| Политичке анализе |
Од 35.000 припадника ромске
етничке групе, колико их је до 10. јуна 1999, према попису из 1981.
године, живело на простору Косова и Метохије протерано је више од 26.000
Геноцид ОВК над Ромима
Албански терористи под командом Хашима Тачија и Агима Чекуа, команданта
и начелника Генералштаба ОВК, протерали су више од 26.000 Рома, стотине
убили, а судбина више хиљада припадника ове етничке групе није позната.
 Догодио
се, тако, погром једне етничке заједнице у срцу Европе претпоследње
године 20. века. Највећи после Другог светског рата. Међународна
заједница, у лицу Кфора и Унмика, није мрднула ни прстом.Геноцид албанских терористичких групација над косметским Ромима десио се после доласка мировних снага на Космет. Прецизније, након што је ОВК дозвољено да се врати на ове просторе и да у смишљеној, добро планираној и брутално изведеној кампањи њеног ГШ и њених терористичких снага, само за неколико месеци потпуно збрише са косметских простора једну етничку групу. И то ону која никога није угрожавала и која је ту вековима живела. Хаг ћути ПРЕД геноцидом над косметским Ромима зажмурио је и Хаг. Карла дел Понте прешла је и преко прве допуне кривичне пријаве против Хашима Тачија и Агима Чекуа, коју је Србија упутила још новембра 2002. године. Постоји основана сумња, а и многи докази, да су Тачи и Чеку починили кривична дела против Међународног хуманитарног права и човечности, и то: тешке повреде Женевске конвенције, кршење закона и обичаја рата, геноцид и злочин против човечности. Хашко тужилаштво остало је немо пред јавно прокламованим циљем ГШ ОВК „да са Косова треба протерати све Роме, али тако да се никада више не врате, јер представљају сметњу стварању независне државе Косово“. Оно што су зацртали, албански терористи су и остварили. Убијали су по кратком поступку и систематски, терорисали, протеривали, асимиловали Роме са Космета и уништавали сву њихову имовину. Срушили су и запалили сва њихова насеља. Многи Роми, међу њима жене и деца, стрељани су по разним логорима и губилиштима широм покрајине. До краја 1999. терористи, предвођени Тачијем и Чекуом, постигли су свој циљ - Рома на Космету више није било. Они који нису убијени, побегли су у Србију и Црну Гору, а неки су се дочепали и запада. Да парадокс буде већи, сада их земље ЕУ враћају Србији, а не на њихова косметска огњишта! Прозаичан разлог - они су држављани Србије, а не Косова. Допуна кривичне пријаве против Тачија и Чекуа пуна је доказа о невиђеним зверствима над косметским Ромима. ОВК у лов на њих кренула је почетком 1998. године. У Будисавцу код Клине, 13. априла те године, наоружани припадници ОВК насилно су из куће извели Рамадана Незаја и његову супругу Зоју. Док су једни на оближњој ливади силовали Зоју, други су зверски тукли Рамадана. Два месеца касније, 12. јуна, у Сувој Реци киднапован је Исмет Бериша. После тешког мучења, припадници ОВК су га стрељали код села Топличана. Фебруара 1999. ОВК убија у Ђаковици цивиле Ђемајља Смаћија и Сабахету Зека. Истога дан, 2. фебруара, изнад Пећи убијен је Ћерим Сукај. Месец дана касније у Сувој Реци, само зато што је Ром, стрељан је Идриз Берај. А, 23. марта, Тачијеви и Чекуови јуришници убили су Љуљету Бисљими из Косова Поља. Април те године обележен је стравичном трагедијом ромске породице Хетај из села Пригода у општини Исток. Наоружани припадници ОВК киднаповали су Ваљдета, његову супругу Шурету и њихову децу - трогодишњу Сузану и тромесечног Ваљмира. Одвели су их у илегални логор ОВК у село Врело. Тамо су их мучили, злостављали и силовали. После две недеље, Ваљдета и Шурету су стрељали. Зверства Тачијевих и Чекуових терориста над Ромима ескалирала су после 10. јуна 1999. И то пред очима, тада близу 50.000 војника Кфор и Унмик полиције. Ниједно нису спречили. Ниједног терористу нису ухапсили. НАТО жмурио Већ 12. јуна албански терористи крећу у крвави пир на Роме који нису напустили Косово. У Ораховцу упадају у кућу Зенеља и Дашурије Маја. Ножевима их нападају. Јуришају и на њихове синове Фатона и Фидана. Тешко их рањавају, али они некако успевају да се спасу. И, да побегну са Космета. Осам дана касније у Клини терористи, под претњом оружјем, изводе из куће Авнију, Рагипа и Фадиља Краснићија. Фадиљу и Рагипу у дворишту ломе кости, сецкају их ножевима, а Авнију недалеко од куће стрељају. Неколико дана касније, група Тачијевих и Чекуових јуришника проваљује у кућу Диброна Бећаја. Заклали су га на кућном прагу у присуству кћерки Шурете и Емине. Наредних дана, у више наврата долазе у њихову кућу и злостављају их. Морале су да побегну. У то време у Липљану је убијен, у дворишту своје куће, Исљам Дибрани. У близини су били војници шведског контингента Кфора, али злочин нису спречили. Фатмир Бријани из Приштине зверски је мучен и испитиван "колико је Албанаца убио и где су сахрањени" иако никада није био у рату. Терористи из ОВК су га везаног тукли палицама, засекли ножем по лицу, жилетом му засецали обе руке са унутрашње стране, а електричном лемилицом пекли кожу по телу. Сличну судбину доживела је и његова комшиница Хидајете Јашари, у Моравској улици. Док су је мучили и испитивали, силовали су њену кћерку Фикрију. Наредили су им да напусте кућу и оне су побегле у Србију. Каква су све зверства чинили припадници ОВК према Ромима који нису напустили Косово, драматично сведочи пример напада на кућу Алије Краснићија из села Брековца код Ђаковице. Да би га казнили, пред њим су убили из ватреног оружја Севдију, његову кћеркицу, новорођенче старо свега 15 дана. Невиђени злочин „оверили“ су на зверски начин. Убијеној беби ножем су одсекли главу! Стрељања СРЕДИНОМ јуна, тачан датум није утврђен, јуришне групе ОВК, у походу етничког чишћења Рома, киднапују Бедрију Шаљу, Гзима Зећирија, Звездана Љушаја, Шабана Баљаја, Софију Тафај, Ређу Шаљу, Салија Шаљу, Хасана Тафа, Афијету Зећири, Бајрама Краснићија и Србина Радета Гаговића. Одводе их у илегални логор. После мучења, Гзима, Афијете, Саљија, Шабана и Хасана, као и силовања Софије, њих ослобађају. Наређују им одлазак са Косова. Бедрију, Ређу, Звездана, Бајрама и Радета групно стрељају. Са егзекуције је успео једино да побегне Бедрија Шаља. Хаг није био заинтересован да чује његову причу. Трајко Марковић, Ром из Урошевца, није преживео тортуру коју је доживео од припадника ОВК, 28. јуна 1999. Упали су у његову кућу, тукли га до бесвести и наредили да бежи у Србију. Са породицом је успео да се домогне Обреновца, али је ту од задобијених повреда преминуо. Његов суграђанин из Урошевца Елвир Хусеини изведен је из аутобуса, стрељан и бачен у бунар. Иако са раном на глави, успео је да се извуче из бунара. Лечен је у Приштини. Испричао је да је бунар био пун лешева, али нико није реаговао. Тако је убијен и Љуш Морина из Призрена, али у Ландовици, као и стотине других Рома. Нико за то до сада није одговарао. Допуна кривичне пријаве поднете Хашком трибуналу пуна је доказа о овим и многим другим ратним злочинима, геноциду, етничком чишћењу. Идејни творци геноцида и етничког чишћења Рома са Космета, Хашим Тачи и Агим Чеку, су из неког разлога недодирљиви. Да ли ће међународна правда моћи вечно да жмури?! ЗАУВЕК НЕСТАЛИ И ПОСЛЕ 10. јуна 1999. године ГШ ОВК имао је легалне логоре широм Космета. Тамо су одводили и киднаповане Роме. Стотине њих. Судбина свих чија имена наводимо је непозната. Одведени су силом из својих кућа и никада више се о њима није ништа сазнало. Такву судбину доживели су цивили: Шкељзен Камбри из Ђаковице, Агрон Бериша и Бурим Бејта из Клине, њихови суграђани Ук Реџепај и Насрет Алијај, Агрон Хамза из Ораховца, Енвер Ћерими из Штимља, петоро мештана из Црнца код Истока - Агрон Кећај, Реџеп Бајрамај, Мехмет Бројај, Ганија Бројај и Сефедин Гаврана. У логорима ОВК нестао је и Шкељзен Хамза из Ораховца, Фадиљ Бехљуљи, Илмија Цигани, Авдуљ Имерај, Суља Голуби, сви из Ђаковице. У селу Глођане код Дечана киднаповани су Бинак и Мухарем Јолај, у Призрену Абаз Краснићи, у Пискотама Халит Бећа, у Ораховцу Исуф Хамза, у Еречу Ибиш Бећири, у Ђаковици Ваљбона Хадри, у Сувој Реци Африм Бериша, у Урошевцу и још стотине и стотине других. Своју суровост над киднапованима, које су стално тукли, силовали и мучили, припадници ОВК показивали су и тако што су им по телу ножем урезивали ознаку УЧК (ОВК) и што су се ножем потписивали. ПЛАНСКО ПРОТЕРИВАЊЕ КАДА је после доласка Кфора на Космет, ОВК дозвољено да етнички очисти Косово од Рома, њен ГШ је својим јуришницима издао јасно упутство: упадати у ромске куће, посебно оне са више укућана, богатије, и уз примену силе, све до убиства, приморавати их да се селе са Косова. А онда уништити сву њихову непокретну имовину, да се никада не би вратили. Таквих акција ОВК надлежни органи Србије забележили су неколико стотина. Све су изведене по наређеном сценарију. Ту судбину, између осталих, доживеле су: четрнаесточлана породица Зорјана Тафиља из Обилића, Назмије Гашија из истог места, по чијем телу су терористи гасили цигарете, дванаесточлана породица Сељадина Рамадана из Косовске Митровице, десеточлана породица Мусе Маљокуа из истог града, петочлана породица Хуна Уке из Приштине, тридесеточлана породица Сефера Тафаја из Пећи, дванаесточлана породица Агима Гашија из Обилића, седамнаесточлана породица Фемије Берише из Липљана, двадесеточлана породица Тефика Краснићија из Косова Поља, четрнаесточлана породица Ука Берише из истог места, седамдесетпеточлана породица Ганија Пајазитаја из Истока.... Милош АНТИЋ |
Предходна страна |
