SRPSKA POLITIKA

Политичке анализе

Антисрпска коалиција у српском парламенту

Странка опасних намера

Данас се Србија налази на раскршћу, опстати или нестати. Суочава се са покушајем отимања 15 одсто њене територије, Космета. Најважнији политички и државни делатници Републике Србије, као и већина српског становништва је енергично против отцепљења ове своје покрајине.

Међутим, у овој великој невољи одмажу јој комунистичка деца оних “српских кадрова” који су и раније у великој држави заговарали хрватске и словеначке интересе под паролом борбе против “великосрпског хегемонизма и шовинизма”. Рецидиве тог тзв. објективног приступа српском питању уз признавање туђих интереса на уштрб интереса властитог народа, данас налазимо у једној минорној странци која је успела да се уз Мајкл Полтово здушно дување у леђа и уз помоћ иностраног новца дочепа српског Парламента.

Опстати или нестати
Ова минорна странка, састављена од различитих иделошких боја јединствена је у противуставном залагању да се Србији отцепи део територије. Успела је да гласањем против Косметске резолуције у српском Парламенту, покаже свету да ни у Србији не постоји једногласје кад је Космет у питању. Из ове странке се најгласније говори како је илузорно залагање за Космет на коме има толико албанског становништва да би једног дана они били са 50 одсто заступљени у српском Парламенту или би 50 одсто њихових, албанских припадника било на месту генерала у војсци Србије.

Припадници ове разнородне, антисрпске странке, која очигледно има подршку из САД, сугеришу у својим наступима да би они, Албанци представљали опасност по Србију, кад би се интегрисали у српско друштво. Српски Албанци су увек од Републике Србије добијали све што припада било којој мањини у Србији, и то по највишим европским стандардима. Имали су своје школе на албанском језику, лечили се у српским здравственим установама, радили су равноправно са својим српским сународницима у фабрикама, школама, чак и у полицији, а било их је и у војсци. Углавном су били лојални српској држави. Међутим било је и оних који су попут ратног злочинца Чекуа завршили Војну академију КоВ-а у Београду и после то знање користили против своје државе. Разлог због чега су Албанци подривали уставни систем Србије и дигли оружану побуну против ње, треба потражити у деловању страних обавештајних служби, пре свега америчких и немачких. Ове службе су у спрези са својим матичним државама (како је показало њихово превремено признавање Хрватске и Словеније) радиле у интересу својих земаља и подривале уставни поредак тадашње СФРЈ. Покушајем одузимања Космета почињу с разбијањем и Србије, једнако као што су разбијали СФРЈ.

Америчке инсталације у српском Парламенту

Речена антисрпска странка се залаже једнако и за “сарадњу с хашким трибуналом” као и за “лустрацију” Срба, заправо свих оних који не мисле као они. И поред тога што је после 5. октобра нова српска власт (успостављена вољом САД и ЕУ) “проевропска и демократска” кршећи тада важећи Устав, киднаповала Слободана Милошевића кога је, предала Хагу, није добила никакве повластице, напротив, омча око врата Србије се још више затегла. У Хагу се поред, данас већ покојног председника Милошевића, нашло и целокупно државно и војно руководство СРЈ из времена агресије НАТО-а на нашу земљу због наводног протеривања Албанаца. Незадовољна бројем Срба у Хагу, ова минорна странка опасних намера коју протежира господин Мајкл Полт, захтева још већу сарадњу с Хашким трибуналом и гласно заговара предају генерала Младића за кога нико више не зна ни да ли је уопште жив. Ове америчке инсталације у српском Парламенту пренебрегавају улогу коју је имао НАТО у подстицању масовног протеривања Албанаца у пролеће 1999. године. Занемарују улогу америчке ЦИА-е и европских обавештајних служби у подршци терористичкој ОВК у месецима пред рат, кад су албански сепаратисти покренули крваво насиље против српске полиције и српских цивила на Космету.

Многи грађани су тада отети и до данас није разјашњена њихова судбина. Они који оркестрирано величају Хашки суд и одвајање Космета од Србије, (америчка и европске владе које су бомбардовале СРЈ 1999. године), желе да на тај начин сперу са себе одговорност за предузимање нелегалне агресије против једне мале, суверене земље која их није војно угрожавала. Они су лансирали нове пропагандне кампање како би Милошевића и цео његов војни и цивилни врх, приказали као злочинце који сносе искључиву одговорност за насилно цепање СФРЈ и катастрофу у коју је упао овај регион током задњих година прошлог века. Кажњавање Србије се мора спровести што хитније, како би САД и ЕУ оправдале последице своје штеточинске западне политике на Балкану. Последице те политике су бомбардовања српских положаја у Босни, агресија НАТО на СРЈ, присилно истеривање Срба с Космета после доласка снага тзв УН мисије, војна сарадња НАТО-а и сепаратиста из терористичке ОВК пре и током бомбардовања СРЈ и лажи које је Западна пропагандна машинерија користила како би отпочела бомбардовање СРЈ.

Злочинцима се неће судити

Данас неки српски политиколози, хашки суд установљен за ратне злочине у Србији упоређују са Нирнбершким процесом, што је апсурдно, јер Србија није била ни економски ни војно моћна као Немачка. Подршка САД-а терористичкој ОВК и отворено прихватање њихових националистичких захтева пред НАТО агресију на СРЈ су били саставни део америчке антисрпске политике. Хашка оптужница за Милошевића је представљала проширење ове исте агресивне политике. НАТО је тим суђењем покушао да оправда своје 78-дневно бомбардовање под изговором хуманитарног рата који би зауставио “геноцид” над Албанцима са Космета.

После свих злочина које су починили у свету, сама помисао да се може судити владајућим класама САД или међународним органима које оне контролишу је смешна. Мере које су примењиване на бившег српског председника и које ће бити примењене на српске политичаре, војне и полицијске функционере у Хагу неће се никада примењивати на империјалистичке лидере и њихове штићенике, јер правда је на светском нивоу привилегија великих и моћних. Испада да су њихови злочини, као бомбардовање и уништавање СРЈ и Ирака уствари амерички начин увођења демократије у једну земљу. Угрожавање људских права албанског становништва је одличан алиби за пљачкашку и хегемонистичку политику САД и Европе на тлу Србије.

На жалост та пљачкашка политика има своје следбенике и у српском парламенту, оличене у младом лидеру који се понајчешће доводи у везу са Земунским кланом, Шилеровом улицом и белим прашком.

Пише: Др Мирјана Анђелковић Лукић

Предходна страна

Штампа