| Политичке анализе | |
Како по налогу САД срушити
председника Уга Чавеза и отети венецуеланску нафту коју је од
мултинационалних компанија прошле године Чавез национализовао
Венецуелански "отпораши" у Београду
Београд -- Због сличне ситуације у којој је током 90-их била Србија,
студенти Венецуеле дошли у Београд да сазнају више о нашем искуству
Извор: Б92 05. октобар 2007.
 Председник
Венецуеле Уго Чавез добро је познат по иступима против Вашингтона,
оштрим критикама “империјалног капитализма”, као и по необичним захтеву
да се његова земља нађе у посебној временској зони. Међутим, његов режим
карактерише и потпуна контрола медија, чињеница да се и поред огромних
извора нафте не живи боље, као и да се људска права крше. Вође студентског покрета, насталог пре пет месеци због гашења најстарије телевизије у престоници Каракасу, проглашени за стране плаћенике и домаће издајнике. Ронел Гаљо, Гералдин Алварез, Родриго Дијаманти и Елиза Тотаро, представници су студентског покрета Венецуеле, и они су чак из Каракаса дошли у Београд како би из прве руке чули како су се студенти у Србији и организација Отпор борили против режима Слободана Милошевића у другој половини деведесетих година. Игром случаја, дошли су баш на годишњицу 5. октобра. "2000. године била сам последњи разред средње школе и са мном у школу је ишла ћерка југословенског амбасадора у Венецуеил. Она ми је рекла шта се дешава у Југославији и шта је то Отпор, тако да сам тада први пут чула за ваше демократске промене", каже Елиза, 25-годишња студенткиња из Венецуеле. Четворо студената кажу да је већина младих у тој земљи за Отпор и Србију чула тек у мају, када су у Каракасу избили протести након одлуке председника Уга Чавеза да угаси до тада најстарију телевизију у Венецуели - РТВ Каракас, пошто је оценио да та станица покушава да подрије његову власт. Током две недеље протеста ухапшено је 182 студента. Убрзо су преко медија означени као државни непријатељи, каже Алварезова, представница студентског покрета Венецуеле. "Наша влада нас је оптужила да смо агенти ЦИА, да смо, у ствари, терористичка група и криминалци које су обучиле владе страних земаља. Када смо у мају изашли на улице Каракаса да протестујемо, владине снаге су почеле са репресијом над нама, бацали су сузавце на нас. Морали смо да им покажемо да нећемо да применимо силу, већ да је наш протест миран и ненасилан, тако да смо обојили наше руке у бело", каже Гералдин.
"Чавез је врло харизматичан човек, али човек масовних медија који јако воли такву пажњу. Иако напада Буша, он са њим сарађује јер му продаје нафту. Уз то, чини се да много више пажње посвећује својим активностима у борби против Буша, Америке и империјализма, него што се бори против сиромаштва у Венецуели. На почетку каријере био је јако популаран, али сада Венецуеланци постају свесни да обећано није остварено и да Чавез није она нада у коју су веровали", каже Елиза. "Минимална плата у Венецуели се креће око 100 евра, и то нису званични подаци, али је општепознато да 80 посто популације живи у сиромаштву, тако да је привилегија имати прилику да се високо образујеш. Ми желимо земљу у којој грађани имају једнака права и могућности, тако да их охрабрујемо да се боре", каже Гералдин. Ови студенти из Венецуеле страхују да ће режим Уга Чавеза бити све репресивнији. Надају се да ће из искуства које је имала Србија научити како да се изборе за већу слободу и поштовање људских права у својој земљи. Текст преузет са Б92 уз редакцијско уређење сајта „Српска политика“. Ако сте заборавили како је настао Б92 и да је Сорош већински власник, ево вам фрагмента комплетног интервјуа Алвина Тоффлера за WИРЕД: http://www.wired.com/wired/archive/1.05/toffler.html |
|
Предходна страна |
|
|
|
