Предходна страна

Америчко „Обећање лудом радовање“

Догодине у Грачаници

Ахтисаријев погубан план је пропао и ускоро нас очекују нови отворени, истински преговори на бази права и правде против силе. Јер, амерички званичници су већ рекли да ће, ако преговори не уроде плодом, признати независност Косова и Метохије.

САД су ментори косовских Албанаца и, ако их наведу на ову „глупост“ једностраног признања, што Србија никада неће прихватити, била би то опасност за цео Балкан. Ова одлука не само да би била против Београда и Србије, него и УН. А зар САД нису део њих? Уосталом, Путин и Русија имају неки план за ту ситуацију. Правда и право су на страни Москве, зато су мишљења Русије у „тројци“ јача чак и ако сте у мањини, те су добре шансе да се победи на крају. Важећа Резолуција 1244 је резолуција СБ и она јасно каже да Космет мора бити под управом УН које се обавезале да поштују суверенитет Србије над њом. Опет, ако се решење о статусу врати на СБ и УН, ту је и право руског вета што би за Албанце била штета. Зато, Албанци, време је да прихватите праве преговоре и да више не наседате на западне „форе“, трошите новац због лажних обећања. У српском народу постоји пословица која гласи: „Обећање лудом радовање“, нисте луди, али сте занесени и опијени независношћу под називом „Косово - Република“. Што се пре „отрезните“ од нереалних захтева, и знајте само на релацији Београд - Приштина решаваће се ваша судбина. Прихватите преговоре и све што произилази из њих јер то што Албанцима Србија нуди - највиши степен аутономије (само не и државу, јер већ имате једну државу - Албанију) не постоји нигде у свету. Имате јача права него Срби у Босни или што имате у Македонији, Грчкој, Црној Гори...

Илузија о „надгледаној независности Космета“, сценарио виђен већ осам година - то је време прогона Срба и других неалбанаца. Оно што су програмирали Мусолини и Хитлер, то сада хоће да заврши „демократски“ Запад. Зашто се толико Западу и Америци жури или су опседнути Косметом - што потврђује и посета министра Вука Јеремића Вашингтону: „Конструктиван дијалог са САД, разлике једино око Косова и Метохије“ - каже наш министар, а шта то практично значи - назире се. Отимају нам Космет, а хоће „конструктивни дијалог“, слично мисли и амбасадор Мајкл Полт у изјавама приликом одласка из Београда. Са Србијом лепо, а отворено помажу Албанце, где то може? Тобоже нису важне границе, а теже да их прекрајају - у стилу и Косово и Србија у ЕУ - уместо да признају Србију са Косова и Метохије и решили би проблеме на Балкану. А пут до Уније не вреди Србији без Косова и Метохије.

Оно што је за Јевреје Јерусалим, то је за Србе Космет, Грачаница... Да се дух националног бића може и мора сачувати, пример су нам Јевреји, који су вечно „своји“ у дијаспори, миленијумима, без своје отаџбине. А највећи број Срба у расејању биће заувек расејан и ишчезнуће као у: Сент Андреји, Книнској Крајини, Дубровнику, Далмацији, западној Херцеговини, Лици, Кордуну, Банији, Мостару, Сарајеву, Дрвару, западној Славонији, Араду, Темишвару, Будиму, Сегедину, Печују, Коморану, Видину... Шта се то са нама, заправо, збива?

Зашто Срби олако напуштају своје територије и вековна огњишта? Одговор на ово суштинско питање својевремено нам је дао Јован Рашковић: „Сеобе је још теже објаснити, али њихово постојање говори да Срби немају висок осећај тла. Србима се лако одлучује да га напусти, иако је то често чинио силом прилика“.

И на самом крају незарасле српске ране - Косово. Почетком 20. века Срба је на Косову било 52 одсто од укупног живља, док је Шиптара, Турака, Рома и осталих било 48 одсто. Започете сеобе после Косовске битке или под Арсенијем Чарнојевићем, интензивирају се после Другог светског рата (у Брозово време) када је са Косова исељено 400.000 Срба, а из Албаније усељено неколико стотина хиљада Албанаца. Демографске слике пропадања Срба на сопственој земљи изгледала је овако: 1961. године српски живаљ је чинио 23,6 одсто укупног становништва, 1971. године смањио се на 18,3 одсто, 1981. године на 13,2 одсто, а по процени 1991. године Срби на Космету је остало једва осам одсто. Данас... десет одсто. Стотине оних који су одлучили да свој живот оставе заувек на огњиштима својих дедова и прадедова.

Док трају преговори који не треба да буду ограничени и док су још снаге Кфора, мора се непрестано све чинити на повратку Срба, Рома и осталих прогнаних. Косметом се не сме више трговати. Ово је порука сваког нашег забринутог грађанина Србије и властима се поручује - Косово и Метохија мора се сачувати. Имамо пример Кипра, који је већ 30 година окупиран, а Грчка, која је чланица ЕУ, то никад није признала. И дођи ће дан када ће се њима вратити. И ако би неко једнострано признање независности Косова и Метохије, дођи ће дан када ће нам се оно вратити. Зато се Срби морају понашати као Јевреји, да никада не забораве да је Космет њихов.

Јеврејске поуке за крај : „Ове године, овде, догодине у Јерусалиму“. За Србе на Космету и ван њега: „Ове године, овде, догодине у Грачаници - и да нам је то увек на памети.

  Штампа