| Политичке анализе |
|
Данашњи политички режим размишља једино о томе како се од тајкуна огребати Фолиранти и џепароши Само успешна елита је права национална елита, сви остали су малограђански фолиранти. Само стручним приступом избегавамо површност и дилетантизам политичара на власти и тада мишљење или понашање екстравагантног појединца ништа не значи. Покушао
сам Ђинђићу да објасним историјске процесе, верујући да би управо он
могао да представи Србима нову државотворну визију и националну
стратегију, али, нажалост, он то уопште није
разумео. Није био играч за велике историјске улоге
које су нам биле преко потребне. Постао је
жртва сопствене похлепе и сујете. Продали су
га скотови који су га окружили. Отворено сам му рекао
на крају фебруара 2001 године, када смо се
коначно растали, шта ће се десити и ко ће га издати и продати. Нисам
ни у сну помислио да ће га извести на
стрељање.
У Србији више од сто година нема државотворне
визије. Пошто нема визије, немамо ни никакве
стратегије. Нема ни елите која би требало да
ствара визију и стратегију. Последице тога су велика
страдања, губитак територије и падање у неоколонијално ропство.
Године 1847. исти
број становника имали су Енглеска, Јапан и Србија.
Само у XX веку изгубили смо непотребно 2.640.000 Срба. На крају
тог катастрофалног века по Србе изгубили смо и територије где је
вековима живео наш народ, изгубили смо и велике делове тога народа, што
погибијама, што исељавањима, само због тога што смо били неспособни да
управљамо сопственом државом.
Садашњи режим губи државни суверенитет који су вековима, уз огромне
жртве, стварали највећи умови и најбољи људи у нашој нацији.
Када те великане поредите с лажним
легалистом, националистом и традиционалистом Коштуницом, који очајничким
напорима покушава да продужи своју погубну владавину, онда морамо
озбиљно бити забринути за судбину државе и нације. По чему
ће се памтити владавина експерата, легалиста
и макијавелиста? Само по распродајама државе и њених
виталних ресурса и по крађама и личном богаћењу провинцијалних,
искомплексираних и болесних политиканата.
Србија већ више од сто година нема државника.
Србију је данас изнутра окупирала сопствена
псеудоелита. Морам признати да су успели да обесмисле сваку узвишену
идеју, и да су морал бацили у сопствену каљугу не би ли показали да су
сви упрљани и да нема бољих од њих.
Дошао је тренутак да сви Срби и сви грађани Србије,
који воле своју државу и свој народ, предузму нешто лично да би се
зауставила ова национална несрећа. Можемо данима да предлажемо
најбоља решења, али та решења у оквиру
погрешне визије и погрешно примењене стратегије не могу да дају добре
резултате.
Напротив, резултати ће бити све гори и гори,
док једног дана, када све буде обесмишљено и уништено, природно не
настане Велики прасак као одговор пониженог, превареног, изманипулисаног
и опљачканог грађанина.То је сигурно да ће се десити.
Питање је само времена.
Тачније, питање је колико грађани Србије могу да трпе ово несносно
понижавање, вређање и експлоатисање.
Већ три деценије, колико политички промишљам и износим своје ставове у
јавности, мада нисам члан ниједне политичке секте, предвидео сам тачно
шта ће се десити и то се, нажалост, све и
обистинило. Покушавао сам Ђинђићу, који је после свргнутог Деспота имао
највећу историјску прилику да постане државник који ће, попут Путина,
препородити државу и нацију (Коштуници сам пре једне деценије отворено
рекао да је одавно политички умро, али да му то још нико није саопштио);
покушао сам, дакле, Ђинђићу да објасним историјске процесе, верујући да
би управо он могао да представи Србима нову државотворну визију и
националну стратегију, али, нажалост, он то уопште није разумео.
Једноставно, није био играч за велике историјске
улоге које су нам биле преко потребне. Постао
је жртва сопствене похлепе и сујете. Продали
су га скотови који су га окружили. Отворено сам му рекао
на крају фебруара 2001 године, када смо се
коначно растали, шта ће се десити и ко ће га издати и продати. Нисам
ни у сну помислио да ће га извести на
стрељање.
Тако
се трагично завршио наш покушај да се избавимо пропасти.
Петнаест година смо учествовали у просвећивању Срба, убеђујући их да не
гласају за Деспота који нема никакву
државотворну визију и националну стратегију, да бисмо, на историјском
таласу незадовољства, добили нову власт која је само префарбала
Деспотове фасаде. Када ми је Ђинђић, неколико недеља после
петооктобарске контрареволуције, рекао да не треба да се плашим јер ће
они, реформатори, тржишни фундаменталисти и експерти без радног
искуства, владати наредних двадесет година - изговорио је тачно тај број
година - знао сам да је враг однео револуцију и да су грађани, који су
још грејали наду на уличним октобарским ватрама, били по ко зна који пут
преварени и да ће бити врло тешко поново вратити њихово поверење у
политичко организовање. То се заиста и десило.
Данас нема политичке опозиције. Све странке
су на власти. Грађани су
једина опозиција криминализованој политици. Много је теже
данас стварати опозицију него, рецимо, 1989.
године. Разлоге треба
тражити у општој комерцијализацији политике.
Политичка олигархија и тајкуни стварају атмосферу програмираног хаоса.
Свако појединачно деловање је бесмислено.
Морала нема више ни у Цркви.
Појединац је разапет између роботизованог конзумента
цивилизације у растројству и потребе да одбрани човека у себи.
Ко ће победити? Дубоко верујем да
ће победити човек. Његова
потреба да ствара а не да распродаје, препродаје и руши.
Дубоко верујем да се, упркос корумпираности и
поткупљивости свакодневице, може отпочети формирање праве и озбиљне
опозиције у Србији.
Неће то бити она опозиција из деведесетих година, него једна
натполитичка, државотворна, грађанска, национална и космополитска
опозиција која ће разумети историјско време у
коме се данас налазимо. Опозиција која ће
изнети визију развоја државе до краја XXИ века. Опозиција која
ће скупити све незадовољне грађане, без
обзира на националну, верску и партијску припадност, и која ће наметнути
нова правила понашања и пословања, Уместо монопола политичке олигархије
и тајкуна, успоставиће се вечита конкуренција.
Конкуренција идеја и људи.
У том тржишном надметању изродиће се нова елита која
ће понудити државотворну визију и националну стратегију. Елита
која ће спасити Србију од губитка
независности и Србе од нестајања. Елита која неће
подилазити широким народним масама трагичном причом о небеском народу
који умире, него истином о нашем стварном положају и нашим могућностима
да се спасемо. Елита која ће својим
примером показати да се лични интереси могу остварити кроз интересе
заједнице. Која ће показати да национално и
грађанско нису у супротности, него да могу упоредо да живе и развијају
се. Која ће показати да национално и космополитско могу да се обједине.
Која ће показати да појединачно и опште имају
заједничке интересе. Која ће показати да се
модерно и традиционално допуњују. Да се верско и
световно не искључују. Елита која има
историјску одговорност и која је спремна да управља државом у интересу
свих њених грађана.
Успех
је загарантован ако изградимо државотворну визију и ако применимо
оперативну стратегију развоја.
Сматрам да наша државотворна визија треба да се базира
на сазнању да смо мали историјски народ, који
је доживео велику трагедију само због тога што нисмо разумели историјске
процесе и што смо доносили погрешне историјске одлуке.
Те одлуке су доношене у националној еуфорији, из
срца и, често, повређене душе, уместо да пресудне одлуке доносимо из
интереса. Ако државном визијом одредимо наше националне интересе,
онда можемо да бранимо те интересе, без
обзира која је партија на власти. Ако хоћемо добро
да бранимо наше интересе, онда морамо да имамо елиту која одлично
познаје двојно књиговодство. Елиту која зна математички да израчуна
колики ће бити историјски приходи а колики
историјски расходи. У разлици, оствареној
историјској добити, показаће се успешност елите. Грађани
ће тако моћи да контролишу своју елиту.
Само
успешна елита је права елита.
Сви остали су малограђански фолиранти и џетпсетери.
Када се направи историјски бизнис-план и утврди
профитабилност неког пројекта, уз обавезну СWОП анализу, могу се мирно
доносити историјске одлуке. Мишљење или
понашање екстравагантног појединца ништа не значи код оваквог приступа,
Стручним приступом избегавамо површност и дилетантизам полтичара на
власти. И то ништа није ново.
Тако раде све озбиљне и уређене државе.
Развијене државе планирају до краја XXИ века.
Наша квазиелита не уме да осмисли ни сутрашњи
дан. Због тога и даље доносимо погрешне историјске
одлуке. И зато и даље пропадамо.
Навешћу два актуелна примера. Наиме, реч је о Косову
и ЕУ. Да ли сте негде прочитали озбиљну и
темељну историјску, двојно-књиговодствену анализу, дакле, анализу
историјских прихода и историјских расхода и оствареног историјског
профита у историјској одлуци о Косову и ЕУ? Нисте!
Зашто нисте? Зато што
немамо политичку елиту која је обучена да направи такву рачуноводствену
анализу. Дилетанти на власти не знају
историјски да размишљају. Не знају ни да
историјски рачунају.
Зато
се данашњи режим понаша потпуно исто као омражени Деспот.
И он затвара очи пред историјском рачуницом и забија
носеве у приватне рачуне тајкуна. Немамо
државнике који имају мудрост Перикла и практичност менаџера.
Немамо ни визионаре нити стратеге. Последице
ће бити страшне. То ћете
ускоро видети. Једно јутро када се пробудите.
Схватићете да смо доживели нове историјске поразе.
Где је крај? Има ли
краја? Крај ће брзо доћи.
Када све распродају, стиже историјско отрежњење.
И катарза. Она права.
Будите стрпљиви и верујте у државотворну визију.
Руше се историјске заблуде и предрасуде.
Нема више идеологије.
Само државотворни и национални интереси Србију спасавају. Када то
схватите, све ће после тога бити много лакше.
Бранко Драгаш
|
Предходна страна |
|
|
