Политички аналитичар Звонимир
Трајковић пише за „Огледало“ о преговорима и могућем расплету Косметске
кризе
Рапсодија у црном
•
Могу ли се
бројне политичке грешке око Косова и Метохије исправити кроз преговоре
где једна стана чини уступке а друга се смешка и статира?
•
На прагу смо
губитка Косова и Метохије колевке српства
и сада се владајућа
коалиција само презнојава како то објаснити грађанима а опстати на
власти.
•
Космет се
једино може вратити јачањем Војске, што не значи и ратом, али је са
садашњим политичким снагама на власти то неизводљиво.
 Месецима
већ присуствујемо косовској рапсодији у свим нијансама црне боје, док
нас наши и белосветски „важни фактори“ уверавају да је решење кроз
преговоре можда и могуће. Не кажу само како. Не кажу ни много тога шта
се у суштини иза брега ваља. Али ако чак и грубо саберемо све изјаве
светских
званичника које се чују јасно је да ће Космет до крај
(краја)
године или пар месеци касније бити независно. Наше политичке ведете
говоре другачије тражећи да им верујемо, мада такво бланко поверење до
сада ничим нису заслужили. Наводно су сада решили да сви буду „поштени“
и за Космет пронађу обострано прихватљиво „решење“. С обзиром на све
околности подразумева се да ће оно свакако бити на штету Србије и Срба.
Ако ту ситуацију проанализирамо долазимо до тога да главни разлог такве
подређене позиције треба тражити у томе што је наша владајућа „елита“
преговоре тако и започела да се на крају у најбољем случају могу
очекивати само мрвице.
У
решавање косметског „гордијевог чвора“ кренуло са закашњењем од седам
година и онда када су нас страни фактори на то натерали, као да је
проблем Космета њихов а не првенствено наш. Почело се од песнички
срочене флоскуле манитог Вука „Више од аутономије, мање од независности“
што нас неминовно води у неки конфедерални статус или статус државе у
држави. Више од аутономије може бити само република или држава, ако то
преведемо на практични ниво организационог државног устројства. Те
Вукове лудорије не би ни биле значајне, да он то није изговарао са места
министра иностраних послова, што се увек сматра званичним ставом државе.
Коштуница је једно годину дана те Вукове „кампање“ преспавао, да би на
крају и он ту недефинисану флоскулу прихватио. За све
то
време пацифиста Тадић је редовно понављао да Србија свој Космет неће и
војно бранити. Такве поруке Свет јасно разуме, и закључује да Србима и
није стало до Космета. После овакве реторике наших највиших званичника
сасвим је разумљив Ахтисаријев предлог о надгледаној независности. О
чему сам већ писао у тексту „Одело
по мери и захтеву“ па би било сувишно да то сад понављам.
Незнање, закаснело реаговање или намера?
Наши
владајући дилетанти се нису „сетили“ да интервенишу када су постављани
Кушнер, Штајнер, Педи Ешдаун… све сами проверени антисрпки активисти, а
они су онда са позиције овлашћених међународних званичника Србима на
Космету у Босни „кројили све краће панталоне“. Тумачили резолуцију 1244
УН како су хтели, уводили уставе и формирали институције које
резолуцијом нису предвиђене, стварајући од Космета државу, док су наше
владајуће марионете мудро ћутале.
Нису се
„сетили“ да интервенишу ни при самом одређивању Ахтисарија за
координатора преговора од стране УН, мада је за то било и превише врло
јасних разлога. Нису се сетили или нису смели да јасно кажу
да
он не може обављати тај посао јер сматрамо да ће бити необјективан и
молимо да се одреди нека друга неутрална личност. Образложивши то
бројним необоривим чињеницама.
Ахтисари
и Черномирдин су у једном покерском преговарачком маниру „изблефирали“
Милошевића изнудивши „Кумановски споразум“ на бази којег је и донета
резолуција 1244 СБ УН. Што је била чиста подвала Југославији а коју су
сви лидери ЕУ пред ТВ камерама бурно прославили. Ваљда су наши лидери
гледали те ТВ снимке и ваљда су се питали зашто се цео Запад који нас је
бомбардовао толико радује
а
ми који смо бомбардовани потиштено ћутимо. Касније ће се испоставити да
и сам творац тог договора са Милошевићем (Ахтисари) свој договор не
поштује, већ за Комет предлаже независност. Како том човеку веровати да
ће бити неутралан?
Преговори делегација Београда
у
присуству чланова Тројке контакт групе.
Вук Јеремић, Борис Тадић, Војислав Коштуница
|
Наши
дилетанти „нису знали“ да је Актисари годинама био активни, па чак и
председавајући члан, „Међународне кризне групе“ а која од почетка
распада Југославије има јасно изражени антисрпски став. Нису знали или
нису хтели да знају да су чланови те групе и Медлин
Олбрајт, Весли Кларк и још
сијасет наших проверених „пријатеља“.
„Нису знали“ да је Ахтисари активни шиптарски лобиста што се из свих
његових ранијих јавних наступа лако могло закључити. Касно је, а и нема
никаквог ефекта данас пискарати о томе да ли је за своје „решење“
Косметског проблема од Шиптара добио 40 или 60 милиона $.
Поред
свега знају ли наши дилетанти да када се на нивоу СБ УН већ појави неки
документ (као Ахтисаријев) да је то готово немогуће потпуно оборити, јер
је то највиши ниво одлучивања на овој планети. Поготову ако иза таквог
документа стану САД и све најзначајније
земље ЕУ. Они не знају да се такав „папир“ само козметички може
поправљати чак и кроз форму нових преговора. Временски орочених или
неорочених, сасвим свеједно. Тако смо ушли у апсурд да су наши
преговарачи спремни на све облике попуштања и компромиса, док Шиптари
туристички обилазе светске метрополе и одлучно вичу НЕ, на сваки наш
предлог. Успут по мало и прете како ће након 10. децембра сами
прогласити независност, а ако треба и оружјем ће се за њу изборити.
Због
чврстог става Русије у СБ УН Ахтисари није успео да „косовски брод“
доведе до луке независности, па је сада кормило преузела преговарачка
тројка, која нам у 14 тачака нуди у суштини препаковану варијанту
Ахтисаријевог плана, коју ми нешто покушавамо да побољшамо…. Све би
изгледало веома смешно да у суштини није јако жалосно, па се стога
неминовно намеће питање - да ли је у нашем владајућем врху толико
незнања и дилетантизма или се можда ради о нечему сасвим другом??? Седе
ли можда са обе преговарачке стране марионете вођене из истог центра,
само им се задаци мало разликују. Шиптари са задатком да своје
„ратоборне“ сународнике мало охладе и кажу: „добили смо потпуну
независност, само је та реч морала бити изостављена“. А Срби са задатком
да убеде своју рају објашњењима како се више није могло остварити и да
Косово није независно јер то нигде не пише. То што Београд неће имати
никаквог утицаја ни ингеренције на делу „своје територије“
-
то као да никога не брине.
|
Суверенитет (Фр.
Соувераинете):
врховна власт, неограничена власт,
потпуна државна независност, неприкосновеност
Милан Вујаклија – Лексикон страних речи и
израза
|
Тако суверенитет, та француска често спомињана реч, у тумачењу
наших властодржаца има потпуно другачије и врло извитоперено значење.
Косово је „наше“ али њиме влада и управља неко други, а Србија је
„суверена држава“ али не и на целој својој територији. То је као када би
вам гинеколог саопштио да вам је супруга мало у другом стању.
Постоји
ли решење?
Питање Косова и Метохије као и сва будућа решења те српске покрајине
зависи искључиво од нас, а не од светских моћника, како то на први
поглед може изгледати. С обзиром на све горе изнете грешке у поступку
решавања проблема Космета не постоји решење које би сада за нас било
повољно. На столу су остале само мрвице. Чак и да се усвоје, сада
поднети, сви наши предлози ми суштински не би бисмо имали пуну и
неопходну државну контролу над том покрајином. То би био реметилачки
фактор који би неминовно утицао на функционисање целе државе. У
безбедносном, царинском, привредном, финансијском,
комуникационо-транспортном и опште друштвеном сегменту. Не постоји добро
организована земља у Свету која на делу своје територије нема готово
никакве ингеренције а да добро функционише. Државне функције и
надлежности су тако испреплетане да чине једну фину паукову мрежу. Ако
постоји рупа у тој мрежи све нити су покидане и таква држава никада не
може бити функционална. Требало би много обостране воље и умећа да се те
две сада битно различите „организационе јединице“ повежу што Шиптари
неће желети. Такав модел нигде у Свету није успео па је сасвим нереално
очекивати да ће то на Балкану бити могуће. Уосталом, имали смо СЦГ
(заједницу са Црном Гором) која није функционисала јер то друга страна
није желела, и где су се савезне и републичке надлежности стално
сударале.
Косово
и Метохија су изгубљени и само се војним средствима могу вратити
Стога
сам уверен да у овом тренутку, због превасходно наших политичких грешака
и
створеног амбијента, добро преговорима остварено решење за Србију не
постоји. Може звучати парадоксално али најбоље решење за Србију у овом
моменту може бити да Шиптари након 10. децембра када треба завршити
преговоре, сами прогласе независност Косова. Да ли ће и ко ће такву
независност Косова признати мање је важно од онога како ћемо ми на ту
независност званично реаговати. Наше реаговање је од суштинске важности
јер Косово не може бити самостално све док се и Србија са тиме не буде
сложила. Самопроглашење независности Космета отвара могућност Србији да
то прогласи ништавним и припреми се за ослобађање окупираног дела своје
територије.
Политички
и дипломатским путем Космет се не може одбранити јер нам односи
политичких снага у свету не иду у прилог. Коју су до сада дипломатску
битку наши владајући „државници“ добили па ће и ову??? За ових седам
година ниједну, и ако смо сад „демократска“ држава по жељама Запада, а
нема ни „диктатора“ Милошевића. За ових седам година ми смо доживљавали
само
поразе уз невиђено понижавање нације. Политичко-дипломатским играријама
укинута је Југославија да би се само неколико година касније опет
„дипломатски“ издвојила Црна Гора. Сада је на реду „дипломатско“ губљење
Космета а вероватно и „дипломатско“ укидање Републике Српске. Када ће се
једном схватити
да
је ово планета силе и да је ваше само оно што можете и војним средствима
да одбраните. Специфична тежина дипломатије и оног што државници
изговарају је директно сразмерна оружаној моћи која иза њих стоји.
Војска
која може да брани и одбрани територију
Треба убрзано наоружати и оспособити Војску која може брзо и ефикасно да
отето врати под пуни суверенитет Србије. То ми можемо, али то не значи
да се мора и ратовати. Озбиљна војна сила вам даје сасвим другачију
преговарачку позицију јер Шиптари нису браћа Американцима и осталим
заговорницима самосталности, да би они у таквом рату за њих гинули.
Милошевић није грешио у томе што је ратовао већ што се играо рата.
Никада Србија и Срби укупно нису покренули ни 20% својих војних
потенцијала да неки сукоб брзо и ефикасно заврше. То је доводило до
дуготрајних сукоба ниског интензитета у који се тада неминовно уплићу
страни фактори. Од 2000. године се намерно грађанима намећу сасвим
погрешни закључци да смо све изгубили зато што је Милошевић ратовао. А
шта смо то остварили на дипломатском плану? Које су то „победе“
оствариле ДОС-ове пузеће гарнитуре? Друга лансирана заблуда је да су
Шитари своју садашњу позицију остварили само политичко-дипломатским
активностима и лобирањима. Не господо, они су узели пушке у руке и
подигли оружану побуну.
Упорно
инсистирање Запада на смањењу, и наводној реорганизацији Војске и
безбедносних служби управо је имало за циљ војно слабљење Србије како не
би била у стању да брани своју територију и како би њене преговарачке
позиције биле што слабије. Председник Тадић се као министар Војске
добрано потрудио да ту Војску темељно разори како би данас стално
понављао да
ћемо Космет бранити само дипломатским путем. Немам
ништа против, свакако
да
би то било најбоље, али шта да радимо са Тадићем ако га дипломатским
средствима не одбрани??? Има
ли
председник Тадић
неки резервни план ако дипломатски пут не даје резултате? Хоће ли после
губитка Космета поднети оставку и отићи са власти због погрешне
политике? Прво са власти о онда можда и до неког нашег Хага. Ако не зна,
биће му објашњено и зашто. Можда и баш због тог уништавања Војске и тиме
директног угрожавања безбедности земље.
Дисонатни тонови владајуће коалиције
Косово се
оваквим битно различитим иступањима никако не може одбранити. Све што
премијер Коштуница
у
одбрани Космета у нешто оштријој форми саопшти светској јавности,
председник Тадић и министар Јеремић то одмах ублаже или потпуно
оповргну. Ако на то додамо и чисто небулозне изјаве министра Шутановца
онда Свет мора стећи
слику да Србија и не жели Космет, те да га треба дати Шиптарима јер га
они свим силама хоће. Такво коалиционо јавно иступање је недопустиво и
оно додатно отежава нашу ионако тешку позицију. Владика рашко-призренски
Артемије је у интервјуу
за
„Глас јавности то врло лепо изрекао. Навео бих део тог иступања јер
Владика износи мишљење народа на Космету а и СПЦ.
Нервира ме
млитави став Бориса Тадића.
 Нервира
ме млитав и анемичан став председника Србије Бориса Тадића, министара
спољних послова Вука Јеремића и одбране Драгана Шутановца који својим
изјавама - да Србија неће војском бранити Косово и Метохију - јасно
сигнализирају и поручују шиптарским екстремистима и међународној
заједници: Узмите нам Косово и Метохију, ми нећемо интервенисати! То је
права издаја! - каже у интервјуу за Глас јавности Његово преосвештенство
владика Рашко-призренски и косовско-метохијски др Артемије
(Радосављевић).
Првојерарх Рашко-призренски отворено истиче да такозвана либерална
струја у државном врху, која упорно понавља да војска „неће
интервенисати“ и бранити своју територију треба да објасни чему онда
служи таква војска и шта је њен задатак“.
Овим
наводом из интервјуа
Владике
рашко-призренског Артемија завршио бих ово виђење укупне ситуације око
Космета. Политичком руководству Србије остало
је
још мало времена да промени своју досадашњу политику пузећи пред онима
који нас јавно „шутирају“ и окрене се неким другим решењима. Као да у
владајућим структурама још схватају да им опстанак на власти неће
омогућити ни Американци ни ЕУ већ наш народ коме је свакодневних
националних понижења стварно доста.
Звонимир Трајковић
Политички аналитичар
www.trajkovic.co.yu
|
