Америчка обавјештајна агенција
ЦИА покренула је, наводно, опсежну истрагу о томе ко је саботирао
покушаје хапшења хашких оптуженика и на који начин.
Рачан сакрио Караџића
У
Сарајеву траје права обавјештајно-полицијска драма, након безуспјешних
покушаја америчке војске у БиХ и СФОР-а да ухапсе хашке бјегунце Ратка
Младића и Радована Караџића.
 Како
наводи Домагој Маргетић, обавјештајни подаци указују на то да су
информације о тачном мјесту скривања хашких оптуженика биле потпуно
тачне и провјерене, те како није било могуће открити намјере
међународних снага, осим из уског круга сарадника те вишемјесечне
обавјештајне операције. Планирање ове операције обављено је у Загребу,
гдје је у прољеће 2003. отпочела и такозвана операција Хоботница,
односно формирање такозване Остојићеве групе.
Нико до данас, међутим, није знао како се радило о формирању међународне
обавјештајне групе, чији је главни циљ било стицање финансијских
средстава и информативно-обавјештајне предности искључиво одабраних људи
Ивице Рачана, које је координисао Ранко Остојић, уз учешће одређених
оперативаца Хрватске обавјештајне заједнице и државног правобраниоца
Младена Бајића. Средином маја 2003. формирана је обавјештајно-полицијска
екипа, с Рачановим и Остојићевим благословом, која је требало да се
укључи у ширу акцију у БиХ.
Ранко Остојић, директор хрватске полиције, крајем маја 2003. у Сарајево
је послао оперативца Ж. Д., који је имао задатак да организује људе из
БиХ за учешће у заједничкој операцији, која је имала неколико циљева:
рјешавање криминала у вези с илегалном производњом одређених производа с
хрватским лиценцама; рјешавање проблема криминала у вези с илегалним
миграцијама, односно шверцом људима; рјешавање проблема криминала у вези
с путевима дроге кроз Хрватску и БиХ из Шпаније преко БиХ за Италију; те
најважније, осмишљавање обавјештајне операције пружања информационе
логистике међународним стабилизационим снагама у БиХ за хапшење Ратка
Младића и Радована Караџића.
Главни саговорник и сарадник Остојићевог човјека, Ж. Д., у Сарајеву био
је Фатон Зећири (који још користи име Мурат Мурати), кључна особа за
разоткривање међународног криминалног подземља на просторима Словеније,
Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова. Ж. Д. је увјеравао Зећирија да
је цијела операција испланирана уз сагласност хрватске владе.
Зећири је крајем јануара 2003. године открио мрежу Караџићевих и
Младићевих сарадника те, како наводи Маргетић, тачно пребивалиште хашких
бјегунаца. Већ средином јуна, након што се сарадња Остојићевих
оперативаца и Фатона Зећирија показала задовољавајућом, Рачан је,
наводно, затражио од Остојића да покушају помоћи САД у лову на Караџића,
како би се у предизборној години на тај начин добили бодови на пољу
спољне политике и барем дјелимично ублажили сукоби око односа РХ и
Хашког суда.
- Оперативац Ж. Д., на састанку са Зећиријем, понудио је сарадњу на
сакупљању информација о Радовану Караџићу, те након што је овај пристао
да сарађује и у тој акцији, радној групи придружило се неколико нових
чланова. Наиме, на редовним састанцима, који су се одржавали у Сарајеву,
били су присутни Ж. Д., Фатон Зећири (главни информатор), извјесни
преводилац Кармен, Џон Бич (представник међународне полиције, иначе из
Шведске) и амерички генерал који је водио операцију. Фатон Зећири овој
радној групи обезбиједио је тачне податке о кретању Караџића и Младића,
мјеста којима се крећу те мјеста задржавања и скривања у одређеним
тренуцима. Такође, прикупио је све податке о припадницима групе која
штити и скрива Караџића, њихова имена, презимена, адресе, те податке о
сарадницима у ширем кругу.
Ранко Остојић
директор хрватске полиције
|
Подаци су били вишеструко провјеравани, а у цијелу операцију Зећири је
успио да укључи и једног од најближих саурадника и тјелохранитеља
Радована Караџића. Тако су се већ од јуна, па током јула, акције стезања
обруча око Караџића и сарадника прошириле. Све је трајало док Ранко
Остојић није Караџићевом окружењу дојавио податке о америчкој акцији. С
обзиром на то да је већину података о акцији имао и Ж. Д., који је
америчком генералу био особа за везу са Зећиријем, детаљне податке о
припреми акције за хватање Караџића примио је у Загребу Ранко Остојић,
тадашњи директор полиције. Он је исту документацију представио Ивици
Рачану, на тајном брифингу у Банским дворима, након чега је донесена
одлука како се даље неће пружати логистичка подршка САД, ни било која
друга, у лову на Караџића и Младића у БиХ. Била је то одлука која је
преко посредника добро плаћена - наводи Маргетић.
Према његовом извору, на тајни рачун који су одредили Рачан, Остојић и
њихови сарадници, уплаћено је више од 27 милиона евра за одавање ових
важних података о америчкој акцији хапшења у БиХ. Остојић је тада
оперативцу Ж. Д. издао налог да се подаци са записницима прослиједе
Србима. Наравно, након таквог поступка Рачанове власти, пропао је
покушај САД за хапшење Радована Караџића. Зећири је за такав исход
акције оптужио Ж. Д. и његове налогодавце, Ранка Остојића, Ивицу Рачана
и Младена Бајића.
Због тога што је лично учествовао у овој акцији, Фатон Зећири представља
опасног и неугодног свједока о постојању злочиначке организације у
политичком врху Рачанове власти, као и политичко-обавјештајно-криминалне
завјере коју су водећи људи бивше власти, очигледно, позамашно наплатили
од купаца информација.
Лажна
„Вегета“
Зећири је имао задатак да усмјери своје напоре на откривање ланца
илегалних произвођача хрватског производа „Вегета“ на подручју
Федерације БиХ и Републике Српске. Од маја до јесени 2003. године Зећири
је открио ланац илегалних произвођача вегете, који су произвели укупну
количину од четири и по милиона тона лажне вегете.
Ал
Каида
Приликом рада на тој акцији, Зећири је уз помоћ једног генерала Армије
РБиХ дошао до пописа с именима и презименима, њиховим лажним именима и
презименима, те адресама становања припадника терористичке мреже Ал
Каида и њихових сарадника на подручју БиХ. Тај попис обухватио је
више од осам хиљада имена и адреса, који је, наводно, Ж. Д. прослиједио
у Загреб Ивици Рачану и Ранку Остојићу. Према информацијама којима
располаже Маргетићев извор, Рачан и Остојић те податке и листе нису
прослиједили САД.
З. Шаренац
|
