SRPSKA POLITIKA

Политичке анализе

Поводом изјаве амбасадора - John Robert Bolton

Разголићена је антисрпска политика САД

Већ је постало пословично да све што САД раде у погледу Србије, раде ради нашег српског “добра". Хајде, душмански су нас бомбардовали 78 дана, па смо тај крајње бескрупулозни цинизам некако прогутали.

Интервју г. Полта и Десет непријатних истина г. Монтгомерија

Сад, међутим, одлазећи САД амбасадор из Србије, Мајкл Полт, у свом опроштајном интервју-у, нада се да ће влада Србије, у овом интерегнуму од 120 дана због нове рунде преговора између Срба и Шиптара, «“доћи до закључка да овај последњи чин разлаза (губитак Косова), ма колико болан био, води снажној и успешној Србији". Опет, дакле, узимају нам Косово за наше “добро". Тај цинизам је чак и већи, него онај из 1999. Тада су бомбардовали Србију због “касапина" Милошевића, а сад узимају Косово до колонијалности послушној српској и “демократској" влади. Или можда баш због тога... У сваком случају: ем, што нам чине “добро", још нас праве и - блесавим! Па да човек - што кажу - не “пукне" од једа и јада!?

Срећом по Србе, умешао се ту, нешто раније пре г. Полтовог опроштајног интервјуа, г. Вилијам Монтгомери, претходник г. Полта.
Иначе, г. Монтгомери је неколико година седео у Будимпешти и, уз “скромну" суму од $120 милиона, кројио планове - наравно за “наше добро" са покојним Зораном Ђинђићем, Отпорашима и, обавезним, невладиним организацијама, како оборити Милошевића, да би, чим је он пао, 06 октобра 2000. године, он, г. Монтгомери, могао да се усели у САД амбасадорску фотељу у Београду.

„Партизански обрачун међу амбасадорима“

Cameron Munter ambasador USA uНекако је г. амбасадор Полт у приличном нескладу - и због тога рекох “срећом" на почетку претходног параграфа - са својим колегом, амбасадором Вилијамом Монтгомеријем. Овај је такође недавно, као некад Мојсије, изашао са својих Десет “непријатних истина" о Србији. У својој шестој “заповести", он каже да су САД биле у “заблуди" о значају Косова за Србе и да су због тога оне “игнорисале" међународно право, а у Десетој, критикујући Запад, за његове “закаснеле" економске бенефиције Србији, каже да оне ипак не би сад могле да “ублаже" српски став о Косову. Човек би сад на ово био принуђен да каже: “хвала Богу" да је једном стигла бар једна, додуше закаснела и само делимична, истина од стране САД.

Грдно би се “опекао" сваки наивчина при оваквом свом добронамерном осећању. Јер, г. Монтгомери ни “и" од истине није имао у виду кад је то изрекао. Био је то његов притајени и партизански обрачун са Бушовом администрацијом, која се, ето, у овом тренутку, затекла са преврућим косовским кромпиром у својим голим рукама. Г. Монтгомери, будући још “кадар", Клинтона и г-ђе Олбрајт испоручује на тај начин косовски “рачун" Бушу. А све да би, иза тога “рачуна", сакрио како своју личну и свакако немалу улогу главног САД оперативца за прљаве послове на Балкану, тако и целе Клинтонове администрације која је и закувала косовску и СФРЈ свињарију до неслућене људске трагике свих народа бивше СФРЈ а понајвише српског. Што рекао г. Полт у истом интервју-у: “Људи су важнији од парчета земље"?!. И све то, наравно, за - “наше добро"!?

Два отворена непријатеља Србије:
Бивши амбасадор САД у Београду
William Montgomery и сада одлазећи
амбасадор Michael C. Polt

„Гром разголитио амбасадоре, али и више...“

И ко зна колико бих се ја још дуго замајавао и губио своје време трагајући за скривеним “истинама" у Полтовом опроштајном интервју-у и у Десет заповести, срећом нису Божје, амбасадора Монтгомерија, кад, као гром из „ведрог неба“, распршио је целокупну ту реторику лажи и обмана, нико други већ Џон Болтон, бивши САД амбасадор при Уједињеним нацијама.

Пре, међутим, него што будем коментарисао Болтонову изјаву, да кажем нешто и о самом амбасадору.

Г. Џон Болтон је каријерни дипломата али важи у дипломатским круговима и Стејт Департману за “недипломатског" дипломату. Овим се хтело рећи да он истину саопштава онакву каква она јесте сама по себи а не дипломатским језиком, без обзира ко његов саговорник био. Изгледа, да је он такав свој недипломатски однос према истини саопштавао чак и своме шефу, Кондолизи Рајс, шефици Стејт Департмана. Наравно, она то није волела. Не зна шта би с њим? Досетише се она и, вероватно председник Буш, да би тај његов „језик“ можда био идеалан за ту страну колонијалну господу окупљену у УН: нека се чује громогласни САД империјални глас и нек' тој господи од њега заклецају колена. Тако је током 2006, после дубоког критичког испитивања пред сенатском комисијом за спољње послове, кандидација Џона Болтона за амбасадора при УН, најзад одобрена од стране Сената. Негде, међутим, пролетос ове године допрла је до јавности кратка вест да је Болтон поднео оставку.

„Болтон осујетио САД политику о Косову у УН“

У својој прексиноћној изјави (9/9/07), рече Болтон али без много везе са претходним и потоњим текстом, да се Вашингтон „определио“ за независно Косово, тек пошто је он напустио дужност САД амбасадора при УН. На основу овог дела његове изјаве, може се претпоставити, да је он спречавао да се званична САД политика (незваничан САД став о Косову био је познат јавности много пре 2006) о независном Косову, као таква, појави пред Саветом Безбедности УН. Пошто је, изгледа, Стејт Департман упорно захтевао да се баш такав став појави пред УН као званична САД политика, амбасадор Болтон, да би остао доследан свом уверењу о Косову, морао је, изгледа, да поднесе оставку.

Амбасадор Џон Болтон дао је свој интервју енглеском ББЦ (British Broadcasting Corporation) а овај је објављен у његовој емисији на српском језику.

На питање какво је његово мишљење о САД политици у случају, као сад, да Резолуција СБ о евентуалној независности Косова, због руског вета, не може да прође кроз СБ, он је рекао: „Мислим да би било погрешно да САД признају једнострано проглашење независности Косова. Једино решење које би било разумно, требало би да проистекне из преговора Срба и косовских Албанаца. Евентуално наметнуто решење, могло би да води насиљу, што није ни у чијем интересу“. Интересантно је да је Болтонов став по овом питању сличан уколико није идентичан са руским односно српским ставом.

„Раскорак два САД става: садашњег и 15-годишњег“

О разилажењу у самој ЕУ по горњем питању тј. да ли прихватити или не једнострано проглашење независности Косова, за амбасадора Болтона могло би се то сматрати „срећном“ околношћу у смислу корекције садашње САД прокламоване политике, јер вели: „то што су Европљани у већини против признања независности Косова без одлуке Савета Безбедности УН (СБУН), могло би да утиче на став САД“ (Болтон ту вероватно мисли на промену САД става у односу на једнострано признање независности Косова).

С друге, пак, стране, због кристално јасног става Русије, амбасадор Болтон, оцењује да ће се СБ УН тешко уопште наћи у прилици да о томе (Косову) „одлучује“. Пошто је „Питање (Косова) сада измештено из СБ УН на шири дипломатски план“, Болтон се пита шта очекивати од тога? Под условом да САД остану при свом садашњем ставу, Болтон, изгледа то жали јер каже: „Зато би евентуално САД признање једностране независности Косова дестабилизовало регион и имало управо супротан ефекат од оног коме САД политика тежи већ 15 година“.

Није потпуно јасно у чему се тачно састојала та 15-годишња САД политика о којој говори Болтон, а која - да се закључити - почиње од 1992. године. То је била година кад је битка за разбијање СФРЈ била у пуном јеку. Како су САД ову битку, преко амбасадора Зимермана, још тада без сопственог учешћа, углавном идејно режирале, ипак би се могло закључити, на основу контекста целе Болтоне изјаве, да је реч о тежњи САД да се овај балкански регион, на рујинама бивше СФРЈ, прекомпонује и учини безбедносно стабилним.У том смислу, Болтон је у праву, јер објективно говорећи, једнострано признање Косова тачно води у рушење те безбедносне стабилности региона.

Директан обрачун са Стејт Департманом

На крају своје изјаве, изгледа, да се Болтон директно обрачунава са Стејт Департманом, али чини се, у оном добронамерном смислу тј. Да Стејт Департмент увиди своју погрешну политику и евентуално измени свој став. Ево, међутим, шта каже Болтон: „До 2006. године (у погледу Косова) циљ је био да се нађе обострано прихватљиво решење. Ја и даље мислим да је то најбољи пут. Но, Стејт Депатман још од распада СФРЈ води антисрпску политику, не разликујући Милошевићевску Србију од ове данашње, која је учинила огроман напредак на путу демократизације. Упркос томе Стејт Департман остаје на своме.

После тога Болтон је поновио да: “не сумња да постоји могућност да САД признају једнострано проглашену независност Косова" од стране косовских Албанаца. Завршава, међутим: „То би, наравно, била грешка и још увек нисам сигуран да је то неизбежно“.

Болтонова „револуција“

Све у свему, амбасадор Болтон је извршио једну малу али јавну (и ту је поента!) - да тако кажем –„револуцију“ у оперативној стратегији САД Стејт Департмана. Раскринкао је његов inner sanctum тј. унутрашњу светост односно тајност његову. Изнео је на јавност да је у основи САД стратегије у процесу разбијања СФРЈ доминирала “антисрпска" политика и да је та политика и данас још увек важећа. Индиректно је г. Болтон тако открио, такође, да је не само Косово већ да је таквом антисрпском политиком инспирисан Хаг, Сребреница, тенденција да се Република Српска сруши и утопи у централистичку БиХ и, најзад, да се Србија уништи као политички субјект.

Као што је распарчана СФРЈ, од те антисрпске САД, још увек, по Болтону, важеће политике, потиче и садашње распарчавање Србије. Косово и Ахтисаријев план су само почетни степен, јер следе још: неки, за почетак, конфедерални однос Србије и Војводине, из чега лако, временом може произаћи и њена независност; и, такође за почетак, нека “суштинска" аутономија за Санџак из које, такође доцније, може да настане неки нови а ла Ахтисари план којим би се отуђио Санџак од Србије и прикључио муслиманској БиХ, а сама Србија свела практично на београдски пашалук.

Открића Болтона су драматична сем за Србе

Све ово, наравно, за Србе није ништа ново, јер су они у том смислу писали и пишу већ годинама, али то је с лакоћом одбијано од стране САД амбасадора Полта и Монтгомерија и њима сличнима из САД администрације, или теоријом завере, или српским национализмом или избегавањем Срба да се „суоче са прошлошћу“ и да се ipso facto окрену богатој будућности у ЕУ и „евро-атлантским“ интеграцијама.

Једна је, међутим, ствар српско „рендгенизирање“ САД антисрпске политике, које, као што смо видели, моћна САД пропагандна машинерија, може лако да обезвреди, али потпуно друга је ствар, кад разголићење те политике дође од човека који је - да тако кажем – „одрастао“ у Стејт Департману. Ту никаква пропаганда више не помаже. У таквом случају Стејт Департман прибегава давно опробаном средству - ћутању!

А колико ја видим, циљ изјаве г. Болтона је био да Стејт Департман некако сам дође до уверења да је крајње време да се мења САД политика не само према Косову већ и према Србима.

Као што је већ речено, иступ амбасадора Болтона, објављен је на ББЦ-у на српском језику. Да ли и на неком другом језику - не зна се. У САД штампи и ТВ - колико је мени доступно - нема уопште никаквих помена или коментара у вези са овом Болтоновом изјавом.

Другачије виђење Болтонове изјаве

Условно говорећи, а с обзором, дакле, на чињеницу ћутње, могућа је бар једна другачија интерпретација иступа г. Болтона. Наиме, САД администрација је увидела да је Ахтисаријев план мртав. Треба то некако саопштити Шиптарима. Зна Стејт Департман да они помно прате не само вести о Косову на албанском већ и на српском језику, па је Болтону дозвољено (јер постоји обавеза по којој бивши службеници не смеју да критикују САД текућу политику) да изађе са својим интервјуом на српском. Прелиминарна радња са Болтоном је, дакле, успела. И, ево, сад прилика да се то директно саопшти косовским Албанцима тајним дипломатским путем, наравно.

Најискреније смо мислили да за Косово обезбедимо независност од Србије, али, ето, тај Болтон је издао целу ствар - открио за јавност нашу антисрпску стратегију. Ви ћете сад разумети да ми немамо друге, већ да вам гарантујемо независност, али под нешто измењеним условима. У ствари, ви ћете бити потпуно независни, сем што не бисте, бар за прво време, имали столицу у УН. Ви ћете, дакле, практично бити потпуно независни јер сте само формално под Србијом. Још више, Србију обавезујемо да више никад не може доћи да њене војне интервенције на Косову. Најзад, и Косово и Србија ће у ЕУ, па ће њен утицај бити практично сведен на нулу.

Него ви пожурите, укључите се у преговоре са Србијом. Захтевајте и обезбедите своје место у српској формули: „више од аутономије, мање од независности“. Гарантујемо - много ћете постићи. Најзад, из такве ситуације релативно је лако, временом, извојевати чак и пуну независност!

Н. Љотић

Предходна страна

Штампа