као изговор за мешање у
унутрашње послове Кине”Све што се догађа у Пакистану има везе с Авганистаном и обратно. Покушај атентата на пакистанског председника Первеза Мушарафа и драма са таоцима у Црвеној џамији у Исламабаду, уз све радикалније захтеве фундаменталиста да Пакистан добије талибанску владу, све то додатно компликује и америчке позиције у том делу света. Наиме, тек што је амерички државни секретар Кондолиза Рајс режим у Техерану опет означила као „опасан” и тек што је и трећа ударна борбена група америчке ратне морнарице упловила у Персијски залив чиме је концентрација ратних бродова и авиона постала приближна ратној, Пакистан је у новој унутрашњој кризи. Та криза погодује свакој власти у Авганистану, јер Кабул и Исламабад имају дугогодишњи гранични спор. Управо тако и садашња ситуација у Авганистану где све више гину војници НАТО-а, али и авганистански цивили, дакле и то одговара Пакистану. У корену тих међудржавних односа јесте чињеница да са обе стране авганистанско-пакистанске границе живи неколико милиона Авганистанаца, већином Паштуна који ту границу не признају. Наравно, ту границу не признају ни припадници Ал Каиде који је прелазе у својим терористичким акцијама у Авганистану, или се скривају са пакистанске стране границе. Што се тиче пакистанског председника Первеза Мушарафа он је, пре државног удара којим је збацио са власти Наваза Шарифа, био задужен за комуникације са разним устаничко-терористичким групама које делују у Кашмиру, док су пакистанске тајне службе слале неке од терористичких група на обуку у логоре Ал Каиде у Авганистану. Када је дошао на власт, Мушараф је под притиском Вашингтона прво ухапсио на стотине припадника разних терористичких група да би их нешто касније пустио на слободу. Мушараф је разапет између Вашингтона и својих бирача, јавно је на страни САД, а дискретно подржава радикалне исламисте. Који, опет, нису задовољни што је та подршка дискретна, па мало јавно и припуцају на председников авион. Што све весели ове у Кабулу, а вероватно и оне у Делхију. ПАПА БЕНЕДИКТ XVI ОПТУЖИО ЈЕ КИНУ за „гушење Католичке цркве у најмногољуднијој земљи света”. У одговору на папино писмо Пекинг је упозорио Свету столицу „да не користи религију као изговор за мешање у унутрашње послове Кине”. Од 1949. године када су комунисти дошли на власт у Кини, Пекинг и Ватикан немају дипломатске односе. Ватикан се често позива на дубоко укорењено хришћанство у Кини, на дела језуите Матеа Ричија и фрањеваца, али нико још не може приближно тачно да процени број католика у Кини. Света столица тврди да их има око 10 милиона, те да је представницима Ватикана отежан било какав контакт са том заједницом. Када су пред крај Другог светског рата о зонама утицаја у свету разговарали Черчил, Рузвелт и Стаљин, британски је премијер у једном тренутку предложио да се у те разговоре укључи и папа. Но, Стаљин је одмах запитао: „Колико дивизија има под собом папа?” Наравно, та су времена прошла и Ватикан има данас велики утицај у свету на разне начине, па отуда и осетљивост Пекинга. Иако број од 10 милиона кинеских католика у односу на више од милијарду Кинеза делује смешно. НОВИ БРИТАНСКИ ПРЕМИЈЕР ГОРДОН БРАУН укинуо је ограничење истицања националне заставе само у дане празника. Биће, дакле, застава све више. Не само Јунион Џека, већ и је све више застава нових држава. Три четвртине застава које данас поздрављамо широм света, није постојало пре 50 година. Између 1950. и 1990. године створене су у просеку 2,2 нове државе годишње, што је био пораст у односу на просек од 1,22 нове државе годишње у периоду између 1900. и 1950. Но, деведесетих година прошлог века имамо просек од 3,1 нову државу годишње у раздобљу од 1990. до 1999. Што је свет глобализованији, то је националистима лакше да се одвајају од држава. Апсурд је да глобализација разбија свет на његове компоненте чак и када те компоненте међусобно приближава... Мирослав Лазански |
Предходна страна |
|
|
