| Политичке анализе |
|
Доносимо текст из пера проф. др Милана Глишића, који нас наводи на размишљање о данашњем тренутку у коме се налази држава Србија О папирима и сили
др Глишића, представља аутентично и убедљиво
размишљање о данашњем тренутку у коме се налази држава Србија, њеној обавези
да у одбрану Косова и Метохије употреби сва средства па и силу и о
злогласном Меморандуму за обнову цркава...
Одлично, закључујем, бранићемо сваку стопу наше територије до последњег папира. Речју и папирима се брани своје. То је тачно али само важи за нас. За друге то није тако.
Када је Аргентина покушала да поврати Малвинска острва (Фокландска острва како их називају Енглези), Енглеска је послала целу армаду ратних бродова да спасе своје парче тла, којe је удаљенo хиљадама наутичких миља од "матице" Енглеске. Иначе, на том парчету земље има нешто оваца и још мање људи. Има и један лондонски такси који је у служби представника Енглеске власти тамо. У доба председниковања Франсоа Митерана, када је избила побуна за независност на Корзици, усред ноћи пробудио га је префект Корзике и питао шта да ради. Одговор је био – имате Легију странаца на пар километара од Ајачија, па знате шта треба радити. Ја сам преузео Француску у једном комаду и имам намеру да је предам следећем председнику у комаду исте величине. Резултат је познат – Легија странаца је обавила посао и вратио се мир на острво. Власти Сједињених Америчких Држава својевремено су побили неколико десетина људи који су прогласили независност Тексаса. Толико о јакима. Код њих осим папира важи и сила. За нас, слабе, не важи сила.
Далеко од тога да заговарам сукобе, рат и страдања. Само покушавам да предочим шта се у ствари догађа. Косово и Метохија могу послужити за пример осталим државама у Европи, за које важи папир а не сила, шта их може дочекати ако буду непослушни. Можда је све ово само процес окончања стварања Зелене трансверзале (ЗЕТРА), која треба да затвори Православни свет са јужне стране. Ако је то тачно, онда је и Прешевска долина последња карика у том ланцу. Видећемо. Има времена. Допустићу себи да парафразирам једног државника из Африке, који је рекао да Зелена трансверзала није муслиманска трансверзала, већ НАТО трансверзала, а муслимански живаљ је само оруђе у њиховим рукама.
Да би се схватило да се ради о озбиљним стварима, треба прочитати чланак Кристијана Џенингса (Christian Jennings) који је објављен 11. децембра 2007. године у новинама The Scotsman, под насловом "Албанска дијаспора сипа новац у провинцију". Поред много противречности и неистина, интересантна је последња реченица, која упозорава на делове говора, које је министар за Косово и Метохију, Слободан Самарџић, рекао приликом отварања канцеларије Министарства у Косовској Митровици, да ће Србија узвратити ако косовски Срби доживе напад албанских екстремиста, које је новинар назвао тврдострујаши ("hardliners"), да би замаглио истину. Зашто је ова реченица кључна у тексту? Вероватно зато да се јавност Европе припреми да можда НАТО алијанса поново покрене своју војну машинерију. Наравно, овај новинар, користио је само делове текстова извучене из контекста и убацивао их у свој контекст. Тако да опет долазимо до папира, а папир трпи све, па чак и да буде у функцији која оправдава неко будуће зло.
Кад сам већ код папира, вреди прочитати "Curriculum Vitae of Terry Davis"-а, Генералног Секретара Савета Европе, који се може наћи на службеном сајту Савета Европе. Господин Дејвис рођен је 1938. године и има обиман животни опус. По образовању је правник, а започео је каријеру као Старији пословођа у продаји Лејланда, затим је радио код Крајслера, па код Кларкове обуће и код предузећа Esso Oil. Као члан Лабуристичке (радничке) партије, деценијама је био посланик. Затим се нижу године рада у разним комитетима, синдикатима, па све до рада у Савету Европе, где је сада и Генерални секретар. Кад се саберу све године његовог ангажмана и рада, види се да је човек био веома активан и то толико, да би требало да је много старији да би попунио све временске обавезе, којих се прихватао.
Иначе тај господин данас одлучује да ли ЕУ добро обнавља светиње Српског Православља на Косову и Метохији. Само се питам, да ли се разуме у тај посао, јер нисам пронашао ништа из његове биографије везано за обнову споменика културе, или има саветнике. Ако има саветнике, онда ти саветници производе папире, који говоре о томе како ЕУ ради много и добро на обнови наши светиња, а што није тачно, шта више, оно што се тамо ради са светињама нашег Православља је културни геноцид. Да закључим. Папир или сила, питање је сад. Рекао бих да ће одговор бити - и папир и сила.
Проф. др Милан Глишић |
Предходна страна |
Читам
нашу штампу и почињем да се питам – где је крај свему овоме око Косова и
Метохије. Сасвим је јасно да Влада Републике Србије покушава да ради ваљане
дипломатске потезе