| Политичке анализе |
Припреме за децембарске изборе за руску
Думу и председничке у фебруару идуће године су у пуном јеку па све
садашње кадровске промене треба посматрати кроз ту призму
Како
Путин каже
 Путин
је многим “познаваоцима” прилика у Кремљу поново приредио изненађење
када је одмах након оставке досадашњег председника Владе
Михаила Фраткова већ сутра дан
предложио новог али за многе изненађујућу личност Виктора Алексејевича
Зупкова
НОВИ премијер Русије Виктор Алексејевич Зупков добио је у петак велику
подршку у Думи. За њега је гласао чак 381 парламентарац, а било је
потребно само 226. Против његове кандидатуре били су, као што су и
најавили, само комунисти (њих 47), сматрају да ће он наставити "стари
курс" и да се ништа неће променити - набоље. Тако је за 66. рођендан
Зупков добио на поклон - премијерску фотељу.
Нови премијер је у Думи, у свом првом обраћању, рекао да хитно треба
донети закон о борби против корупције, а као приоритете нове владе
означио обнову и модернизацију индустрије и енергетике. Посебно, како је
рекао, мора се водити рачуна о развоју региона и социјалној сфери. У
току наредне недеље ће предложити нове министре. Очекује се да ће већина
старих чланова владе остати. Сада се у руској јавности највише расправља о томе хоће ли Виктор Зупков бити само премијер или и председнички кандидат у марту 2008. године. Тврди се да је Путин, тобоже, одабрао за премијера свог пријатеља Зупкова, јер је старији човек и не може му никако бити противник на председничким изборима 2012. године. Сви се слажу да председник Путин и његово најближе окружење, састављено од бивших обавештајаца, зна да чува тајну и вуче потезе које нико не може да предвиди. Који ће бити следећи потез, знаће се крајем године када ће руководство Кремља и званично предложити Путиновог наследника. Хоће ли то бити Сергеј Иванов, досадашњи потпредседник Владе и министар одбране, или заиста Виктор Зупков? Све остале комбинације су најобичније нагађање, јер одкад је Путин на власти, ниједна кадровска прогноза "добро обавештених" није се остварила. У руским политичким круговима се говорило да би Путин могао после марта 2008. да буде први човек руског Савета безбедности, али са много већим ингеренцијама. Ових дана се појавила још једна нова комбинација. Путин би, наводно, могао да буде изабран за председника Државног савета Русије, чији су чланови председници свих конститутивних јединица Руске Федерације - губернија и аутономних република. Државни савет, иначе, доноси основне правце развоја земље. ЧИСТ Зупков је човек чисте биографије без компромитација. Избором за премијера Виктора Зупкова Путин још неколико месеци може да држи на "тихој ватри" Сергеја Иванова и Дмитрија Медведева. Захваљујући садашњој популарности Путина сваки кандидат кога он подржи биће фаворит у наредним изборима у марту 2008. године. Бранко ВЛАХОВИЋ Вицепремијери - хрватски коментар Путинов приједлог да нови мандатар буде Зубков изненадио је и Кремљ и кремљологе, а понајвише Сергеја Иванова и Дмитрија Медведева, досадашње потпредсједнике владе, који већ годинама мјеркају колики је гузни газ премијерске фотеље. Друговима Серјожи и Митји остаје тек слабашна нада да предсједник и даље мисли на њих и да је некоме од њих двојице намијенио предсједничку дужност, наравно, уколико му вјечно захвални руски грађани уопће допусте да се с ње повуче. А што ако... – не, то Серјожа и Митја не смију ни да изусте, то... разумијете, то да... то да предсједник већ има у рукаву некакву лијеву карту коју ће бацити на стол као што се баца ас... схватили сте... или схватили нисте... као што ни другови Серјожа и Митја не схваћају да би Путинов насљедник могао бити некакав порезни инспектор из Свердловска или перовођа у уреду за јавно здравство из Магнитогорска или... Морате разумјети њихове страхове, јер ево тај Виктор Зубков, који ће за који дан постати шеф руске владе, све до ове сриједе био је обични замјеничић министра финанција и утјеривач пореза којему се чинило изгледнијим да ће у владином кабинету замијенити прегорјелу жаруљу неголи премијера, па ето видите... Уосталом, људи нешто дужег памћења се сјећају да је прије осам година тадашњи предсједник Борис Јељцин за премијера предложио извјесног Владимира Путина којему до тада нитко у Кремљу не би дао мандат да састави пуззле од 100 комада с мотивом цркве Светог Василија а камоли да састави владу, па ето видјели сте... Анатолиј Сердјуков поднео оставку Министар одбране повлачи се са положаја због родбинских веза са новим премијером Виктором Зупковим Министар одбране Руске Федерације Анатолиј Сердјуков одлучио се на повлачење са садашње функције на коју је именован 15. фебруара. Разлоге за оставку Сердјукова председнику Владимиру Путину пренео је лично нови премијер Виктор Зупков. На састанку одржаном у уторак увече у Сочију Зупков је оставку Сердјукова објаснио чињеницом да су њих двојица у блиском сродству. Сердјуков је, наиме, ожењен ћерком Зупкова и његова оставка оцењена је као крајње моралан чин. Оставка првог човека оружаних снага изазвала је немалу пажњу у руској јавности. Чињеница да је Сердјуков на месту министра одбране у фебруару заменио Сергеја Иванова, који је тада промовисан у вицепремијера, најбоље говори колико је ово место важно у систематизацији руске власти. У складу са тим иду и нагађања о томе на каквим пословима би министар у оставци могао да буде ангажован у будућности. Радио „Ехо Москве” спекулише да би Сердјуков могао да постане нови секретар Савета за безбедност, изузетно важног тела кроз које су, као председавајући, својевремено прошли и Путин и Иванов. Како наводи станица, Сердјукова прати глас да је у протеклих неколико месеци у Министарство одбране унео више рада, одговорности и бриге за трошење средстава, што га свакако препоручује за једнако одговорну дужност у Савету за безбедност. Иначе, како је јуче саопштено у Москви, Русија би могла да промени одлуку о иступању из Договора о конвенционалном наоружању у Европи и поново на себе преузме део одговорности које овај споразум носи. Подсетимо, поменутим договором, потписаним 19. децембра 1990. између држава тадашњег Варшавског пакта и НАТО, највећа земља на свету се обавезала да ће већину свог тешког наоружања пребацити иза Урала. Међутим, распадом Варшавског пакта и ширењем НАТО на државе источне Европе, баланс војних снага у Европи значајно је нарушен на штету Русије што је и довело до одлуке Москве да се повуче из Договора. Парламентарни, а потом и председнички избори који предстоје Русији у наредних неколико месеци значајно ће одредити даљи спољнополитички курс земље. Управо стога, свака промена у тако важним полугама власти као што су Министарство одбране и Савет за безбедност на одређени начин указују на то којим путем и са којим људима се Русија спрема за постпутиновску еру. С. Самарџија |
Предходна страна |
|
|
