| Политичке анализе |
|
Слободан Антонић: Србија је усред вербалног грађанског рата Србија у вербалном рату Како
функционише Влада Србије у којој један министар Слободан Самарџић (ДСС)
жестоко оплете по америчким ставовима о Космету, а други министар Вук
Јеремић такве америчке изјаве назове „поновним успостављањем
конструктивног дијалога”
И одлазећи амбасадор САД Мајкл Полт и његова шефица, државни секретар
Кондолиза Рајс, несумњиво имају потпуно исто виђење будућности Косова и
Метохије. Међутим, на њихове речи представници власти у Србији различито
реагују, па тако министар за КиМ Слободан Самарџић (ДСС) жестоко оплете
по америчком дипломати, док министар спољних послова Вук Јеремић (ДС)
оно што је чуо од Рајсове назове „поновним успостављањем конструктивног
дијалога”. Иако се ова два случаја објективно не могу довести у исту
раван, јер је Самарџић реаговао на Полтов интервју дат у Београду, док
се Јеремић с америчком државном секретарком срео у Вашингтону, у делу
јавности је та неспорна разлика у тону одмах „препозната” као
„размимоилажење ДСС-а и ДС-а”.
– Не мислим да у овом тренутку постоји значајно другачији однос ДС-а и
ДСС-а према решењу судбине Косова и Метохије. Иако је међу тим странкама
раније било разлика, оне су по формирању Владе гурнуте у позадину и сада
имамо монолитну државну и националну политику. Наравно, то не значи да
из одређених наступа не провејавају страначки или персонални приступи,
али то не утиче на чињеницу да је став Србије јединствен и коначно
сасвим јасан – каже за „Дневник” социолог Слободан Антонић, један од
уредника „Нове српске политичке мисли”.
Током скупштинске
сесије о Космету опет смо били сведоци етикетирања и поделе на патриоте
и издајнике?– Таква реторика јесте поново саставни део домаћег политичког фолклора, али с једном веома битном разликом: у Милошевићево време је подела на патриоте и издајнике била саставни део званичне државне идеологије! Сад то, срећом, није случај. С друге је, међутим, стране, чињеница и да посланичка „размена ватре” у Скупштини може додатно да оптерети јавни дискурс, ионако већ бременит разним поделама, попут оне на националисте и европејце. Нажалост, ми смо усред вербалног грађанског рата, при чему вербална агресија, која долази са свих страна, иде чак дотле да неки од актера жале што у Србији није било правог грађанског рата како би могли да се обрачунају с политичким противницима. Иако је, дакле, утисак да се крећемо по ивици да из тих вербалних пређемо у зону отворених политичких сукоба с елементима насиља, ипак сам уверен у то да је Србија, која је у протеклих 17 година прошла кроз толико изазова и успела да се сачува од тог зла, способна да превазиђе и евентуално једнострано проглашење независност Косова без озбиљнијих друштвених последица. Политички аналитичар из Приштине Батон Хаџију оценио је доношење скупштинске резолуције о КиМ као најаву „тајванизације Косова”? – Иако се поређење између Косова и Тајвана често прави, мислим да оно и није баш најсрећније, из простог разлога што позиције Кине и Србије ни изблиза нису сличне. Напросто, Кина је не само већа неколико стотина пута него је и њена позиција на међународној сцени неупоредиво јача – уосталом, стална је чланица Савета безбедности с правом вета. Дакле, однос према Србији и однос према Кини у истој ситуацији, када се део територије једнострано проглашава за независну државу, логично је да неће бити исти. Мислим да би можда приближније било правити паралелу са ситуацијом у којој се нашла Западна Немачка. Подсетићу на то да је Западна Немачка, након што је Источна Немачка прогласила независност, прекинула дипломатске односе са свим земљама које су признале ту нову државу. И то је потрајало десетак година, након чега су постепено ти односи обнављани и нормализовани. Највише замерки на текст резолуције односило се управо на део у којем се најављује шта ће Србија урадити уколико нека држава унилатерално призна независност јужне покрајине. – У скупштинској резолуцији о КиМ искоришћена је прилично еластична формулација, која Влади оставља могућност прилагођеног приступа од државе до државе, од случаја до случаја. И то уопште није нерезонски, тим пре што ни евентуално прекидање дипломатских односа с неком земљом не мора да значи и прекидање сваке комуникације с њом. Познате су, наиме, тзв. специјалне мисије у државама с којима формално не постоје дипломатски односи, а које су знале да буду веће и од амбасада. Дакле, такав корак би, чак и уколико би био повучен, пре био у симболичкој равни. Међутим, то није нешто што Србији треба. Напротив. Када погледате редове пред амбасадама, када знате да вам за летовање у Грчкој или Шпанији треба читава фасцикла различитих докумената, схватите да ми ни сада немамо баш бајне односе с другим државама, а камоли да нам је још нужна додатна изолација. Бивши копредседник државног преговарачког тима Леон Којен упозорио је на то да Србија, у случају наметнуте независности Косова, више не би имала ни уставних ни политичких могућности за наставак процеса прикључења ЕУ? – Бојим се да је став господина Којена веома реалистичан. Јесте веома значајно што званичници Европске уније стално понављају да, како год да се реши статус Косова, то са становишта Брисела нема никаквог утицаја на интеграцију Србије у ЕУ. Другим речима, Брисел се обавезао да Београду неће постављати као услов прихватање независности Косова уколико жели наставак процеса придруживања. Међутим, питање је да ли ће Србија моћи да одвоји евентуално одузимање Косова и прикључење Европској унији. Јер, заиста је тешко веровати да ће грађанима ико уверљиво моћи да објасни зашто треба ући у друштво неких држава које су признале независност Косова и, самим тим, могу бити сасвим утемељено оптужене да су одузеле Србији део територије. М. Стајић |
Предходна страна |
|
|
