Момчило Селић
Слободна
“Правда”,
или праведна
“слобода”?
Пре
два месеца, из дневног листа ПРАВДА ме зваху за интервју, а 27. 7. 2007
код мене дођоше њихов новинар и фоторепортер. Ко издаје, и контролише
ПРАВДУ, није ме одвише занимало. Битно ми беше да ми се број од
претходног дана није гадио, попут других примерака
“наше”
“слободне”
штампе.
Но, будући да већ неко време редовно не читам ни једне новине, па ни
ПРАВДУ, не бејах свестан да се интервју већ дуго не појављује, док то не
сазнадох од једног њиховог читаоца.
Да би се макар посетиоци сајта СРПСКОГ ЛИСТА обавестили о
слободољубивости још једног опозиционог, родољубивог гласила, стављам им
на увиђај интегралну, ауторизовану верзију поменутог интервјуа, уз
напомену да новинар ПРАВДЕ ни у ком случају није одговоран за његово
објављивање код нас.
ИНТЕРВЈУ:
Писац МОМЧИЛО СЕЛИЋ о духовном стању нације
Нишче духом уздигао ђавољи поредак
•
Разни
Шутановци, чији је домет дуплерица у „Куриру”, земљу воде у стање
експлозије. Дај Боже да не буде неконтролисана, јер Срби кад полуде гори
су и од Мађара, каже Селић
•
Извршиоцима радова на власти не може да се опрости небрига за опште
национално добро, ни изостанак елементарне људске солидарности
•
Много
веће марифетлије од ових покушавали су да владају огољеном силом, па су
смакнути. Милошевића су убили као кера у Хагу, а скоројевића Ђинђића су
погубили његови јапији.
 Србима
још није успело, ваљда ће ускоро, да формирају истинску елиту.
Историјски гледано, и сразмерно својој величини, ми имамо више изузетних
људи од других народа. Знам такве, али они нису у власти па ни у
јавности, већ скрајнути са честитим народом чекају да се однекуд појави
неко ко ће их ослободити гнева, много јачег од оног који је изнудио
лажно позориште 5. октобра 2000. Дај Боже, само, да тај гнев не
експлодира неконтролисано! И да Срби једном почну да оздрављују од
породице до нације – најмање Божије творевине која човеку омогућава
сувисао живот, рекао је у разговору за „Правду” писац Момчило Селић.
•
Да ли сте из београдске „неподношљиве лакоће постојања” побегли у
природу притиснути стањем духа назови српске престонице?
– Нити сам побегао, нити је иједном Србину лако постојати и опстати.
Постојање нам је, нажалост, теже него икад! Али, преживећемо и то.
Страшно духовно загађење више не може да се подноси. Ко има нешто
баштине или макар неки ар земље ван града, свој психофизички мир може да
пронађе у складу са природом.
•
Заборавили сте власт? Затвор, очигледно, није ућуткао мислиоца у Вама?
– Што би рекли моји Срби из Црне Горе – Ни до Бог! Када се помене власт,
ја мислим на уштве, преваранте, преливоде и лопове који је чине! Они,
стварно, немају везе са српским народом. То су марионете из давно
пројектоване, подземне номенклатуре, добродошле владарима Новог светског
поретка за извршиоце радова. Опростио бих им и крађу, али небригу за
опште национално добро и одсуство најосновније људске солидарности,
никако.
•
Откуд толико огорчење, зар елиту не чине најбољи „примерци” једног
народа?
– Наравно да чине, али не у Србији! Како може Чеда Јовановић, који у
животу није радио, и кога је ко зна која Служба произвела у јавну
личност, да буде елита? Служба, свеједно цивилна или војна, која је
проценила Чеду као добро кадровско решење, мораће да одговара овом
народу. Њени кадровици главни су виновници српске несреће. Зар није имао
ко осим Хрват Франко Симатовић да води специјалне јединице српске
полиције за време Отаџбинског рата? Коме је пало на памет да за главног
привредника Србије уздигне Милорада Мишковића, који у Француској није
знао да се снађе ни колико да заради за повратак у Србију? Сиве
еминенције које су нам то приредиле имају имена и презимена, и надам се
да ће за своја недела и одговарати.
|
Квази елита вози бицикле
Нација умире
– Права елита мора да буде пример својим животом, и да
народу пружи наду да је могуће живети часно. Јер, народ се
духовно може подигнути једино примером оних који га воде.
Наша лажна елита, међутим, док нација умире, прави
бициклистичке трке. Ствара илузију о ружичастом животу.
Власт, на жалост, нема стида, те није чудо да се некa
Тијана Дапчевић оглашава да је стид мана, или да нека Јелена
Карлеуша већ две деценије трује српску јавност, наглашава
Момчило Селић
|
•
Али, не може се власт генерално ценити на основу неколицине појединаца?
– Наш
је проблем баш у томе да се не ради о појединцима. На власти су углавном
особе без карактера – од Коштунице и Тадића, манекена изабраног да
рекламира професионални амерички осмех, па надаље. Нажалост, Тадићев
“смајл”
се
одавно претворио у кез којим нам се руга са ТВ екрана. То је неодрживо и
неиздрживо. Тим ништаљудима мора се стати на пут.
•
Произлази да је оно што Руси зову номенклатуром добро дошло америчким
врховним владарима!
– Да, и то је једна од наших несрећа! Машинерију која производи
номенклатуре, која кадрира у подземљу, направили смо по овереном
совјетском моделу, и она и даље влада упркос све шминке и скаски да је
нема. Те и тако формиране кадрове, по основу брижљиво бираних личних
недостатака или провереног породичног педигреа, и даље нам убризгавају у
подсвест кроз медије. Американци су практичари, и само користе што се
показало најпогоднијим за превару овог народа.
•
Шта је с тим народом, да ли се само прави или је, стварно, толико слеп и
неук да не препознаје своје крвнике?
– Није ни слеп, ни неук, само је трпељив. Истина, не довека. Мислим да
је већ сада „напон” прерастао тачку на којој је прокључао лажирани 5.
октобар. Али се 9. марта, када се полицијско бућкало за наивне изметнуло
у истинску побуну, показало да Срби нису пиони. Срећом по Брозово
наслеђе, Вук Драшковић је масу повео на телевизију уместо на Дедиње или
Палату федерације. Да је тада успостављена национална држава, чак и са
тадашњим полутанима, Срби би сачували Југославију и били главни
кохезиони и стабилизациони фактор на Балкану.
Светом владају нелигитимни
Црна Гора наказна творевина
– У целом свету власти су нелегитимне, па и код нас. Ако у
САД гласа половина становништва, а пола од тога за Буша, то
значи да једна четвртина влада над три преостале. По истом
принципу направљена је и
“неовисна”
Црна Гора. Тако Србијом владају
“жути”,
“шифровани”
и остали виђени посетиоци разних „фешн викова”.
Oни
нажалост морају бити физички збачени, мотком отерани, сматра
Селић.
|
•
Значи, треба нови вођа и још ојађенија маса да се мења постојеће
стање!
– Нажалост, све су се околности склопиле за промене, а ови са власти
никада неће отићи добровољно. Питање је само момента када ће све да
пукне, а волео бих да се то не догоди неконтролисано. Не би било добро,
а било би и крваво, јер су Срби кад полуде гори и од Мађара који су
1956. по улицама вукли лешеве полицајаца. То нам, заиста, не треба –
иако неки из власти и око ње заслужују не само затвор, већ и погубљење.
Тврдим да има људи спремних да примене силу и без оружја, док је то
могуће. Али има и на десетине хиљада спремних за оружану борбу, са
великим искуством из пређашњих ратова, који нису били ни аркановци, ни
црвене беретке ни лажни четници, а много су понижени и увређени. За њима
би кренула „војска” честитих а гладних. Јер, танка је линија између
живота са главом у контејнеру, и смрти.
•
Трпљење траје предуго. Шта може да буде тај пресудни моменат?
–
Тешко је одредити, јер он се догађа по вољи вишој од људске. Осећам да
смо му све ближе, јер су лажне демократе све учинили да напон прерасте
петооктобарски. Видим да су људи постали све обазривији и подозривији, а
репресивна сила све огољенија. Сигуран сам да превара више не може да
прође, осим да им се посрећи неки нови политичко-пандурски Худини. Зато,
кад сила постане неиздржива, кад полиција с дугим цевима почне ходати
улицама, као у Франковој Шпанији, кад некоме падне на памет нека нова
“Сабља”,
све ће пући. Бајонетима се може доћи на власт, али се на њима не може
седети. То неће да трпи ни најкукавнији човек, и зато ће првом приликом
макнути онога ко њиме покуша да влада страхом. Ко је свој живот изградио
на туђој несрећи, обично умире насилно, од опаких болести, или гледајући
несрећу своје деце и унука.
Критичан дух
Сумња и у Путина
–
Москва је постала најскупљи град на свету, значи иде путем западњачког
материјализма! Нисам сигуран да је Владимир Путин Рус, будући да му
мајка из породице Шаломов. И Торкемада се водио као Шпанац, а био је
Јеврејин. Они и када пређу у другу веру остају верни себи. Сада се,
наводно,
“руски”
академици буне против Цркве, јер одбацује материјалистичко учење, а
потписници су углавном Јевреји! Зато што не желим да прећутим овакве
чињенице, Јевреји су ме као антисемиту и фашисту ставили у неку њихову
„црну књигу”. Вређа ме њихов расизам, оличен у уверењу да су као народ
од Бога изабрани да владају земљом и на земљи, категоричан је Селић.
Сила царује
bезумни спроводе наређења
– Када Американци нашим властима нареде да нешто одраде, оне немају ни
толико памети да се обрате народу и кажу: Добили смо ултиматум, морамо
да пристанемо, али то не радимо мирне душе. А у Русији ће Запад, бојим
се, урадити оно што је последично довело до Другог светског рата.
Једноставно ће обезвредити своју валуту или заледити руске девизе у
својим банкама. Тако су учинили и са српским златом које до данас нису
вратили, наводи Селић.
***
Претражујући сопствене речи за узроке ПРАВДИНЕ цензуре, дођох до неких
закључака који не морају бити ни свеобухватни ни тачни, али подробнију
студију о стању наших медија, јавне и друштвене свести, препуштам онима
који имају више времена (и душе) да се тиме баве. Пре свега, ПРАВДА
својим читаоцима верује изгледа мање него и сопственом имену. На руском,
правда подразумева и истину, а њеним контролорима који јавности
ускраћују информације није, очито, стало ни до једног ни до другог.
Претпостављам, такође, да им је засметало и подсећање на њихово
политичко порекло, и на начине њиховог уздизања из безличја у ранг
“аналитичара”,
гуруа, и вођа. Нажалост, номенклатура
је
одавно и српска реч, а што је њени припадници нерадо помињу говори више
о томе где се налазимо, шта нас мори, и ко је то изазвао, од било чега
што бих ја или било ко други могао рећи.
Тајна је, кажу, основ власти и владања. Но, шта заиста јавност не треба
да зна? Треба ли ћутати о недоличним па и криминалним дуговима јавних
личности и политичара, о њиховим непочинствима, грешкама и издајствима,
односу према породици, пријатељима, па и непознатима, а не само према
дародавцима – или су истинске Тајне чудо нашега постанка, смисла наших
живота, неизрецивост и несагледивост нашег односа према Творцу и Његовој
Творевини, те чудесна необјашњивост превласти моралног закона над свим
другим историјским налозима и проверама. Зар Тајна није и одговорност
вођа наспрам вођених, а напосе Света Тајна њихове жртвености, изражена
тако одсудно и непорециво, у примеру, па и метафори, Христовог страдања?
Знам, да би очекивати бављење таквим Тајнама од курсиста партијских
семинара наше не тако далеке прошлости, или полазника још краћих и
убитачнијих курсева у
human
management-у
пост-комунистичке, транзицијске, богоборне данашњице било одвише, али,
нада стварно умире последња. Из те наде је ваљда и поникла вера у
пост-совјетске Русе као спасиоце Срба, или у преображење апаратчика
брозовске и пост-брозовске власти у борце за националну самобитност и
опстанак овог народа. За невољу, такве заблуде, распачане уз помоћ
КУРИРА, ПРЕССОВА, ПОЛИТИКА, ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ, ПРАВДИ, Националног јавног
сервиса, ПИНКА, Б92, Г17+,
Радикала, Демократа, или лажних референдума – неће спречити неминовно.
Историјски, овакво потцењивање Бога –
кроз овакво и оволико
потцењивање људи – још
ниједном завојевачу, насилнику, нити мештру није донело ништа до
пропаст. А колико ће та пропаст бити и општа зависи пре свега од нас –
читалаца, чинилаца и прегалаца – и нашег прихватања, или неприхватања
неправде, неистине и зулума – макар у виду необјављивања нарученог
интервјуа са мало познатим писцем коме никако не полази за руком да се
одрекне себе.
|
