| Политичке анализе |
Време безумља - Вјекослав
Радовић
Лудница за Србију
Није лако бити „страни плаћеник“, поготово ако пре тога нисте потпуно
умртвили сопствену савест. Зову ме, тако, прошлог четвртка из агенције
за коју радим у вези оног несрећног извештаја о несрећној деци ометеној
у развоју. Паника. Брзо, шаљи нешто!
 Полако,
кажем, не узбуђујте се. Све је то већ виђено. Текст су ионако већ у
уторак објавили Њујорк тајмс и Интернешнел хералд трибјун, а пре свих
АП. Ономе коме је намењен - српским властима - још није ни достављен, а
светски медији већ звоне на сва звона. Овде нешто смрди и не бих то
дирао док не чујем другу страну, шаљем поруку. Онда бацим поглед на
Тајмс и Хералд и све ми буде јасно. Опет неки Розентал, нека Ахернова,
причају ужасну причу о „мучењу уместо лечења“ деце ометене у развоју.
Нисам их нешто чуо кад су српска деца умирала због недостатка кисеоника.
Опет неки Шнајдер из Ментал Дисабилитy Ригхтс Интернатионал (МДРИ) све
то документује језивим фотографијама. Девојчица везана за метални
креветац. Фотографије, кажу, не лажу. Али, фотографија ухвати само
тренутак, а у извештају МДРИ стоји да пацијенти тако везани леже и по
једанаест година. Ужас, то нису радили ни нацисти! Изгледа, да је баш у
томе поента и да је на делу нови покушај нацификације Србије. До јуче су
нас „денацификовали“.Ако је то тачно, некога треба обесити, кажем у себи. Али, знам да није. Није спорно да је стање у нашим здравственим установама генерално тешко и да је пацијенте у менталним институцијама понекад нужно везати или због околине, или њих самих. Али, једанаест година! Ако је у извештају МДРИ било и трунке добре намере да се стање поправи, а мора, она је поништена вишком зле намере која је толико очигледна да само слепцу може да промакне. Испада, некако, да у српским медијима таквих има највише. Извештај МДРИ завршава се препоруком да улазак Србије у ЕУ треба условити отклањањем постојећег стања (поред Косова и Хага). Неко целој Србији хоће да навуче лудачку кошуљу, као крунски доказ да нам није место у Европи у коју се толико кунемо. Онда је, после свега, извештај званично објављен у Београду, а огласио се и спасоносни Расим Љајић и избавио ме мука. Била је то карика која је недостајала у овој по свему монструозној причи. Јесте, има ту оправданих замерки, али извештај је сувише политички обојен и проткан злим намерама, рекао је Љајић. С друге стране, заиста је тешко поверовати да, упркос свим недаћама, постоји и зла намера код људи који свакодневно брину о тој несрећној деци. Министром Љајићем сам се у пар наврата бавио у негативном контексту, мислим, оправдано. Овај пут му са задовољством одајем признање. Али, не лези враже: део београдских медија одмах се некритички сврстао иза извештаја, као кад се предатор баци на жртву, узимајући све наводе здраво за готово. Чекајући и слажући Расимове коцкице, изгубио сам трку са временом. Нека. Јер трка се у овом случају ионако свела у контекст за прву медијску проститутку. Опет је победио АП. Честитам! Међутим, шта рећи о домаћим медијима који се понашају као девица, као да им је то први пут. Као да досад нисмо толико пута силовани и преварени на безброј сличних примера, од Васе Мискина, преко Маркала, до „српских концлогора“, „силовања 60.000 муслиманки“ итд.? Што рече мој друг и колега Вучко - морам да га цитирам! - западни медији знају зашто то раде: „Зарађују свој крвави новац“. Али шта рећи о домаћим? „Глупи су ако то раде бесплатно“. Српски званичници и јавност одлучно одбацују налазе Међународне групе о стању у појединим установама Србији подмећу казамате • Министри, затечени извештајем, сумњају у аутентичност докумената о драматичном стању у установама где су смештени ометени у развоју и позивају амбасадоре у Београду да се у стање увере на лицу места. • Ако је извештај тачан, ми смо злочинци - каже министар Љајић. • Ово није казамат, није затвор, већ установа која нашим штићеницима надокнађује физичке, умне, социјалне, породичне и емоционалне недаће - кажу у Заводу у Крагујевцу. • Пре годину дана представници ове међународне групе посетили Дом за децу ометени у развоју  БЕОГРАД
- Пројекат Међународне групе за људска права особа ометених у развоју уз
подршку неколико домаћих невладиних организација, а у коме је приказано
стање у српским установама у којима су смештена деца и одрасли са
менталним сметњама, изазвао је буру реакција, како међу грађанима
суоченим са стравичним сликама штићеника, тако и међу државним
званичницима који су листом изразили сумњу у аутентичност докумената и
добре намере истраживача.
Представници НВО су, да подсетимо, изнели у јавност случајеве везивања
за кревет болесне и изгладнеле деце, њихово изоловање, недостатак неге и
стимулације, због којих се њихово стање константно погоршава. Подаци су
прикупљани у дужем периоду у седам установа под надлежношћу Министарства
за рад и социјалну политику и две психијатријске болнице у надлежности
Министарства здравља.
- Ако неко изађе прво у јавност и каже да четири године истражује
проблем у некој држави, а да при том није имао ниједан контакт са њеним
званичним институцијама, онда то изгледа као политичка злоупотреба -
рекао је тим поводом министар здравља Томица Милосављевић, а министар
правде Душан Петровић је био „затечен фотографијама“. Он је рекао и да
је у сталним контактима са ресорним министрима, као и да ће свако ко је
одговоран бити кажњен, уколико се утврди да је било злоупотреба у тим
институцијама.
До јуче било у
редуМинистар рада и социјалне политике Расим Љајић позвао је све међународне организације и амбасаде у Београду да заједно са представницима његовог министарства обиђу установе у којима су смештене особе са сметњама у развоју и најавио да ће већ данас посетити Дом за особе са сметњама у развоју у Стамници, а у понедељак и две установе тог типа у Новом Саду. Он је нагласио да је јавности неопходно приказати стварно стање ствари у домовима. - Ако је тачно све што пише у том извештају, ако је тачна његова суштина, онда смо сви ми саучесници у једном злочину и сви треба да идемо у затвор, и ти људи који раде у домовима и ми као представници надлежних институција - рекао је Љајић поводом информација и фотографија о „мучењу као лечењу“ пацијената и штићеника. Он је наводе из извештаја о везивању штићеника прокоментарисао као крајњу меру, којој се прибегава искључиво да не би дошло до самоповређивања. Шеф посланичке групе ДС-а Нада Колунџија нагласила је да је сада важно утврдити веродостојност извештаја и да, уколико се докаже да он није истинит, треба поставити питање чији је и какав интерес подметања лажних информација Србији. - Међутим, ако се испостави да је извештај тачан, то обавезује и мене као народног посланика и сваког појединца у друштву да учини све да се таква ситуација промени - додала је Колунџија. Коштуница: инсистирамо да се утврди истина Премијер Војислав Коштуница је јуче најавио да ће Влада Србије формирати посебну комисију која ће одмах направити извештај о стварном стању у установама социјалне заштите за особе са посебним потребама. Он је навео да су га ресорни министри обавестили да су многе оцене изнете у извештају организације за заштиту права особа ометених у развоју - лажне. - Посебно су тенденциозне и злонамерне оптужбе да се мучење користи под видом лечења деце и да је реч о логорима за децу, а не о социјалним установама - изјавио је премијер и навео да ће инсистирати да се до краја расветле све чињенице о стварном стању, али и покренути питање одговорности за исконструисане оптужбе. Премијер је оценио да се „систематски води пропаганда како је Србија захваћена фашизмом“ и да су „сада дошли на ред логори за беспомоћну децу“. Заштита с предумишљајем Међународна организација за заштиту права особа ометених у развоју је основана 1993. године са прокламованим циљем да допринесе унапређењу системске и законске заштите особа ометених у развоју. У фокусу њеног интересовања до сада нашле углавном земље Латинске Америке и Блиског истока, а на старом континенту - чланице бившег „источног блока“, као што су Мађарска, Словачка, Чешка и то пре њиховог уласка у ЕУ. Западне земље, САД, Канада и западноевропске државе нису биле предмет интересовања ове организације, судећи по досад објављеним извештајима. Поводом извештаја ове међународне организације огласио се и омбудсман АП Војводине, који је подсетио јавност да је током 2005. године посетио институције социјалне заштите, које се налазе на територији ове покрајине. Том приликом је, по његовим речима, сачињен детаљан извештај о затеченом стању, које је оцењено као сасвим задовољавајуће.  У
Дому за душевно оболела лица „Чуруг“ потпуно су збуњени извештајем
Међународне групе за заштиту људских права.
Свако има своју „меру“- У нашој установи пацијенти се не везују, нити су се икада везивали, јер за тим апсолутно нема потребе. Рекли су ми да се на неким снимцима виде наши штићеници како се држе за радијаторе, јер им је, наводно, хладно. То свакако није тачно, јер у Дому имамо урађен систем етажног грејања и у свим просторијама је топло - рекао је Гласу директор Миодраг Мијатовић. Он је нагласио да су представници ове међународне групе Дом у Чуругу посетили у децембру прошле године и да тада нису имали никакве замерке на третман корисника услуга дома. Директор ове установе каже и да су посетиоци изнели само сугестију да би собе требало да буду трокреветне или четворокреветне, са чиме су се запослени у дому сложили. - Однос према деци и омладини ометеној у менталном развоју у Србији много је хуманији него у великом броју европских земаља - рекао је директор Дома за децу и омладину ометену у менталном развоју у Сремчици Миленко Чуровић, поткрепивши то запажањем амбасадора Словеније и његове супруге, који су приликом недавне посете овом дому рекли да нису нигде видели веселију децу и приснији однос са особљем. - Ради се на високо стручном нивоу, мултидисциплинарни приступ апсолутно испуњава стандарде, а однос према тој категорији изузетно је професионалан, по чему се наше институције већ налазе у Европи - рекао је он и навео да око 300 деце, колико сада живи у том дому рангираном као хотел „Б“ категорије, има апсолутну слободу у кретању и изласку у град, као и могућност да раде колико и шта желе. Сумњиви прсти „Сороша“ Чуровић сматра да је та међународна организација, „иза које сигурно стоји Сорош“, злоупотребила извештај с обзиром на то да је посетила само домове у којима су смештени болесни са психијатријским сметњама, али је изнео сумње и у аутентичност приказаних снимака. Завод за збрињавање одраслих „Мале Пчелице“ у Крагујевцу је највећа установа отвореног типа у Европи, у којој је смештај нашло близу шест стотина душевно оболелих и око четири стотине ментално ретардираних лица. Свакодневно пристиже по пет захтева са смештај, а тренутно слободно место чека око две стотине лица из свих градова Србије, управо због изузетно добрих услова којима располаже ова установа. Да је то тако, говори и податак да су у Заводу смештај нашли и бројни штићеници с подручја читаве бивше Југославије. - Ово није казамат, није затвор, већ установа која нашим штићеницима надокнађује физичке, умне, социјалне, породичне и емоционалне недаће - каже директор Завода Драгутин Миловановић. На списку, због лоших услова, прозваних установа нашла се и „Колевка“ из Суботице, институција са стогодишњом традицијом, а директорка Мирјана Чубрић је најавила да ће због ових неистина поднети тужбу. - Посетиоци из других организација су истицали да смо установа највишег европског стандарда, родитељи наших штићеника су презадовољни, а ја у својој 36 година дугој каријери немам ниједну флеку. Зато нећу дозволити да се то тако заврши - рекла је директорка дома чији је капацитет 180 места, а у којем је тренутно смештено 170 малишана. Снежана Челић |
Предходна страна |
